Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam ovaj amandman smatrajući da niko ne može da obavezuje ugovarače, odnosno organizaciju, interpretatore i organizaciju proizvođača fonograma, da obaveštavaju resorno ministarstvo, tačnije Ministarstvo za nauku i Zavod za intelektualnu svojinu, o tome kada su oni između sebe otpočeli pegovore?
Naime, samo pregovaranje, udruživanje i tome slično, oni u tome treba da budu potpuno samostalni, treba da budu potpuno slobodni, i niko, naravno, na to ne treba niti da ih primorava, ali kao što u ovom amandmanu kaže, niti da im dodaje dodatne obaveze.
Potpuno razumem nameru zakonodavca, koji kaže da od ovog trenutka, znači od trenutka kada oni obaveste Ministarstvo za nauku počinje da teče rok od tri meseca, u kom pregovori moraju da se okončaju, ali ja zaista ovde izražavam veliku sumnju i prosto, svoju vrstu nesaglasja sa ovim, jer smatram da se državi daje ključna uloga u regulisanju odnosa između pravnih subjekata i, tačnije, u ovom slučaju, između organizacija, a te odnose isključivo i samo, po mom mišljenju treba da, i u formalnom i u sadržinskom smislu, uređuju same organizacije.
Naravno, ovo je samo jedna od primedbi koja je iskazana, ne samo od strane poslanika, nego uopšte od stručne javnosti na ovaj predlog zakona. On je, kao što znamo, izazvao vrlo velike burne reakcije, kako samih nosilaca prava, odnosno organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava, ali u isto vreme i kod reprezentativnog udruženja korisnika.
Zbog toga, da bi shvatili sveobuhvatno, sve aspekte i oblasti koje zakon uređuje, moram da kažem da danas u Srbiji postoje organizacije za kolektivna ostvarivanja autorskih i srodnih prava muzičara, interpretatora, odnosno kompozitora, muzičara i proizvođača fonograma, a da svi drugi autori, uključujući, naravno i prevodioce i pisce, slikare, vajare, dizajnere, arhitekte, i koga god već hoćete, nemaju svoje organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava. Zbog toga se nalaze u nemogućnosti da putem svojih organizacija pregovaraju o visini naknade.
Naravno da je vrlo oštar glas protiv ovog zakona uputio i SOKOJ i naravno Organizacija proizvođača fonograma i interpretatora, smatrajući da ovaj zakon nije u skladu sa Ustavom, smatrajući da ovaj zakon nije u skladu sa direktivama Evropske komisije i međunarodnim konvencijama.
U isto vreme, vrlo oštar glas protiv zakona su uputili i udruženje korisnika, recimo, jedan od njih ANEMUS, u svakom slučaju Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, koja je smatrala da ovaj zakon nije smeo da dođe u skupštinsku proceduru, pre nego što je o njemu vođena rasprava, i da on u ovakvom obliku, u kom danas postoji, ignoriše probleme medija.
Naravno, smatram za vrlo loše što se konsultacije bar, između zainteresovanih strana na koji se ovaj zakon odnosi, nisu obavile, jer bi, verujem, masa nesaglasnosti koja postoji u ovom predlogu zakona bila na vreme otklonjena.
Po našem mišljenju, zakon zaista jeste problematičan. Problematičan je zato što su neke njegove odredbe u nesaglasju sa Ustavom. Sa druge strane, on na način kako je ovde predviđen, sigurno ne obezbeđuje da naknada, shodno načinu i vrsti korišćenja autorskog prava, odnosno autorskog dela, bude pravično određena i smatram da je jako loše što država ima ključnu ulogu u regulisanju odnosa između pravnih subjekata. Hvala vam.