Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukratko ću ponoviti da sve ove tačke koje imamo, dva predloga odluka i predloge zakona u vidu sporazuma SNS podržava. Čuli smo zašto je opravdanost sporazuma između, od samog ministra, podpredsednika Vlade, sa Brazilom koji je verovatno trenutno ekonomija sa najvećim rastom u svetu opravdana u ovom slučaju, ovih godina čak veća nego kineski rast u ekonomiji.
Grčka je naš tradicionalni partner, saveznik u mnogim ratovima i sukobima, naš je saveznik i na putu ka EU i podržava nas, jeste da je država koja ima svoje probleme, kao i sve ostale, jer skoro da nema danas države koja nema probleme u ekonomskom pogledu na planeti, ali to nije razlog da govorimo o nečemu, da je manje bitno nego što u suštini jeste.
Ovakvim sporazumima gradimo i budućnost, zatim, Sporazum o Angoli je detaljno obrazložen zbog čega je bitan, pre svega iz ekonomskih razloga, kao i Sporazum sa Indonezijom, s tim što bih ja podsetio na još jednu stvar koja ovde nije rečena, Indonezija je najmnogoljudnija muslimanska zemlja u svetu koja podžava našu spoljnu politiku i koja nije priznala nezavisnost Kosova, tu proglašenost nezavisnost Kosova, i koja inače, što je veoma teško danas lobirati, lobira u islamskom svetu za to da se ne prizna ta nezavisnost, tako da je dokazano naš veliki prijatelj i država sa kojom, ogromna država, je veliki ekonomski interes da sarađujemo, kao što je rečeno, i za našu namensku industriju, takođe opravdano.
Želim da, pre nego što pređem na ova dva sporazuma koja su najvažnija, da se osvrnem na raspravu koja je do sada bila, u suštini, skoro da nije bilo primedbi na ove sporazume, barem ne neke ozbiljne. Čuo sam jednu primedbu koja kaže da je to nastavak starih misija, da nema nekih novih, ali u suštini bi bolje bilo da o ovome nikada i ne glasamo i da nemamo na dnevnom redu, bolje bi bilo da imamo na planeti opšti mir i da nemamo nestabilne situacije i da nema mirovnih misija, međunarodnih operacija, ali nažalost, dešavaju se i takve stvari. Kada ih imamo, treba da učestvujemo u njima. Ovo je to u čemu trenutno učestvujemo i naravno da ćemo se truditi, kao država i trebalo bi po mom mišljenju da se trudimo, zbog međunarodnog položaja, vojne, ekonomske i sveopšte ekonomske saradnje da učestvujemo, u što većem broju tih misija, gde god ih ima. Ima nekih diskutabilnih poput ISAF u Avganistanu, a to je takođe misija UN, ali poverena NATO paktu za vođenje.
Kada pogledamo šta se, baš smo o tome i govorili na Odboru za odbranu poslednji put, šta se dešava poslednjih par godina u okviru te misije, ako gledamo neki naš opšti interes, tamo se formiraju policijske snage koje se bore protiv narkokartela, odnosno trgovine opijumom i heroinom.
Znamo da su najveći trgovci opijumom i heroinom u Evropi albanska mafija, pre svega pripadnici te mafije sa KiM, iz Makedonije, ako protiv njih treba da se borimo, a treba da se borimo, ako su nečim finansirali oni separatisti borbu, sa tim su finansirali, onda bi trebalo protiv te mafije da se borimo, teško da možemo neučešćem u takvim operacijama, ali to je za budućnost da se razmisli da li treba ili ne učestvovati u svemu tome.
Rečeno je takođe da li ministarstvo može sve da isprati, nije mi jasno zbog čega je to rečeno, takvo nepoznavanje Zakona o budžetskom sistemu od strane nekih narodnih poslanika, zbog toga što ne raspolaže sopstvenim sredstvima.
To nije tačno. Raspolaže sopstvenim sredstvima, samo što po Zakonu o budžetskim i sopstvenim prihodima, u stvari, sopstvenim prihodima raspolaže, samo što po Zakonu o budžetskom sistemu, zbog kontrole javne potrošnje, koja nije bila u prethodnom periodu, samo na drugačiji način stiže do vojske, do ministarstva vojske ili nekih drugih javnih preduzeća, koja imaju sopstvene prihode i drugih ministarstava, proverava se opravdanost i svrsishodnost tih sredstava. Znači, prolazi se kao kroz neki protočni bojler, kroz trezor, da kažemo, ali se novac proverava i dolazi gde treba, znači, dolazi na pravo mesto.
Što se tiče ova dva sporazuma, apsolutno ih treba podržati. Meni je drago i što čitam da je u Libanu planirano da imamo sada 58 pripadnika Vojske Srbije. Mislim da to treba da bude naša praksa i u narednom periodu. Gospodin Mićo Rogović, narodni poslanik, moj kolega, prijatelj, je to dobro obrazložio, čak i sa ekonomskog aspekta, jer da to nije toliki trošak koliko se nama čini, kada pogledamo ona redovna primanja koja imaju pripadnici Vojske, pa onda ove dodatke na to. Čak mislim da treba naša politika u narednom periodu da bude i da imamo sopstvene kontingente, ne samo da učestvujemo u okviru nekih tuđih, nego sopstvene kontingente, naša zastava, naši amblemi, naše učešće, kao što smo to nekada radili.
Mislim da bi sve to bilo opravdano i svrsishodno za državu Srbiju i mislim da bi od toga država Srbija mogla da ima samo koristi. Zbog čega? Mi se na taj način zalažemo za mir i bezbednost u svetu, a to isto piše u ovim predlozima, što niko nije rekao. Takođe, potvrđujemo spoljnu politiku Republike Srbije, kojom se zalažemo za rešavanje svih sporova mirnim putem i poštovanjem međunardonih prava i drugih opšteprihvaćenih normi u međunarodnim odnosima, kao i jačanje uloge i kapaciteta institucija međunarodne zajednice, tj. UN.
Ako se pozivamo i želimo da i nama UN pomažu, onda moramo i mi da budemo potpuno savestan deo te organizacije i da u svemu učestvujemo maksimalno, kako bismo vratili, ipak moramo svi priznati ugrožen kredibilitet države u poslednjim decenijama i kako bismo postali kredibilan partner svim državama, članicama UN i naravno budućnosti i EU, kada postanemo njen član.
Zbog toga će SNS glasati za sve ove predloge zakona i podržati put Srbije ka EU, i naravno saradnju u multinacionalnim operacijama. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Hvala predsedniče.
Gospodine ministre, koleginice i kolege, da, reče gospodin Karić, duvaju novi vetrovi. U principu, jedina je dilema da li je to neki lahor ili povetarac, ili neka košava koja treba da promeni stvari u ovoj zemlji. Kad kažem promeni, mislim na novu politiku. Iako predstavnik SPS kaže da Srbija ne treba da bude autistična i izolovana, ako ministar kaže – mislio sam drugačije o ovome, ali sam promenio mišljenje, to samo ohrabruje.
Odgovornost za nekoga ko je 20 godina, ovo nije ništa lično gospodine Vučiću, niste vi jedini promenili mišljenje, govorim načelno, u politici, znači da ne samo u ovoj stvari, nego i u mnogim drugim stvarima je došao u priliku da promeni mišljenje.
Nije suština u tome, mnogo je lako ili nije lako, ali je lakše shvatiti da si grešio, promeniti mišljenje, to zaista ohrabruje. Mnogo je teže promeniti mišljenje drugim ljudima koji su te sledili tih 20 godina u pogrešnoj politici.
Najbolji dokaz je krvno srodstvo, vizantijsko pravoslavno srodstvo i politika Svetog Save na osnovu kojeg danas odlučujemo da šaljemo naše vojnike da se bore protiv gusara u Somaliji.
No, to je jednostavno refleks tog vremena i nadam se da će se promeniti. Gospodin Vučić je rekao da sa zemljama u čijim kontingentima učestvujemo, a to su većinom ili gotovo isključivo NATO zemlje, bez obzira da li su priznale ili nisu Kosovo, to su NATO zemlje, vojna saradnja je mnogo iznad političke, ili, da kažemo, politička kaska za vojnom. To je tačno i nadam se da će se to promeniti, zato što je to u našem interesu, u interesu državnom i nacionalnom, pre svega državnom jer državno je iznad nacionalnog.
Zašto? Zato što u nekim delima ove Vlade se vide elementi realizma, recimo kada je u pitanju Kosovo. Pričamo o novoj politici, ali čini mi se da, kada je u pitanju odnos sa NATO, tog realizma još uvek nema. Mnogi su se ovde danas zaklinjali u vojnu neutralnost. U redu, znam da je većina protiv članstva Srbije u NATO, da je to još rano, ali kao što ste u mnogim drugim stvarima promenili mišljenje, pozitivno, verujem da će doći trenutak kada će se i tu menjati mišljenje.
Ako ćemo mi realno da gledamo, nismo nikakvi izvoznici bezbednosti. Zar zahtev ministra pre neki dan, ministru odbrane Sjedinjenih Država da KFOR i NATO ostanu na Kosovu, znači da smo mi izvoznici ili da smo uvoznici bezbednosti, jer od tih trupa zavisi sigurnost Srba na Kosovu. Znači, budimo realni, da ne govorim NATO vojsku u Bosni, znači još uvek smo uvoznici. Bilo bi lepo da postanemo izvoznici.
Mi imamo u devet misija 110 pripadnika. Kada sklonimo Liban, gde je polovina ili više od polovine, to je zaista prilično jadno za srpsku vojnu tradiciju, koja nesumnjivo postoji, na koju su mnogi ponosni, mada poslednjih godina ili decenija, nema baš nečeg što bi bilo u toj tradiciji za ponos. Kada uzmemo da Makedonija samo u jednoj misiji ima 250 pripadnika, i to u borbenoj misiji, Crna Gora 90, a mi u devet ukupno 110, onda će biti jasno da u tome zaostajemo. Činjenica je da time jača ugled zemlje, kredibilitet zemlje, a ovoj zemlji je nesumnjivo to potrebno i to je na kraju krajeva gospodin Vučić rekao, kako je ko shvatio, šta sad znači kada dođu u Norvešku zbog samo dva doktora, kako nas drugim očima gledaju.
Ne moram ja da obrazlažem šta LDP misli o zakonima koji su na dnevnom redu, znate da smo za i da smo bili za, i da (ne razume se) što nas je sada više, ne mislim na gospodina generala Stojanović, on je ionako u Sablji postao šef vojne bezbednosti, a setite se tadašnje vlade, nudila je čak čini mi se 900 vojnika za Avganistan. Gde bi nam bio kraj, kada govorimo o ugledu zemlje, da se to stvarno desilo.
To je bilo, prošlo, tu smo gde smo. Znači, realizam ili elementi realizma kada je u pitanju NATO treba da postoje. Ne kažem, ne zagovaram da vi sada promenite odluku, ali moram da se osvrnem na to zaklinjanje na vojnu neutralnost iz proste činjenice što je to jedna, tj. pola rečenice u jednoj rezoluciji o Kosovu, a ne o vojnoj neutralnosti. Vi svi znate da vojna neutralnost košta mnogo više nego članstvo u nekom sistemu kolektivne bezbednosti.
Kada kažem – vojna neutralnost, mislim ozbiljna vojna neutralnost, koja od zemlje po sistemu odvraćanja brani tu vojnu neutralnost, kao na primer što je Švajcarska najmilitarističkija zemlja u Evropi, ali ona je dovoljno bogata da bude, i drugo, to treba drugi da priznaju. Mi smo okruženi NATO zemljama, koje su članice ili će uskoro postati članice i žele da postanu. S druge strane, ne mislite valjda da ćemo rešavati kosovski problem bez NATO.
Na kraju krajeva, NATO savez je mnogo širi savez od EU, zato što su njemu pored većine članica EU, i Turska, SAD, Kanada. Sa druge strane, članice NATO pakta od svog osnivanja među sobom, nikada nisu ratovale, zato je članstvo u NATO paktu apsolutno poslednji faktor trajnog mira i stabilnosti na Balkanu, gde svaka generacija ima svoj rat. Da nisu Grčka i Turska u NATO paktu od 50-e godine, do sada bi, svesni ste, ratovale na svakih deset godina.
To su neke stvari koje u ovoj raspravi treba reći, uz pohvalu da ljudi menjaju mišljenje. To nije ništa sporno, ali to malo realizma kada je u pitanju vojna saradnja je potrebno i nadam se da će ga ubuduće biti sve više. Svakako je za ohrabrenje činjenica da ako ministar kaže kako politička saradnja sa NATO zemljama zaostaje za vojnom, iz toga izvlačim zaključak da će se učiniti sve da ta politička saradnja stigne vojnu. Zato nemojte, ovo je jedan dobronamerni apel, praviti ni od koga neprijatelja.
Pohvaljujem predsednika Skupštine, i moramo da ga pohvalimo, koji je ceo dan danas na svom mestu. Ne mislim da je to zbog toga što je gospodin Vučić danas gost, ali moram da se osvrnem na činjenicu da kada smo glasali, to govorim zbog vas, gospodine ministre, na Odboru za spoljnu politiku o statusu posmatrača u Parlamentarnoj skupštini ODKB, ljudi koji su glasali protiv, rekli su, dajte da čujemo mišljenje ministra odbrane i ministra spoljnih poslova, da ova vaša želja da uđemo tamo ne naškodi ili ne ošteti, da ne mora gospodin Vučić da objašnjava nekome kada ode u Vašington ili kada ode u Berlin šta se to desilo.
Gospodine Vučiću, kada slušate i vaše poslanike, jedni pominju samo Rusko-srpski centar, humanitarni centar u Nišu, a preko ovoga prelaze, a drugi pominju samo ovo, a ovo ne pominju. Vidite da tu nekako dve politike egzistiraju. U tom smislu sam mislio da je odgovornost ne samo promeniti mišljenje, nego učiniti sve da oni drugi ljudi promene mišljenje.
Na kraju par reči o tom Rusko-srpskom centru, humanitarnom. Jedino što smeta i uvek smo otvarali to pitanje, mada znam da vi niste nadležni, na kraju krajeva. To je počela prethodna vlada i to je radio tadašnji ministar unutrašnjih poslova, sadašnji premijer i više je to policijska stvar. Radi se o jednom komercijalnom poslu iza koga svakako stoji politika. Činjenica je da mi ne znamo koliko to košta. Činjenica je da ne znamo, uprkos i ovom sporazumu, baš sve detalje toga. S druge strane, mi smo članica Partnerstva za mir, i to od 2006. godine, ako se ne varam.
Pod prošlom Vladom mi nismo Partnerstvu za mir dostavljali tzv. akcioni plan partnerstva, šta mi želimo od partnerstva da konzumiramo. Jedno od tih jela na jelovniku je i saradnja u vanrednim situacijama.
Činjenica je da smo članica Partnerstva za mir, činjenica je da tamo imamo mogućnost da sarađujemo u vanrednim situacijama, a da već nekoliko godina posle tog sporazuma se otvara i sada na kraju krajeva finalizuje ovaj centar. U redu, i prethodna Vlada i ova Vlada, to je kontinuitet. Gospodine Palaliću, ne znam gde ste našli diskontinuitet između dve vlade? Prethodni ministar je više bio direktor namenske industrije, ali to nije ništa sporno. Vi govorite i o vojno-ekonomskoj saradnji i to nije sporno, novac nam treba. Potencijalno tržište je tu. Naša namenska industrija je nekad bila dobra. Može da stane na noge, ali kada pričamo o novcu, onda moramo da pomenemo da novca nema, da su javne nabavke u vojsci velike.
Nisam stigao da pročitam Zakon o javnim nabavkama, koji je Vlada poslala. Nadam se da će, na primer, poverljive nabavke biti vraćene u zakon, jer, da vas podsetim, poverljive nabavke nisu unutar zakona regulisane. Uprava za javne nabavke nema nikakvu kontrolu nad poverljivim nabavkama. Tako je bilo do sada. Vi kažete da se borite protiv korupcije. Javne nabavke su jedan od izvora korupcije. Znate da su hitne nabavke i nabavke male vrednosti bile izvor korupcije. Videćemo šta će biti sa poverljivim nabavkama zato što je to skopčano i za Vojsku i za policiju i bezbednosne službe itd. S tim u vezi, ako ćemo da pričamo o novcu, tu bih voleo da čujem vaš komentar.
Jeste, nedavno je bio Rogozin, potpredsednik Vlade Ruske Federacije i odjedanput su lobisti počeli da zagovaraju kupovinu jedne eskadrile MIG-29. Mi smo doneli 2010. godine Strategiju nacionalne bezbednosti i iz toga Strategiju odbrane. Mislimo da, bez nekakve ozbiljne analize da li nam takav avion treba, da li nam treba pod tim uslovima, ne bi trebalo ulaziti u tako ozbiljne poslove, koliki god da je politički pritisak na Vladu jak, a verujem da jeste, jer MIG-ova fabrika je pred bankrotom. Ti avioni su spremljeni za Siriju. Iz poznatih razloga oni tamo neće otići, jer skoro da nema Sirije, a svakako im nije prioritet da kupuju avione, tako da mislim da uvaljivanje nekome ko nad kojim možeš da imaš uticaj nije na neki način ekonomski i politički opravdano, govoreći u kontekstu novog realizma prema NATO paktu, od koga zaista u ovom trenutku, bar na Kosovu, zavise naši građani. Hvala.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne)
Pre nego što zaključim zajednički jedinstveni pretres, za reč se javio ministar.
Reč ima ministar Vučić. Izvolite.

Pre svega bih želeo da u nekoliko rečenica komentarišem ono što su govorili narodni poslanici.
Što se tiče povećanja budžeta u Ministarstvu odbrane, za koji su se izjasnili više predstavnika različitih poslaničkih grupa, to je želja svakoga od nas, čini mi se, svakog normalnog čoveka u ovoj zemlji. To bi značilo povećanje budžeta i ostalih ministarstava i to bi značilo da imamo veće prihode ili da smo bili u stanju da značajno smanjimo rashode. Nažalost, u ovako teškoj ekonomskoj krizi budžet Ministarstva odbrane je usklađen sa ekonomskim prilikama. Nadam se da će ekonomski razvoj i sve ono što ćemo da učinimo u narednom periodu doprineti da budžet Ministarstva odbrane bude realno, a ne samo nominalno veći ili da ne budemo zadovoljni kao što smo danas zadovoljni činjenicom da realno nije manji u odnosu na prošlu godinu.
Kada o tome govorimo, pošto je ranije postojalo i zahvalan sam i gospodinu Mileniću i mnogima koji su danas o tome govorili, kod nas je u nekom prethodnom periodu postojao, možda krivicom svih nas ili nekih od nas, neka vrsta potcenjivačkog odnosa prema našoj vojsci. Ne želim da, kao što su to neki pre mene radili, se utrkujem u tome ko je lider u regionu, ko je najjači, ko je najslabiji, ko je ovakav ili onakav. Mislim da to nije ni za ozbiljne ljude, ni za ozbiljne vlade. Ono što pokazuju brojke, ono što pokazuje profesionalnost, opremljenost savremene tehnologije, oruđe, oružje, sve što nam stoji na raspolaganju, želim građanima Srbije i vama, poštovani narodni poslanici, da kažem da Vojska Srbije ima respektabilnu ulogu u celom regionu i da mi se čini da niko drugi ni na koji način, sem nas ponekad samih, ne pokušava da potcenjuje značaj i snagu Vojske Republike Srbije.
Želim da ukažem vama, pošto ste pominjali Višegradsku grupu, to je grupa četiri zemlje – Češke, Slovačke, Poljske i Mađarske, mi sa zemljama Višegradske grupe imamo veoma dobru saradnju i ne bih … Dakle, mi ne učestvujemo u njihovoj borbenoj grupi, niti je moguće to bez posebnog sporazuma koji bi odobrila Narodna skupština Republike Srbije, ali mi želimo dobru saradnju sa njima i želimo da iskoristimo, ne samo sa tom borbenom grupom, već i sa mnogim drugim borbenim grupama koje postoje ne tako daleko od nas, nije najneposrednije okruženje, ali ne tako daleko od nas i na drugi način, pre svega u smislu ekonomske koristi dodatne za Srbiju, mi želimo bazu Jug, i o tome smo razgovarali na više destinacija u svetu, da iskoristimo kao mesto gde će se obučavati pripadnici različitih zemalja za multinacionalne operacije.
To je za nas ogromna politička i ekonomska korist. U ovom trenutku imamo kapacitete za oko 1000 ljudi ako se ne varam, gospodine Jovanoviću. U bazi Jug naš plan i namera je da te kapacitete u narednom periodu povećamo, da napravimo najsavremenije i najbolja mesta za obuku vojnika koji idu ili će da učestvuju u multinacionalnim operacijama, ne samo srpskih, već koji će doći iz drugih evropskih i svetskih zemalja. Mislimo da je to jedna od veliki stvari koja bi i za jug Srbije, ali i za celu Srbiju mnogo toga značili.
Ne moramo i to je moja jedina rečenica na to, oprez razumem, ali ne moramo svemu da pristupamo sa tim apriornim ne, već da imamo neku vrstu blagonaklonijeg pristupa. Ako postoje problemi, onda će nam se problemi pokazati na koje ćemo moći da reagujemo.
Povodom master plana, gospodinu Stojanići da odgovorim, da će se uskoro završiti. Danas su radile nadležne komisije Ministarstva odbrane i uskoro će se završiti realni master plan. Imamo mnogo problema i sa vojnom imovinom i sa nekadašnjom vojnom imovinom. Danas imamo značajno manju armiju nego što smo imali u prethodnoj Jugoslaviji. Kada bih ulazio i objašnjavao kakve sve probleme imamo, deo skladišta smo ustupili MUP, a i dalje čuvari i obezbeđenje plaća vojska Republike Srbije i Ministarstvo odbrane Republike Srbije. Imamo mnogo takvih problema. Da ne ulazim i u odnose sa pojedinim lokalnim samoupravama, gde se neki ponašaju veoma odgovorno, negde neki ne, ali to je težak problem i verujem da će, nažalost i naredne godine u ovom istom periodu postojati taj problem ali se nadam u manjoj meri nego što je danas slučaj.
Što se tiče zavejanih puteva i naših aktivnosti, hoću da kažem da je to posao svih državnih organa. Kada dođe najteža situacija kao što je to bilo u prethodnim danima, onda na ulice izlazi vojska Republike Srbije, to je ta treća dimenzija, treći zadatak koji ima vojska Republike Srbije. Moram da kažem da sam zahvalan građanima koji su razumeli i trud vojnika i njihovu želju da pomognu građanima Srbije. Ne mogu da razumem komentare u javnosti, da imamo tenkove samo za to da izvlače kamione i ništa drugo sem zaleđenih puteva. Ne mogu da razumem zato što su to neodgovorni komentari, uzgred, ne bih da govorim, ali i tih tenkova imamo respektabilan broj, tako da još jednom govorim da ako već ne znamo dovoljno stanje u našoj vojsci, u onome što smo se svi danas složili, da predstavlja zajedničko dobro i nešto čime bi trebalo svi da se ponosimo, vojska Srbije ima sasvim dovoljan i veoma značaj broj tenkova i, da nije otvorena sednica ne bih imao problem pred narodnim poslanicima da kažem da vidite kolike su naše prednosti u odnosu na brojne zemlje u regionu.
Što se tiče namenske industrije, to je jedan od naših prioriteta. Tu imamo mnogo problema i to neću da krijem pred narodnim poslanicima. Nije naša namenska industrija danas ono što je bila u Brozovo vreme. Imamo i brojne probleme zato što je ta industrija bila na prostoru bivše Jugoslavije rascepkana, tako da su sve fabrike u stvari bile komplementarne i kompatibilne, onda vam jedan deo proizvodnje ostane u "Slavku Rodiću" u Bugojnu, jedan deo u "Đuri Đakoviću", jedan deo na nekom drugom mestu, ali da danas uspevamo da pravimo i da podešavamo sve ono što je ostalo na teritoriji Republike Srbije i da bude moguće da te proizvode izvezemo na strano tržište.
Ponekad imamo probleme sa činjenicom da neki ljudi u pojedinim fabrikama namenske industrije i ne žele dodatni posao da prime, nemamo dovoljno kapaciteta, negde imamo strahovito odgovorne ljude. Mislim da ćemo imati više posla i tog posla ima sve više i imaćemo za naplate u 2014. godini značajno veća sredstva, gospodine Mihajloviću. Dakle, ono što ste poredili za 2008. godinu, u 2014. godini ćemo imati mnogo više novca koji će se slivati na račune naših fabrika, naših kompanija. To nisu ugovori koje ćemo postizati sledeće godine. To su ugovori koji su već napravljeni, dolaze na realizaciju za naplatu 2014. godine i mislim da ćemo to dodatno uspeti da povećavamo. Očekujem 2015. godine mnogo više.
Što se tiče odnosa sa Ruskom Federacijom, imamo s jedne strane zamerke, a sa druge strane prenaglašenih pohvala. Naša rasprava ovde nije da li smo mi za Ruse ili smo za NATO. Naš posao je da vodimo politiku Republike Srbije za građane Srbije. Takvu politiku smo vodili i takvu politiku ćemo da vodimo. Hoćemo najbolje moguće odnose sa Rusima, hoćemo najbolje moguće odnose sa Amerikancima, hoćemo najbolje moguće odnose sa EU. To je politika koja je vodila, to je politika koju će da vodi ova zemlja. To je politika koja je u najboljem interesu građana ove zemlje.
Istovremeno, želim da vam kažem da po tom pitanju, koliko sutra ću putovati u Berlin, a za nekoliko dana imaću dug razgovor sa gospodinom Šojguom, prvo telefonski, a kasnije očekujem i njegov dolazak kao ministra odbrane, posle svega o čemu smo razgovarali sa gospodinom Rogozinom. To je politika za koju mislimo da donosi Srbiji, a svakako najmanje odnosi.
Ono gde imamo problem i gde moramo da obratimo pažnju, o čemu mnogi sa potcenjivanjem govore, a ja ne bih o tome sad sa potcenjivanjem, to su tzv. Kosovske oružane snage, ali o tome ne bih govorio pred ovolikim auditorijumom, iz nekoliko razloga. Pri svemu tome želeo sam da kažem da je i to bio jedan od razloga zbog čega sam u ime Vlade Republike Srbije, a ne u lično ime, tražio od gospodina Panete da vojnici KFOR ostanu na KiM da bi se garantovala puna bezbednost srpskom stanovništvu. Mislim da je to još jedanput ponavljam, odgovoran i ozbiljan potez.
Što se tiče bavljenja politikom 20 godina, mišljenja o promenama, o tome neću da odgovorim zato što je život taj koji nekada ne zavisi od nas, a donosi novine. Neko je mogao da misli jedno, ali padom Berlinskog zida se sve promenilo, pa da je neko bio pametan da je tog istog dana to razumeo, promenio bi mnogo toga. Onda biste mu rekli da je nedosledan i neprincipijelan. Prosto, kada život donese nešto na šta ne možemo da utičemo, normalno je da pratite realnost i da se u skladu sa tim menjate. Sa druge strane, da li ljudi to razumeju ili ne, želim da ukažem na tu činjenicu i to je moja jedina rečenica odgovora na ono o čemu je pričano o promenama mišljenja.
Dakle, da uz sve te promene mišljenja za neke od njih sami priznamo i kažemo, pošto niste mogli da mi nađete izjavu, jer nisam bio u ovom parlamentu, već sam sam rekao da sam promenio lični odnos i stav po pitanju učešća ili generalno odnosa prema učešću u multinacionalnim operacijama. Niko drugi taj moj stav nije mogao da primeti ili da čuje na bilo kojem drugom mestu. Dakle, i kada menjate mišljenje na takav način, ljudi to ne samo da razumeju, već pozdravljaju zato što to rade civilizovani, razumni i racionalni ljudi, a da je to tako, pokazuje podrška onima koji tobože nikada ne menjaju stavove, koji danas pet, šest ili sedam puta manji od nas, koji nismo ni upola tako dobri kao što su oni.
S druge strane, što se tiče starešinskog i vojničkog kadra, mi smo upravo tražili da se ide na parcijalnu popunu u Vojsci Srbije. nisam želeo da juče da reagujem na nekakve senzacionalističke vesti kao da neko iz ne znam kog razloga pravi dodatnu popunu u Vojsci Srbije. Uobičajena procedura. Tražimo 400 vojnika i u skladu sa tim ćemo popravljati tu strukturu, odnosno odnos starešinskog i vojničkog kadra.
Ono što želim da znate, takođe, i na tu činjenicu sam takođe ponosan, a to je da mi nemamo problem sa tim, a taj ste oglas mogli da vidite u listu "Odbrana", možete da vidite i na sajtu MOD, Ministarstvo odbrane. Prijavi nam se uvek pet do 10 puta više ljudi od onoga koliko nam je potrebno. To govori i o popularnosti Vojske Republike Srbije, to govori i o našem odnosu i to govori, ako hoćete, i o ljubavi našeg naroda prema vojsci, ali i o odgovornosti vojske prema našem narodu.
Još na kraju, izvinjavam se, gospodine Kariću, kod stručnih snaga na polju telekomunikacija, to je za neka druga ministarstva, ali hvala vam na toj informaciji, pa ćemo angažovati ljude.
Što se Kazahstana tiče, voleo bih da to ostane udaljenost avionska negde između četiri i pet sati odavde, da ne razmišljamo o raketama. Našalio sam se naravno na ono što ste vi rekli, razumeo sam, protivgradna. U svakom slučaju, ono što je važno, Kazahstan predstavlja jednu od itekako značajnih zemalja, kao i Azerbejdžan i mnoge druge zemlje sa kojima treba da sarađujemo.
To potcenjivanje mnogih zemalja, posebno afričkih i azijskih, u prethodnih 12 godina skupo je koštalo ovu zemlju, skupo da skuplje ne može da nas košta. Izgubili smo ogromne poslove koje smo mogli da imamo i na severu Afrike i na Bliskom Istoku i na Srednjem Istoku samo zato što smo imali takvu vrstu potcenjivačkog odnosa zato što su mnogi pojedinci, uopšte ne bih govorio o političkim strankama, mislili da je važno samo koliku će političku podršku da dobiju od pojedinih velikih zapadnih zemalja i ništa drugo. Ovde smo uvek imali širom otvorena vrata za ekonomsku saradnju.
Još jednom, čestitajući svima vama koji slavite slavu Sveti Nikola i svim građanima Srbije, hoću da vam kažem ono što sam juče dobio kao novogodišnji poklon od naših prijatelja iz Alžira, a to je da ćemo mi moći da angažujemo naše kompanije, naše firme da učestvuju u izgradnji čak 15.000 stanova za alžirsku vojsku. To je jedna od stvari koju ćemo tek da realizujemo u narednom periodu.
U svakom slučaju, vama mnogo hvala. Želim da kažem da sam, iako to verovatno nikom ne znači, veoma zadovoljan nivoom na kojem smo razgovarali kao politički protivnici. Inače, mislim da to u parlamentu možemo još da unapredimo, iako to neuporedivo bolje i civilizovanije izgleda nego u neko vreme i kad sam ja provodio u parlamentu i mnogi drugih. Hvala.

Zahvaljujem.
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima akta iz tačaka od 8. do 15. dnevnog reda.
Saglasno članu 87. stav 2. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas produžiti rad i posle 18,00 časova, zbog potrebe da se predloženi akti iz dnevnog reda što pre usvoje.
Takođe, saglasno članu 27. i 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 17,00 časova. Hvala.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona po tačkama 21. i 22. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 192, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, o čemu ste detalje dobili u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o dopunama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama i Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Predlagač ne želi reč.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Đorđe Milićević, želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Laslo Varga.
Vi ste ovlašćeni po ovoj tački? (Da.)
Izvolite.

Kao zamenik predsednika poslaničke grupe.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o prvoj tački od ove dve. Formalno, ovde se radi o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama i radi se o formiranju stalne delegacije u Parlamentarnoj skupštini organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti. To je predlog predsednika Narodne skupštine, a suštinski je predlog četiri poslaničke grupe – SNS, SPS, DSS i URS. Moglo bi se raspravljati o predloženim kandidatima, odnosno imenima, ali mislim da to ne bi bilo korektno i da to ne bi imalo ni smisla, stoga bih želeo da iskoristim ovo vreme koje mi stoji na raspolaganju da govorim o suštini, o odluci koja se krije praktično iza ove Odluke o potvrđivanju sastava ovih delegacija.
Ovde se radi o odluci sticanja statusa posmatrača u organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti. S obzirom na važnost i na delikatnost ove teme, mislim da ovo nije jedna obična odluka i nije ovo formiranje desete po redu stalne delegacije i u međunarodnim parlamentarnim institucijama, ovo je mnogo više od toga.
Naše ubeđenje je da ovu odluku razumemo tako, da je ovo jedna odluka o počinjanju procedure za pristupanje jednoj vojno-političkoj organizaciji, organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti. Da ne budem nejasan, ne mislim da ova odluka znači pristupanje, ali svakako znači jedan korak u tom pravcu.
Mislim da je red i da bi bilo dobro govoriti u nekoliko reči šta je organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti, jer je praktično to suštinska tačka ovog dnevnog reda. To je jedna post-sovjetska vojno-politička integracija, osnovana 1992. godine. U toj organizaciji se pored Ruske Federacije, nalaze pet bivših članica Sovjetskog saveza – Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Kirkizistan i Tadžikistan. U ovih 20 godina su i neke druge zemlje pristupale, pa istupale iz ove organizacije, ali u ovom trenutku, ova organizacija ima šest stalnih članica.
Možda najvažnija tačka u osnivačkom dokumentu ove organizacije jeste klauzula o uzajamnoj pomoći. Prema Povelji ove organizacije, u slučaju agresije na bilo koju državu članicu, ostale države članice se obavezuju da će pružati svu neophodnu pomoć, uključujući i vojnu, toj napadnutoj državi.
Koji su i koji bi bili mogući razlozi za donošenje ovakve odluke o tome, mogu samo da nagađam. Pretpostavljam da je bio pritisak, verovatno je pritisak bio nepodnošljiv, da se ova odluka na kraju donese. Ova inicijativa je inicijativa od pre dve godine i to je bila inicijativa SRS na kraju 2010. godine. Moram da kažem da se prethodna većina uspešno suprotstavila ovom pritisku i za vreme prethodne vladajuće koalicije, nije formirana ova delegacija.
Iz svega ovoga što sam rekao, proizilazi naš stav, a to je duboko neslaganje sa ovom odlukom. Sada ću pokušati da iznesem argumente zašto to tako mislimo. S jedne strane, imamo značajne zamerke na samu proceduru. Ova odluka se donosi bez ikakve javne, društvene rasprave, a radi se o sticanju statusa posmatrača u jednoj vojnoj političkoj organizaciji. Dakle, bez odluke o suštini, bez odluke o pristupanju ovoj organizaciji, pristupalo se formiranju delegacije pri ovoj organizaciji.
Ako bude rasprave na ovu temu, sigurno će se povlačiti paralela između NATO programa, Partnerstva za mir, odnosno Parlamentarne skupštine NATO i zbog toga želim da podsetim na okolnosti koje su prethodile pristupanju onom drugom programu, programu Partnerstva za mir, odnosno Parlamentarnoj skupštini NATO.
Razlika između ove današnje odluke i one odluke pre 10 godina je u tome što je formiranje delegacije pri Parlamentarnoj skupštini NATO prethodila i javna rasprava, i odluka tadašnjeg Vrhovnog saveta odbrane, i odluka Savezne vlade. Nakon toga se pristupilo formiranju delegacije pri Parlamentarnoj skupštini NATO. Ovo je što se tiče procedura.
Što se tiče suštine, važno je definisati šta znači svojstvo posmatrača i koja je to pozicija? To je pozicija koju u ovom trenutku ima jedna država, a to je Ukrajina. Mislim da postoje ogromne razlike između naše zemlje Srbije i Ukrajine. Ukrajina je bivša članica Sovjetskog saveza, nema potpisan Sporazum o pridruživanju sa EU, nema perspektivu članstva u EU i nije obuhvaćena procesom proširenja. Srbija je zemlja kandidat, pri kraju je proces ratifikacije SSP, a za nekoliko nedelja ili meseci, verovatno ćemo postati pridružena članica EU. To je ogromna razlika u odnosu na drugu zemlju koja ima isti status koji će Srbija imati nakon ove odluke.
Naravno, nismo se slagali kada se donosila odluka o vojnoj neutralnosti. Nismo se slagali sa tom odlukom i mislili smo da nije bila racionalna, ali razumeli smo emocije za te odluke. Ovu današnju odluku, moram da priznam, ni iz tog aspekta ne razumemo.
Zašto je ovo naše duboko neslaganje sa ovom odlukom, to ću pokušati sa daljim argumentima da potkrepim. Pre svega, to je u jednoj rečenici. Mogu da kažem da mislimo da Srbija ni po jednom parametru ne spada u red onih država o kojima sam govorio, a koje čine organizaciju dogovora o kolektivnoj bezbednosti.
Sada ću izneti i neke konkretne dodatne argumente koji se tiču ove odluke. Pre svega, postoje dva dokumenta, Strategija o nacionalnoj bezbednosti i Strategija odbrane koju se Skupština donela krajem 2009. godine. Te odluke Narodne skupštine mislim da su obavezujuće. U tim dokumentima npr. u Strategiji nacionalne bezbednosti stoji da je RS opredeljenja na osnovama evropske spoljnopolitičke orijentacije i izgrađuje svoju sopstvenu bezbednost na tome, što je čini pouzdanim partnerom u tim odnosima. U Strategiji nacionalne odbrane pojam – evropske spoljnopolitičke orijentacije, saradnja sa NATO sa Partnerstvom za mir se pojavljuje na velikom broju mesta, a ni jednom rečju se ne spominje u Strategiji nacionalne bezbednosti ni saradnja sa Ruskom Federacijom u ovoj oblasti, ni organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti.
Sa druge strane pouzdanosti odnosno svojstva pouzdanog partnera, mislim da vredi reći da je najvažnija dugogodišnja vojna akcija ove organizacije bila u blizini Azerbejdžanske granice na teritoriji Jermenije. Ta vojna akcija je imala jasnu poruku Azerbejdžanu u odnosu na oblast Karabaha i ta poruka je značila jedno upozorenje da Azerbejdžane ne pomisli reintegraciju te oblasti. Zašto je to važno? Zato što će se za nekoliko nedelja ili meseci pristupiti potpisivanju sporazuma o strateškom partnerstvu upravo sa Azerbejdžanom i ne mogu da razumem ili mi je nejasno da li je neko vodio računa o ovim aspektima ove današnje odluke.
Sa druge strane u Strategiji odbrane stoji da je RS spremna da svojim angažovanjem u aktivnostima evropske bezbedonosne i odbrambene politike i učešćem u NATO programu Partnerstvo za mir jača sopstvenu bezbednost. U Strategiji odbrane se pojavljuje evropska bezbedonosna i odbrambena politika i NATO program partnerstva za mir, a upravo Strategija nacionalne bezbednosti predstavlja ulaznu osnovu za izradu strategije spoljne politike. Ukoliko je u toku promena strateškog pravca onda bi prvo trebalo pristupiti izmeni Strategije o nacionalnoj bezbednosti, odnosno o Strategiji odbrane, logički se nameće pitanje – zašto se ovo danas dešava kada ova organizacija postoji 20 godina? Bilo je dovoljno vremena nrp. Tokom 90-tih ili između 2004. i 2007. godine da se ova odluka donese. Zaista me interesuje razlog – zašto se donošenju ove odluke pristupa sada?
Pored ovoga o čemu sam govorio mislim da Srbija ne bi trebalo da ima i deli u mnogim aspektima sistem vrednosti ovih zemalja koje čine ovu organizaciju. Navešću neke parametre. Prema slobodi medija, to je podatak "Vidon hausa", Srbija je delimično slobodna zemlja. Nalazi se na 77 mestu. Ni jedna članica Organizacije dogovora za kolektivnu bezbednost ne spada čak ni među delimično slobodne zemlje kada se radi o medijskim slobodama. Što se tiče stanja demokratije, Srbija je prema istoj toj organizaciji jedna nepotpuno konsolidovana demokratija, ali je konsolidovana demokratija. Sve članice Organizacije dogovora za kolektivnu bezbednost su prema istom istraživanju autokratski režimi. Mislim da je to jedan izuzetno važan razlog zašto ne bi trebalo da bude danas ova odluka doneta.
Još jedna stvar je veoma interesantna. U članu 4. Povelje ove Organizacije dogovora kolektivne bezbednosti stoji da ona promoviše demokratski svetski poredak. Želim da skrenem pažnju da ovih šest država članica postoje samo dve koje su u protekloj deceniji promenile svoje lidere. Postoji država čiji je predsednik izabran 1990. godine. Toliko o promovisanju demokratskog svetskog poretka. Što se tiče korupcije, Srbija je sa ovim nivoom korupcije na 80 nivou prema podacima "Transparens internešnl". Države članice ODKB zauzimaju mesta od 105 do 157 na istoj ovoj rang listi.
Što se tiče BDP, naš BDP u 2010. godini je iznosio 5.200 dolara. Prosek od ODKB je 5.000 dolara, a prosek država članica NATO je 30.000 dolara. To je isto jedan podatak koji bi trebao da se uzme u obzir kada se donosi odluka o početku procesa integracije u jednu ovakvu organizaciju. Očekivani životni vek u Srbiji je 73,7 godina, a u ODKB je 69,5 godina, a u NATO 77,8. Skoro jednu deceniju duže žive u onim državama koje pripadaju NATO.
Danas je već bilo reči o geografskoj poziciji Srbije i država članica ODKB. Najbliži glavni grad u ovim državama je Minks vazdušnom linijom 1.130 km, a svi dobro znam da su neki glavni gradovi država članica NATO na 330 km od glavnog grada Srbije. Bilo je reči među argumentima koji podržavaju ovu odluku o paralelama između Parlamentarne skupštine NATO i verujem da će o tome predlagač govoriti ako bude replike. Postoji jedna ogromna razlika između Parlamentarne skupštine NATO i ove organizacije, a to je u tome da je cilj Parlamentarne skupštine NATO unapređenje odnosa sa državama Balkana, Kavkaskog prostora Rusije, Ukrajine i mediteranskog dijaloga. Cilj ove organizacije ne može da bude unapređenje saradnje sa evropskim državama jer ni jedna država članica EU, ni jedan kandidat, ni jedan potencijalni kandidat nema ni svojstvo posmatrača u ovoj organizaciji.
Tu sam stigao i do ključnog problema, a to su evropske integracije. Kako može ova odluka da bude u skladu sa prioritetom Vlade, sa ubrzanjem procesa evropskih integracija? Evropska unija ima veliki broj zajedničkih politika između ostalog i zajedničku spoljno-bezbednosnu politiku, odnosno zajedničku bezbedonosnu i odbrambenu politiku i tu države članice buduće imaju jasne obaveze. U članu 32. Ugovora o EU stoji da svaka država članica pre preduzimanja bilo koje obaveze koja može uticati na interese unije dužna je da se savetuje sa ostalim članicama. To naravno nije formalno obaveza Srbije jer nismo mi država članica. To mi je poznato, ali je ipak na mestu pitanje – da li se iko konsultovao sa EU povodom ovog pitanja?
Sa druge strane, govorio sam o klauzuli o uzajamnoj pomoći u osnivačkom aktu ODKB. Ista ta klauzula postoji u članu 42. Ugovora o EU. Kako može jedna zemlja da bude ili da pokušava da bude u dve organizacije koje imaju isti cilj, ali čije se članstvo u smislu članica država ni u jednom parametru ne poklapa? Pored toga, prema pravnim tekovinama EU u oblasti spoljne i bezbedonosne politike države članice su obavezne da se pridružuju saopštenjima EU, da uzmu učešće u akcijama EU i da primenjuju svaku usvojenu restriktivnu meru. U tom smislu se Srbija pridružila restriktivnim merama prema Belorusiji, prema jednoj članici ODKB.
Mislim da je nekorektno pokušavati integraciju u pravcu jedne organizacije u kojoj imate državu članicu protiv koje mi primenjujemo sankcije. Pored toga, u članu 37. Ugovora o osnivanju EU države članice su obavezne da u međunarodnim organizacijama, gde ne učestvuju sve države članice, država članica koja učestvuje zastupa interese i održava stavove EU. Tu je aktuelan primer sa kojim se može dokazati neodrživost pravca, pokušaja da Srbija ide i u jednom i u drugom pravcu.
Naime, pre nekoliko dana je Evropski savet doneo zaključak u kojem, između ostalog, stoji jasna podrška sirijskoj opoziciji. Mislim da je svima nama poznato da ODKB, Organizacija dogovora za kolektivnu bezbednost, upravo u Siriji podržava vladajući režim. Sada zamislite situaciju kada Srbija bude u statusu posmatrača učestvovala u parlamentarnoj Skupštini ove organizacije, kada ovo pitanje bude stavljeno na dnevni red, kako će se izjašnjavati. Kao kandidat za članstvo u EU ima obavezu da zastupa interese EU. Kao posmatrač i verovatno budući član ove druge organizacije, verovatno bi trebala da deli stavove te organizacije.
Dakle, sve u svemu, time ću zaključiti. Nadam se da sam uspeo da navedem dosta ili puno argumenata koji govore o tome da je sedenje na dve stolice nemoguće. Lepo je govoriti o tome da je potrebna saradnja sa svima, da treba pokazati otvorenost, ali u ovom slučaju, kada se radi o ovom pitanju, zajednička bezbedonosna i spoljna politika EU je konkurentna ili je ODKB konkurentska organizacija ovoj zajedničkoj politici EU. Jednostavno ne može jedna zemlja da bude i u jednoj i u drugoj organizaciji. Nije slučajno, time ću završiti, još jednom želim da podvučem, da nijedna ni država članica, ni kandidat, ni potencijalni kandidat za članstvo u EU nema ni status posmatrača i ne razmišlja o tom statusu u ovoj organizaciji. Dakle, iz svih ovih razloga smo protiv formiranja ove delegacije. Hvala.

Reč ima predlagač, mr Nebojša Stefanović. Izvolite.