Hvala.
Za reč je prijavljena narodni poslanik Jelena Travar Miljević.

Poštovani predsedniče, poštovani prvi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, ne bih puno širila ovo, jer mislim da je jedan kolega rekao da su ovo teme koje ne bi trebalo da stvaraju preteranu diskusiju i neslaganje. Sama činjenica da znamo da učestvujemo u sedam multinacionalnih operacija, tj. u pet misija UN i dve misije EU, ukazuje da nema spora oko ovoga.
Ono što bih naglasila jeste da je interesovanje za učestvovanje u misijama ogromno. Po nekim mojim saznanjima, za jedno mesto se prijavi više od 10 pripadnika. Isto tako, kada govorimo o poštovanju vladavine prava, koje je jedno od ključnog značaja za održavanje mira i bezbednosti u svetu i sprečavanje obnavljanje sukoba, ne mogu a da ne spomenem da ova država spada u retke države koja ima Nacionalni akcioni plan za implementaciju Rezolucije 1325. To je ono na šta sam ponosna, jer postoji očigledna volja ministarstva i ministra da sprovode upravo taj plan. Ponosna sam jer je sama izrada plana potekla iz civilnog sektora, da je bio uključen i ovaj parlament, odnosno parlamentarci koji su za to iskazivali želju u samoj izradi.
Ono što bih želela da naglasim to je da je ovaj plan urađen za period od 2010. do 2015. godine, da ga trenutno u svetu implementira 37 zemalja i šest regionalnih agencija. Mislim da je dobro što mi spadamo među 43 države koje uopšte implementiraju ovakva akta.
Pored toga, želela bih da naglasim da smo bili među prvih 20 zemalja koje smo ga usvojili, a da ga u EU implementira 21 zemlja trenutno. Zašto govorim o ovome? Zato što upravo dva segmenta u Nacionalnom akcionom planu se odnose na rešavanje konfliktnih, postkonfliktnih situacija i veće učešće u multinacionalnim operacijama i na obrazovanje i usavršavanje pripadnika kako Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, MUP u duhu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN.
Mislim da sam potpuno u temi, jer danas govorimo o učešću u multinacionalnim operacijama i govorimo o bilateralnim sporazumima koji treba da unaprede sam položaj Republike Srbije kada govorimo o planiranju odbrane, vojno-ekonomskoj i vojno-naučnoj saradnji, obrazovanju, obuci i mirovnim operacijama.
Ono što je po meni pohvalno to je da se kroz učešće u multinacionalnim operacijama stiče iskustvo u radu u multinacionalnim operacijama i komandama, da se svakako povećava ugled zemlje u svetu. Do skoro smo bili zemlja koja je uvoznik bezbednosti, a učešće u misijama EU i UN mi postajemo zemlja izvoznik bezbednosti.
Učešćem u misijama EU i UN dokazujemo da smo kandidat za članstvo u smislu zajedničke odbrambene i bezbednosne politike, da Vojska Srbije, kao i MUP postaju kredibilan faktor bezbednosti u regionu, u Evropi i u svetu.
Ono na šta bih svakako, a nije zanemarljivo, ukazala jeste ekonomski aspekt koji je za nas kao državu svakako bitan.
Takođe, pohvalila bih upravo to što se i dalje vodi evidencija učešća žena u multinacionalnim operacijama, da se vodi računa da ih ide najmanje dve u misiji, kao i to da se pripadnice koje su angažovane na svoj zahtev, da ih ima koje su išle i po dva puta, u poslednje vreme, ako se ne varam, i tri puta i da raste broj prijavljenih kandidatkinja za upis na Vojnu akademiju svake godine.
Mislim da bi bilo dobro povećati učešće žena u uniformama na rukovodećim položajima i u javnosti.
Iz svega izloženog iz možda malo drugačijeg aspekta, u odnosu na prethodno rečeno, mislim da ove sporazume treba podržati, bez obzira na vremenski period kada o nekim stvarima razgovaramo. Dobro je kada jedan ministar i kad jedno ministarstvo ima osećaj, može da vidi šta su to prednosti ove države i sprovodi ih odlučno. Zahvaljujem i stoga nemam razloga da ne podržim predložene zakone.

Hvala.
Reč ima gospodin Vučić. Izvolite.

Kratko ću. Zahvaliću vam se na kraju. Na kraju ću nešto i za gospodina Stojanovića oko vojne imovine da odgovorim.
Želim da vam dam jednu informaciju. I ja sam bio prijatno iznenađen i onda smo krenuli u dodatno povećavanje pripadnika žena u Vojsci Srbije.
Inače, na Kipru sam upoznao i video sam da i Ministarstvo unutrašnjih poslova ima tu praksu da šalje žene. Želim da kažem svim ljudima u Srbiji da mi danas imamo jednog pukovnika koji je žena. Mislim da će uskoro biti sa najvišim činom. Imamo pet potpukovnika koje su dame. Dakle, ukupno imamo 104 oficira koji su dame i nadam se da će se taj broj povećavati.
Moram da kažem da smo mi u malo čemu lideri u regionu, ali u ovome jesmo lider u regionu i tu vrstu reforme na najbrži način pravimo. Verujem da ćemo u narednim godinama i procentualno imati najveći broj pripadnika žena koje će biti u komandnom kadru. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moram da kažem da i prethodnih godina kada je u Narodnoj skupštini bila rasprava o zakonima ili o sporazumima iz oblasti vojske, uvek je vođena odgovorna i ozbiljna rasprava. Vrlo retko smo mogli biti u prilici da se neka pitanja, koja iz dnevno političkih razloga, često bivaju umetnuta u neke teme.
Obično kada se raspravlja o vojsci, o bezbednosti i uopšte o ulozi vojske u našoj državi, govorilo se ozbiljno i odgovorno. U tom smislu mogu da kažem da je i današnja rasprava upravo takva.
Naša poslanička grupa i naš ovlašćeni predstavnik je rekao u najvećoj meri naše stavove. Ja ću se dotaći nekoliko tema koje će možda da osvetle pojedine aspekte tog stava, jer nam je vrlo važno da u jednoj ovakvoj atmosferi, gde je velik broj svih koji su učestvovali, počev i od samog ministra, jako dobro poznaje materiju, da prosto sve nedoumice koje postoje pokušamo da otklonimo kroz iznošenje sopstvenih političkih stavova.
Gospodine ministre, ono što želim na početku da kažem to je da naša poslanička grupa uočava u novoj politici Ministarstva odbrane i diskontinuitet i kontinuitet. Želim da kažem naše stavove i o jednom i o drugom aspektu politike, s tim što potpuno pozdravljamo, objasniću u čemu se sastoji diskontinuitet.
Što se tiče kontinuiteta, on je po našem mišljenju imao i dobre i loše strane. Kontinuitet u nekim delovima sa prethodnim ministarstvom je dobar, a u nekim segmentima smatramo da nije dobar. Sasvim sigurno ću pokušati u ovom razgovoru sa vama, da na to ukažem.
Moram da kažem, u vezi kontinuiteta da se prvi put posle 2007. godine, kada je u Narodnoj skupštini doneta odluka o vojnoj neutralnosti, iz usta jednog ministra je rečeno da je Srbija vojno neutralna država, a da to nije rečeno na način koji bi samim načinom iskazivanja osporavao to. U tom smislu naša stranka i poslanička grupa apsolutno podržava zalaganje Vlade i ministarstva o vojnoj neutralnosti.
To nije ostalo samo na rečima i to želim da istaknemo ovde i da pohvalimo da su neke stvari koje su rađene u nekoliko prethodnih meseci, od strane Ministarstva, pokazalo da ovo ministarstvo želi da napravi ravnotežu kada je u pitanju bezbednosna politika i da sačuva vojnu neutralnost. Ovo sam rekao zato što se prethodnih godina u raspravama ovde slušale najrazličitije stvari koje trebale da diskvalifikuju tu skupštinsku deklaraciju. Od toga da je to nekakva rečenica, do toga da mnoge rezolucije nismo poštovali pa ne moramo ni tu, do toga da je to mrtvo slovo na papiru. Mislimo da je jako važno da svaki put kada dođete u Narodnu skupštinu to ponovite da bi javnost Srbije i međunarodna javnost znali da Srbija poštuje svoje rezolucije.
Ono što je bila naša glavna kritika prethodne politike je bila u tom smislu da, kao što smo govorili da je loše da EU nema alternativu, imali smo utisak da u bezbednosnoj politici se vodi politika da NATO nema alternativu. Svi segmenti koji su se odnosili produbljivanje saradnje u okviru partnerstva za mir, za izbegavanje saradnje sa drugim međunarodnim organizacijama, govorili su o tome da je pitanje samo vremena kada će Srbija, dostizanjem određenih standarda, kroz interoperabilnost, kroz učešće u nekim vojnim misijama NATO, postati punopravna članica.
Odlukama da Srbija produbi vojno-ekonomsku saradnju sa Ruskom Federacijom, koju ste vi ugovorili sa potpredsednikom ruske Vlade, gospodinom Rogozinom, odluka parlamentarne većine koju DSS podržava, da Srbija postane posmatrač u organizaciji dogovora kolektivne bezbednosti, odluka o formiranju srpsko-ruskog humanitarnog centra, sve ono što se činilo da se uspostavi jedna ravnoteža, da Srbija sarađuje sa svim međunarodnim organizacijama, sa drugim državama i vojnim savezima, ne učestvujući kao punopravni član njima, jeste nešto što mi podržavamo. Smatramo da je to dobar put i verujemo da će se on nastaviti. Zašto?
Zato što, pored toga što u okviru saradnje partnerstva za mir, Srbija je sigurno dobila mogućnost da određene kvalitetne standarde koji postoje u okviru vojski pojedinih zemalja NATO pakta, primeni ojačavajući svoje kapaciteta i jačajući svoju bezbednost. Saradnjom sa zemljama koje su u okviru organizacije u kolektivnoj bezbednosti, takođe može mnogo da nauči i da primeni pojedine standarde, koji su se tamo pokazali dobrim. Pogotovo u onim segmentima koje oni naglašavaju, kao što je borba protiv trgovine drogom, nelegalnih migracija itd.
Mislim da usvajanje svega onog najboljeg od što većeg broja zemalja i vojnih saveza je nešto što možemo da podržimo i u tom smislu naša poslanička grupa tu vrstu opredeljenja podržava.
Ono što smo istakli ovde kao problem i do toga ostajemo jeste saradnja sa EU u domenu bezbednosti. Ne samo zato što mi ne želimo da razmatramo standarde i ono što dostiže EU u domenu bezbednosti, nego zato što ta zajednička bitka obuhvata ne samo politiku bezbednosti, nego i spoljnu politiku.
Vi ste u vašoj diskusiji sa gospodinom Jovanovićem rekli da su te dve stvari neodvojive, ali najveći problem i najveće naše pitanje jeste - u kojoj meri ta spoljna politika utiče na našu bezbednosnu politiku i koliko ta politika, čiji želimo da budemo član po odluci Vlade, a samim tim i odbrane politike, utiče na našu bezbednost i proizvodi probleme unutar Srbije.
Nije potrebno ponavljati da su ministar Dačić, i tada ministar Vuk Jeremić potpisali dva sporazuma sa visokom predstavnicom EU, koji se odnose na zaštitu tajnosti bezbednosnih podataka, a drugi se odnosi na naše uključivanje u civilne i vojne misije. Mi kao poslanička grupa smo to ovde vrlo oštro kritikovali.
Pitanje koje se pojavilo nakon toga na koje nismo dobili odgovor, a mnogo se o tome govorilo, jeste o domenima i oblicima učešća u toj politici. Bilo bi dobro ako biste mogli da nam date neke informacije o tome. Mnogo se govorilo prošle godine o učešću tzv. višegradskoj borbenoj grupi. Srbija je dobila poziv od strane EU da učestvuje u višegradskoj borbenoj grupi koju bi činili Poljska, Mađarska, Slovačka i to je jedan, po nama vrlo problematičan aspekt. Ne znam da li je Srbija donela tu odluku, bilo bi dobro da o tome nešto znamo.
Kao što je rekao uvaženi poslanik Stojanović, to bi trebalo istražiti i da pojedini segmenti te politike učestvuju u obuci Kosovo zaštitnog korpusa i da učestvuju, pored NATO pakta koji to eksplicitno radi, da se učestvuje u stvaranju tzv. vojske Kosova. Nama je to jako važno, jer mi ni u kakvim oblicima, ni u kakvim operacijama u okviru tih borbenih grupa ne bismo želeli da učestvujemo. Nismo protiv toga, ali voleli bi da čujemo i stav samog ministarstva.
Što se tiče ostalih sporazuma, onog kontinuiteta koji mi podržavamo jeste proširivanje i nastavak zaključivanja sporazuma sa što većim brojem zemalja u oblasti odbrane. To je nešto što je apsolutno sa naše strane korisno. Smatramo ga korisnim, smatramo ga važnim, da naša namenska industrija sve što može da doprinese jačanju vojske, krajnje i punjenju budžeta koji bi sutra išao na podizanje naših materijalnih kapaciteta i naše vojske i to podržavamo.
Ono što je tema koja se takođe ovde potezala, jeste doneti reformu. Pored te činjenice da su bila ograničenja budžeta, mogu da kažem da je naša poslanička grupa i u mandatu prethodnog ministra podržavala svako nastojanje da se proširi budžet za odbranu. Verujem da ćete sa pozicije koju imate kao prvi potpredsednik Vlade to učiniti, jer sve probleme, a vi ste u razgovoru sa Rogozinom koji se odnosi na našu avijaciju, svi problemi su se istakli. Pored svih ekonomskih problema, uz dužno poštovanje, moramo da vodimo računa i o našoj bezbednosti. Vi kao ministar morate da ukazujete građanima u kojim problemima se nalazi naša vojska, pogotovo naša oprema. Da pokušate da se taj budžet proširi.
To je, uz svo razumevanje drugih potreba, ne možemo da dočekamo u ovako nestabilnom području i okruženju kao što je Balkan i balkansko ostrvo, našu vojsku u toj meri nespremnu. To je jako važno. Novac je jako bitan u ovom slučaju i svaki oblik te vojne saradnje koju sada pokušavate da počnete u drugim zemljama je nešto što ćemo mi da podržimo.
Kada je u pitanju da li Srbija treba da bude posmatrač u okviru bezbednosti, o čemu se mnogo vodila polemika, molim kolege da koji to kritikuju da nipošto ne potcenjuju tu organizaciju. Nipošto. To je ozbiljna organizacija sa jasnim pravilima, sa vrlo uređenom strukturom organa koje ima i nadasve, to je organizacija koja eksplicitno u svim svojim aktima naglašava podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu. Da podvučemo još jednom, Srbija neće biti član, kao što ne treba da bude član ni NATO pakta. Biće posmatrač, usvajajući sve potrebne standarde i kvalitete koji mogu da dođu iz tog vojnog saveza.
Želim da izrazim podršku Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije. Ovde je gospodin Marić koji odlazi, ali i on je dao veliki doprinos i napor u prethodnom periodu da bi se humanitarna situacija u Srbiji rešavala, onako kako su definisani organi i način finansiranja. To je nešto što smatramo da je dobro.
Otvorenost za saradnju sa trećim državama je nešto što može da doprinese, kako se ovde često govori, zajedničkoj, nedeljivoj bezbednosti. U svakom slučaju, i humanitarne katastrofe su nešto što je nedeljivo i što svi zajednički delimo i nijedna država ne može tu da bude izolovana. To je nastavak jedne dobre saradnje koja je započeta sa sadašnjim ministrom Šojguom, od prethodnih ministara, Dragana Jočića, pa ministra Dačića, pa, evo sada i u ovoj vladi. Smatramo da je ovo vrhunac jedne dobre saradnje od koje će Srbija sasvim sigurno imati veliku korist.
Gospodine ministre, podržavamo diskontinuitet koji ovo ministarstvo vrši, podržavamo opredeljenost za vojnu neutralnost, za izlazak iz onoga što je bilo da NATO nema alternativu, ali ne možemo da podržimo opredeljenost Vlade da u okviru bezbednosne politike sledi politiku EU. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović.

Poštovani predsedniče, uvaženi gospodine Vučiću, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ceneći značaj učešća naših vojnika u multinacionalnim operacijama, u smislu podizanja ugleda države, učvršćivanja prijateljskih odnosa, usavršavanja naše vojske i svega onoga što smo čuli u opširnoj argumentaciji u toku rasprave, želim da kažem da ćemo mi socijalisti podržati odluke o učešću multinacionalnih operacija u 2012. godini, a takođe i odluke o saradnji u oblasti odbrane sa vladama Republike Grčke, Savezne Republike Brazil, Republike Indonezije, Republike Angole, kao i Sporazum o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka sa Vladom Slovačke Republike.
Razumljivo je da smo u toku rasprave imali akcenat po pitanju ovih odluka i zbog toga bih zaista želeo da pre svega u toku svoje diskusije nešto više se osvrnem na Predlog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske federacije o osnivanju srpsko-ruskog Humanitarnog centra u Nišu. S tim u vezi, izneću određena iskustva, dileme, kada su u pitanju vanredne situacije i reagovanja države u situacijama humanitarne katastrofe.
Želim snažno da podržim osnivanje i rad Srpsko-ruskog humanitarnog centra koji će biti jedna međuvladina humanitarna neprofitna organizacija. U tom smislu, i ovu vrstu sporazuma lično vidim kao jednu vrstu kontinuiteta u radu MUP, na čelu sa gospodinom Dačićem, pre svega u osmišljavanju precizne organizacije nadležnosti i aktivnosti u slučajevima vanrednih situacija, što je, složićete se, ta-kav jedan sled veoma bitan u prvim satima mogućih katastrofa. Bezbroj dokaza je za to.
Kada kažem kontinuitet, želim da kažem da smo mi imali prilike da u prethodnom sazivu raspravljamo o Zakonu o vanrednim situacijama, o Zakonu o zaštiti od požara, što je svakako dokaz da se MUP na jedan ozbiljan način bavio ovom materijom, jer je ovu materiju zastupao i zakonski predlog iz kraja 70-ih i 80-ih godina i svakako nisu bili u saglasju sa današnjim vremenom i današnjim mogućnostima naše države.
Takođe, imali smo i predlog jednog sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa. Sve je to dokaz da je naša vlada, naša država, resorno ministarstvo zaista shvatilo i opredeljeno je da u ovakvim situacijama nema mesta bilo kakvoj vrsti improvizacije. Naprotiv, to su vanredne situacije u kojima su životi ljudi ugroženi i to nema nikakvu cenu, te su i mnoga materijalna dobra izložena uništavanju i zaista, svaki uloženi dinar u ovu oblast se mnogostruko vraća.
Dalje, kada je u pitanju ova tema, jedna od namera ovog srpsko-ruskog humanitarnog centra je, pre svega, to je definisano i u članu 5, sprečavanje, i kako je uvaženi prvi potpredsednik rekao, likvidaciju vanrednih situacija, uključujući i gašenje požara i pružanje drugih humanitarnih pomoći stanovništvu. Ali, mislim da je ova prva stvar, sprečavanje, vrlo bitna, jer mi smo nekad skloni zaboravu. Nismo spremni da izvučemo određene pouke iz onoga što smo kao država i kao stanovnici ove države doživeli. Uvek se često bavimo posledicama.
S tim u vezi, mislim da je i ova odredba koja govori o tome da je jedan od prvih zadataka ovog centra - sprečavanje, jako bitno i da se u tom smislu trebamo posvetiti tim aktivnostima.
Sa druge strane, kada je reč o ovom centru, već je bilo reči o tome, a imali smo prilike da vidimo i konkretne rezultate tog centra. Oni su već viđeni u 2012. go-dini, kada su bile početkom godine velike hladnoće, a kasnije i veliki požari koji su bili u jugoistočnoj Evropi. Naravno da bez reakcije aviona i helikoptera iz prija-teljske Ruske Federacije u tim nepristupačnim predelima nije se moglo reagovati. To su već neki konkretni rezultati, naznake budućeg angažovanja centra u Nišu.
Dobra je namera i ideja da centar u Nišu bude neka vrsta prihvatnog centra, odakle će se moći brzo i munjevito reagovati, jer je to osnova u vanrednim situacijama, kada se one već dese, a uz to što će u centru biti i oko 35 zaposlenih specijalizovanih stručnjaka, za početak, dokaz je da će oni imati pun kapacitet da pripreme i koordiniraju određene aktivnosti.
Ono što se iz ovog sporazuma i saradnje može još zaključiti, a mislim da je to vrlo bitna odrednica, a ona je već potvrđena, kao što smo imali prilike u obrazloženju da čujemo, na Ministarskoj konferenciji ministara nadležnih za vanredne situacije, održanoj u Beogradu 2010. godine, dakle, imali smo tu čast, koja je praktično utrla put ili trasu regionalnoj saradnji, kada su u pitanju vanredne situacije. Mislim da je to jako bitno.
Želeo bih da iznesem nekoliko konkretnih podataka i da potvrdim ovu tezu, pre svega sa iskustvom koje su imale opštine Žitište i Sečanj 2005. godine, kada su u pitanju poplave. Poznato je da mi u Vojvodini na svu sreću nismo izloženi nekim drugim elementarnim nepogodama, osim najčešće poplavama, jer je Vojvodina teritorija koja se nalazi u dnu sliva u koji se slivaju mnoge vode iz srednje Evrope. Ali, kada su u pitanju ove poplave, mi smo ih imali 1966, 2000. i 2005. godine. Bitno je reći da su se one odvijale gotovo po istim scenarijima. To znači da smo mi praktično imali vodu koju smo dobijali iz susedne države Rumunije, jer je naša teritorija nizvodna i na taj način su se sve te tri poplave odvijale po tom scenariju.
To govori o tome da pripreme scenarija odbrane u Vojvodini i za ovu teritoriju nisu moguće bez međudržavne saradnje, u ovom slučaju sa Rumunijom, pre svega u smislu načina koordinirane odbrane, ali i koordinacije oko nekih drugih aktivnosti, kada su u pitanju vode, dakle, i kvalitet vode, uzorkovanje vode, koje je, imam informaciju, u jednom trenutku i zaustavljeno, što mislim da je jako bitno da se uradi, jer te međudržavne tokove je potrebno koordinirati i kada je u pitanju korišćenje vode da bi se to na kvalitetan način moglo obaviti.
Ostalo je u tom smislu nešto što je državi Srbiji potrebno da se pripremi za nekakve buduće scenarije. Mi smo imali jedan sličan scenario, svi se dobro sećamo, pre godinu ili dve, ako se ne varam, kada smo imali vanrednu situaciju tzv. crvenog mulja, kada se rekom Tisom kretao iz susedne države Mađarske. Evo, samo kroz ova dva primera mislim da se dovoljno oslikava koliko je neophodno da se u ovakvim situacijama ta regionalna saradnja razvija u punom smislu te reči i da bi se na taj način mnoge humanitarne ili elementarne nepogode sprečile.
Da vas podsetim, konkretno, imali smo u Međi preko 60 porušenih kuća i još toliko za sanaciju, oko 3.000 hektara poljoprivrednih površina je poplavljeno, a negde oko 113 miliona je bila šteta. Tada su nam bili ugroženi i drugih 12 naseljenih mesta u Srednje-banatskom okrugu, a negde i do 55 hiljada hektara površine. Da ne kažem da je indirektna šteta od tih poplavljenih površina, koje su nekoliko godina unapred bile potpuno neupotrebljive i nisu davale prinose koji su se mogli očekivati, da je u punom kapacitetu i u punom smislu ta poljoprivredna površina obrađivana.
Ono što želim još da kažem, iz ovog predloga sporazuma se može zaključiti da se predviđaju određeni zajednički programi i projekti, a mislim edukacija i obuka, pre svega, i naših stručnjaka i naših ljudi koji će biti angažovani u vanrednim situacijama. Cenim da je to jako bitno.
Lično sam imao nekoliko situacija u kojima ljudi nisu znali kako da se ponašaju i na najbolji mogući način da reaguju. Očekujem da iz ovog centra takva jedna inicijativa i razmena iskustava sa našim prijateljima iz Ruske Fedracije podigne na jedan najviši mogući nivo.
Ovde imam i jedan pregled izveštaja dešavanja kada su bile ove poplave. Želim da kažem da i mi imamo dovoljno stručnjaka čije iskustvo treba iskoristiti. Nadam se da će u celoj toj priči, a konkretno, kod nas je čovek koji je bio zaslužan za odbranu i dovoljno dosta učinio da te štete budu što manje, recimo, Nikola Bugarski, inženjer u penziji. U znak zahvalnosti, građani su mu dodelili titulu počasnog građanina. Mislim da u celom tom kontekstu, očekujem da se iskoriste ova iskustva i da se nadograde sa našim prijateljima iz Ruske Federacije.
Ceneći sve ono što mislim da predstavlja ovaj centar, a pre svega da će doprineti u sprečavanju, u nekim konkretnim rezultatima koje smo videli, regionalnoj saradnji, pa i zajedničkim projektima. Ono što vidim kao nastavak razvijanja je jedna izuzetno prijateljska saradnja sa Ruskom Federacijom, za koju smo zaista zainteresovani.
Želim da podržim ovaj sporazum i nadam se da će MUP na čelu sa gospodinom Ivicom Dačićem doprineti da u narednom periodu građani Republike Srbije budu bezbedniji, ali i u prilici da pomognemo i drugim državama. Zahvaljujem.

Gospodin Samofalov nije tu.
Reč ima narodni poslanik Jadranka Joksimović. Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovani ministre, gosti koji su došli iz Ministarstva odbrane i MUP, veoma mi je zanimljivo da sam došla u situaciju da ne moram ja da hvalim i da pišem panigirike ministru, pošto su to svi predstavnici i opozicije i pozicije uradili, i to je dobro i to pokazuje da radite dobro, da radite svoj posao na pravi način, što svakako pozdravljamo.
Ono što sam htela da kažem i zaista ću se truditi da skratim pošto je dosta stvari pomenuto, jesu neki aspekti koji nisu u dovoljnoj meri pomenuti kada su u pitanju i mirovne misije i sporazumi, a i sporazum o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka, koji, koliko sam videla, niko do sada nije pomenuo.
Što se tiče mirovnih misija, zaista mislim da je jako dobro da se kontinuitet u ovom pravcu nastavi, da ne bi došlo do posledica na međunarodnom planu koje ne mogu da budu male. To je ono što je ova Vlada i proklamovala, tu vrstu kontinuiteta i stvaranja kredibilnih partnera je važno i u ovom segmentu.
Sva finansijska sredstva, koliko sam razumela, obezbeđena su kroz budžet Ministarstva odbrane. Moje lično mišljenje je da budžet Ministarstva odbrane treba da bude i veći u budućnosti, jer ulaganje u bezbednost, koja je nedeljiva kategorija, nije samo nekakav trošak, na protiv, to je ulaganje u pouzdanje, da onog trenutka kada se nešto loše desi, a nažalost, uvek može loše da se desi, nemamo ni kantopski večni mir, nemamo ni savršenu situaciju ekološku, nemamo ni nepostojanje terorizma, dakle, sve su to realne opasnosti. Prema tome, to je ulaganje u pouzdanje, da onog trenutka kada se nešto loše desi, građani mogu da očekuju pravu intervenciju, mogu da očekuju da će njihova bezbednost biti na najbolji mogući način zaštićena.
Što se tiče samih mirovnih misija, sve mirovne operacije u kojima se angažuju pripadnici Vojske Srbije, utemeljene su, a niko nije pomenuo, zakonskim odredbama, pre svega, u Zakonu o Vojsci Srbije, a i Zakonu o učešću Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, ali, koliko sam razumela, i strategijskim opredeljenjima Republike Srbije da se pripadnici snaga odbrane angažuju na zadacima očuvanja mira. Na osnovu predloga UN, ove godine smo čuli da je to započeto i vezan za EU u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.
Ta vrsta diskusije koja se ovde povela o tome, da li ona na bilo koji način ugrožava našu proklamovanu vojnu neutralnost, mislim da je zaista besmisleno u situaciji u kojoj je Srbija danas i situaciji u kojoj mi kao mala država sa ograničenim kapacitetima, bi trebalo da imamo ne samo stalne partnere, jer nam stalni partneri i strateški partneri često mogu da budu uzurpatori, nego da imamo "šifting patern" taj obrazac, promenljivi obrazac savezništava koji nama treba da donese ono što je najbolje.
Prema tome, nismo ni protiv EU, ni protiv šangajske organizacije za saradnju. Malo nam je dalje šangajska organizacija za saradnju, ali bilo kakva vrsta učešća i aktivnog pristupa Srbije, ne vidim da bilo kome može da škodi i ne vidim dovoljno dobru argumentaciju za to.
Što se tiče misija, samo bih napomenula još dve konkretne stvari. Ministar je zaista o tome govorio, da na Kipru Vojska Srbije učestvuje u sastavu mađarsko-slovačkog kontingenta i u tom smislu je još jedan razlog važan zašto je bitan sporazum o zaštiti tajnih podataka sa Slovačkom Republikom.
Što se tiče misije u Libanu, do sada je angažovano, koliko sam videla, zapravo je povećano učešće štabnih oficira. Tu sam se raspitala, da ne budem preveliki stručnjak, nego sam se raspitala, koliko je važno da bezbednosna situacija bude pravilnije procenjena, da pravilnije bude procenjen rizik, koliko je zapravo važno učešće štabnih oficira iz komandnih struktura u ovim misijama, posebno u Libanu i Kongu, koje su bezbednosno najupitnije, odnosno postoji mogućnost eskalacije i nadamo se da do toga neće doći u skorijoj budućnosti. Po prvi put u okviru tog štabnog elementa u Libanu, to sam se raspitala, imamo i nacionalno obaveštajnu ćeliju, koja učestvuje u bezbednosno-obaveštajnoj proceni u zoni operacije, što znači da naše starešine, kao što sam pomenula, mogu da stiču izuzetno iskustvo u proceni rizika. Mislim da je to veoma značajno.
Ono što takođe niko nije pomenuo je da Srbija danas nema realne kapacitete da učestvuje samostalno sa celim kontigentom. Zbog toga se uključuju ili pripadnici ili jedinice različitog ranga u kontigente drugih zemalja. Samostalno učešće, naravno, iziskuje dodatna finansijska sredstva, od transporta do kompletne logističke podrške u zoni i treba imati u vidu, kada se šalje jedna jedinica, istovremeno se zbog principa rotacije, pripremaju još dve jedinice istog ranga, koje moraju na potpuno isti način da budu obučene i opremljene kao angažovana jedinica.
To su stvari koje možda nisu toliko značajne za građane, ali ipak treba da znamo da su to razlozi zbog kojih je jako važno da naše jedinice učestvuju u mirovnim operacijama, ali isto tako da znamo da ovakvim ograničenim učešćima u kontigentima drugih zemalja, poštujemo i naše finansijske mogućnosti u onoj meri u kojoj je to danas u Srbiji zaista realno.
Sa druge strane, što se tiče tri sporazuma i potvrđivanja jednog memoranduma o sporazumevanju, koji se odnosi na Republiku Indoneziju, tu nemam šta posebno da kažem. Ministar je odlično primetio ono što sam htela da kažem, kako su to četiri kontinenta i tri možda najveće države na tim kontinentima, kada kažem najveće, mislim ,pre svega, kao tržišta koja mogu da budu zanimljiva za našu namensku industriju. Koliko znam, sporazum sa Indonezijom je značajan iz razloga što je delegacija Ministarstva odbrane Indonezije boravila i obišla kapacitete namenske industrije u našoj zemlji. U tom smislu, već postoje ozbiljni koraci koji bi trebalo da se finalizuju potpisivanjem nekog budućeg sporazuma. Naravno, ostali sporazumi predstavljaju potvrđivanje tih sporazuma, čime se stvaraju uslovi za proširivanje ne samo vojno-ekonomske, tehničke i saradnje u medicinskoj oblasti.
Još jednu stvar koju bih volela da napomenem, a čini mi se da takođe nije naglašena, jeste značaj ovih sporazuma u domenu razvoja ekonomske vojne diplomatije.
Inače, danas u svetu i u teoriji i u praksi ekonomska diplomatija jeste vozač svih mreža diplomatskih predstavništava. Svuda u svetu ekonomija je vozač, a u ovom slučaju imamo mogućnost da čini mi se u dosta država otvorimo vojna izaslanstva. Da li to ide kroz VBA? Da li to ide kroz Upravu za međunarodnu saradnju? Nisam sigurna, ali svakako da ta tendencija postoji i svakako da bi trebalo poraditi na tome, jer kao što sam rekla, to nije trošak. To je ulaganje u budućnost, u ovom smislu i bezbednost, a bogami i značajne ekonomske benefite i svakako da zbog toga su ovi sporazumi izuzetno značajni.
Još nekoliko rečenica bih u pogledu ovog sporazuma sa Vladom Slovačke Republike o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka i prosto mislim da je važno da se zna zbog čega se to radi sada, s obzirom da je ministar pomenuo da je ovo jedan od prvih bilateralnih ugovora opšteg tipa. To je praksa koja je veoma prisutna u regionu. To je nešto što ima jednu hiperprodukciju u regionu, ali nema bez razloga hiperprodukciju. To je veoma važno iz razloga što strategijom o nacionalnoj bezbednosti Republike Srbije su definisana osnovna opredeljenja politike nacionalne bezbednosti kao deo ukupne državne politike. To znači da bezbednost jeste nedeljiva, da mi delimo bezbednost i sa regionom i sa Evropom, a u tom smislu je i donet Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade RS i Organizacije severno-atlantskog pakta o bezbednosti informacija i kodeksa o postupanju, kao i Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Srbije i EU o bezbednosnim procedurama za razmenu i zaštitu tajnih podataka. Potvrđivanje Sporazuma o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka omogućiće primenu sporazuma u drugim oblastima. Zato je važna ova uzajamna zaštita tajnih podataka, a to je saradnja u oblasti odbrane unutrašnjih poslova i pravosuđa i time će se zapravo omogućiti delotvorna saradnja državnih organa koji su usmereni na očuvanje i unapređenje nacionalne bezbednosti.
Prilično je nemoguće obezbediti međunarodnu bilateralnu i multilateralnu saradnju na polju zaštite nacionalne bezbednosti bez uzajamne zaštite javnih podataka. Volela bih da naglasim jednu stvar, da se zaista lično nadam da će u budućnosti Ministarstvo pravde i državne uprave pre svega uložiti napore na primeni zakona, ali i donošenju podzakonskih akata koji i te kako nedostaju, a kojima se propisuje zaštita nacionalnih podataka, s obzirom da je moje lično mišljenje da je ova problematika u nekom prethodnom periodu bila u potpunosti zanemarena.
Što se tiče Slovačke Republike takođe bih pomenula, takođe sam se raspitala, da je u prethodnom periodu bio potpisan i u ovoj skupštini potvrđen Sporazum o saradnji i uzajamnoj pomoći u vanrednim situacijama, o kojima smo ovde takođe govorili. Time je ugovor još značajniji i ima svoju težinu, s obzirom da će ovde moći da dođe do angažovanja elemenata sistema bezbednosti u vanrednim situacijama, upravljanju krizama, zaštiti životne sredine, ali i multinacionalnih operacija i borbi protiv organizovanog kriminala, i ilegalne migracije ili trgovine ljudima. Dakle, svega onoga što nikako ne može i ne treba da bude sporno za Srbiju u odnosu na njene bezbednosne izazove, u odnosu na potrebe i čuvanja, ne samo konzumiranja bezbednosti, kako se kaže u teoriji, nego i produkovanja bezbednosti.
Da bismo bili stabilan regionalni partner moramo da proizvodimo bezbednost, da učestvujemo na onaj način koji je standardizovan u svetu i apsolutno smatram da ovakvi predlozi zakona koji su danas na dnevnom redu, i koje je ministar u najboljem smislu obrazložio i kolege iz ministarstava, očekujem da i oni mogu nešto da kažu, ako ima nešto što nismo čuli, a što je možda značajno, ispred SNS svakako izražavam nadu da će ovo u punoj meri biti prihvaćeno u Narodnoj skupštini RS. Hvala.