Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.

Hvala. Pokušaću da budem što kraća, budući da sam se više puta javljala.
U pogledu prava na dostupnost zdravstvene zaštite regulisanim članom 6. pre svega kolegi Mijatoviću odgovoreno je na pitanje da li smo na zadnjem mestu. Kolega Milisavljević je rekao da jesmo. Ministarka zdravlja je rekla da mi to nismo, čak, šta više, da dolaze iz regiona da se leče kod nas. Ja mislim da to nije tačno, budući da ako se uzme u obzir, a mogu da se pogledaju sve okolne zemlje u regionu, i onda jasno možete da izvršite jednu uporedno pravnu analizu pa da vidite da je Hrvatska najviše rangirana po kvalitetu zdravstvenih usluga, upravo u pogledu člana 6. i upravo u pogledu prava na dostupnost zdravstvene zaštite.
Mislim da nije sramota kopirati ona rešenja koja su bolja od nas i pokušati da se praktično primene i da se implementiraju u naše zdravstvo. U tom smislu, smatram da treba da se zdravstvene usluge onako kako je u Hrvatskoj urađeno, kontinuirano, poboljšavaju, da se čini nova oprema, da se čini specijalizacija lekara i u tom smislu, ukoliko hoćete neki predlog, Hrvati imaju jako dobro organizovano zdravstvo i treba ga kopirati. Nažalost, veliki broj naših pacijenata odlazi u Hrvatsku na lečenje, oni imaju određene specijalizovane usluge, tamo je izvršena kategorizacija bolnica i to prema kvalitetu, itd. Dakle, urađena je jedna svojevrsna državna rang lista. Ako nekog već treba da kopiramo, a sami ne možemo da iznađemo rešenje, iako mislim da možemo i da ovde ima dovoljno sposobnih, pre svega ovde mislim na ljude iz lekarske struke, ali, ako ništa drugo ne preostane, nije sramota kopirati one koji su bolji, uspešniji i u praksi pokazali da su daleko iznad nas. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Gordić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima dr Vladimir Gordić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka, dame i gospodo poslanici, razlog za podnošenje amandmana na član 6. je bio upravo jedan deo stava 1. u ovom članu, kao što je bio i razlog za podnošenje amandmana kolega iz drugih poslaničkih klubova. Ovaj moj amandman je odbijen i potpuno prihvatam argumentaciju zbog čega je odbijen, ali ipak zadržavam pravo da prokomentarišem ovaj član.
Razlog podnošenja amandmana je bio prvi stav – pacijent ima pravo na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem, a u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite. Ovaj poslednji deo ovog stava potpuno relativizuje ne samo ovaj stav i ovaj član, već ceo zakon, nažalost. Ali, s druge strane, nažalost, to je naša realnost. Danas se srećemo sa jako lošom materijalnom situacijom u zdravstvu. To je osnovni razlog zbog čega danas u sistemu zdravstvene zaštite nisu zadovoljni ni pacijent ali ni zdravstveni radnici. Pacijentu je ovim značajno smanjen kvalitet zdravstvene zaštite, kao i dostupnost. Sa druge strane, zdravstveni radnici se sreću sa nedostatkom odgovarajuće opreme i materijala sa kojima bi mogli pružiti adekvatnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu svojim pacijentima.
Sve je dobro kad se dobro završi. Nažalost, kada dođe do problema, kao posledica loše materijalne situacije, ispaštaju pre svega pacijent, ali i zdravstveni radnik koji je prihvatio da i pored nedostatka opreme i materijala pokuša da pomogne pacijentu. Nažalost, tada svi peru ruke od posledica i pokušavaju da prebace odgovornost jedni na druge. Tada se taj problem stavi pod lupu javnosti i svi se ponašaju kao da se to desilo u Americi, na "Mejo" klinici, gde su materijalne mogućnosti daleko veće.
Kada govorimo o dostupnosti zdravstvene zaštite, bilo je dosta komentara od kolega poslanika ali bih ja istakao neke stvari koje nisu rečene. Kao prvo, mislim da neki akti koje je donela i ova skupština a i Vlada značajno smanjuju dostupnost odnosno jednaku dostupnost zdravstvenoj zaštiti svim našim stanovnicima. Naime, izmenom Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koja je stupila na snagu 25. decembra 2012. godine, u delu gde se finansiranje dela kadra do normativa prenosi na osnivača, "ugrožena je jednakost i dostupnost zdravstvene zaštite za sve korisnike, a navedenom zakonskom regulativom stvorena je mogućnost da ekonomski moćnije lokalne samouprave imaju bolju zdravstvenu zaštitu za svoje korisnike jer mogu da plate potreban a nedostajući kadar, iako je to obaveza Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje."
S druge strane, takođe bih ukazao na problem farmaceutske zdravstvene delatnosti, gde takođe postoji jedna dalekosežna posledica koju niste predvideli prilikom donošenja Uredbe Vlade da se izjednače privatne i državne apoteke. Naime, ova odluka može da ima kao posledicu smanjenje dostupnosti ovog dela primarne zdravstvene zaštite. Državne apoteke su bačene u jednu utakmicu koja je od starta neravnopravna za njih. S jedne strane imamo Zakon o javnim nabavkama koji se odnosi samo na državne apoteke…
(Predsedavajuća: Gospodine Gordiću, dužna sam da vas obavestim da možete da govorite samo o tački dnevnog reda, odnosno o temi, a to je vaš amandman na član 6. Mislim da se apoteke baš ne odnose na to.)
Neću mnogo pričati o ovom delu, ali postoji jedna druga stvar. Naime, s obzirom da sad postoji tržišna utakmica između privatnih i državnih apoteka, postoji realna opasnost da u daljem periodu, s obzirom da su državne apoteke otvarane prema planu koji je napravio Institut za javno zdravlje i gde su apoteke otvarane i u selima i u manjim prigradskim naseljima, apoteke koje nisu rentabilne i postoji opasnost da u daljem toku, s obzirom da ne postoji zakonska regulativa u ovoj oblasti, da dođemo do situacije da mnoge od tih apoteka budu zatvorene. Time će se značajno smanjiti dostupnost zdravstvene zaštite u ovoj oblasti. Jer, privatnik teško da će otvoriti apoteku u takvim sredinama gde nema rentabilnosti.
Još jednom apelujem da se ova vlast pozabavi pre svega sistemskim zakonima i da se obezbede sredstva za kvalitetnu zdravstvenu zaštitu. Jer, svi mi sutra možemo da budemo pacijenti. Kada smo zdravi imamo mnoštvo drugih problema a kada smo bolesni imamo samo jedan problem. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima ministarka.

Poslanik je zaista više nego ozbiljno prišao izradi amandmana i o tome govori broj prihvaćenih amandmana.
Htela bih samo, naravno, uz zahvalnost za jedan vrlo ozbiljan rad i popravljanje teksta koji je pred nama zahvaljujući vašem ličnom učešću, da kažem da promene Zakona o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti iz decembra 2012. godine, ni u kom slučaju nisu napravile diskriminaciju između malih i velikih jedinica lokalne samouprave.
Kadrovski plan, koji je upravo završen, je vrlo standardizovan. Na određen broj stanovnika ide određen broj zdravstvenih i institucija i stručnih timova. Data je samo mogućnost onim sredinama koje mogu da pomognu finansiranje RFZO do kadrovskog plana pa i preko toga, da to učine, jer očigledno je da neke sredine to mogu.
Znači, ono što je minimum, odnosno ono što je optimum, što je predviđeno kadrovskim planom je u finansijskoj ingerenciji RFZO i to se nije menjalo. Ali, ako lokalna sredina ima mogućnosti i hoće da da prioritet rešavanju zdravstvene problematike, uključujući i kadrovske, samo je data mogućnost, jer se to radilo, da kažemo, mimo zakona do sada.
Dakle, sredine koje su to i do sada činile su po rezultatima pokazale da su takve odluke opravdane i mi smo hteli da ih ukolotečimo. Beogradska sredina je jedna od tih.
Što se tiče apotekarskih ustanova, znate, nema razloga da se plašimo konkurencije - privatno-državno zdravstvo, privatne-državne apoteke. Dostupnost upravo obezbeđujemo time što svima koji ispunjavaju stručne uslove, uslove kvaliteta, dajemo mogućnost da se recept koristi u toj apoteci.
Zdrava konkurencija ne može da smeta ni jednima, ni drugima. Ako nešto kroz vreme ne bude rentabilno, videćemo šta ćemo sa tim.
U svakom slučaju nećemo dozvoliti, kao sistem, da one apoteke koje se nalaze u selima, na periferiji gradova, ne budu pomognute sistemom i da ti građani, zato što tu nema ni privatnih apoteka, ni državnih, dakle, nadzor nad primenom ove uredbe je i te kako važan. Mi ga obavljamo.
Druga su pitanja tu na dnevnom redu i ne bih ih otvarala, jer nisu u vazi sa amandmanima.

Hvala.
Narodni poslanik Vladimir Gordić, replika. Izvolite.

Slažem se sa vašom argumentacijom, jer upravo potvrđuje ono što sam i ja rekao. Znači, mi imamo taj problem, rekli ste potreba kadrova u određenim sredinama i da se ona nadopunjuje, odnosno kadrovski plan se postiže upravo novcem iz lokalnih sredina. Nažalost, pojedine sredine nemaju dovoljno novca za takve usluge.
Druga stvar, što se tiče apoteka, takođe ste potvrdili ovo što sam rekao. Tu je veliki problem napravljen, naravno i zbog ovog zakona o javnim nabavkama.
Ono što se nekako uvek preskače kada se raspravlja o tome jeste to da cenu leka određuje država, a Republički fond refundira apotekama cenu koja je 10% ispod te cene.
S druge strane, takođe imate da su apoteke registrovane kao za maloprodaju lekova i, po Zakonu o javnim nabavkama, one imaju pravo da se izuzmu iz ovog zakona, s obzirom da nabavljaju robu koja se koristi za dalju preprodaju.
Mislim da je čak neka sugestija vaša bila u pravcu Vlade da se oni izuzmu barem do početka sledeće godine iz ovog zakona.
Tu takođe naglašavam neravnopravnost, jer postoje lanci apoteka koji bi takođe trebali, s obzirom da su to budžetske pare, da budu kontrolisani kroz sistem javnih nabavki. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Kenan Hajdarević, Žarko Korać, Radmila Gerov i Miljenko Dereta.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Izvolite.

 Hvala vam.
Gospođo potpredsednice, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, na ovaj član 6. podneta su tri amandmana. Jedan amandman su podneli poslanici DSS, drugi amandman je podneo poslanik DS, a ovaj treći na član 6. podneli smo mi, poslanici iz LDP.
Celokupna rasprava koja teče u parlamentu pokazuje da ovde nema ideoloških motivacija u pogledu podnošenja ovih amandmana. Očigledno da smo se svi mi koji smo pisali amandmane složili oko toga da postoji jedan ograničavajući faktor da bi se zaista ostvarilo to prvo pravo u pogledu prava pacijenata, pravo na dostupnost zdravstvene zaštite. To smo detektovali u sistemu zdravstvene zaštite. Dakle, to je taj ograničavajući faktor.
Svi ostali poslanici koji su diskutovali o ovim amandmanima i ovom članu otprilike su se složili sa nama, da li svesno ili nesvesno, i svi su prepoznali u ovom sistemu zdravstvene zaštite najveći problem da se omogući jedna dostupnost i jedna kvalitetna zdravstvena zaštita.
Vi sada imate jednu veliku većinu poslanika u ovom parlamentu koji su jasni oko toga da se treba osvrnuti na problematiku koja se zove sistem zdravstvene zaštite, jer u protivnom nemamo zaista dobru, dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu.
Gospođo ministarko, kada ste definisali šta smatrate kvalitetnom zdravstvenom zaštitom, vi ste kao stručnjak objasnili i potvrdili naše stavove. Vi ste zaista svojom definicijom tog kvaliteta izostavili ovaj ograničavajući uslov, a to je granica materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite.
Ukoliko se mi većinski slažemo oko dijagnoze funkcionisanja zdravstvenog sistema, mi se slažemo oko toga da taj sistem treba da se menja, a taj sistem generiše u stvari one velike redove za magnetnu rezonancu, za skenere, za zračenja. To je taj sistem koji pravi problem oko korišćenja mamografa da li zbog toga što su oni neispravni ili zbog toga što ne postoje stručnjaci koji mogu da upravljaju sa tim mamografima.
Dakle, to je taj sistem koji generiše problem oko nestašice lekova. To je taj sistem koji generiše "Galenike". "Galenika" je jedan sistemski problem, a zdravstveni sistem ne može da se reši ukoliko politika i politička volja se ne odluči da napravi jednu ozbiljnu reformu zdravstvenog sistema. Zato se ne bih složila sa ministrom da je problem "Galenike" nešto drugo, a ne politički problem. "Galenika" i hapšenje direktora i čelnih ljudi "Galenike" jeste političko pitanje.