Dame i gospodo narodni poslanici, kao što reče prethodni govornik, a nije predsedavajući, stenogram je nešto što ostaje zapisano.
U jednom delu sam insistirao da ona praksa koja je uvedena od onih koji su glasali za ovaj Poslovnik bude poštovana, a isto tako sam rekao da bih voleo da narodni poslanici imaju manje rigorozan Poslovnik i da mogu mnogo šire da obrazlažu, da mogu da idu mnogo šire u svojim diskusijama nego što je to sada predviđeno ovim Poslovnikom. To je ono što sam rekao, a to sam rekao zato što sam dugo godina bio opozicioni narodni poslanik i znam koliko je teško kada hoćete nešto da kažete, a u tome vas sprečavaju predsedavajući, a na kraju i Poslovnik koji vas je ograničio da o amandmanu možete da pričate dva minuta.
Da podsetim još nešto, od tog istog predlagača ne samo da nije predloženo dva minuta, nego jedan minut. Toliko demokratije u Demokratskoj stranci.

Hvala.
Molim narodne poslanike da se vratimo na temu dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić.

Moram da kažem, prepuštam iskusnijima da protumače šta smem a šta ne smem. Meni je rečeno da mogu, pa ako mogu, to sam i uradio. Ali, ako nisam smeo, neću ponovo.
U svakom slučaju, samo da primetim da su i kolega Arsić i kolega Radenković pričali o nekim temama koje nisu predmet ovog amandmana. Samo tražim da ukoliko ja nisam imao pravo to da radim, da nemaju pravo ni oni, ali čini mi se da sam imao pravo i ja, a verovatno su imali i oni.
Sada bih da se vratim na stvar i suštinu. Šta konstatujemo ovde? Na plenarnoj sednici konstatujemo da poslanik stranke na vlasti, iz čijih redova dolazi premijer, misli da je njegov amandman dobio podršku, a čujemo predlagače iz stranke stožera ove koalicije da mu ne pada na pamet da usvoji taj amandman. Izvinite, valjda bi bilo vreme da sada kad smo došli do ovog momenta, zakona koji je navodno toliko čekao i gde ste se svi onako dobro dogovorili, da se bar dogovorite među vama.
Mi smo rekli naš stav. Mi podržavamo ovaj amandman. Žao mi je što nismo koautori, ali bilo bi dobro da i na ovoj temi ne vidimo toliki rascep u ovoj koaliciji.
Na kraju, samo da podsetim kolegu Mihajlova, žao mi je što kao glavni kadrovik DSS se ne sećate da je gospodin Ljušić bio direktor ne "Službenog glasnika", nego Zavoda za udžbenike. Tek da vas podsetim. Što se tiče tog postavljenja, mi smo dali naš stav oko njegovog imenovanja. Hvala.

Smatram da je očigledno bio dobar predlog da se insistira na tome da se Vlada izjasni po pitanju predloženih amandmana. Pogotovo, ukoliko postoji dilema na Odboru šta je usvojeno, a šta nije usvojeno. Ukoliko za tu sednicu Odbora, koliko sam obavešten, zamenik člana iz DSS nije ni obavešten o tome, o samoj sednici, onda očigledno …

Gospodine Mikoviću podsetiću vas da govorimo trenutno o amandmanu i dobili ste reč po tom osnovu.

Da i o tom amandmanu. Za taj amandman i za svaki amandman. Apsolutno je potrebno da se Vlada izjasni, pošto očigledno i u većini postoji očigledna dilema šta treba, a šta ne treba usvojiti, kako će izgledati konačan tekst zakona.
Ovo je jako važna materija. Da nije tako važna, siguran sam da poslanička grupa, najveća u Narodnoj skupštini, ne bi predlagala takav zakon. Činjenica je da čak ni resorni ministar se nije o tome oglasio, po pitanju amandmana, a ni Vlada se nije o tome izjasnila. U tom smislu bi bilo korisno da pre nego što nastavimo dalje, da ipak zamolimo Vladu da se izjasni o tome šta je korisnije za državu Srbiju. Šta je korisnije za građane Srbije po pitanju svakog amandmana koji je ovde u proceduri.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanik DS imam dilemu i u vezi ovog amandmana i u vezi svih drugih amandmana, da li Vlada zaista želi ovaj zakon, s obzirom da se nije izjasnila o njemu, kao što kaže gospodin Miković. Ili ste možda preuzeli model plisanja platforme, pa pošto ne možete oko platforme da se složite, predsednik ima jednu platformu, Vlada drugu platformu, tako i oko ovih amandmana ne možete da se usaglasite šta hoće poslanička grupa vladajuće većine, a šta hoće Vlada.
Zbog toga, mislim da je vrlo pametno i racionalno da prihvatite apel gospodina Mikovića i da dobijemo neko mišljenje Vlade, da znamo da li je to politika ili nije i ako jeste, šta je politika? Ako se model pisanja platforme bude prelivao na zakone koji se donose u ovom parlamentu to neće biti dobro ni za zakone ni za Srbiju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemam ništa protiv da se Vlada izjasni o nekom predlogu zakona koji podnesu poslanici. Nemam ništa protiv da se izjašnjava o amandmanima koji takođe podnose narodni poslanici. Isto tako mislim da i narodni poslanici koji su nosioci suvereniteta građana, imaju pravo na svoje mišljenje, bez obzira iz koje su stranke, jer su za njihove liste glasali, na tim listama su bila njihova imena po onom redosledu kako je predlagač izložio.
Ako nam Vlada nešto ne dostavi, da mi to tražimo od nje – ne pada nam na pamet. Skupština Srbije je iznad Vlade Republike Srbije i to je, nažalost Demokratska stranka uvela kao pravilo, da Narodna skupština bude u službi Vlade Republike Srbije, umesto da Vlada Republike Srbije bude u službi Narodne skupštine.
Šta da vam radim, izgleda da ste tako naučili, navikli se ili se plašite, bez obzira ovde se nijedan narodni poslanik ne plaši nijednog ministra, bar to zna za ovu vladajuću većinu koja podržava ovu vladu.