Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Devete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 92 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 84 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Na osnovu člana 287. stav 2. Poslovnika, na današnjoj sednici imate pravo na traženje obaveštenja ili objašnjenja na osnovu ovog člana Poslovnika.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da)
Reč ima narodni poslanik Neven Cvetićanin. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodo potpredsednici, uvažene kolege poslanici, svoje pitanje upućujem ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Vladi Republike Srbije, Žarku Obradoviću. Ono se tiče važnog pitanja – kako da očuvamo pamet u ovoj državi i kako da ne dopustimo da zbog našeg eventualnog nemara ta pamet propadne?
Konkretno pitanje upućujem Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu, jednoj od najvećih biblioteka koje imamo, nacionalnoj instituciji. Svaka biblioteka, dopustite mi da to kažem, jeste svojevrsno skladište pameti gde se čuvaju knjige, dokumenti i ostale stvari koje omogućuju jednoj naciji da uči, da se razvija, da bude obrazovana, da bude prosvećena. Moje kolege profesori su me zamolili da postavim ovo pitanje, jer je Univerzitetska biblioteka već duže vremena na minimumu minimuma sredstava i samo je zaslugom direktorice i veoma ažurnog tima ta biblioteka uspela da održi sve svoje vitalne funkcije.
Dopustite mi da kažem da u Srbiji imamo tri velike biblioteke koje su nacionalne institucije. Prva je upravo tu na Vračaru – Narodna biblioteka Srbije. Koliko sam obavešten, ona funkcioniše na zadovoljavajući način. Druga biblioteka je Biblioteka Matice srpske u Novom Sadu, koja je posebno važna zbog naše kulturne i istorijske tradicije. Ona funkcioniše na zadovoljavajući način.
Treća biblioteka je upravo Univerzitetska biblioteka u Beogradu, velika biblioteka kojoj je gazda Beogradski univerzitet. Ona, nažalost, već duže vreme funkcioniše sa takvim minimumom sredstava. Postavljam ovo pitanje u formi molbe ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Žarku Obradoviću, naprosto molim da se vidi sa Rektoratom Univerziteta u Beogradu, sa rektorskim kolegijumom, sa rektorskim savetom, da se ovoj biblioteci pomogne.
Dopustite mi da kažem da ovo pitanje nije samo pitanje o nekoj tamo levoj biblioteci i o nekoj tami levoj nebitnoj temi. Potpuno sam ubeđen da su ova pitanja prosvete, nauke, prosvećivanja nacije i društva bitna, jednako kao i pitanja borbe protiv korupcije, koju mi iz SDPS iskreno, odlučno i bez rezerve podržavamo. Ovo pitanje jeste bitno isto kao i pitanje ekonomskog razvoja, preporoda i ekonomskih mera, jer ni jedno ni drugo nećemo uspeti, ukoliko ne posvetimo pažnju onim institucijama kao što su biblioteke, gde se čuva pamet nacije, gde se čuva pamet društva.
Ako dopustimo da pamet koju imamo, bez obzira da li je u nekim pojedincima koji su talentovani ili je u bibliotekama u vidu knjiga, propada, ova nacija, ovo društvo ne može da ima stabilnu budućnost.
Konačno, dozvolite mi da pomenem da ako država ima para i lokalne samouprave ako imaju para da se kiti grad, da se kite gradovi za Novu godinu, da igramo i pevamo, onda svakako treba da pronađemo sredstva za nešto što je kulturna i naučna institucija, kao što je jedna velika nacionalna biblioteka.
Neko je jednom rekao da narodu treba hleba i igara. Slažem se sa tim da mu treba hleba, bez toga ništa nema. Dozvolite mi da kažem da narodu treba hleba i pameti. Da bi danas-sutra u ovom parlamentu i u institucijama dobili obrazovane ljude, ljude od nekog znanja, moramo da povedemo računa o ovakvim institucijama koje su ključne nacionalne institucije i da im pomognemo.
Na samom kraju postavljanja ovog pitanja, dozvolite mi da iznesem jednu konstataciju. Iz ove krize se možemo izvući samo pameću. Ne pevanjem i igranjem, još nije došlo vreme za to. Stoga, još jednom molim, u formi ovog pitanja, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Vladi Republike Srbije, da zajedno sa beogradskim univerzitetom pokuša da pronađe rešenje da jedna ovako važna i bitna naučna, prosvetna institucija, kao što je Univerzitetska biblioteka u Beogradu, dobije ona sredstva, onaj rang i onaj značaj koji zaista pripada takvoj jednoj instituciji. I sam sam kao student tu uzimao knjige na različitim jezicima. Meni je bilo od koristi i sada kao narodni poslanik želim da bude od koristi još nekom studentu, još nekom mladom čoveku koji će svoje znanje staviti u funkciju ove države. Hvala na strpljenju i unapred zahvaljujem na odgovoru.

Hvala.
Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Olena Papuga.

Poštovani predsedniče, svoje poslaničko pitanje sam postavila na instituciji pitanja o Vladi prošlog meseca, u novembru. Pošto je prošao rok za davanje odgovora, odgovor još nisam dobila, htela bih opet da pitam Ministarstvo za kulturu i medije zašto mi nisu odgovorili na poslaničko pitanje koje se odnosilo na lokalne medije i uopšte u Srbiji, na medijsku strategiju?
Takođe, moje konkretno pitanje se odnosilo na Informativno-propagandni centar u Kuli, koji informiše na četiri jezika i, takođe, radio informiše na četiri jezika, a i novine na tri jezika. Molim Ministarstvo da mi odgovori na to moje poslaničko pitanje koje ponovo postavljam.
Postavila sam poslaničko pitanje i 5. decembra. Rok je takođe istekao za odgovor. Odgovor do dana današnjeg nisam dobila. Odnosi se na amnestiju, u stvari na Zakon o amnestiji čije smo izmene nedavno doneli. Pročitaću još jednom poslaničko pitanje i molim resorno ministarstvo, ministra Selakovića, da mi odgovori, pošto mislim da smo mi tu zbog građana, građani su nas izabrali da budemo poslanici, da budemo njihovi zastupnici u Narodnoj skupštini, postavljaju nam pitanja i jednostavno čekaju odgovore, zovu nas svaki dan i stvaraju se neprijatne situacije.
Moje poslaničko pitanje se odnosilo na Zakon o amnestiji, odnosno na lica koja imaju pravo na amnestiju po članu 1. Zakona o amnestiji, a bili su na poternici sudova u Srbiji. Oni su do dana današnjeg na odsluženju kazne. Poternica je čim su stupili na odsluženje kazne ukinuta. Ali, neki sudovi u Vojvodini, posebno u Somboru, na koji se odnosilo moje poslaničko pitanje, npr, čovek koji je bio na poternici, devet godina je na izdržavanju kazne, i nema pravo na amnestiju. Molim resorno ministarstvo da mi što pre odgovori na poslaničko pitanje. Hvala.

Hvala vam za ovo. Potpuno se slažem sa vama, očekujem da svi kojima se uputi pitanje iz Vlade, u roku koji je predviđen odgovore narodnim poslanicima, jer institut postavljanja pitanja mora da se poštuje. Insistiraćemo da svi oni kojima se iz Vlade postave pitanja, moraju da odgovore narodnim poslanicima, ma o kome se radilo.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Gospodine predsedniče, skorašnja pogibija mladog policajca koji je na službenoj dužnosti u Vlasotincu položio svoj život je najbolji primer jako loše slike u kome živi naše društvo. Ono što SPO i DHSS traže, ne samo od ministra policije, nego i od Vlade i cele javnosti, dobro je što je direktor policije sa pomoćnikom ministra policije odmah otišao na lice mesta, ali mi pre svega tražimo da se ne ostavi i ne zaboravi porodica poginulog policajca. Da država sa svoje strane učini da se makar u nekom delu delimično oduži čoveku koji je za državu dao svoju najveću vrednost, svoj život.
Prošle godine su suspendovani policajci koji su tukli dvojicu Roma iz Vršca. Ministar policije Dačić, čim je video taj snimak sa "ju tjuba" je reagovao žustro, ljutito i u demokratskom maniru je primio žrtve. Izvinuo im se zbog grubosti policije i policajci koji su prekršili zakon su snosili posledice. Međutim, mislim da ne treba praviti razliku između toga prema kome se vrši nasilje, jer smo mi svedoci da je čitavu jednu deceniju u borbi za evropsku Srbiju premlaćivani su građani Srbije širom Srbije. Na stotine i na hiljade snimaka te vrste se nalazi na istoj društvenoj mreži na kojoj je ministar policije video snimak o maltretiranju Roma iz Vršca, radi se o društvenoj mreži "ju tjub".
Ni jedna Vlada posle 2000. godine i predstavnici Vlade koji su došli na vlast, u velikoj meri, zahvaljujući upravo tim pretučenim i prebijanim, čitavu deceniju građana širom Srbije, nije našla za shodno da se javno izvini tim žrtvama. To nije uradio ni jedan ministar policije i ni jedan ministar policije nije obišao porodice onih za koje je utvrđeno da je policija uz pomoć države lišila živote, pre svega, na zločin na Ibarskoj magistrali porodici Veselina Boškovića, Zvonka Osmajlića, Dragana Vušurevića, Vučka Rakočevića, zatim, Ivana Stambolića, Zorana Đinđića. Ali, mnogo je onih kod kojih još uvek nemamo za njihova ubistva sudski epilog, a smatra se i sumnja se da su poginuli na sličan način. Pre svega, mislim na sudiju Simeunovića, Slavka Ćuruviju, Dadu Vujasinović.
Moje pitanje ministru policije je sledeće. Da li će ministar policije shodno započetom maniru tražiti da se pregledaju svi snimci o protivzakonitom ponašanju policije koje čitavu jednu deceniju bilo javno, da se utvrde nasilnici, da se suspenduju i da snose odgovornost? Da li će se u započetom maniru ministar policije izviniti i svim žrtvama koje sam pobrojao? Da li ćemo na taj način početi da pravimo i gradimo jedno drugačije, normalnije, poštenije, demokratsko društvo, jer ne zaboravimo ti su ljudi uglavnom premlaćivani, glave su im razbijane i ruke lomljene u borbi za drugačiju evropsku Srbiju? Dobro je za našu političku scenu što su u međuvremenu stranke koje su tada bile najveći protivnici evropske Srbije, sada na tom evropskom putu. Hvala.

Narodni poslanik Judita Popović.

Hvala vam, gospodine predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, uputila bih pitanje vama, gospodine predsedniče, dakle, to je samo formalno, jer zaista ne mislim i nemam iluzija oko toga da ćete vi moći sami, nezavisno od Vlade da odlučite o tome, kada i da li ćete uopšte staviti na dnevni red dva predloga zakona koja su stigla iz Skupštine AP Vojvodine. Radi se o dva zakonska predloga koji su od velikog uticaja na studentski standard, a odnosi se na izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju. Drugi zakon se odnosi na Razvojnu banku, odnosno na Razvojni fond, tako i glasi naziv predloga tog zakona.
Dakle, dok jedan rešava pitanje zaposlenih ljudi u Razvojnoj banci, šta će se desiti sa njihovim statusom nakon što se ta Razvojna banka rasformira, a drugi se tiče poboljšanja odnosa ove države, ove Vlade prema studentima koji nije dobro, najbolje rešen ovim postojećim Zakonom o visokom obrazovanju.
Znate, kada se pojave problemi treba ih rešavati i to su Vojvođani prepoznali i u tom smislu su ovom visokom domu i predložili određene zakone. Međutim, ne bi tu bio problem da se tu u stvari ne radi o političkom pitanju, jer svako pitanje koje se tiče odnosa Vojvodine i Republike uvek ima određenu političku sadržinu. Zato sam na početku i rekla da od vas i ne mogu očekivati da mi date jasan odgovor, ipak, je Vlada ta koja će odlučiti na koji način će se ovaj parlament odnositi prema predlozima zakona koji potiču iz Vojvodine.
Znate, kada se ti problemi koji su konstantni rešavaju onda nam se dešava to da se SNP "Naši" ponovo oglašavaju. Oglašavaju se na taj način što vrše određenu medijsku harangu na taj način što ugrožavaju, prete, vređaju konkretno, trenutno medijsku kuću B92, a to čine nakon što su već izvesno vreme napadali, vređali i ugrožavali, pretili civilnom sektoru, nevladinim organizacijama, pojedincima, kulturnim radnicima, gospodinu Vejvodi itd.
Vlada na to ne reaguje. Ne reaguje, pa imamo jedan konkretan veliki problem i veliki slučaj. Šta će se desiti ukoliko ovom porukom koju Vlada šalje, bukvalno ne reagujući na takve pretnje, šta ukoliko zaista ovakve ekstremne grupe smatraju da im je sloboda velika oko njihovog načina delovanja? Njihov način delovanja nije ništa drugo, nego pretnja u najjasnijem vidu, dakle, to je zastrašivanje. Da li će oni stati, to zavisi samo od odnosa Vlade prema ovakvim grupama kao što je i SNP.
Nažalost, ni Ustavni sud nije smatramo da postoje razlozi da im se stane na put. Nažalost, Vlada, takođe, time što ne reaguje šalje takvu poruku. Šta onda društvo ima da misli i šta društvo ima da smatra ukoliko sa jedne strane neki imaju slobodu da prete, da vređaju, da ugrožavaju, a sa druge strane država nema adekvatan odgovor i reakciju.
U tom slučaju, mi gubimo pravo na slobodu, mi gubimo pravo na postojanje demokratije, a znate kako, bez demokratije ostaće nam samo takve ekstremne grupe i jedna zastrašćena javnost. Prema tome, bilo bi dobro kada bi se Vlada jasno izjasnila šta misli i kako misli da odreaguje na ovakvu vrstu veoma ozbiljnih pretnji.

Hvala.
Samo hoću da vas podsetim da član 85. Poslovnika Narodne skupštine definiše da predsednik Narodne skupštine predlaže dnevni red. To smo činili i bez bilo kakvog mišljenja Vlade, kada se ticalo zakona gde Vlada nije predlagač.
To može da vam potvrdi gospodin Ištvan Pastor, u vezi za prethodnim zakonima, što se nije dešavalo prethodnih osam godina, kada su neki drugi vršili funkcije predsednika Narodne skupštine, pa očigledno nisu imali takvog sluha za zakone koji su stizali iz AP Vojvodine, što će naravno u ovom parlamentu biti i dalje praksa.
Ovde se konsultujem sa kolegijumom Narodne skupštine i sa predsednicima poslaničkih grupa, za koje smatram da su jedini merodavni da mi daju komentar i sugestiju, a naravno da se konsultujemo i sa Vladom, što se tiče zakonskih rešenja koje predlaže Vlada.
Što se tiče ovoga što ste izneli, to je pitanje za Vladu, u to se ne bih upuštao, samo bih vam rekao, pošto ste izneli neke podatke koji indikuju da se radi, da kažem, vršenju određenih krivičnih dela, kao što ste rekli zastrašivanje, plašenje, itd, pa vas ja molim, ako imate takva saznanja to prijavite policiji, nadležnim državnim organima, jer i saznanje o krivičnom delu, a neprijavljivanje istog je krivično delo. Očekujem da ćete vi to u najskorijem roku učiniti u policiji, nadležnim državnim organima, jer mislim da je to put da se kroz institucije sistema, rešava ovakva vrsta pitanja.
Reč ima narodni poslanik, dr Slobodan Samardžić.

Poštovani narodni poslanici, predsedničke Skupštine, jutros u osam sati stupio je na snagu Sporazum o privremenom režimu carina na novouspostavljenom graničnom prelazu.
Taj sporazum, koji je par dana ranije dogovoren u Briselu, kaže da se za određeno vreme do 10. ili do 17. januara, neće naplaćivati carine za robu koja ide iz centralnog dela Srbije na Kosovo, da se neće naplaćivati ni akcize, ali da će akcizna roba moći da se prevozi u kamionima do tri i po tone.
Ja ću, najpre nešto načelno reći o tome, a onda i nešto konkretno i u vezi sa time postaviti pitanje i zahtev za objašnjenjem. Prvo, načelno govoreći, ovi dogovori u Briselu sa Prištinom, nikada nisu jasni. Najmanje su jasni Srbima na Kosovu. Naša Vlada uvek ima jednu vrstu saopštenja o tome, šta je rezultat dogovora, da bi se posle tri, četiri dana uvek, po pravilu, ispostavilo da nije to dogovor nego je nešto drugo. Onda, Euleks to tumači na svoj način, a Priština na svoj način.
Podsetiću vas da je posle sastanka 7. decembra, gde je navodno sve to bilo dogovoreno, došlo do velikih problema na graničnom prelazu, zato što su Euleksovi carinski službenici i prištinski carinski službenici tražili da se roba naplaćuje. Onda je Vlada delovala preko jednog dokumenta, koji je prosledila predstavnicima Srba sa Kosova, celu tu priču dobro znate.
Podsetiću vas da je tada, iz saopštenja Ketrin Ešton, se zapravo videlo da je 7. decembra o svemu razgovarano, ali ne o carinama i ne onome što je premijer nama saopštio da je bilo predmet tih razgovora. Znači, u najmanju ruku, imamo protivrečnije informacije, ali pre svega protivrečno ponašanje, na osnovu tzv. "sporazuma" raznih službenika na tom graničnom prelazu. To je, dakle, jedan opšti problem tih razgovora i pregovora, koji se mora rešiti, mislim, pre svega, boljim informisanjem.
Vlada mora tačno da kaže o čemu je reči bilo u Briselskim razgovorima, pa makar ti dogovori bili i nepovoljni, jer ono što je nepovoljno, ne može se sakriti, barem ne pred kosovskim Srbima, koji su predmet primene tih razgovora i dogovora i koji, razume se, uvek trpe i pate na osnovu njihovih rezultata.
Druga stvar, koja se tiče ovoga što je dogovorene, a pre par dana, a primenjuje se od danas, jeste zapravo pitanje šta se događa sa određenom akciznom robom, koja ne može da se prevozi u kamionima do tri i po tone, bar u ovom periodu, za koji važi ovaj privremeni sporazum?
Poznato je da sve cisterne imaju kapacitet veći od tri i po tone. One prevoze akciznu robu, nafta i benzin. Te cisterne očigledno neće moći da prevoze naftu i benzin do 10. i 17. januara, kada bude, kako oni kažu, nastupio konačni dogovor o carinama, gde se uplaćuju koji porezi, itd.
Znači, da li će za ove dve, tri nedelje Srbi, tj. ljudi koji prevoze i trguju tom akciznom robom, prestati to da čine, jer ne postoje manje cisterne kao što znate, ili će oni plaćati akciza na graničnom prelazu, nema trećeg. Znači, ostaje jedno otvoreno pitanje i od ovog prekjučerašnjeg dogovora, koji će se, videćete, za dan – dva pokazati kao veliki problem na graničnom prelazu i Srbi će opet protestvovati, jer neće za to vreme imati naftu i benzin. Opet imamo jedno nerešeno pitanje, koje odlažemo za kasnije, a žrtve toga su ljudi, koji koriste određene vrste roba.
Hteo bih da vam skrenem pažnju na to da u planu Martija Ahtisarija, koji je merodavan i osobni plan, po kome Vlada deluje, dakle, ne samo ova nego i ona prethodna, koja je napravila dogovore, a ova Vlada ih sprovodi. Kada je reč o carinama i akcizama, izričito se kaže, da će se one naplaćivati i preko centralnih carinskih službi u Prištini. Pogledajte taj plan, to je ono po čemu se ravnaju Priština i Brisel. Ne kažem da će to naši poštovati, oni će se verovatno boriti da to ne bude tako, ali ako ste vi primenili najmanje sedam – osam odredbi tog plana, Martija Ahtisarija, u drugim stvarima, uz postavljenje granice, tablice, lična dokumenta, itd, bojim se da će stvari ići tako i nadalje.
To je jedno upozorenje, koje je jako važno za ovaj momenat. U svakom slučaju, ova pitanja, i opšta i pojedinačna oko ovog dogovora su jako važna, pre svega za Srbe na Kosovu i trebalo bi, ne mi da dobijamo odgovor, manje više za to, nego Srbi na Kosovu da dobiju jasan odgovor na ta otvorena pitanja.