Neke agencije su ukinute. Neke su spojene. O drugima se razgovara zato što nije lako o ovim stvarima doneti odluku trenutno, odnosno bez prethodne rasprave i konsultacija. Navešću jedan primer. Doneli smo odluku na jednoj sednici Vlade i onda su odmah napisali pismo iz EU i prva koja je bila na spisku su nam odmah osporili zašto je ukidamo. Treba biti obazriv i pažljiv, da to neko ne protumači da Srbija ne poštuje nešto što su evropske, ne bih nazvao tekovine, Suzana kaže – više preporuke. Nešto su tekovine. Nešto su preporuke. Ono što su tekovine mislim da ne treba da ima nikakvih dilema oko toga, a ono što su preporuke, što ponekad zavisi od pojedinog eksperta koji je bio nadležan za tu temu, od toga da li je bilo para ili nije bilo para za to finansiranje i od toga ko je učestvovao u realizaciji ovih projekata, to treba dobro analizirati i videti koliko je moguće od svega toga ukinuti, a koliko, da tako kažem, da se pronađe drugi način da ta oblast bude regulisana a da nije neko posebno telo, kao što je agencija.
U svakom slučaju, ovo što ste predložili mislim da jeste dobra ideja da se napravi jedan dobar predlog. Kada smo došli u ovu situaciju da raspravljamo, sećate se da je to bilo na početku mandata, imali smo praktično organizacione probleme. Ko je u stvari nadležan u Srbiji i kod koga se u stvari nalazi spisak svih tela koja postoje? Veoma često smo jedva dolazili do toga koja u stvari sve tela u Srbiji postoje, između ostalog i ove agencije.
Zato ovaj predlog nekog registra je dobar da se napravi evidencija šta sve ima od tih nezavisnih tela, regulatornih tela i šta bi možda trebalo ostaviti, šta bi trebalo ukinuti, a da nam pri tome ne nastane veća šteta nego što bi bila šteta od toga da je taj deo finansiran iz budžeta Srbije.

Narodna poslanica Stefana Miladinović.

Samo da se zahvalim premijeru. Bila mi je namera da kroz ovo pitanje iniciram možda formiranje te baze podataka. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Gorica Mojović.

Poštovani gospodine predsedniče Skupštine, predsedniče Vlade, gospođe ministarke i ministri, dame i gospodo narodni poslanici, malo ću da vratim kulturu u ovaj parlament kroz poslaničko pitanje. Žao mi je što tu nije ministar Bratislav Petković, jer sam imala nameru da mu se lično zahvalim zato što na moje prethodno poslaničko pitanje je ministarstvo dostavilo odgovor pre isteka zakonskog roka, vrlo brzo i efikasno, iako nije u potpunosti dat odgovor, ali ne bih da zakeram. Poslaću pisano zahtev da se taj odgovor dopuni.
Ovog puta pitala bih nadležno Ministarstvo kulture i ministra Petkovića – zašto se ne primenjuje Zakon o kulturi i to u oblasti koja predviđa da se izbor direktora ustanova kulture vrši na javnim konkursima? Sada je gospodin Dačić rekao na pitanje koje je bilo vezano za izbor direktora u javnim preduzećima da je dobro da smo doneli jedan sistemski zakon, da će biti primenjivan kada su u pitanju javna preduzeća. Možda ja negde imam razumevanja – tek smo doneli taj zakon i treba uraditi verovatno neka podzakonska akta, imenovati komisije itd.
Zakon o kulturi usvojen je avgusta meseca 2009. godine. Od 26 ustanova kulture koje je osnovala Vlada RS u svima njima direktorima su odavno istekli mandati ili su vršioci dužnosti. Ne postoji ni jedan jedini razlog da se ne primenjuje Zakon o kulturi da se raspisuju javni konkursi. Ne postoji ni jedan jedini razlog da nova Vlada i u ovoj oblasti čini ono što radi i u oblasti javnih preduzeća, imenuje vršioce dužnosti ustanova kulture i to bar ovo do sada što je urađeno urađeno je isključivo po stranačkom principu. Novi vršioci dužnosti ne da ne kriju, naprotiv hvale se svojom stranačkom pripadnošću. Mogla bih za neke da kažem da nisu stranački, više su višestranački, jer ih pamtim iz vremena kada su bili u nekim drugim strankama i prošle i sadašnje koalicije. Promenili su stranke, ali su ostali u onim strankama koje su na vlasti i dobili su odgovarajuća mesta, valjda kao nagradu za to.
Osim toga što se ni u ovoj oblasti kao ni u javnim preduzećima ne raspisuju javni konkursi, iako mi je poznato da su pravna akta svih ustanova kulture usklađena sa novim zakonom, pitanje je kada će konačno Ministarstvo kulture i Vlada Srbije na osnovu Zakona o kulturi doneti sva potrebna podzakonska akta kako bi konačno i ovaj zakon mogao da se primenjuje? Zbog toga što nemamo podzakonske akte imamo mnogo problema u praksi. Imamo problema u onome što čini svakodnevni život u ovoj oblasti. Hvala.

Odgovor ćete dobiti od Ministarstva kulture u pisanom obliku.
Narodni poslanik Jadranka Joksimović.

Gospodine predsedniče, gospodo ministri, hvala što ste ovde kao i uvek poslednjeg četvrtka. To je zaista dobar znak i čini mi se dobra komunikacija Vlade i poslanika.
Dva pitanja koja želim da postavim su zapravo inicirana današnjom sednicom Odbora za kontrolu službi bezbednosti, kojim ja predsedavam, a koja je imala za temu sastanak sa nezavisnim državnim organima, predstavnikom DRI, Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Zaštitnikom građana ili Ombudsmanom. Odbor za kontrolu službi bezbednosti je pokazao tu inicijativu da u jednom partnerskom odnosu sa nezavisnim državnim organima, koji jesu nezavisni u svom radu, ali koji su mandat dobili takođe u ovoj skupštini i na istom smo poslu i odgovorni smo isto pred građanima i pred ovim parlamentom. U tom partnerskom odnosu iskazali smo želju za saradnjom i onda sam shvatila nešto što nisam znala i želim da postavim pitanje Vladi.
Sve tri nezavisne državne institucije koje se bave ozbiljnim pitanjima i koje bi trebale da unaprede položaj pre svega građana Srbije imaju jedan za mene neverovatan problem, a to je neadekvatan prostor za rad. Oni se ne žale toliko na budžetska sredstva koja su izdvojena za njihov rad iako su brojne predstavke građana i ozbiljni problemi sa kojima su suočeni i gde pokušavaju da pomognu građanima, ali nisu u stanju da zbog neadekvatnih prostorija za rad čak ni popune dovoljnim brojem ljudi, ljudskih resursa potrebnih za realizaciju njihovih planova koji su, ponavljam, od interesa za građane Srbije.
Prema tome, ako biste bili ljubazni da zamolite poslanike da se suzdrže od pričanja dok poslanik postavlja pitanje. Gospodine predsedniče, vama se obraćam. Zahvaljujem.
Mene interesuje da li postoji bilo kakav plan i mogućnost da Vlada pomogne u tome da se prostorni kapaciteti ovih nezavisnih državnih organa na adekvatan način reše, s obzirom da je sve veći broj građana koji se oslanjaju na rad nezavisnih državnih organa i DRI, i poverenika, i zaštitnika građana. Da bi ove institucije adekvatno odgovorile svojim zadacima i da bi postigle rezultate, one moraju da budu lišene briga o ovakvi tehničkim stvarima.
Drugo pitanje je upućeno ministru Ljajiću i tiče se Pravilnika o tehničkim zahtevima za uređaje i programsku podršku za zakonito presretanje elektronske komunikacije i zadržavanje podataka o elektronskim komunikacijama. Tu postoji veliki problem. Dakle, nadzor nad radom telekomunikacionih operatera je veoma otežan i gotovo onemogućen, s obzirom da ne primenjuju obaveze propisane članom 127. Zakona o elektronskim komunikacijama. To znači da njih niko ne kontroliše i da su upravo oni ti koji mogu nesmetano i nezakonito da presreću komunikaciju građana i da pri tome ne ispunjavaju svoje zakonske obaveze prema državnim organima čime, po mom mišljenju, ugrožavaju nacionalnu bezbednost Republike Srbije i građana.
Dakle, hoću da znam šta se dešava sa ovim pravilnikom. Govorim u svojstvu predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Tu se radi o SBB, koji ima oko 700.000 korisnika, Eunetu, Veratnetu. Dostaviću sve informacije o tome, ukoliko postoji volja da se to pitanje reši. Očekujem da mora da postoji volja da se reši.

Hvala.
Predstavnici Vlade su me obavestili da će na vaše pitanje dati odgovor pisanim putem.
Reč ima narodni poslanik Ranka Savić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, premijeru, ministri, koleginice i kolege, spadam među one koji smatraju da na kraju svake kalendarske godine, svaka odgovorna vlada treba da sumira rezultate. Ono što je možda još bitnije, svaka odgovorna vlada mora da ima plan i program, mora da ima neku viziju, barem za narednu godinu, odnosno da ima viziju o onome šta će raditi u toj godini.
Moje prvo pitanje upućujem premijeru i ono se odnosi upravo na plan i program, na viziju zapošljavanja i otvaranja novih radnih mesta. Mislim da ne trebam nikog ovde da podsećam da je svaki četvrti građanin u Srbiji nezaposlen, da je socijalna slika potpuno katastrofalna. Normalno, ne očekujem odgovor – po Ustavu i zakonu da je pravo na rad najbitnije ljudsko pravo, nego očekujem konkretan odgovor – da li će u 2013. godini za radnike Srbije biti bolje?
Drugo pitanje, koje je ne manje važno, upućujem gospodinu Dinkiću i gospođi Đukić-Dejanović. Naime, od 1. januara 2013. godine, veliki broj radnika koji je zaposlen u preduzećima u restrukturiranju neće dobiti onu markicu, odnosno neće imati zdravstveno osiguranje. U sindikate dnevno dolazi veliki broj ljudi koji su očajni i koji ne znaju šta da rade od 1. januara. Moram, vas sigurno ne moram da podsećam, ali zbog građana Srbije, da kažem da dolaze ljudi bolesni od karcinoma, dijabetičari, ljudi na dijalizi.
Pre nekoliko dana u fabričkoj hali IMR bio je veliki problem, jer je jedan radnik pretio samoubistvom zato što ne zna šta da radi posle 1. januara, jer ima sina, koji ima 17. godina, koji odlazi na dijalizu. To je jedan ogroman problem pred kojim Vlada Republike Srbije, ni sindikat, ni građansko, ni civilno društvo, niti bilo ko u ovoj državi može i sme da zatvara oči. Znam da od 1. januara firme u restrukturiranju moraju barem dva meseca da plaćaju uredno doprinose. Ministre Dinkiću, već sada vam kažem, jer znam pouzdano, najveći broj preduzeća u restrukturiranju neće moći, jer ukoliko to bude radio, da isplaćuje zarade za 63.000 zaposlenih.
Ovim putem apelujem na Vladu Republike Srbije da ovo zaista shvati odgovorno, da ovo nije moja melodramatičnost, ali nažalost ja sam sa ljudima koji su u ovo problemu.
(Predsednik: Vreme.)
Molim vas, sve ste pustili malo duže, a imam još jedno bitno pitanje.
(Predsdednik: Pustio sam vas tri i po minuta.)
Samo Železara Smederevo…

Imate još tri minuta da postavite dodatno pitanje.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.