Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 11.03.2013.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, dva minuta replike.
...
Stranka slobode i pravde

Borko Stefanović

Demokratska stranka
Gospodine Dinkiću, ministre Dinkiću, ja sam vas pitao zašto nema biznis plana, a vi ste nekoliko stvari rekli gde ste onako dosta promašili, ne samo što sam ja rekao, već i suštinu ovog problema.
Molim vas da ne govorite, vaše Vlade, jer to je gospodine Dinkiću i vaša Vlada, pošto ste i vi bili u njoj i u svakoj Vladi, koliko ja znam od 2000. godine. Ono što ste takođe rekli i ne znam iz kojih razloga ste otišli u temu "Fijata", otišli ste u temu "Geoksa", "Simensa", "Boša", hvale je vredna vaša namera da nabrojite sve investicije i investitore koji su pozvani i čija realizacija je počela za vreme prethodne Vlade.
Hvala vam na tome što ste ponovo podsetili građane Srbije da su to investicije koje je prethodna vlada u velikoj većini, osim onih na kraju koje ste nabrojali, dogovorila. Dakle, to je istina. Da li u sporazumu o NIS-u ima biznis plana? Ne, ali ima u sporazumu koji smo radili u samoj kupoprodaji svih elemenata sa aneksima koji se tiču i socijalnog programa i svih drugih stvari koji se tiču dinamike i obima investicija.
Ja ne kažem da u međudržavnom sporazumu treba da postoji biznis plan, ali ja sam vas pitao gde je biznis plan? Dakle, ako vi znate ministre, svaki detalj, to je moguće, ali ne zna ni javnost, ni poslanici, a pogotovo mi se čini i to pitam u njihovo ime, ljudi koji tamo rade.
Ne možete dati odgovor tako što kažete, izvršiće se intervju, pa će oni da procene ko tu vredi, a ko ne vredi. To je malo socijalno neodgovorno.
Ako smo svi zajedno činili greške na socijalnom polju, vezano za privatizaciju u prošlosti, sada bi bio red da pokušamo te greške da izbegnemo, ne želeći da izbegnemo investiciju, da ugrozimo, ali dobro.
Mi mislimo da je normalno da nam objasnite, pre svega, građanima Srbije, ako znate neki detalj koji građani ne znaju, što nisu do sada mogli da čuju u medijima od vas ili gospodina Vučića. Ima tu još puno stvari, ali reći ću vam…
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Narodni poslaniče, vreme je isteklo za repliku.
...
Stranka slobode i pravde

Borko Stefanović

Demokratska stranka
Na kraju, samo da vam kažem da je i u predugovoru pisalo na 30 godina, a vi sada govorite, drugo ograničenje.
Dakle, pitam vas šta je tačno u svemu tome.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Reč ima ministar Mlađan Dinkić.

Mlađan Dinkić

Ujedinjeni regioni Srbije
Ja sam bio vrlo jasan, međudržavni sporazum važi 10 godina sa mogućnošću produžavanja na 10 godina, za sve ove oblasti, od industrije, poljoprivrede, do sporta. Izdavanje zemljišta 7. jula iz Surčina je na 30 godina i to je podsistem u okviru jednog velikog.
Predugovor sa Al Dahrom se nalazi na našem sajtu od samog potpisivanja, a konačni ugovor će biti takođe dostupan čitavoj javnosti onog časa kada ga Vlada potvrdi i potpišemo, a ja se nadam do kraja ovog meseca u Emiratima i tako će biti sa svakim sledećim ugovorom, kao što je ugovor sa NIS-om imao sve ove elemente, socijalni program, biznis plan u samom ugovoru koji je Vlada odredila, tako će biti i sa ugovorima, sa Al Dahrom i svim ostalim kompanijama koje će proizaći iz međudržavnih sporazuma i tu nema nikakve razlike, tako nalaže naše zakonodavstvo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.
...
Srpska napredna stranka

Dragan Šormaz

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, danas se parlament Srbije bavi nečim što možemo nazvati životnim temama i što je bitno za sve građane Srbije, i ako govorimo da su to predlozi zakona koji treba da verifikuju neke međunarodne sporazume, često ni javnost ni mediji u Srbiji ne obraćaju toliko pažnje, mnogo su im neke druge, politikom nabijenije teme interesantnije, iako je ovo nešto što je veoma bitno i važno za građane Srbije.
Naime, radi se, kao što smo čuli celo popodne, o dva sporazuma, jedan sa Ruskom Federacijom, a jedan sa Kuvajtom, koji su u suštini ratifikacija kredita koje podižemo za razvijanje naše infrastrukture, pre svega u oblasti Železničkog saobraćaja, a četiri predloga zakona je nešto što je pravni okvir koji je potrebno da uradimo kao država, da bismo počeli mnogo veću i značajniju i u privrednom i ekonomskom smislu, što je važno za našu državu i sve naše građane, jednu mnogo širu i bolju saradnju sa jednom od najbogatijih država na svetu, a to su Ujedinjeni Arapski Emirati.
Ja ću kao ovlašćeni predstavnik SNS ukratko govoriti o svim ovim predlozima, ali najviše ću se osvrnuti na ovo što radimo sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Pre toga ću ukratko reći da već dosta znamo o ovom predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije. To traje već godinama. Da bismo došli do realizacije tih 800 miliona dolara kredita, povoljnog kredita, gde je, podsećam, godišnja kamata 4,1% za državu Srbiju i vidimo da se još odlučuje o tome u šta će sve biti uloženo, da li ono što je nekada pričano ili više u Koridor 10, Koridor 11, koji su veoma bitni za Srbiju.
Samo bih podsetio da u razvijenim državama Evrope, a težimo tome da uđemo u EU, Železnički saobraćaj i rečni saobraćaj i u prevozu i putnika, ali naročito roba je daleko, daleko zastupljeniji nego kod nas. Mnogo više se on koristi zato što je, naravno isplatljiviji i jeftinije. Kod nas vidimo na putevima i na auto-putevima veliki broj kamiona, a nažalost zbog ekonomske situacije i lošeg rada prethodne Vlade i sve veći broj pikapova, koji voze malo robe u prodavnice, jer naši građani, nažalost, imaju i malo novca da bi kupovali, a sve to ovim sporazumima treba i da promenimo.
Ono što je interesantno, kada pričamo i o prijateljima i o tome ko nam je veći prijatelj u svetu ili manji prijatelj u svetu, a novac inače nema boju i ne poznaje mnogo prijatelje nego samo interes i tako bi trebali u budućem periodu i mi da se ponašamo kao država, pre svega u interesu naših građana, podsetiću da u sledećem predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i kuvajtskog Fonda za arapski i ekonomski razvoj, a čuli smo da se radi o čuvenoj železničkoj stanici Prokop i da je to naša međunarodna obaveza, znači Beograd 1, da to završimo, zbog toga što se nalazi na međunarodnom koridoru i ta stanica, fiksna kamatna stopa koju dobijamo od ovog kuvajtskog Fonda je 3%. Znači još niža na godišnjem nivou nego što smo dobili od prijatelja Rusa u onom prethodnom kreditu.
Period dospeća kredita je 18 godina. Četiri godine imamo grejs period, dok je period otplate kredita 14 godina u 28 polugodišnjih rata. Ono što je takođe veoma povoljno u ovom kreditu, naime, pravo zajmoprimca je da, tj. nas, da prevremeno izmiri obaveze uz saglasnost kuvajtskog Fonda, bez plaćanja posebne naknade od strane zajmoprimca. Znači, ono što se kaže u terminima kada građani dižu kredite, znači, ako pre vremena vratimo ovaj kredit ne plaćamo posebne penale, kamate, itd. na to, znači jedan veoma povoljan kredit.
Do sada kao država nismo dobili takvu ponudi za izgradnju železničke stanice Beograd 1, tako da, ja ne vidim zašto bi bilo ko ko je narodni poslanik učinio bila što suprotno od onoga što znači pritisak zelenog dugmeta, tj. "za" i glasanje za ovaj predlog zakona, jer on je samo dobar i niko do sada nije ovako nešto ispregovarao za Železnicu Srbije i za državu Srbiju.
Sad dolazimo na ova četiri predloga zakona koja se tiču Ujedinjenih Arapskih Emirata. Pre nego što nešto kažem o tim predlozima zakona, ja ću nešto reći o Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Naime, to je država koja se sastoji od sedam emirata. Nama su najpoznatiji Abu Dabi i Dubaji. Dobra ekonomska situacija u toj državi privukla je, verovali ili ne poštovane kolege, preko milion i po ljudi iz Indije i Pakistana. Današnji sastav države Ujedinjeni Arapski Emirati čini samo 11% lokalnog arapskog stanovništva. Pedeset sedam posto stanovništva čine stanovnici iz južne Azije ili iz predela Indije i Pakistana, kao što smo rekli, ali i drugih delova Azije. Ima dosta i Evropljana, itd.
Zamislite kakav je rast i kako je privukla ta država ljude, praktično sa tog kontinenta, ali iz nekih drugih kontinenata, kažem, ima i Evropljana koji tamo žive i rade i to je država koja potpuno funkcioniše kao država sa više vera, sa više nacija prisutnih i koja ima ekonomski rast kome možemo svi da pozavidimo, pa i neke mnogo poznatije ekonomske sile o kojima mi sanjamo ili govorimo da treba sa njima da sarađujemo. Znači, jedna država u kojoj je mir, stabilnost, politička stabilnost i naravno da onda privlače investicije i da imaju mogućnost da investiraju i širom sveta.
Privreda, naravno da je najveći privredni potencijal nafta i prirodni gas. Oni su inače treća zemlja po proizvodnji nafte i prirodnog gasa na Bliskom Istoku. Samo Saudijska Arabija i Iran više proizvode. Oni pored toga imaju ogroman rast u sektoru trgovine, finansija, zatim, industrije same kao što smo već i videli. Oni dosta ulažu i u tu preciznu industriju, danas savremenu IT tehnologiju i turizam. Njihov ekonomski rast je preko 3% već nekoliko godina za redom. Neki procenjuju, ali to je pre svega zbog situacije u Siriji ili Iranu, da će ove godine imati 4 – 4,5% rast. U svakom slučaju, konstantan rast industrijske proizvodnje i ekonomski rast je kod njih.
E sad, jedan podatak koji treba svi da čujemo, BDP po glavi stanovnika u Ujedinjenim Arapskim Emiratima je 48.158 dolara. Po tome su oni sedmi u svetu. Poslednjih godina nije zabeleženo da bilo ko živi ispod granice siromaštva. Znači, ovo što sam rekao govori samo jednu stvar, da se radi o veoma ozbiljnoj državi, naravno u toj državi se nalaze veoma ozbiljne kompanije i veoma ozbiljni investitori. Sa njima, Srbija može imati samo koristi da napravi ovakvu vrstu sporazuma, da ratifikujemo ove zakone i da počnemo sa radom. Ubeđen sam da ne možemo imati nikakve štete od toga.
Šta kaže jedan deo u obrazloženju zakona, koji nam je predala Vlada, sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je prvi zakon koji ide, pa na osnovu njega svi ovi ostali? Strane će naročito podsticati bezbedonosnu, ekonomsku i trgovinsku saradnju i partnerstvo zasnovano na jednakosti i uzajamnoj koristi, kroz zaključivanje posebnih aranžmana između nadležnih organa ili pravnih subjekata, kao i kroz sprovođenje projekata i programa u državnom i privatnom sektoru.
Takođe, u cilju investiranja u razvoj poljoprivrede, proizvodnje i modernizaciju postojeće poljoprivrede, infrastrukture, Republika Srbija će vodećoj poljoprivrednoj kompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja bude predložena sa druge strane, ponuditi imovinu poljoprivrednim kompanijama u državnom vlasništvu, dugoročni zakup poljoprivrednog zemljišta ili poslovnu saradnju u skladu sa sporazumom. Saradnju u oblasti poljoprivrede obuhvatiće finansiranje irigacionih infrastrukturnih projekata, odnosno u ulaganje u razvoj sistema za navodnjavanje, kao i modernizaciju nabavke potrebne poljoprivredne opreme. Ne vidim šta ovde u ovom sporazumu i u ovome što piše može biti sporno za bilo kog narodnog poslanika Narodne skupštine Republike Srbije.
Takođe bih podsetio na još jednu stvar. Bilo je priče oko toga da treba sarađivati u namenskoj industriju. Podsetiću, za poslednjih šest meseci rada ove vlade, ministar odbrane i prvi potpredsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić, a kada se ovde pominje, a niko da mu spomene ime, i neki lični odnosi koji su doprineli potpisivanju ovakvih sporazuma, ne vidim šta bi bilo sporno u tome, vidite da tako nešto može samo da pomogne.
Dobro bi bilo da takva prijateljstva širimo širom sveta, a i mi kao narodni poslanici kada putujemo raznim delegacijama širom Evrope i sveta, trebalo bi takva prijateljstva da sklapamo i da nam to bude dobar primer i na takav način da pomažemo državi Srbiji i da preko tih ljudi, a u parlamentima sede veoma uticajni ljudi širom sveta i Evrope, možemo da obezbedimo i mi možda na neki način, ne ovako bitne sporazume, ali bilo kakav posao ili rad za naše građane, dovođenje i sitnijih, manjih investitora, ali u svakom slučaju za sve nas veoma značajne.
On je za prvih šest meseci rada kao novi ministar odbrane posetio ruskog, nemačkog, engleskog i američkog ministra odbrane. Koji je to ministar odbrane, pa i u Titovo vreme uradio? Da li su nekome omogućene te posete? Da li su bili pozivi? Zašto je to tako? Zato što očigledno da i mi kao država sada sa takvim ministrom i potpredsednikom Vlade imamo šta da ponudimo i drugima u saradnji. Sigurno da ne biste posetili ovako četiri bitne države u tako kratkom roku da se ne radi o tome da je i te kako veliki interes u pitanju svih i želja da se Srbija uključi i integriše u ceo taj svet, pa i u EU.
Naravno da su i ljudi u Emiratima i poslovni ljudi tako nešto prepoznali. Tako nešto može samo da izazove stabilnost kod nas, a politikanstvo može da izazove političku nestabilnost i onda investitori u takvu zemlju ne dolaze. Posle pitamo zašto ih ima manje. Zato što novca ima manje širom sveta, a onda investitori, naravno, traže tamo gde je stabilnije da ulažu taj novac.
Dugoročni zakup poljoprivrednog zemljišta, ovde se govorilo o tome, čuo sam i prodaja zemljišta, kao nekom velikom problemu, sumnja, kao šteta koja se pravi vojvođanskim paorima itd, nije njima ponuđeno, a čuli smo da se radi o osam propalih kombinata. Čak nije sve zemljište koje se daje tu pod zakup, ima jedan manji deo koji se daje pod zakup. Za veći deo je, po Zakonu o privatizaciji, u pitanju kupovina imovine tog preduzeća.
Reći ću vam jedan primer, naročito zbog načina na koji često razmišljamo. Mislim da se radi o politikanstvu. Ujedinjeni Arapski Emirati, kao što smo čuli, najviše izvoze naftu, prirodni gas. Da li ste se zapitali koje su kompanije te koje eksploatišu njihovu naftu? Uglavnom američke. Imao sam priliku da budem u Azerbejdžanu dva puta. Čak sam bio gost velike "British Petroleum" rafinerije koja je koštala milijardu i po evra da bude napravljena. Azerbejdžan je država koja će takođe investirati kod nas i nadamo se da ćemo uskoro imati te sporazume ovde. "British Petroleumu" su dali 70% svojih nalazišta za eksploataciju, 10% "Lukoilu" ruskom. Njihova kompanija eksploatiše 20%. Sto posto eksploatacije gasa "Gaspromnjeft". O tome sam razgovarao sa predsednikom parlamenta Azarbejdžana. To je njihov najveći prirodni resurs, kao što je poljoprivredno zemljište naše, naš najveći prirodni resurs. Mi veći od tog poljoprivrednog zemljišta nemamo.
Znači, nije bilo sporno prodavati mađarskim kompanijama, hrvatskim kompanijama zemlju. Sada je odjednom problem da li će doći Emirati ovde i pita se da li ima biznis plana. Naravno da će ga biti.
Da li je neko postavio pitanje biznis plana Darku Šariću kada je kupovao ove kombinate koji su posle probadali? Da li ga je neko pitao da li će da sadi mak ili kanabis na tim njivama i zašto su ti kombinati posle propali?
Mnogo je bolji ovaj način pregovaranja, nego to što je nekada rađeno. Biće efekta za državu Srbiju. Niko nije izrazio sumnju zašto se tako razgovara vezano za opravdanost saradnje u oblasti IT tehnologije ili saradnje sa JAT-om ili izgradnje luke ili u oblasti turizma, nego samo za poljoprivredno zemljište.
Mislim da se radi o tome da neko želi da zaštiti one koji su do sada to radili, jer čini mi se da se plaše konkurencije, a to nije tržišne poslovanje i nije nešto za šta se zalažemo. Valjda se zalažemo za konkurencije i u oblasti poljoprivredne proizvodnje.
Mislim da neko ko sada radi u Vojvodini i ima, kao što smo čuli, tri puta manji prinos po hektaru nego Hrvatska ili 30 puta manji nego Holandija, se upravo plaši da će na toj maloj površini od 14.000 hektara, ako sam razumeo ministra, neko uraditi mnogo više nego oni, pa da će se pokazati da je ovo bilo i te kako opravdano i da na takav način svi u Srbiji treba da rade. Mislim da je to strah, a ne strah za vojvođanskog paora. Mislim da je to strah i da se neko plaši da će biti ugrožen na ovom tržištu na načinu poslovanja i izvozu posle iz Srbije, a hoćemo da budemo deo EU. Njima ne smetaju takve investicije. U EU bi bili presrećni da dođe "Al Dahra" u bilo koju zemlju, dočekali bi ih raširenih ruku, a mi postavljamo pitanje i kao štitimo naše paore.
Naši paori treba da znaju da takva kompanija treba da dođe. Sa njom će doći i kanali i navodnjavanje i tehnologija i svima njima će biti bolje. Niko im neće oduzeti zemlju, niko neće spakovati u te nove JAT avione tu zemlju i odvesti u Emirate. Ona će biti ovde. Ona je naša zemlja. Ovde će biti obrađivana. Oni će je obrađivati, naši paori. Oni će sarađivati sa tom kompanijom i oni će zarađivati mnogo više novca, nego što zarađuju danas kada rade sa onima koji su, neko koristi termin tajkuni itd, kupili mnogo zemlje u Vojvodini, a imaju najmanji prinos po hektaru u Evropi.
Mi smo dužni da učinimo sve da našim građanima bude mnogo bolje, i vojvođanskim paorima među našim građanima. Ja tvrdim da je ovo razlog, a oni neka razmisle da li sam u pravu ili ne. Neka izaberu kome će da veruju. Vidim da poverenje ima Aleksandar Vučić 80% i ubeđen sam da će se njemu više verovati kada se pravi ova saradnja, nego onima koji kritikuju ovakve sporazume.
Građani Srbije treba da budu mirni. Ovo će biti jedan od najboljih poslova koji će u Srbiji zaživeti. Voleo bih da tako nešto doživi i Smederevska železara. Za sada se to ne dešava, ali bih voleo da se tako nešto dogodi i da se pronađu tako ozbiljni investitori i za mnoge druge fabrike, projekte, pa i druge krajeve u Srbiji, jer ovde ne pričamo o tome da se voće izvozi iz šumadijskog kraja, iz podunavskog, iz istočne Srbije. To je nešto gde treba obratiti pažnju i na čemu treba raditi. Ti krajevi se prazne sa stanovništvom i zbog toga će SNS podržati svih ovih šest predloga zakona, glasati za njih i sve ostale projekte koji pomažu da se Srbija razvija i da na taj način što pre, sa jačom ekonomijom, konkurentnija, sa jačom privredom postane deo EU. Zahvaljujem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Pošto više nema prijavljenih predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na deo sednice gde reč imaju narodni poslanici, a po prijavama za reč u pisanom obliku, na osnovu člana 96. stav 4.
Prijave su podneli članovi poslaničke grupe: Jedinstvena Srbija, Liberalno-demokratska partija, Ujedinjeni regioni Srbije, Demokratska stranka Srbije, Srpska napredna Stranka i Demokratska stranka.
Prvi prijavljeni je narodni poslanik Đorđe Kosanić, a posle njega narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Đorđe Kosanić

Jedinstvena Srbija
Poštovani ministre, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je objedinjena rasprava o šest predloga zakona. Odmah ću reći da poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće sve ove predloge zakona.
Moji prethodnici uvaženi narodni poslanici većinom su pričali o predlozima zakona, tj. sporazumima sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, isto tako o kreditu sa Ruskom Federacijom, tako da će moje izlaganje danas biti fokusirano na Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Kuvajtskog fonda za arapski razvoj. Konkretno, Projekat železničke stanice "Prokop".
Na samom početku treba reći zašto je značajan projekat izgradnje beogradskog železničkog čvora. Sa jedne strane, svakako to je važno zbog ubrzanja vozova na Koridoru 10. Verovatno i ovaj kredit od 800 miliona dolara značiće za rekonstrukciju pruga, a podsetiću isto tako da prosečna brzina na našim prugama u ovom trenutku je samo 42 kilometra. Sa druge strane, svakako je ovaj projekat od prioritetnog značaja za razvoj železničke infrastrukture u Republici Srbiji.
Potpisivanjem ovih ugovora dobićemo, sa jedne strane kredit od 10 miliona kuvajtskih dinara. Neko je malopre rekao da li je to 25 miliona evra, ili 27, ali sigurno značajna investicija i malopre smo pričali o tome da li je ovo povoljan kredit? Jeste, ili nije? Gospodo, kada dobijete kredit za koji je fiksna kamatna stopa 3%, kada je rok otplate 18 godina i sa grejs periodom od četiri godine, svakako možemo reći da je to veoma, veoma povoljan kredit.
Ono što jedino možda u ovom trenutku malo pada u oči je činjenica da je ugovor, koji je potpisan, pisan na arapskom jeziku. Uobičajeno je sa međunarodno-pravnog stanovišta da se ugovori ovakve vrste pišu ili na engleskom jeziku, ili se pišu na jezicima strana ugovarača. Ali, i tu leži opravdanje. Moram reći da mi nismo jedini koji smo potpisali ovakav ugovor. Čak 82 zemlje sa ne govornog područja arapskog, potpisale su ovakve ugovore i mi smo imali samo jednu privilegiju ovde, da je radna verzija pisana na engleskom jeziku. Moram reći u 2012. godini Srbija je uz Ukrajinu jedina zemlja koja je dobila kreditni aranžman što se tiče Evropske zajednice, tj. evropskih zemalja.
Naravno, danas nisam mnogo čuo o Kuvajtskom investicionom fondu, pa zaista moram reći par stvari o kakvoj se instituciji ovde radi. Da kažem da su oni do sada u čak 102 zemlje dali više stotina povoljnih kredita i cifra koja je tu prisutna je čak 15 milijardi dolara. Naravno, ovaj Fond je sedmi po veličini svetski fond o reći ću vam samo da je procena u 2011. godini bila da taj fond, u stvari njegova imovina je 210 milijardi dolara.
Još jedno što ide u prilog svemu ovome je činjenica da ovaj fond upravlja Kuvajtskim fondom generalnih rezervi i Kuvajtskim fondom budućih generacija. Kuvajtski fond budućih generacija je jedan od glavnih fondova u koji se slivaju i prihodi od nafte i prihodi od gasa i svakako iz tog fonda se i plaćaju svi računi. Eto, samo, o kakvom se fondu radi i prosto o tom kreditu.
Vraćajući se na železničku stanicu "Prokop", da kažem da gradnja tog projekta je počela još 1977. godine. Čak neki podaci kažu i 1976. godine. Ali, eto, da uzmemo zvaničan podatak da je 1977. godina. Veoma kratko je realizovan taj projekat u početku. Nastavljena je gradnja 90-ih godina i onda se stalo 2000. godine.
U ovom trenutku, izneću isto neke podatke koji su možda zanimljivi, a nisam ih čuo u ranijim izlaganjima. U 2012. godini kroz stanicu "Prokop", koja sada funkcioniše samo sa četiri kolovoza, prošlo je između 12 i 15 miliona putnika. Dnevno imamo 105 polazaka beogradskog voza na relaciji Pančevački most – Batajnica i Batajnica – Pančevački most i 30 prolazaka Beovoza na relaciji Pančevo – Pazova i Pazova – Pančevo.
Sa ovih 25 miliona kredita, koje ćemo nesumnjivo dobiti, rešavamo još četiri kolovoza i ono što je važno, mislim da u tom trenutku stanica "Prokop" neće biti samo prolazna stanica, već će biti i stanica odakle mogu da polaze vozovi. To je jedan od važnih podataka. Imaćemo, ne više četiri kolovoza, imaćemo osam i u narednom periodu ostaje da se uradi još kolovoz 1 i 2, i naravno infrastruktura.
Ono što je meni ovde isto veoma važno, prvobitnim projektom, koji je napravljen 1977. godine, bilo je predviđeno da taj projekat ima 37.000 metara kvadratnih. Naravno, podatak iz tih godina da je sav prostor trebao da bude u stvari stanica, stanični prostor. To je za današnje vreme verovatno nezamislivo. Taj projekat je stavljen ad akta i nemamo još uvek novi projekat, ali reći ću vam jednu zanimljivu stvar.
Na koti 105, koja se nalazi iznad stanice, koja je površine 5 hektara čak, generalnim urbanističkim planom predviđeno je da može da se izgradi 130.000 metara kvadratnih. U razgovoru sa nekim upućenijim ljudima koji se bave tom problematikom, sam dobio informaciju da na tom prostoru može da se izgradi čak 180.000 metara kvadratnih. Zamislite kakav prostor može da se stvori u tom delu grada i kakva je to investicija za budućeg investitora koji bude ulagao tu. Da li će to biti tržni centar, ili možda neki hotel, ili bilo šta drugo, ali u tom delu grada svakako jedna zanimljiva investicija.
Naravno, otvara se još jedna perspektiva da na mestu sadašnje železničke stanice, kada se bude izmestilo, stvoriće se prostor od 86 hektara. Osamdeset šest hektara je prostor da, evo, u ovom trenutku za Beograđane, ja nisam Beograđanin, dolazim iz Kragujevca, ali verovatno prvi put Beograd izlazi na Savu. Jedan, kako su neki rekli, citiraću, grad u gradu. Pitanje je samo šta će se tu graditi i kako bi to mogla za budućeg investitora da bude investicija.
Dolazimo do nečega što je za Jedinstvenu Srbiju veoma važno. Potpisivanje ovakvih sporazuma kakav je sporazum sa Kuvajtom, ili odličnim sporazumima sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, stvaraju se uslovi da ne samo u jednoj grani, nego u mnogim granama, potpišemo dobre ugovore koji će biti dobri za građane Srbije. Naravno, bez dvojbe, Jedinstvena Srbija to podržava.
Što se tiče Kuvajta, samo ću vam reći jednu stvar. I za srpske okvire u ovom trenutku taj ugovor je, tj. spoljnotrgovinska razmena je veoma, veoma skromna. Reći ću vam da je to samo nekoliko miliona dolara. Podsetiću samo, polazeći od činjenice, ni to nismo do sada čuli, pa bi možda bilo zanimljivo reći da je Kuvajt visoko razvijena zemlja, peta najbogatija zemlja na svetu, sa bruto društvenim proizvodom od 177 milijardi dolara, sa 10% svetskih rezervi iz nafte, a sa druge strane ono što je za nas možda i najzanimljivije, oni nemaju poljoprivrednu proizvodnju. Samo se oslanjaju na ribarstvo i maltene sve uvoze, čak i 85% vode ili destiluju, ili uvoze iz inostranstva.Ovo je svakako jedan dobar podatak da što se tiče njih možemo da uradimo ovakav ugovor kao i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Svaki drugi ugovor sa drugim zemljama je dobrodošao.
Na samom kraju, da kažem da poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati kako ovaj predlog zakona o kome sam pričao sa Kuvajtom, tako i ostale predloge zakona u ovoj objedinjenoj raspravi. Hvala.