Upravo smo u temi. Danas je na sednici Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, Odbor utvrdio ovaj amandman i predložio ga kao odgovor na primedbe i sugestije Evropske komisije, sa ciljem da se eksplicitno formuliše da je objedinjena naplata naknade za emitovanje, odnosno javno saopštavanje muzičkih dela, koncept koji poštuje samostalnost naplate autora, kao i da je taj mehanizam jedinstvene uplatnice nešto što izražava javni interes.
Ovom eksplikacijom mi zapravo verujemo da smo otklonili razloge za primedbe u stavovima Evropske komisije o kojima je već bilo reči.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman sa ispravkom su zajedno podneli narodni poslanici Olgica Batić, Mirko Čikiriz i Aleksandar Jugović.
Vlada nije prihvatila amandman, a ispravci amandmana se nije izjasnila.
Resorni odbor nije prihvatio amandman sa ispravkom, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavnim i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Jovicki.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavnim i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Srđan Miković i zajedno Olgica Batić i Mirko Čikiriz.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavnim i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

O ovome sam diskutovao i kada je bio zakon tj. predlog zakona u načelnoj raspravi. U članu 171. osnovnog teksta, kaže – ako iskorišćavanje predmeta zaštite nije nužno za obavljanje delatnosti korisnika, već samo korisno i prijatno, na primeru u slučaju prevoznih sredstava, smeštaju u ugostiteljskim objektima, trgovinskim i zanatskih radnji, tržnih centara, izložbeni prostori i tome slično, itd.
O čemu se radi? Predlogom zakona je predloženo brisanje dve reči: "i zanatskih". Postavljam pitanje na koji način ćemo sutra obezbediti da veliki broj ugostiteljskih objekata ne postane zanatski objekat i samim tim dođe u situaciju neplaćanja određenih naknada koje su po zakonu propisane. Smatram da taj deo nije dovoljno definisan.
Ukazujem na komentare Evropske komisije na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima, jer se kaže da pored toga zakonodavstvo u Srbiji predviđa da su zanatske radnje, odnosno radnje za proizvodnju izuzete od obaveza plaćanja naknada za javno emitovanje muzičkih dela, izvođenje fonograma. Taj termin zanatske radnje, po mišljenju Evropske komisije nije dovoljno jasan i činjenica da definicija obuhvata nezavisne zanatske radnje tj. komercijalni prostor u kome preduzetnik plaća porez na dohodak, paušalni dohodak za proizvodnju ili prodaju izrađenih proizvoda i pružanja usluga tokom proizvodnje.
Evropska komisija smatra da isključivanje određenih preduzeća mora da zavisi isključivo od toga da li se akt javnog emitovanja dešava unutar prostorija ili ne. Prema sudskoj praksi Evropskog suda pravde, ovo treba da se utvrdi na osnovu prakse u slučaju do slučaja. Zbog toga široko, opšte "eks ante", znači unapred i izuzeti jedan broj preduzeća od obaveza plaćanja naknada ne može biti u skladu sa evropskim zakonodavstvom.
U tom delu sam predložio amandman i ukazao da to nije u skladu sa "Akiem". Očigledno je da, bez obzira da li je u prvi mah bio jasan ili nije bio jasan sam amandman, sada sam dao dodatno objašnjenje zašto smatram da nije u saglasnosti sa "Akiem". Da se ne bih dodatno javljao, činjenica je da i kod definisanja svega toga, šta je ugostiteljski objekat, šta je zanatski objekat i sve to, bila je potreba bolje distinkcije i obezbeđivanja države, društva od mogućih zloupotreba ovakvog jednog predloga člana koji je dat u članu 5. Predloga zakona.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić.

Vlada je bila u stanovištu da treba ukinuti tzv. muzički dinar za zanatlije i ostali smo na tom stanovištu. Zanatlije smo definisali na potpuno isti način kao u Zakonu o fiskalnim kasama. Svi koji su oslobođeni obaveza držanja fiskalnih kasa, oslobođeni su plaćanja naknade za autorska prava, odnosno muzičkog dinara.
Mnogi mali preduzetnici su bankrotirali zbog raznoraznih nameta koje su imali u prethodnom periodu i primera radi obućar je morao da plaća ovu naknadu iako je potpuno jasno da ljudi ne idu u obućarsku radnju da bi slušali muziku, već da bi popravili cipele.
Ima bezbroj takvih primera. Dve godine traje apel zanatlija da im se ukine muzički dinar, i konačno, ovim zakonom će to biti i učinjeno. Jasno smo precizirali da se to ne odnosi na kafiće i ugostiteljske objekte, jer oni i dalje imaju obavezu držanja fiskalnih kasa, za razliku od zanatskih radnji, kojima je ta obaveza ukinuta na predlog nove Vlade i odlukom ove Skupštine.

Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

 U svakom slučaju, ne radi se ovde o zamerci u odnosu prema obućarskim radnjama, ali ima zanatlija i zanatlija. Ukoliko samo izvršimo analizu kakve sve zanatlije postoje, smatram da je paušalna ocena i zanatske radnje u najmanju ruku neprimerena. U tom smislu, upravo i da bi se sprečila moguća zloupotreba, jer svako može i da se registruje kao zanatska radnja, ukoliko time treba da dobije benefit koji je predviđen ovakvim Predlogom zakona.
Druga stvar, postoji mogućnosti i doregistracije sadašnjih postojećih, npr. između ostalog, ugostiteljskih ili nekih drugih objekata.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milica Radović. Izvolite.

Moram da kažem da podržavamo rešenje da zanatske radnje budu oslobođene plaćanja naknade za javno saopštavanje muzičkih dela, jer smatram da nije primereno da se ta naknada ubire, recimo, konkretno u jednoj cvećari, frizerskom salonu, ili kod stomatologa u ordinaciji, iz razloga što ti objekti ne zarađuju korišćenjem muzike i sami tim, javno saopštavanje muzičkih dela u isto vreme ne sluša veći broj ljudi.
Moram da kažem da se ovde radi o prilično malim poslovnim prostorijama i ljudima koji zaista ne zarađuju od muzike. Oni pružaju svoje usluge, ali primarna delatnost nije muzika. Ovde bih se takođe pozvala na jedan stav Evropskog suda pravde, koji kaže – da bi se govorilo o javnom saopštavanju muzičkih dela, neophodno je da to saopštavanje bude namenjeno velikom broju ljudi i koji u isto vreme slušaju tu muziku, da pojednostavim. Ne možemo da govorimo o tom pravilu u ovom slučaju, kada su u pitanju zanatske radnje i ne možemo da primenimo, zbog toga što je u zanatskim radnjama teško za pretpostaviti da se u jednom vremenskom trenutku nađe više od 10 ljudi, i to je mnogo.
Zbog toga smatram da je potpuno opravdano da se ova naknada ne ubire vlasnicima zanatskih radnji. Moram da izrazim jednu svoju rezervu kod ovog člana. Mislim da je jako loše što je ovo pitanje najviše dobilo na značaju predizbornoj kampanji i što je ovakav način regulisanja ovog pitanja izraz selektivne primene zakona.
Ako pogledamo, recimo, osnovni zakon i to član 171. onda možemo da postavimo jedno vrlo logično pitanje – ako se pravilo koje se primenjuje kod zanatskih radnji, primenjuje kao takvo, zašto ono ne bi bilo primenjeno konkretno u ovim drugim primerima koji se pominju u članu 171? Govorim o prevoznim sredstvima ili, recimo, izložbenom prostoru. Po čemu se ta naknada ubire u ovim slučajevima, a zanatske radnje se oslobađaju od toga?
Potpuno podržavam argumentaciju gospodina Mikovića, koji govori o tome da zanatska radnja na način kako je definisana u ovom zakonu, nije definisana precizno i mislim da se pod ovu definiciju mogu podvesti i oni objekti koji zaista ne zaslužuju da budu oslobođeni od plaćanja ove naknade. Hvala.

Reč ima ministar Dinkić.