Naravno, nećemo širiti. Završićemo, što se LDP tiče, ovom replikom.
Neverovatno je to što tvrde gospodin Milenić i gospodin Ilić. Kako je moguće da za ovog jednog apsolutno nezavisnog člana nadzornog odbora bude utvrđeno da nije član političke partije, a nije moguće za ove preostale članove? Ili jeste moguće u pravnom poretku Srbije utvrditi da li je neko član stranke ili nije. Onda nećete moći da sprovedete ni ovaj deo tog člana koji govori o nezavisnom članu nadzornog odbora. Da ne ulazim u pravnu analizu. Ta norma je sprovodiva apsolutno, ona se primenjuje kod nekih drugih tela. Postoji čitav niz funkcija u ovoj zemlji koja ne mogu obavljati lica koja su članovi političke partije. Daje se izjava da neko nije član političke partije. Ukoliko se utvrdi da ipak jeste, on odgovara. To je pravni mehanizam po kome to funkcioniše.
Gospodine Iliću, vi ste rekli nešto što je suštinska stvar.
(Predsedavajuća: Ne obraćajte se direktno narodnom poslaniku, molim vas.)
Strašno je da Srbija ima između jedan i dva miliona članova političkih partija u ovom trenutku. Nema ih toliko. Svi znamo da ne postoji toliko ljudi, nažalost, koji su suštinski iz političkih razloga zainteresovani da se bave politikom i da budu u strankama. Obijaju pragove stranaka. Neki su članovi i više političkih partija, sve u nadi da će dobiti neko mesto u nadzornom odboru, neko obično radno mesto, pa makar i mesto nameštenika u državnim organima. Taj populizam i te ambicije su uništile politički sistem, kao što je u prošloj Vladi uništila te nadzorne, pa i upravne odbore ideja da se smanje plate, odnosno naknade na 25 ili 30 hiljada. Ista je motivacija nekoga da preko partije dobije mesto nameštenika u državnoj upravi, da bi radio za 20-25 hiljada ili da bude član nadzornog ili upravnog odbora ogromne državne kompanije koja ima stotine miliona ili milijardi evra prometa svake godine. Na to su svedeni upravni i nadzorni odbori u ovoj zemlji, na 200 evra mesečno. Zbog toga je to toliki problem.
Imao bih više razumevanja da su visoki stranački funkcioneri, čija je odgovornost jasna pred javnošću, na kraju delegirani u upravne ili u ovom slučaju nadzorne odbore. Ne, ovako u nadzorne odbore gurate profesionalne i političke anonimuse, ljude koji će statirati u nadzornim odborima, pojavljivati se bez da pogledaju materijal. Uglavnom će to biti tako. To sami možete da potvrdite na primeru, čini mi se, jednog člana vaše političke partije, koji je otišao sa javne funkcije, a vi ste sve vreme tvrdili da je imao dobre rezultate. Mislim da to nije sporno, ali je u javnosti bio napadnut samo zbog toga što je prema ukusima tog populizma imao preveliku platu. Niko nije razgovarao o tome da li je kompanija uspešna ili neuspešna. Posle toga se više niko nije bavio tom kompanijom. Pitanje je na kraju šta je bila veća šteta, njegova malo veća plata ili eventualno loši rezultati koji su posle toga postignuti nakon te populističke odluke? Hvala vam i neću više koristiti vreme.