Gospodini Miletić Mihajlović nije tu.
Gospodini Srđan Milivojević je sledeći. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče Skupštine, poštovani gospodine ministre odbrane, gospodo oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, DS će svakako podržati ovo što je danas na dnevnom redu. Imam žaljenje što gospodin Predrag Marić, a hteo sam i na početku sednice Skupštine da se zahvalim gospodinu Predragu Mariću u ime svih građana koji su dobili pravovremenu pomoć njegovog sektora na zavejanim putevima. Vas gospodine Vučiću molim da se zahvalite onim pripadnicima Vojske Srbije koji su sa tenkovima izašli da pomere ona vozila zaglavljena kod Bačke Topole, jer da ti momci nisu izašli ti bi ljudi zavejani čekali i Novu godinu i Božić. Ne bi im pomoglo što se gospodin Mrkonjić izvinjava. Ne bi im bilo toplije. Hvala gospodu Bogu da se to pravovremeno odradilo. Molim vas da prenesete zahvalnost gospodinu Predragu Mariću i svim vojnicima i oficirima koji su u tome učestvovali.
Kada govorimo o ovoj tački koja je danas na dnevnom redu svakako da DS podržava sve ove sporazume jer je nama interes da Srbija bude lider bezbednosni ne samo na Balkanu i jugoistočnoj Evropi. Neću na današnjoj sednici da govorim dugo niti u nekom drugačijem kontekstu. Mislim da je neprimereno da bilo koga podseća šta je kazao ranije kada je reč o ovoj temi. Pored građana Srbije ovu sednicu gledaju nekad i neki ljudi koji su iz inostranstva. Kako možemo da gradimo kapacitete bezbednosne ako negativno i ružno govorimo i o našoj vojsci i o našoj policiji ili o bilo kome drugom ko danas rukovodi vojskom, jer danas kada govorimo o vojsci i policiji Srbije moramo znati ko god bio na čelu vojske, ko god bio na čelu policije, ako hoćemo da budemo lideri u regionu ti ljudi koji potpisuju ove sporazume i spovode ovu politiku posle napuštanja te funkcije neće ovo da natovare na leđa i negde da odnesu. Taj benefit ostaje građanima ove zemlje. Ostaje Republici Srbiji. Zato vas snažno podržavam i u borbi protiv korupcije, jer smatram da je veoma važno da Srbija bude i lider u borbi protiv korupcije. Tako se u punom kapacitetu jačaju naši bezbednosti i svi drugi resursi.
Moram da vam kažem da kada je reč o sporazumima po kojima naši vojnici odlaze u inostranstvo, ima ljudi koji to kritikuju. Ima ljudi i u politici koji ne razumeju značaj tih sporazuma. Nije u pitanju da li hoćemo u Evropu ili nećemo u Evropu kroz ove sporazume. Istorija učešća u mirovnim misijama naše vojske je jako duga. Dosta se brzo zaboravljaju ljudi koji su od 1956. do 1967. godine učestvovali u mirovnim misijama u Africi. Vrlo se brzo zaboravilo ime oficira Lazara Mušickog. Zaboravilo se ime pukovnika Branka Pavlovića. Zaboravio se Slavko Jović koji je od 1988. godine do 1990. godine komandovao plavim šlemovima kada se nadgledalo primirje između Iraka i Irana.
Posle 5. oktobra Srbija se ponovo vratila učešću u tim mirovnim operacijama u punom kapacitetu. Mi smo članica Organizacije UN i učešćem naših vojnika i policajca u tim mirovnim misijama se podižu i bezbednosti kapaciteti, edukuju se naši pripadnici koji su tamo, susreću se sa novim tehnologijama, sa novim načinom pristupa rešavanju kriza i to sve doprinosi naporima da Srbija bude lider i na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi.
Još jedan razlog što neću da citiram šta je ko govorio o tome, ima ovde dosta poslanika sa kojima mogu na tu temu da razgovaram, ima nekih koji su zaboravili vaše korektno ponašanje kad se donosio Zakon o terorizmu, i ima nas koji to nismo zaboravili. Ne treba koliko god bile velike ili male razlike među nama ne treba da se zaboravi, pogotovo ti korektni trenuci u političkoj prošlosti. Oni moraju da se upamte.
Sa druge strane, kada govorimo ko manje, ko više voli Srbiju, da li neko voli Srbiju, da li neko ne voli Srbiju, mislim da su ta vremena za nama. Svako ko se bavi bezbednošću i očuvanjem bezbednosti ove zemlje voli Srbiju i to je pokazao svaki čovek i nema potrebe da se više merimo na tom kantaru. Srbija pripada svima nama, svim njenim građanima, poslanicima. Mislim da su ta vremena zaista za nama i da ne treba na takav način da raspravljamo.
Kada govorimo o pretnjama i rizicima, svako ko je izložen pretnjama i rizicima mora da ima podršku. Gospodine Vučiću, kada budete žrtva pretnji bićete branjeni od svih poslanika. Ne treba samo predsednik Skupštine da drži konferenciju za novinare. Svi šefovi poslaničkih grupa, svi poslanici će vas braniti. Žao mi je što danas nismo osudili paljenje automobila jednog našeg poslanika Marka Jakšića. Akt nasrtaja na naše poslanike treba makar da inicira solidarnost kod narodnih poslanika, da se makar pokaže taj nivo solidarnosti, da ljudi koji se bave javnim poslom imaju solidarnost svojih kolega kada su izloženi pretnjama zbog posla kojim se bave.
Na kraju, napomenuli ste da posao vojnika i policajaca nije da budu manekeni. To je vrlo rizično zanimanje u Srbiji. Imamo nedavni primer iz Vlasotinca. Žao mi je što sednica Skupštine nije počela minutom ćutanja zbog te tragične smrti.
Nemojte da se izvinjavate kada vam nije dobro. Prošlo je to vreme Pašićevo kada su poslanici ministrima slali telegram da vam žele brzo ozdravljenje sa 126 za i 95 protiv. Svi vam želimo dobro zdravlje i da vas to dobro zdravlje služi, da budete nosilac borbe protiv korupcije, jer ti nasrtaji na ličnost, na porodicu treba da pripadaju nekom prošlom vremenu i neka buduća vremena ne treba da budu opterećena.
Na kraju, još jedanput snažna podrška DS, ovo je pokazatelj da sve ono što smo radili i za šta smo se zalagali od 1990. godine, od dana osnivanja DS, dobija svoju verifikaciju u praksi. Drago nam je da većina političkih stranaka snažno podržava jačanje Srbije, jačanje njenih bezbednosnih kapaciteta, učešće u ovakvim mirovnim operacijama. Kao što je nekada SFRJ smogla snage da svoje vojnike pošalje da budu u sastavu plavih šlemova i time bitno popravi rejting naše vojske. Treba ponovo pomenuti te oficire koji su tada komandovali, rukovodili vojskom, tako je važno da i danas Vojska Srbije, policija Srbije, naše bezbednosne strukture budu nosioci ovih aktivnosti, da budemo lider kada je reč o bezbednosti, ne samo na Balkanu, već i u istočnoj Evropi, da čvrsto držimo taj primat u odnosu na naše susede bez tih teoretskih rasprava da li smo mi za Evropu, da li smo mi za NATO. Sve što jača bezbednosne kapacitete Srbije treba da ima podršku svih poslanika u Skupštini Srbije. U to ime vas pozdravljam, zahvaljujem se i želim vam dobro zdravlje i mnogo manje pretnji i mnogo više uspeha u radu.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovani prvi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, gospodo pomoćnici ministra i saradnici ministra odbrane i ministra unutrašnjih poslova, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da u ime SPS dam osvrt na ovo što je tema i što je na dnevnom redu oko ovih zakona koji su u funkciji potvrđivanja sporazuma, oko planova i upotrebe Vojske Srbije u mirovnim multinacionalnim operacijama i oko saradnje Republike Srbije u oblasti odbrane sa nekim drugim zemljama o kojima ćemo govoriti.
Dakle, ono što ste vi, gospodine potpredsedniče Vlade, govorili, mi kao poslanička grupa, što je potvrđeno stavom Saše Dujovića koji je bio zadužen, odnosno govorio je u načelu u ime naše poslaničke grupe, apsolutno i do kraja podržavamo. U potpunosti se slažemo sa iznetim stavovima. Nas iz SPS raduje činjenica da po ovim pitanjima u Narodnoj skupštini imamo jako veliku većinu, da tako kažem, u smislu podržavanja ovih zakona i ove materije.
Kada je reč o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju srpsko-ruskog humanitarnog centra, želim da kažem, kao što se i sećamo, Narodna skupština je ranije donela Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti humanitarnog reagovanja u vanrednim situacijama, sprečavanja elementarnih nepogoda i tehnogenih havarija ili uklanjanja njihovih posledica.
Imali smo prilike da o ovim pitanjima čujemo i stavove sadašnjeg, aktuelnog premijera u Vladi Republike Srbije, Ivice Dačića. Podlogu tih njegovih stavova koji su tada izneti, ali isto tako i podlogu ovakve jedne saradnje sa Ruskom Federacijom nalazimo u Nacionalnoj strategiji za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama prouzrokovanim prirodnim nepogodama i ljudskim faktorom.
Sve je to doprinelo da idemo u realizaciju apsolutnog ozakonjavanja, da tako kažem, i formiranja humanitarnog centra sa sedištem u Nišu. Organi za primenu ovog sporazuma, kao što je i rečeno, su MUP, a sa druge strane, Ministarstvo za civilnu zaštitu i vanredne situacije Ruske Federacije. To govori o tome koliko je Ruska Federacija značajna u ovoj materiji, s obzirom da ima i ministarstvo koje se bavi ovim pitanjima. Naravno, ta potreba formiranja njihovog ministarstva u ovoj oblasti nije proizašla slučajno. Svedoci smo da su oni imali mnoge probleme i na veoma adekvatan uspešan način su uspevali da izađu na kraj sa određenim nepogodama.
Ovakva jedna saradnja ne prejudicira nešto sasvim treće ili u smislu onoga što su neki izrazili oko neke druge vojne saradnje, u smislu nekog blokovskog svrstavanja. Ovde je zapravo reč o nekim konkretnim pitanjima koja su od koristi, ne samo za Republiku Srbiju i za građane Republike Srbije, već će biti koristi i za građane drugih zemalja u okruženju. Ovakav jedan centar, humanitarni centar, u Nišu imaće pretenziju i vremenom će prerasti u regionalni centar. Letos smo imali određene nepogode oko požara i određena sredstva su bila upotrebljena, a koja su došla iz Ruske Federacije, ta ista sredstva su u okruženju, ne samo u Republici Srbiji, sticajem okolnosti, bila korišćena.
Ono što je veoma značajno reći jeste da mi u ovom trenutku, kao zemlja, nismo u potpunosti spremni, ni u pogledu ljudskih resursa, ni u materijalno-tehničkom pogledu da u određenim slučajevima izađemo na kraj sa nepogodama koje mogu da se pojave. Imamo zastarelu, nepouzdanu opremu, nemamo sredstava, kao ni vozila za reagovanje u vanrednim situacijama.
Sa druge strane, ljudski resursi, kada govorimo o njima, imamo nedovoljnu popunjenost jedinica ili formacija obučenih za određene potrebe. Imali smo prilike da u ranijem periodu, a o tome smo sa gospodinom Marićem razgovarali i konstatovali da Republici Srbiji nedostaje veliki broj vatrogasaca. Možda 1000 i više vatrogasaca u ovom trenutku je potrebno, ali to iziskuje nova sredstva koja ne mogu da se obezbede, a koliko mi je poznato, napravljen je određen plan koji će u određenoj dinamici učiniti da se ovo popuni.
Takođe, prisutan je i nedostatak specijalizovanih kadrova, nedovoljna obučenost profesionalnog kadra, nepripremljenost i nizak nivo kapaciteta lokalnih samouprava za ove probleme. Moramo priznati da imamo nerazvijenu kulturu prevencije kada je reč o ovoj materiji.
Iz svih tih razloga, veoma je značajno da oformimo jedan takav centar, da on u svom punom kapacitetu preuzme svoju funkciju i to će svakako biti od koristi našoj zemlji, našim građanima, a i šire.
Kada govorimo o godišnjem planu upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2012. godini, kao i o Predlogu odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2012. godini, naravno stoji, a možda i smeta ta činjenica da mi praktično retroaktivno potvrđujemo i donosimo ovakve odluke i jedan ovakav plan, ali zbog objektivnih okolnosti, koje razumemo, mislim da to nije centralno i najvažnije pitanje. Uostalom, sve što je bio plan i sve što je bila realizacija ili učešće pripadnika Vojske Srbije u ovim operacijama je u skladu sa onim što je naša politika, u skladu sa onim što je apsolutno u okvirima koji zapravo potvrđuju našu politiku u celosti.
Dakle, učešćem Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama ostvaruju se značajni efekti. Svakako da stičemo značajna iskustva koja će biti dragocena za dalje jačanje naše odbrane. Srbija time doprinosi svetskoj i evropskoj bezbednosti i poštovanju međunarodnog prava i mira. Učešće pripadnika Vojske Srbije u ovim operacijama svakako je, a od okriljem UN i EU, važan element naše spoljne politike, koji je takođe u funkciji onoga što je naša težnja, a to je naša integracija u EU i u međunarodnu zajednicu.
Takođe, valja spomenuti da je članom 5. tačka 4. Zakona o odbrani naše zemlje propisano da se odbrana zemlje ostvaruje učešćem Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama. To treba shvatiti na najbolji mogući način. Dakle, Srbija ne može da bude, uslovno rečeno, autistična, izdvojena, učaurena, sama za sebe, ona mora da bude šire međunarodne zajednice i da se bavi zajedno sa drugim zemljama onim pitanjima koja obezbeđuju međunarodno pravo, koja obezbeđuju mir i jedan poredak koji je u funkciji daljeg napretka civilizacije.
Kada je reč o trećoj grupi zakona, o zakonima o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i drugih vlada, u konkretnom slučaju sa Vladom Savezne Republike Brazila, sa Vladom Grčke, Angole i Indonezije, o saradnji u oblasti odbrane, reč je o četiri izdvojena i različita sporazuma, koji su zapravo u istoj temi i sa istom materijom, veoma je značajno reći još jedanput, to naglašavam u ime SPS, da mi podržavamo saradnju sa drugim zemljama, jer ona je višestruko korisna. Ovim se potvrđuje naša mirnodopska politika, jača se ugled Srbije u svetu, širimo prijateljstvo, stičemo i razmenjujemo iskustva, znanja i tehnologije. Veoma je značajno da se ovim doprinosi ekonomskoj i tehničkoj saradnji.
Kada govorimo o toj dimenziji saradnje sa drugim zemljama, napomenuću samo liko je značajna bila namenska industrija u prošlosti u našoj zemlji i u prethodnoj zemlji u kojoj smo živeli i koliko ona može da bude od koristi u narednom periodu. Ovo je veoma značajan segment za jačanje naše zemlje i za ekonomsku konsolidaciju naše zemlje.
Imali smo realizaciju izvoza po izdatim dozvolama u značajnoj meri u prošlim godinama. Pomenuću samo 2008. godinu. Ako se ne varam, negde orijentaciono oko 225 miliona dolara je ostvaren efekat kroz izdate dozvole, odnosno kroz realizaciju izvoza. Od toga sa Irakom smo imali razmenu negde 140 miliona evra. Naravno, neću čitati cifre, niti je to svrha, ali zapaža se da ima razlika u godinama gde smo imali veće efekte u ovome, a bilo je i godina kada smo imali manje. Mislim da se taj efekat čak i povećao možda 2010. ili 2011. godine. Ne znam u ovoj godini kakvi su rezultati toga, ali mislim da ide jednom uzlaznom linijom i da dalje sklapanje ovakvih sporazuma o saradnji između Republike Srbije i drugih zemalja u oblasti vojne saradnje daje jednu dobru pretpostavku za upošljavanje svih naših kapaciteta, postojećih kapaciteta, kao i za dalje napredovanje ove delatnosti, ovih grana industrija koje su u funkciji proizvodnje, i naoružanja i vojne opreme i svega onoga što se koristi u odbranama za potrebe drugih zemalja. To treba svakako podržati.
Kada govorimo o tom segmentu saradnje Republike Srbije u oblasti odbrane sa drugim zemljama, treba na kraju konstatovati da je to višestruko korisno za Srbiju, da to treba podržati i SPS je, mislim, a setićemo se, u načelu i uvek podržavala ovakav jedan pristup, pa čak i u situacijama kada smo bili opoziciona stranka. Naravno da i sada to podržavamo.
Na kraju, završiću sa rečenicom da mi smatramo, i pored veoma široke saradnje koju imamo u ovoj oblasti, a u okvirima i pod okriljem UN i u saradnji sa EU, da naša zemlja ostaje na pozicijama neutralne politike u pogledu odbrane, u pogledu vojne odbrane, što je svakako karakteristika i opredeljenje ove Vlade koju mi podržavamo. Socijalistička partija Srbije će glasati za sve ove zakone. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragomir Karić. Izvolite.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani gospodine ministre odbrane, gospodinu Vučiću, drage koleginice i drage kolege, poštovani građani Srbije, u Skupštini, kako vidim, duvaju novi vetrovi i kada god je dobar predlog svi su podjednako za to da se on podrži. Današnje diskusije i debate bile su konstruktivne i konkretne i korisne za građane naše države Srbije.

Kratko bih samo rekao kakav značaj imaju sporazumi sa Brazilom, sa Indonezijom, sa Alžirom, sa Rusijom i sa Angolom. Pre svega, u nekoliko susreta sa ambasadorima Brazila i Indonezije izražena je velika želja i neophodnost angažovanja naše stručne snage iz oblasti telekomunikacija. Možemo komotno da kažemo da Srbija ima ljudske resurse koji mogu danas da donesu velike prihode srpskoj državi baš na polju telekomunikacija, i to u Brazilu i Indoneziji. To je pružanje usluga.

Ostalo ste vi, drage kolege i koleginice govorili o svemu, samo bih nešto rekao o Humanitarnom centru u Nišu. Taj centar može da bude takođe jedna fabrika, velika fabrika, trenutno radi 35 ljudi, ali imajte u vidu da je samo u Srbiji ove godine gorelo preko 30 hiljada hektara šuma, 8.549 hektara livada i niskog rastinja, 240 hektara voćnjaka i vinograda, 1.602 crnih useva, izgorelo je stotinak kuća, a mi znamo odlično kakva je situacija bila u okolini i u okruženju i u Hrvatskoj, Crnoj Gori, BiH, Makedoniji i Bugarskoj.

Duboko verujem da će taj centar biti toliko osnažen i jak, da će ne samo tri hiljade naših vatrogasaca koje mi danas imamo, a koji, mogu da kažem, su u vrlo malom broju u odnosu na potrebe samo naše države, nego i okoline, da će biti nedovoljno. Znači, vidim šansu za zapošljavanje još toliko vatrogasaca, ako se taj centar ojača i podrži. Duboko verujem da će Ministarstvo i odbrane i MUP raditi na tome da taj centar bude ojačan, pre svega, tehnički, kadrovski i normalno sa potencijalom koji možemo da ponudimo iz susednim državama.

Želim da vam kažem da u potpunosti podržavam sve ovo što radite, jer je to isključivo na dobrobit ove naše države i naših građana, a to su vam potvrdili i naši opozicioni partneri u Skupštini. Mislim da treba intenzivirati saradnju sa svim savezima. Ne znači to da mi moramo da budemo članice ni NATO ni ODKB, kada je jedan kolega malo pre rekao – to je daleko, daleko nam je Kazahstan itd. Danas ništa nije daleko. Danas je sve tu ispred našeg nosa. Jedna raketa iz Kazahstana stiže do Beograda za 20 minuta, možda i je i kraće vreme.

Drugo, kada imamo tu saradnju, tu vrstu saradnje, onda treba da znamo da ta saradnja omogućava i zapošljavanje svih naših kapaciteta namenske industrije. Želim uspeh, želim da se produži saradnja, produbi saradnja i sa drugim državama. Hvala vam na pažnji.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, poštovani pripadnici Ministarstva odbrane i MUP, u prethodnom periodu sam dosta često pričao u parlamentu na temu, pogotovo na temu učešća pripadnika Vojske Srbije i MUP u mirovnim operacijama. Zaista bih voleo da kada se sve poredi videće se da sam i tada, kao i sada bio na strani ovih predloga odluka.
Iz ovog seta zakona, poštujući sve prethodne govornike, poštujući svoje vreme i sve obaveze koje imamo, pored svega ovoga u današnjem danu, dao aspekt priče na par zanimljivih argumenata vezano i ne ponavljajući se na ono što su prethodnici rekli. Šta je vrlo bitno?
Vrlo je bitno da učešće u mirovnim operacijama, pogotovo zemlje sa prostora bivše SFRJ, a evidentno da storo one sve, u manjoj ili većoj meri imaju učešće u mirovnim operacijama. Sam čin učešća u mirovnim operacijama naših snaga bezbednosti, odnosno odbrane je u članu sa odredbama i Ustava i Zakona o odbrani i Zakona o učešću naših snaga odbrane i bezbednosti u mirovnim operacijama, kao i sa Poveljom UN, čiji je smo mi članice. Iz svih obaveza koje proističu i prema ustavnim odredbama i prema Povelji UN, je činjenica da Srbija je zaista relevantan partner u ovim operacijama, s obzirom na situaciju svojih kapaciteta, situaciju svojih snaga. Šta je vrlo bitno? Da učestvujući u tim operacijama kao deo regiona širimo regionalni mir, pravimo još bolje dobrosusedske odnose i imamo komunikacije skoro u svakoj ovoj operaciji sa nekom od susednih zemalja iz regiona.
S obzirom na tu činjenicu moramo se složiti da je Srbija na putu kontinuiteta, učešća operacija koje su zaživele od 2003. godine i 2004. godine i sve prethodne vlade iz tog perioda, kao i na putu evropskih integracija koje su u istom tom periodu sve vlade zaista zastupale i bez obzira na neke trenutne promene dela stavova i cele te priče.
Ono što je bitno za pripadnike naših snaga odbrane jeste, što je meni možda nepoznanica, malo u ranijem periodu, aspekt neke kritike u ranijim govorima bio, to je finansijski aspekt učešća u mirovnim operacijama. Ako uzmemo situaciju da je za učešće naših građana, odnosno poresko učešće naših građana, odnosno izdvajanje iz budžeta za ovaj razdeo, Ministarstvo odbrane je neophodno negde oko 350 miliona potrebnih sredstava. Imajući činjenicu da jedan starešina nižeg ranga, recimo tipa kapetana, kapetana prve klase košta negde mesečno oko 100, a na godišnjem nivou 1,2 miliona dinara. Kada ovu cifru iz budžeta oko 350 miliona dinara podelite na 237 pripadnika, učesnika mirovnih operacija Republike Srbije, zaista je to negde u rangu i godišnjeg budžeta koji se u Republici Srbiji izdvaja na ovoj teritoriji za jednog pripadnika Ministarstva ili odbrane ili MUP.
Vrlo je bitno, i tada sam zastupao tezu, da mi razvojem, a pre neki dan i premijer, a verovatno i svi tako mislimo, reče da nema jake Srbije bez jake policije i jake vojske. U narednom periodu treba da radimo na poboljšanju i kvaniteta i kapaciteta snaga bezbednosne odbrane. Čini mi se, ako se ne varam, a ministar će me ispraviti, da je nedavno raspisan konkurs za novih četiri hiljade pripadnika profesionalnih vojnika u sastavu Vojske Srbije. Verovatno je to nadovezivanje na kontinuitet od dve hiljade profesionalnih vojnika i što je vrlo bitno, gospodine ministre, ta situacija u strukturi starešinskog i vojničkog kadra u narednom periodu bi zaista malo trebala da se promeni u korist vojničkog kadra. Jer, trenutno imamo situaciju koja je nepovoljnija da, recimo, u sastavu Vojske Srbije, a malo i nasleđenu situaciju iz bivše JNA, odnosno SFRJ, ima jedan izvesno veliki broj visokih oficira u činu majora, potpukovnika, pukovnika, a da je stepen nižih činova vrlo manji.
Zanimljivo je da kvalitet u ovim operacijama iz godine u godinu je sve veći. Mi učimo, odnosno pripadnici naših snaga odbrane uče u tim operacijama. Poštujući, kao što sam rekao sve što su prethodnici rekli i potrebu i razmišljanja svih naših sugrađana, citirati razmišljanje jedne devojke iz Niša koja ima 17 godina i koja namerava da bude pripadnik oružanih snaga Republike Srbije u narednom periodu. Ona vezano za učešće naših snaga u mirovnim operacijama kaže – to je najviše što neko može uraditi za svoju zemlju, narod, region i svet.
Ne radi se samo o širenju dobrih dela i pomaganju ljudima, to je nešto mnogo, mnogo više. To ima globalno značenje i velika je čast biti deo toga. Naši vojnici i naši pripadnici mirovnih misija su pored ambasadora, pored sportista jedni od najboljih predstavnika, odnosno ambasadora u zemljama u kojima učestvujemo u mirovnim operacijama sa lokalnim stanovništvom, njihovim odnosima, zatim sa učesnicima drugih kontingenata, oružanih snaga drugih zemalja kao i zemljama iz regiona. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovani predsedniče, poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nekoliko reči o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije, dozvolite gospodine ministre da kažem da su građani Srbije prepoznali veoma transparentan rad Ministarstva odbrane i Vojske Srbije dolaskom vas na čelo Ministarstva. Nisu prepoznali samo u odbrambenom smislu, nego i u ekonomskoj dimenziji.
Dozvolite sada da kažem nekoliko reči o ovom sporazumu. Ovaj Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju srpsko-ruskog Humanitarnog centra u Nišu ima izuzetnu važnost za sve građane Republike Srbije i za državu Srbiju u celini.
Ona nije preko noći i sa neba došla. Ona je plod vekovne saradnje dva naroda, a ta saradnja ima svoje kulturno-istorijske temelje. Oni se ogledaju, prvo, u zajedničkom poreklu, drugo, u srodnim jezicima sa korenom u staroslovenskom jeziku, a treće skoro u identičnoj tradiciji.
Četvrto, u istočno-vizantijskom pravoslavlju, što je kod oba naroda održalo duhovnu i kolektivnu indetitetsku bliskost, a peto, kulturna saradnja, a šesto, ekonomska i vojna saradnja vekovima.
Poštovani gospodine predsedničke, veze Srbije i Rusije nisu samo na kulturno-istorijskom nivou i krvno jezičkoj, već mnogo dublje i višedimenzionalnije od one koja se da uočiti unutar nekadašnjih i sadašnjih odnosa.
Ona nije zasnovana samo na etničkoj i verskoj bliskosti, nije interesna u realpolitičkim dimenzijama, ona je duhovno i sudbinski povezana. Ovaj sporazum u osnivanju srpsko-rusko humanitarnog centra u Nišu je dobro došao u vreme krize, ove velike ekonomske krize. Ova aktuelna svetska kriza je kriza koja označava definitivno završetak epohe modernosti. Kriza je istovremeno, kulturna, privredna, humanitarna, socijalna i vrednosna, a u svojim temeljima, ona je duhovna.
Poštovani poslanici, petvekovni premoć civilizacije zapada se završava i zato je osnivanje ovog humanitarnog srpsko-ruskog centra u Nišu došao u pravom trenutku, ovaj sporazum Vlade Republike Srbije za građane Srbije i državu Srbiju je veoma važan iz više razloga. Gospoda narodni poslanici su govorili, a ja ću navesti samo jedan. Jedan od njih je zbog aktuelnih veza, kulturne i političke bliskosti srpkog i ruskog naroda, a drugo, na identičan način, skoro preklapajući interesima stavovi po pitanju odnosa u savremenoj međunarodnoj zajednici, a oni se pre svega tiču poštovanja međunarodno-pravnih regulativa načela suverenosti i nepovredivosti teritorijalnog integriteta države, u konkretnoj vrednosnoj interesnoj perspektivi, identičnoj spoljno-političkim stavovima, ogleda se i u pogledu Ruske Federacije, Republici Srbiji u sistemu UN, pre svega u Savetu bezbednosti, po pitanju statusa KiM. Ona se takođe vidi u srpskoj uzdržanosti naspram stavova unutar OEBS, po pitanju Južne Osetije, ali i blagonaklonim srpskim stavovima prema ruskoj inicijativi o novom ugovoru o bezbednosti u Evropi.
Drugim rečima, srpska i ruska strana na gotovo istovetan način posmatraju poželjne puteve daljeg razvoja međunarodnih odnosa, unutar međunarodnog sistema koji se razvija u pravcu multipluralnosti.
Dozvolite da na kraju kažem da je u pitanju, ne samo ova saradnja, već i strateška dve zemlje kod energetskih koridora između Ruske Federacije i najvažnijih zemalja članica EU, odnosno veliki značaj ima izgradnja gasovoda Južni tok ispod Crnog mora i Balkana, koji bi upravo preko Srbije trebalo da dosegne EU. Moram da, grupe radi narodnih poslanika koji su prošle nedelje prigovarali ovoj energetskoj saradnji da upoznam, da je Ministarstvo energetike Vlade Srbije, po prvi put u istoriji Srbije, napravilo sve projekte u jednoj knjizi i da je organizovalo skup, i da su naši domaći biznismeni izvršili prezentaciju toga, a to toliko, radi informacije.
Dozvolite na kraju ovog sporazuma da kažem, da SNS baštinujući politiku, Svetog Save, a to znači da Srbija sarađuje i sa istokom i zapadom, severom i jugom, zaista je narod prepoznao ovu saradnju u tom pravcu.
Na kraju jednu preporuku, gospodine ministre vama, kada su u pitanju srpsko-grčki sporazumi, zapravo molba svih građana poreklom iz Krajine i dece Krajine, da se u ime nas zahvalite narodu Grčke i Vladama Grčke, što su u najtežim trenucima, u istoriji krajiškog postojanja učinili velike korake za narod, decu, Grčke u velikom građanskom ratu 1991, 1995. godine, a posebno za vreme bombardovanja Srbije. Hvala lepo.