Gospođo Popović, dužnost mi je da vas obavestim da govorite o temi dnevnog reda. "Galenika" nije tema dnevnog reda.

Upravo govorim, gospođo potpredsednice, jer govorim o zdravstvenom sistemu koji ste ugradili ovde u članu 6. kao jedan uslov koji u stvari ograničava sprovođenje prava pacijenata i govorim o tome da ne može premijer, nakon što navrati u Srbiji, nakon obilaska američkih vinograda, da kaže da nije političko pitanje kada se hapse čelni ljudi "Galenike".
To jeste političke pitanje. Zašto? Zato što je "Galenika" javno preduzeće i zato što smo tom javnom preduzeću decembra meseca prošle godine ovde, u ovom parlamentu, ratifikovali i potvrdili garancije ove države, garancije budžeta Srbije da će određeni novac toj "Galenici" da se transferiše radi plaćanja određenih dugova, odnosno za neke druge namene koje su bile predviđene.
Dakle, sve ono što ovaj parlament ratifikuje to jeste političko pitanje, jer je posledica te ratifikacije, te garancije u stvari jedan veliki dug, a koji će na kraju da padne na teret poreskih obveznika i građana ove države.
Zato kada govorimo o zdravstvenom sistemu moramo prevashodno da razmišljamo o tome da li se zaista želi reformisanje tog sistema? Da li se računa sa tim da ovaj zdravstveni sistem, kako je sada osmišljen, kako sada funkcioniše, samo stvara dodatne probleme, samo stvara dodatna zaduživanja i u stvari ograničava mogućnost lečenja građana ove države.
Zato, gospođo ministarko, potpuno se slažem sa vama, zaista verujem da vi imate dobre namere i da ste u potpunosti posvećeni svom poslu ministarke zdravlja i verujem da ste vi svesni celokupne problematike i dubine tih problema, inače ne biste ni u tom smislu govorili o potrebi donošenja ovog zakona.
Ali, zakoni treba da se i primenjuju i treba da se primenjuje i ovaj član 6, a on ne može da se primenjuje, ukoliko vi tu neku dostupnost i kvalitet zdravstvene zaštite vezujete uz jedan materijalni uslov, a svesni ste toga, da je taj materijalni uslov, u stvari ključan, da bi se ostvarila ta prava koja vi predviđate članom 6.
Taj materijalni uslov ne može da se reši, ukoliko se ne pristupi promeni tog zdravstvenog sistema, a neće se pristupiti promeni zdravstvenog sistema i njegovom reformisanju, ukoliko se ne promeni, u stvari politička volja, u pogledu modernizacije Srbije, a mi do sada nismo baš imali mnogo dokaza i mnogo razloga, da verujemo zaista osim, verbalnog zalaganja i postoji ta ambicija da se Srbija promeni, u smislu modernizacije.
Obratila bih vam se sa jednim pitanjem. Građani su tražili od mene, da pored toga što je nastao neki problem oko nestašice insulina, koji je takođe podignut na jedan politički nivo, da vas zapitam, da li znate i da li ste upoznati sa tim da postoji nestašica i nekih drugih lekova, kao što je litijum karbonat, sa D liste, koji je od izuzetnog značaja za lečenje određene kategorije pacijenata?
Dakle, to je onaj svakodnevni život, koji žive ovi građani i u nestašici lekova i u tim ekonomskim problemima i ekonomskoj krizi, ali to još ne znači da ne možemo na neki način da mi ovde iz parlamenta utičemo na funkcionisanje celokupnog sistema. Mi smo dali naš doprinos, dakle, poslanici ove tri poslaničke grupe, a dali su svoj doprinos i svi oni ostali poslanici koji su kažem i te kako podržali tu intenciju, koja se mogla pronaći, dakle, tu našu nameru da promenimo funkcionisanje sistema bar u ovom delu što se tiče materijalne pretpostavke.

Hvala.
Reč ima ministarka Slavica Đukić Dejanović.

Uvažena poslanica Judita Popović je takođe dala i lični doprinos u popravljanju teksta Predloga zakona. Neki amandmani su prihvaćeni.
Ovaj amandman o kome sada govorimo, iz razloga o kojima sam u više navrata dala obrazloženje, nije prihvaćen zbog toga što su članovi 6. i 9. ovog zakona i član 25. Zakon o zdravstvenoj zaštiti upravo na kvalitetan način tretirali ovu problematiku, a da bi zakoni bili primenljivi, na čemu svi ovde insistiramo, moramo biti svesni činjenice da su finansijski limiti limiti koji nas na to prosto obavezuju.
Dakle, mi bismo voleli zdravstvo na višem nivou. Onaj elementarni paket zdravstvenog osiguranja daje onoliko koliko mi možemo i u okviru toga se vladamo i donosimo zakonsku odredbu koja uvažava realnost.
Da li ta realnost može da bude bolja? Naravno da može da bude bolja. Premijer Dačić je upravo u razgovoru sa potpredsednikom Bajdenom, ne na vinogradima, nego u zvaničnim prostorijama, razgovarao o saradnji i investicijama svih onih koji mogu da dođu u Srbiju i koji mogu naravno, da suštinski pomognu da zdravstvo bude na višem nivou, jer nema ni jednog poslanika koji izolovano gleda zdravstvo i smatra da će zdravstvo biti bolje samo od sebe. I te kako je segment i to najsezibilniji segment društva u celini.
Da li je političko pitanje ono što se događa u "Galenici"? Znate, ja mislim da svako ko krši zakon, treba da snosi sankcije. Za mene zaista, ne može to biti pitanje političke opcije, i ponavljam nešto što sam u više navrata rekla. Rekla sam, da ne mislim da se može za jednu partiju, za jednu poslaničku grupu vezivati kriminal, da li ima pojedinaca koje treba identifikovati i kazniti možda u najvećem broju partija, moguće da ima, zaista se time ne bavim, ali nikako ne bih etiketirala ni partije, ni poslaničke grupe, na način da su kriminogene i zaista protestujem protiv takvog odnosa prema svima nama, jer konstatacije se odnose na sve nas povremeno.
Da li ima litijuma? Nema. Kad nema leka? Nema ga kad nema proizvodnje leka i kad je iz nekih razloga sprečen uvoz. Da li ima paralela za stabilizaciju raspoloženja? Ima i veliki broj lekova se nalazi u apotekama, terapeuti to znaju kako se radi, kako se prevodi pacijent sa jednog leka na drugi, dok se ne reši pitanje litijuma. Dakle, postoje drugi stabilizatori raspoloženja i njih ima.

Hvala.
Judita Popović, replika.

Hvala vam gospođo ministarko na iscrpnom odgovoru. Zaista nisam imala nameru da povežem kriminal sa bilo kojom političkom strankom. Dakle, to mi nije bila namera.
Zaista se ne mogu složiti sa vama oko toga da pitanje "Galenike", nije političko pitanje. Jeste. Zato što su direktori javnih preduzeća postavljeni od strane partija. Dakle, to su partijski kadrovi i "Galenika" se ne razlikuje od ostalih javnih preduzeća. Dakle, problem je u funkcionisanju javnih preduzeća i to jeste političko pitanje. Sve dok budemo imali javna preduzeća, sve dok partije, u stvari, javna preduzeća koriste kao partijske plenove nakon izbora, mi ćemo imati političko pitanje kad god se pojavi neki problem u tim javni preduzećima. I to jeste tako.
Što se tiče ovog člana 6, podsetila bih vas da granica materijalnih mogućnosti je veoma rastegljiv pojam. Bojim se da će se mnogo puta taj pojam veoma ekstenzivno tumačiti i tada, kada baš i ne bi morao. Kada budu postojale materijalne mogućnosti da se neko lečenje odobri, ili izvrši, ali pod plaštom te neke nemogućnosti materijalne, može to lečenje i da se odbije. Dakle, to je u stvari, problem u ovom članu 6, što nekako nije definisano i ostavljena je na nečije diskreciono pravo da odlučuje kada je nešto materijalno, opravdano i moguće.

Hvala.
Narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku bih da ispravim jednu nepreciznost, s obzirom da je prethodni govornik rekao da je na ovaj član podneto tri amandmana. Podneta su četiri. Srđan Šajn je podneo četvrti amandman na član 6, koliko sam ja čitao materijal nije povučen, ali dajem za pravo, videćemo u nastavku da li je povučen ili ne. Ali, mislim da je usvojen, a ne povučen. Usvojen amandman je podneti amandman.
Dakle, da ispravim tu nepreciznost, što se tiče amandmana, on na prvi pogled izgleda veoma lepo, rado bih ga podržao, da ne živimo u državi u kojoj živimo.
Dakle, pacijent u amandmanu ima pravo na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu. Izostavljene su reči "u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem", pa i dalje ono "u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite".
Ukoliko bi usvojili ovaj amandman, onda bi pacijentima dali za pravo ona prava koja u stvari ne mogu da ostvare. Ukoliko nema drugog dela ovog prvog stava, ukoliko izbrišemo i usvojimo ovaj amandman, onda se zdravstvene usluge pacijentu, ima pravo na dostupnost zdravstvenih usluga i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, bez obzira na materijalne mogućnosti iz sistema zdravstvene zaštite, što znači da ukoliko bi on imao prava koja ne može da ostvari, jer nema materijalnih mogućnosti da ispuni ovaj amandman, dakle, ukoliko bi ga usvojili, ne bi pacijent mogao da ostvari na tu vrstu zaštite ako ona nije u skladu sa materijalnim mogućnostima iz sistema zdravstvene zaštite.
Tako pravo koje bi mi dali na papiru, bilo bi papirnato pravo. U praksi bi bilo nesprovodivo. Na određen način ovaj amandman nije prihvatljiv, s obzirom da ne uvažava realnost u kojoj se zemlja nalazi. Da nismo nasledili državu koju smo nasledili, da nismo nasledili 26% nezaposlenih, da je zaposlenost veća, da 300.000 ljudi nije ostalo bez posla, da smo imali onih 200.000 ljudi zaposlenih, odmah sada bi imali veći broj lica koja uplaćuju zdravstveno osiguranje.
Nažalost, ne da nismo dobili 200.000 novih osiguranika, izgubili smo 300.000 lica koja su umesto da budu zaposleni i plaćaju zdravstveno osiguranje, postali su u zadnjih četiri, pet godina nezaposleni i time se kvalitet zdravstvene zaštite na određen način smanjio, odnosno materijalne nemogućnosti, a to nisu samo finansijske, već i mogućnosti u opremi, samim tim što je ostalo toliko ljudi bez posla, materijalne mogućnosti zdravstvene zaštite su sve slabije.
Ovim amandmanom te materijalne mogućnosti su izuzete, tako da pacijent ima pravo na kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, bez obzira na materijalne mogućnosti, što je po meni nesprovodivo, zbog toga što živimo u državi koja gotova nema ekonomiju, u državi u kojoj trošimo 20% više nego što zarađujemo. Ukoliko bi usvojili ovaj amandman, ne vidim kako bi mi ispunili uslove iz ovog člana zakona. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Šajn.
Vlada i resorni odbor su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn.

Poštovane dame i gospodo, poštovani predstavnici Vlade, razlog zašto je podnesen amandman na ovaj član jeste jer ja razumem ceo član na sledeći način. Mislim da je on pomogao da cela ova diskusija koja je vezana za član 6. u stvari dovede do jednog rešenja gde možemo da kažemo da bez obzira na to da li definišemo kao leks specijalis ovaj zakon ili kao sistemski zakon, da se svi složimo oko toga da je pred nama zakon koji nam stvara uslove da u narednom periodu izvršimo temeljnu promenu zdravstvenog sistema i da ta promena zdravstvenog sistema treba da se menja po različitim šavovima, počev od toga da li govorimo o pitanju inspekcijskih službi, da li govorimo o pitanju uticaja Krivičnog zakona, antidiskriminacionog zakona na odredbe ovog zakona, dakle, da nam je to jedan zadatak svima.
U tom smislu sam povukao sve one ostale amandmane o kojima govorim, da bi mogli zajedno u narednih godinu dana da vidimo koji su efekti ovih odredaba, da li su dovoljno dobre i ukoliko nisu dovoljno dobre, onda da sednemo zajedno dalje da razgovaramo o svemu tome, a ukoliko jesu dovoljno dobre, onda da vidimo iz sagledavanja celokupnog pravnog sistema u Srbiji da smo dobili jedan zaista pozitivan efekat.
Prvi stav sam razumeo na taj način da on definiše odnos pacijenta i sistema zdravstva u odnosu na materijalne mogućnosti države, ali zašto je sada bitan sledeći stav? Nama je jasno da ne možemo da imamo takav stepen zdravstvene zaštite kao najrazvijenije zemlje u svetu, ali šta je za nas bitno? Da svaki građanin Srbije, bez obzira ko je on, da on bude jednak u odnosu na taj zdravstveni sistem.
U tom smislu je za mene sasvim prihvatljivo ovo ograničenje i u stavu 1. o kome govorite, povezano sa ovim amandmanom koji sam predložio, a reći ću u stavu 2. šta je smisao tog amandmana. Dakle, suština stvari jeste ne da mi građanima obećamo da možemo da im pružimo svakakvu moguću zdravstvenu zaštitu, već drugačije, da u odnosu na mogućnosti države svaki građanin, bez obzira na različitost koju ima, on bude u istom položaju u odnosu na zdravstveni sistem.
Stav 2. govori o sprečavanju diskriminacije, o odnosu na finansijske mogućnosti, mestu stanovanja, vrstu oboljenja ili vreme pristupa zdravstvenoj službi. Suština mog amandmana jeste u tome da on proširuje to i govori i o odnosu na neke druge različitosti koje mogu da budu uzrok diskriminacije. Može da se desi da jedan pacijent koji je pripadnik LGBT populacije da ode u zdravstvenu ustanovu i da neko kaže – neću da ga lečim zbog toga. To nije obuhvaćeno ovim predlogom zakona. Neko može da bude poljoprivredni proizvođač i da neko kaže da neće da ga leči zato što je poljoprivredni proizvođač. Govorim o ličnim svojstvima pacijenata.
Ova formulacija proširuje to na sva ostala lična svojstva, na sve mogućnosti diskriminacije koje mogu da se dese i na taj način, povezani sa stavom 1, čine celovitim ovaj pristup i daju mogućnosti i državi da na jedan racionalan način kaže – mi nismo zaista to u stanju, jer ne postoje materijalna sredstva. Ali, osećaj građanima i to mislim da je suština ovog člana 6. da smo svi zaista pred zakonom, pred zdravstvenom službom, pred zdravstvenim radnicima, pred zdravstvenim sistemom jednaki. Nažalost, danas građani nemaju taj osećaj. Neki građani imaju osećaj da su diskriminisani zato što žive na selu, neki zato što su pripadnici neke druge nacionalne zajednice, neki iz nekog drugog razloga.
Dakle, ova intervencija i usvajanje ovog amandmana sa pozicija i Romske partije i sa pozicija poslaničkog kluba kome pripada dali su jedan mali doprinos u tome da zaista celovitije sagledamo taj sistem. Hvala.