Drage koleginice i kolege, Zakonodavni odbor Narodne skupštine Republike Srbije na sednici održanoj 30. marta 2010. godine je doneo jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa. Ona se odnose na izradu propisa koje donosi Narodna skupština. Pravila koja su utvrđena ovim aktom primenjuju se na izradu zakona, odluka i poslovnika Narodne skupštine i na druga opšta akta koje donosi Narodna skupština.
Zatim, u članu 35. tog akta je definisano da u propisu treba koristiti jedinstvenu terminologiju, odnosno termine sa već utvrđenim značenjem. Kada se izraz u propisu upotrebi u jednom značenju, mora se u istom značenju upotrebljavati u celom tekstu propisa. U propisu se ne mogu koristiti različiti izrazi za isti pojam. Ako treba da se izmeni uobičajeni smisao termina, odnosno izraza u uvodnom delu propisa treba da se označi značenje termina u smislu tog propisa. Treba objasniti značenje tog termina. Kada se u propise uvodi novi termin, odnosno izraz on mora biti u uvodnom delu jasno definisan kako po sadržaju, tako i po obimu.
Zbog čega sam ovo pročitao? Zbog toga što sam ja predloženim amandmanom predložio da se izbriše član 67. Predloga zakona koji upotrebljava termin "raspolaganje imovinom javnog preduzeća veće vrednosti". Od čega veće vrednosti? Od male vrednosti, pa veća, pa onda ide velika, ili ide velika, pa još veća, pa najveća vrednost. Taj termin ne postoji. U obrazloženju zašto je amandman odbijen Vlada je rekla da se amandman ne prihvata iz razloga što je određivanje imovine veće vrednosti predmet zakona kojim se uređuju privredna društva.
Pre nego što sam podneo amandman, tragao sam šta znači imovina veće vrednosti. Nisam našao termin imovina veće vrednosti, naišao sam na termin sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti. U članu 470. Zakona o privrednim društvima se kaže da ako društvo stiče ili raspolaže imovinom čija je nabavna, prodajna ili tržišna vrednost u momentu donošenja odluke predstavlja 30% više od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane u godišnjem bilansu stanja smatra se da društvo stiče, odnosno raspolaže imovinom velike vrednosti.
Znači, Zakon o privrednim društvima upotrebljava samo izraz: "velika vrednost", a ne upotrebljava ovaj novi termin koji je neodređen. Upravo u tom smislu molim, kada se predlažu zakoni, ukoliko već ne čitamo dobro one druge zakone gde je definisano korišćenje nekog termina, dajte da raspravljamo zakone u redovnoj proceduri, pa da budemo u prilici da objasnimo sve ovo. Žao mi je što, na primer, odbor ukoliko smatra da ovakav tekst treba da egzistira, član 67, i odbor ima mogućnosti i Vlada ima mogućnost, ukoliko smatra da je to potrebno, da definiše da se radi o imovini javnog preduzeća velike vrednosti, ukoliko se o tome radi. Ovaj termin ne zna se šta znači.

Iskorišćeno je minut i 45 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Predsedavajuća, molim vas, koliko naša poslanička grupa ima vremena?
(Predsedavajuća: Pet minuta i 20 sekundi.)
Dobro, hvala. Kao ovlašćeni predlagač ću podržati ujedno ovaj amandman. Mislim da on precizira na jedan kvalitetniji način ovaj član, ali ću i iskoristiti priliku, pošto je o ovom Zakonu o javnim preduzećima i generalno o ovom setu zakona bilo dosta govora, četiri – pet dana, ako se uzme u obzir rasprava u načelu i rasprava u pojedinostima, oduzelo je dosta vremena. To pokazuje da je ovo vrlo bitan zakon. Rasprava je u pojedinim delovima u pojedinostima bila uopštenija u odnosu na raspravu u načelu, ali dobro.
Hteo sam da kažem da DS, bez obzira na činjenicu i ne ljuteći se zbog toga što nam nije prihvaćen ni jedan amandman, ne bi mogla podržati ovaj zakon i da su neki od tih amandmana prihvaćeni, jer smatramo da, i pored dobre namere koju je izneo ministar u svom uvodnom obraćanju, ovaj zakon nije napravio značajniji iskorak u uređivanju oblasti javnog sektora, javnih preduzeća i u depolitizaciji javnih preduzeća. Ministar je i rekao da nije bilo dovoljno političke volje. Ne ulazim u to da li je te političke volje nedostajalo kod manjih ili većih koalicionih partnera, ali je posledica ovog zakona i njegov tekst je takav da je on mogao sigurno biti mnogo hrabriji iskorak, u smislu da se ova oblast uredi na način da u narednom periodu imamo manje problema sa javnim preduzećima.
Nije nikakva posebnost ni javnih preduzeća koje je vodila ili vode predstavnici DS ili neke druge stranke koje su sada u poziciji i opoziciji, u pitanju je sistem koji omogućava na neki način i zapošljavanje ljudi prekomerno i neracionalno poslovanje i rad koji ne odgovara opštim interesima građana, na kraju krajeva, zbog kojih se ta javna preduzeća i prema slovu zakona osnivaju. U tom smislu, smatramo da naši amandmani, kao i amandmani drugih poslaničkih grupa, jesu bili dobronamerni i smatram da je krajnje politički nepristojno reći da amandman nije dobronameran i da je on, kao što je malopre upotrebljen izraz od jednog cenjenog poslanika, hejterski.
Suština ovog zakona jeste problem. Problem su odredbe koje se tiču mogućnosti da visoki politički funkcioneri obavljaju funkcije u javnim preduzećima. Problematično je pitanje šta znači zamrzavanje javne funkcije. To pitanje nije do kraja definisano. Nije definisano ni pitanje na kvalitetan način ko može opozvati i pokrenuti postupak za smenu direktora javnih preduzeća i sam postupak, čuli smo juče, izbora, odnosno rada konkursnih komisija može biti predmet kritike. Ali, ako je ovo dobar korak za javni sektor, javna preduzeća, bićemo srećni zbog toga. Demokratska stranka, iako neće glasati za ovaj zakon, glasaće za neke zakone iz ovog seta koji je predložila ova Vlada i glasala je, kao što znate, za sve one zakone koje je ova Vlada predložila, a koji su bili proevropski i koji su išli u korist građana. Glasala bi za još neke zakone, da su oni bili popravljeni našim amandmanima.
Nemojte DS zameriti to što se ponašamo opoziciono. Mi smo opoziciona stranka i nije bilo prakse u prethodnom sazivu parlamenta da pozicione stranke čekaju kritike na račun Vlade, da bi napadale tu političku stranku i govorile kako su se oni ponašali u prethodnom periodu, na koji način su vladali. Gospodo, vi ste sada na vlasti, vi preuzimate potpunu odgovornost za vođenje ove države. Vi ste odgovorni i ako je inflacija porasla, i ako su cene na malo porasle, i ako građani žive gore. Za te sve stvari ste vi odgovorni. Vi ste na funkcijama već gotovo pola godine i bićete odgovorni. Nemojte da se vraćamo unazad, to nije dobro. To ne daje odgovor na konkretna pitanja koja su bila predmet i ovog zakona.
U tom smislu, ako želite, imaćete od nas vrlo konstruktivnu opoziciju koja daje predloge, koja se ne ponaša svađalački. Nemojte nas terati na to. Dakle, u tom smislu nećemo podržati ovaj zakon, pre svega iz ubeđenja da nije dovoljno dobar da bi ovo pitanje uredio na kvalitetniji način. Ne kažem da nedostaje volje da se to uredi, ali po našem mišljenju on nije dovoljno dobar. Hvala.

Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.

Vlada smatra da je ovaj zakon bitan iskorak napred i, ako nam ne treba podrška u nečemu, ne treba nam podrška u hrabrosti. To je pokazala kompletna Vlada u mnogim oblastima, od borbe protiv korupcije do ekonomskih mera. Zaista, što se tiče hrabrosti, svako je imao priliku u pojedinim trenucima upravljanja Srbijom da pokaže koliko je hrabar, a koliko je kukavica, koliko je spreman za reforme, a koliko se plaši reformi zarad sticanja nekih političkih poena. Što se mene lično tiče, nikada mi reforme nisu bile strane. Naprotiv, uvek sam najbolje sarađivao sa kolegama koji su podržavali hrabar pristup i rešavanje problema, nego guranje problema pod tepih.
Zašto smatram da je ovo bitan iskorak? Zato što zaista uvodi velike novine u upravljanju javnim preduzećima, dovodi do njihove profesionalizacije, ukida upravne odbore, zamenjuje ih nadzornim odborima sa mnogo manje članova, daleko manje, samo tri na lokalu, a maksimalno pet u Republici. Time se jedan ogroman trošak izbegava, a povećava se efikasnost upravljanja. Javnost će imati uvid u rezultate tih javnih konkursa i moći će da kritikuje loša rešenja. Jedino sa čime mogu da se složim, imajući u vidu da su i poslanici opozicije zaista doprineli konačnom kvalitetu ovog teksta, jeste da ovo može da bude i bolje. Može da bude bolje ukoliko se stvori u društvu politički konsenzus da to bude savršeno. Ovaj zakon nije savršen, ali je mnogo, mnogo bolji od prethodnih.
Moja stranka je i pre donošenja ovog zakona donela odluku da se zabrani bilo kom funkcioneru stranke da konkuriše za bilo koje mesto u državnoj republičkoj upravi, za bilo koje mesto direktora u finansijskom sektoru ili u javnim preduzećima. Ko hoće da se bavi politikom, treba da se bavi politikom. Menadžeri koji žele da upravljaju javnim sektorom, treba da budu profesionalci. Na taj način zaista poštujemo ono što smo govorili u kampanji i pre nego što je ovaj zakon donet.
Moram da vam kažem da iz iskustava u razgovorima sa Svetskom bankom, oni su bili, da ne govorim samo o stranci koju vodim, mogu vam čak reći prijatno iznenađeni, kvalitetom novog menadžmenta EPS. Znači, nova ekipa u EPS je pravo osveženje u odnosu na period u poslednjih 10 godina. Moram to da istaknem jer to kažu ljudi iz Svetske banke. Imali smo sastanak ovih dana sa njima oko različitih projekata i to je potpuno nov i moderan pristup upravljanju. Moram da kažem da se radi o pravim profesionalcima, dakle, ne radi se ni o kakvim funkcionerima stranaka.
Slažem se da bi takve strategije kao što imate menadžment "Komercijalne banke", menadžment EPS, menadžment Aerodroma ili nekih drugih javnih preduzeća koje sada nisam pomenuo, trebalo raširiti na sva preduzeća. Slažem se da u ovom trenutku to nije slučaj. Mislim da će ovaj zakon doprineti da se kvalitet poboljša, ali svi zajedno treba da radimo da se profesionalizacija uradi do kraja, da sutra kada prenesemo efekte, a nadam se stabilnosti u javnim finansijama na privredu, a zatim i na građane, motivišemo i većim naknadama sve one koji vrše odgovorne javne funkcije i da imamo zemlju koja se brže razvija.
Dakle, ne bih se složio da ovaj predlog zakona nije hrabar. Da li je mogao biti još hrabriji, kažem, zavisi od političkog konsenzusa. Jer, u prethodnom periodu nije bilo ničega od ovoga. Direktori su postavljani odlukama Vlade bez ikakvog konkursa, bez ikakvih kriterijuma u iskustvu, a ovde je zaista jedno bitno unapređenje. Ali, definitivno može i bolje od ovoga i nadam se da ćemo se svi potruditi da tako nešto i uradimo u narednim godinama.
Hvala svima koji su dali konstruktivan doprinos konačnoj verziji ovog zakona.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Javljam se u vezi amandmana gospodina Srđana Mikovića, smatram da je obrazloženje koje je dao jako korisno, jer termin  zaista "veće vrednosti" je dosta širok, a i drugi zakonski propisi ga ne opredeljuju.
Nama je kao poslaničkoj grupi drago da smo u vreme velikih potresa na političkoj sceni Srbije, u danu kada je formirana nova Vlada Republike Srbije, izneli jedan jasan politički stav koji sada vidim prihvataju i ostale opozicione stranke. Mi smo rekli da nećemo biti oštra opozicija, već da ćemo biti razumna opozicija, jer ćemo sve one zakone i reforme koje poboljšavaju naše društvo, koje približavaju našu zemlju članstvu EU, podržavati jer time podržavamo sve građane Srbije.
U međuvremenu vidim da je kod onih koji su zaista umislili da imaju isključivo pravo da sebi prikače etiketu evropejstva i koji su se jako nekorektno ponašali prema svojim koalicionim partnerima, a posebno prema SPO, izmišljajući neki nepostojeći izvorni SPO. Bez obzira na naše sve korektnosti, koji su između dva kruga predsedničkih izbora želeli da u velikoj meri podave političku scenu na Srbiji, da bi imali apsolutnu vlast i to im se naravno vratilo kao bumerang.
Nama je drago da je sazrela ta vrsta političke svesti i u toj političkoj stranci. Mislim da je ovo novi kvalitet u radu ovog parlamenta jer ne zaboravljamo da su 2000. godine mnogi poslanici dolazili naoružani u Skupštinu. Tada je jako teško bilo biti opozicija. Mislim da će ovakav pristup političkoj sceni Srbije, zakonskim predlozima, ovakav odnos prema Vladi ići u korist svih partnera na političkoj sceni Srbije, a najviše u korist građana Srbije.
Zbog toga bih se složio sa gospodinom Dinkićem i odmah izneo jasan politički stav da SPO nikome ne hrli u zagrljaj, ni ministru Dinkiću i da to što je nama i LDP malo pre spočitavano, čini nam se apsolutno neosnovano. Mogao bih sada posle nekih diskusija da kažem da i neki drugi jure u zagrljaj Mlađanu Dinkiću. Mi ne jurimo u zagrljaj ni Mlađanu Dinkiću, ni Vladi Republike Srbije, mi jurimo u zagrljaj novoj, modernoj, drugačijoj, boljoj evropskoj Srbiji. Hvala.

Iskorišćeno vreme ovlašćenog predstavnika  poslaničke grupe je dva minuta i 45 sekundi.
Molila bih vas, kolege, da se ipak pridržavamo Poslovnika i člana 106. i da govorimo o dnevnom redu.
Narodni poslanik Ivan Andrić ima reč, dva minuta.

Ovo javljanje za kraj bih iskoristio da kažem o ovom amandmanu, ali naravno i o celom zakonu. Mislim da smo mogli da napravimo još veći taj korak i oko toga ćemo ostati podeljeni. Ono što će odrediti zadovoljstvo ili ne, mislim da treba da sačekamo rezultate. Koliko god neki tim u nekom javnom preduzeću danas bio možda osveženje ili teret, mislim da ono što treba da bude presudno, a to je da na kraju ili u toku te igre vidimo kakav je rezultat i da na osnovu toga sudimo.
Želeo bih da se zahvalim svim kolegama poslanicima, članovima Odbora za privredu i naravno predstavnicima Ministarstva zato što mislim da smo bez obzira što nije toliko skrenuta pažnja javnosti, ali ovo je bila jedna od najsadržajnijih rasprava u poslednjih nekoliko godina u parlamentu Srbije. Sve kolege manje ili više, ali u velikoj većini, su pomogle da se ova tema izbaci iz senke, da prosto sada po prvi put se govori o tom, ponovo ću ponoviti, jednom od najvećih ako ne i o najvećem problemu koji naša ekonomija ima.
Po prvi put se ovde razgovaralo u manjoj ili većoj meri otvoreno. Rešenjima će Vlada biti zadovoljna, opozicija jednim delom da, jednim delom ne. Vreme će pokazati da li smo bili u pravu, ali ono što je suština, mislim da su danas svi mnogo svesniji tog problema. Ono što možemo da kažemo a to je da je pravac neki koji se pre svega u rasprava jasno kristalizovao, a to je da je manje ili više svakome od nas poznat problem a načini i rešenja, oni treba da ostanu mesta oko kojih se političke partije među sobom bore.
Na kraju, ono što treba da bude ono što odlučuje, to je rezultat, a ne uspešnost nekakvog PR-a ili načina na koji se o stvarima govori. Još jednom, hvala svima koji su učestvovali u raspravi.

Narodni poslanik Srđan Miković je prijavljen, ali je vreme iskorišćeno.
Imate pravo na repliku na izlaganje ministra. Izvolite.