Pokušaću da vam odgovorim. Napravili smo plan rada za narednu godinu. Na prvoj sednici Vlade posle Nove godine donećemo program za podršku malim i srednjim preduzećima za kredite za likvidnost. Doneli smo plan za ona preduzeća u restrukturiranju za koje znamo da neće moći da izvrše svoju obavezu i da obezbedimo novac za overu zdravstvenih knjižica i da uplatimo umesto njih te doprinose koje Fond zdravstva sa pravom traži. Znamo da nas to čeka i spremili smo ta sredstva i to ćemo uraditi odmah posle Nove godine.
Nećemo sedeti skrštenih ruku i čekati godinu i po dana da istekne period kada se ukida restrukturiranje. Napravili smo plan i podelili smo nekih 175 preduzeća koja se danas nalaze u restrukturiranju u četiri grupe.
U jednoj su ona za koje smatramo da mogu da budu državna, ali samoodrživa. Tu je, pre svega, RTB Bor, "Petrohemija", vojne fabrike. Njih ćemo zadržati u državnom vlasništvu, ali imamo godinu i po dana rok da ih učinimo sposobnim da plaćaju sve – doprinose, poreze, struju, lokalne naknade, da budu na tržištu kao državne kompanije.
Kako ćemo to uspeti? RTB Bor to sada čini, ali moramo da rešimo dugove iz prošlosti kroz proces restrukturiranja. "Petrohemija", investiraćemo zajedno sa NIS-om 60 miliona evra da bi oni postali pozitivni i restrukturirati ostale dugove.
Što se tiče drugih preduzeća, imamo plan da ne čekamo da problemi zakucaju na naša vrata za godinu i po dana, nego da mi problemima krenemo u susret.
Da li Srbiji treba fabrika poljoprivrednih mašina, kao što su IMT, IMR? Smatramo da treba, ali da sadašnji IMT, IMR to ne mogu da urade. Mislimo da u urbanim gradskim područjima, kao što su Novi Beograd i Rakovica, ne može da radi neka ozbiljna fabrika, ali da ti radnici imaju iskustva i ideje da spasimo IMT i IMR tako što ćemo izgraditi novu fabriku sa modelom traktora koji će se kupovati i na domaćem i na stranom tržištu. Kompletan traktor će biti proizveden u Srbiji, osim motora koji će biti "Džon Dirov". Ponovo ćemo praviti kombajne. Srbija je nekada pravila kombajne u "Zmaju". Naravno, u onom segmentu koji možemo da osvojimo i gde vidimo prazninu.
Isto tako, pita gospodin Zaharije Trnavčević, na početku, da li Vlada namerava da uzme kredit za navodnjavanjem. Želim da obavestim poslanika Trnavčevića i građane da pregovaramo sa Vladom UAE, da od njihovog fonda dobijemo jedan povoljan kredit gde bi jedan deo upotrebili za čišćenje postojeće kanalske mreže u Vojvodini. Takođe, u centralnoj Srbiji, duž Pomoravlja i Dunava, radi razvoja ratarstva, povrtarstva i voćarstva, a drugi deo da opredelimo poljoprivrednicima da mogu da kupuju opremu za navodnjavanje, opremu za plastenike, odnosno da podignemo intenzitet poljoprivredne proizvodnje i da taj novac iskoristimo da, usled tražnje koju ćemo stvoriti, podignemo i proizvodnju opreme za navodnjavanje u nekim fabrikama, poput "Prve petoletke", koja je takođe u restrukturiranju i koja će raditi menjače za ovaj traktor.
Takođe, da pokušamo, pošto "Vojvodina vode", a i "Srbija vode", nemaju mehanizaciju koja je odgovarajućeg kvaliteta da mogu da očiste kanale i da prokopaju sekundarnu mrežu da vidimo da li možemo da nađemo delimično rešenje za 14. oktobar iz Kruševca i da dovedemo nekoga ko bi u nekom zajedničkom ulaganju, kao što smo imali sa "Zastavom" pokušao da pokrene tu proizvodnju.
Takođe, u fabrikama koje imaju granični slučaj, kao što su "Kablovi" iz Jagodine, pokušaćemo da postavimo pitanje – zašto EPS danas ne kupuje kablove iz Jagodine, a kupuju ih neke druge elektroprivrede? Da li loš kvalitet? Ako jeste, da li imaju loše mašine? Ako imaju loše mašine, dajte da im kupimo mašine, da naprave dobre kablove. Ako je problem cene bakra, da vidimo sa RTB Bor da li to može da se prilagodi.
Ideja nam je da u nekim slučajevima fabriku u restrukturiranju ne čekamo i ne nudimo samo na tenderu za koji unapred znamo da možda niko neće da se javi u postojećem stanju, nego da ulažemo svuda gde postoji bilo kakva tržišna perspektiva.
Što se tiče "Železare", to je verovatno najteži slučaj, baš zbog tržišta. Nekoliko železara je u svetu zatvoreno, jedna čak i u Kini, "Košice" su zatvorene, sada ih je Ahmetov, Ukrajinac preuzeo i to nije lako rešiti.
(Predsednik: Vreme.)
Rusi su tražili produženje roka za tender još dva meseca. Međutim, moram da vam iskreno kažem, mi spremamo i varijantu "B". Ne možemo biti sigurni šta će se dogoditi, jer se ovaj tender već produžavao. Ispitujemo koliki su troškovi, ukoliko se Rusi ne bi pojavili, da država ovo pokrene…
(Predsednik: Vreme, gospodine Dinkiću.)
…šta bi to značilo i ako to ne bude preskupo, to ćemo mi sami uraditi, ako budemo morali, da bi spasili radna mesta i ovu industriju.

Hvala.
Narodni poslanik Ranka Savić.

Evo, ministre, mislim da vi uvek volite kada vam ja postavim pitanje, onda vi možete ovako afirmativno da govorite, ali iskreno se nadam da sada sve to što ste rekli i obećali i radnicima i građanima Srbije će zaista u narednom periodu biti odrađeno.
Ono što ja mislim, to vas sad ponovo pitam - mogu li da smatram da će zaposleni u preduzećima u restrukturiranju od 1. januara imati overene knjižice?

Ministar Dinkić.

Tako je. Mi ćemo u prvih desetak dana izanalizirati situaciju i uplatiti taj novac svuda gde same firme ne budu u stanju. Što se tiče ovog ostalog, ovo će biti borba. Naravno, ima puno rada da bi se ostvarilo sve ovo što sam rekao. Ići ćemo slučaj po slučaj. Proveo sam prva četiri meseca kao ministar finansija baveći se, pre svega, javnim finansijama. Ideja je bila da stabilizujemo javne finansije, a da onda u sledećoj godini napravimo prelom i da pokrenemo zdrav deo privrede, a onaj koji nema perspektivu, da vidimo da li makar deo toga može da nađe neko tržište i da tu pomognemo i da onda na kraju imamo i transferisanje toga na standard.
Ja ću sledeće godine biti na terenu, neću biti u Beogradu, biću po celoj Srbiji sa svojim timom, od fabrike do fabrike, sa idejom da ne idem samo tamo gde obično političari idu da se slikaju kada su otvaranja, nego da idem tamo gde su problemi. Ne bežim od problema, puno ih je. Ne verujem da sve mogu da rešim, niti ja, niti bilo ko živi na svetu, ali daću sve od sebe zajedno sa Vladom da najveći deo problema rešimo.

Narodni poslanik Ranka Savić.

Još samo bih, ako možete da mi odgovorite – koja je varijanta "B" za "Železaru" Smederevo?

Izvinjavam se, možete komentar, ali ne možete postavljati pitanje, jer ministar više nema pravo da se javi da vam odgovori. Po Poslovniku vi možete dati komentar u dva minuta. Nećete? Hvala.
Pošto je sada već prošlo 19,00 časova, završavamo današnji rad. Zahvaljujem se svima na učešću, zahvaljujem Vladi koja je u ovoj godini vrlo ozbiljno i odgovorno pristupila već četvrti put odgovaranju na poslanička pitanja.
Određujem pauzu od 30 minuta.
Nastavljamo sa radom u 19,30 časova.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa pretresom u pojedinostima po 1. tački dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Đorđe Stojšić, Karolj Čizik, Momo Čolaković, Dejan Radenković, Vesna Jovicki, Slobodan Jeremić, Ljubica Milošević, Slobodan Veličković, Vladimir Marinković, Milorad Mijatović, Slavica Savić, Ivan Karić, Božidar Đelić, Janko Radaković, Jovana Joksimović, Olgica Batić, Nenad Popović, Bojana Božanić, Dušica Morčev, Aleksandar Pejčić, Gorica Gajić, Milan Lapčević, Dejan Mihajlov, Petar Petković, Gorica Mojović, Biljana Hasanović Korać, Miroljub Stojčić, Saša Dujović, Zoran Kasalović, Vojislav Vujić, Aleksandar Antić, Ranka Savić, Judita Popović i Kenan Hajdarević, kao i amandmane Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Narodni poslanici Bojana Božanić, Dejan Mihajlov i Dušica Morčev, pisanim putem, 24. decembra 2012. godine, povukli su amandman na član 3. Predloga zakona.
Takođe, narodni poslanici Ranka Savić, Judita Popović i Kenan Hajdarević, pisanim putem, 25. decembra 2012. godine, povukli su amandmane na članove 63, 78. i 84. Predloga zakona, a narodna poslanica Ranka Savić je, pisanim putem, 24. decembra 2012. godine, povukla amandman na član 22. Predloga zakona.
Takođe, amandmane su povukli, pisanim putem, 27. decembra 2012. godine, narodni poslanici Vesna Jovicki na član 7, Miroljub Stojčić na član 85. i Zoran Kasalović na član 141. Predloga zakona.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Đorđe Stojšić i Karolj Čizik.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, nisam siguran da li su svi poslanici dobili mišljenje predlagača zakona o podnetim amandmanima. Vidimo da u sali postoje tri-četiri primerka mišljenja, ali, evo, ja kao narodni poslanik nisam dobio mišljenje predlagača zakona. Postoji mišljenje Odbora, iako je i Odbor nekih 16 amandmana naknadno dostavio, pa ne znam da li se sam predlagač izjasnio i u pogledu tih amandmana.
U svakom slučaju, smatram da je pravo svakog narodnog poslanika, pre nego što počne da raspravlja o podnetim amandmanima, da zna koji amandman je prihvaćen, a koji amandman nije prihvaćen od strane samog predlagača zakona.