Zaista mislim da nije nimalo logično da onaj ko je dobio naknadu za eksproprijatisano zemljište ne plati porez na to, a da porez plaćaju npr. izbeglice koje dobiju stan u zakup. Pazite koje je to krajnje nelogično rešenje. Ljudi koji su 20 godina u ovoj zemlji, pobegli od ratnih strahota, izgubili sve, na kraju se dočepali nekog socijalnog stana, na koji moraju da plaćaju kiriju po 30, 40 ili 50 evra, obično su to najsiromašnije porodice, obično ljudi nemaju nikakvih prihoda, samo prodaju po buvljacima, oni moraju da plaćaju porez na zakup tog stana, kao socijalna kategorija, a neko kome je eksproprijatisano zemljište, dobio naknadu za to, ne plaća porez za to. To je zaista krajnje nelogično.
Razumem set ovih zakona koji ide na ovoj Skupštini, sa jedne strane je smanjio procenat poreza na zarade koje idu lokalnim samoupravama, a sa druge strane ste vi omogućili da kroz porez na imovinu lokalne samouprave nadomeste taj gubitak. Međutim, valjda je logično i normalno da kada jedan ministar koji se bavi poreskom politikom, a koja se tiče lokalne samouprave, uvodi neke nove poreze ili predlaže nove izmene zakona koje se tiču lokalnih samouprava, valjda je logično da te lokalne samouprave, odnosno njihove organizacije pita na koji način to treba da uradi i da ih konsultuje.
Stalna konferencija gradova i opština vam se više puta obraćala za zahtevom da se hitno sastanete da bi diskutovali o rešenjima u zakonu. Međutim, do tog susreta uopšte nije ni došlo. Recimo, Zakon o porezu na dohodak će stupiti na snagu po usvajanju, odnosno za desetak dana, smanjiće se stotine miliona prihoda lokalnim samoupravama, a lokalne samouprave su u toku ove godine već ušle u procese javnih nabavki, izvođenja radova. Neke su i zaključile ugovore, imaće manje prihode, pa od čega će one to da plate? Mislim da, sa jedne strane, ta vrsta nepredvidivosti poreske politike i prihoda i, sa druge strane, ne konsultovanje sa onima kojih se tiče zakon, a pre svega su lokalne samouprave ovde pogođene, zaista nije dobra praksa i mislim da ova rešenja koja ste predložili, a bez konsultacije sa lokalnim samoupravama, neće biti dobra.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, moram priznati da sam lično zbunjen i da nisam bio sasvim siguran da nekoliko puta danas ponovljena konstatacija da će javna preduzeća plaćati porez na imovinu, mislio sam da je neki nesporazum. Međutim, nisam čuo odgovor gospodina Dinkića, a imajući u vidu kratko vreme koje smo imali za pripremu po ovim zakonima, zaista mi sada nije jasno da li javna preduzeća imaju obavezu ili su izuzeta od plaćanja poreza na imovinu.
Šta to znači? Da li će neka javna preduzeća koja su u ogromnim gubicima, koja imaju dugove za energente, koja jedva sastavljaju kraj sa krajem, a govorim pre svega o lokalnim javnim preduzećima, recimo stanje u Novom Sadu, gde DS sada nije na vlasti, da li će Novosadska toplana, koja ima preko milijardu duga i ogromnu imovinu, morati da plati i porez na imovinu?
Da li će vodovod morati da plati porez na imovinu? Da li će EPS trebati da plati porez na imovinu? Zaista, nisam sasvim siguran da je to tačno. Ako je to tačno, to je apsurd i sasvim sam siguran da ni svi poslanici vladajuće većine nisu sasvim obavešteni o ovome.
Sa druge strane, slažem se sasvim sa argumentacijom prethodnika iz DSS, to je apsolutno stav poslanika DS, da je neprimereno, rekao bih i licemerno da se oporezuju stanovi, da se stvara poreska obaveza za izbegla i prognana lica. Da li je ova država došla toliko nisko? Da li je budžet toliko prazan da će izbeglice u stanovima u kojima žive pod zakupom jer su dobili pravo korišćenja morati da plaćaju porez na imovinu? Zaista, ne mogu da se načudim, pa i u koaliciji SNS je neka koalicija izbeglih lica, odnosno izbegličkih udruženja, da li oni podržavaju takav zakon?
Molim vas da se izjasnite gospodo. Hvala.

Da li još neko želi reč?
Reč ima ministar Dinkić.

Što se tiče javnih preduzeća, ne smemo tolerisati ni na republičkom, ni na lokalnom nivou preduzeća koja imaju dubioze. Bilo koji govor da sad treba da štitimo nekog ko ima gubitke i da ga pustimo da se ponaša na isti način kao i do sada, prosto nema podršku naše Vlade. Moramo tamo gde su dubioze da se utvrdi tačno zašto je dubioza. Nije to prirodna nepogoda, tu dubiozu stvaraju ljudi. Ako može vodovod u jednom gradu da posluje bez gubitaka zašto bi vodovod u drugom gradu imao gubitke. Isto važi i za toplane. Isto važi za bilo koje javno preduzeće, a važi i za republička javna preduzeća, osim za neka gde uvek imate gubitak zbog prirode posla i gde država snosi taj trošak, gde retko koja država ima višak, a to je železnica. Da budem realan, železnica retko koja na svetu ima dobitak.
Ono što je sigurno jeste da prosto želimo da stavimo u isti položaj javna preduzeća sa privatnim preduzećima jer ako hoćemo da poštujemo Ustav dosledno svi moraju biti jednaki. Zašto bi štitili gubitaše, a da ne pomažemo one koji stvaraju dobit. Treba da podstičemo one koji su u stanju da stvore dobit. To što je nešto državno, ne mora po prirodi stvari da znači da je gubitaško. To jeste tako postalo najčešće na žalost zbog toga što se prekomerno ljudi zapošljavalo u svim mogućim vremenima, što se ne vodi računa o trošenju, što postoji jedan ležeran odnos da niko tu ne može dobiti otkaz itd, itd. Znači, ima hiljadu razloga. Mi hoćemo na svim frontovima, uključujući i poreski tretman da izjednačimo sve sektore u našoj državi, privatni, državni.
Pričaćemo o tome naravno više o tome i u četvrtak kada bude posebna sednica oko ekonomske politike, ali naša ideja je da moramo daleko veći značaj da damo onome ko stvara vrednost, a to je privatni sektor. Državni je važan sektor jer ostvaruje javni interes, ali on ne bi živeo da oni koji rade u proizvodnji pre svega u privatnom sektoru ne stvore neku vrednost koja se onda raspodeljuje za ostvarivanje nekog državnog interesa. Ovo je ideja, znači, izjednačavanje statusa svih u poreskom smislu.

Hvala.
Doktor Janko Veselinović, replika.

Ministre slažem se da treba da izjednačimo privatni i javni sektor, ali mi znamo da uslovi nisu sasvim isti. Taj javni sektor neka ekonomske cene. Vi kažete da će javna preduzeća morati da plate sada porez. Da li znate ko će taj porez da plati, umesto njih? Platiće građani zato što će oni morati da na cenu grejanja, cenu vode, cenu komunalnih usluga prenesu, odnosno uključe i cenu poreza na imovinu koju će morati da plate. To je ozbiljan novi udarac na kućni budžet građana.
Dakle, šta mislite šta će oni uraditi sa tim porezom, kako da ukalkulišu u budžet za iduću godinu. Tako što će tražiti povećanje cena. I to će platiti građani. Sada smo dobili zaokruženu priču. Ovo je zaista, može se slobodno reći najveća pljačka građana, odnosno udar na budžet građana koji smo videli u poslednjem periodu. Na taj način dospeva preko zakonskih predloga u Skupštinu da mi tek sada otkrivamo neke stvari, makar ja lično, kada su u pitanju porezi na imovinu javnih preduzeća i činjenicu da će to morati da plate građani.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić.

Znate šta, protiv toga sam da se stvara utisak, a dosta ste ga i vi stvarali, ne mislim na vas lično, nego na stranku kojoj pripadate, da država ima prihode koji podaju s neba, a da građani imaju pravo da dobiju usluge koje se finansiraju niotkuda. Svi javni rashodi, uključujući izgradnju puteva, mostova, brigu u obdaništima, školama, finansiraju se iz poreza koji plaćaju svi. Bitno je samo pravedno sve rasporediti i neopteretiti one koji su bolji pa im onda naplatiti više, a štedeti one koji ne rade ili koji su u javašluku i njima ne naplatiti ništa.
Činjenica jeste da javna preduzeća su dobrim delom neefikasna zato što su bila dugo vremena zaštićena kao beli medvedi i nemaju nameru da se menjaju dok neko ne pritisne i ne krene u njihovo restrukturiranje. Govorim podjednako i za lokalna i za republička javna preduzeća, pokrajinska, za sva.
Dakle, u tom smislu je ovaj predlog zakonski i to jeste korak u reformama. Opozicija me opravdano kritikuje ponekad zašto nismo hrabriji u reformama. Pa, evo reforme. Prosto, nema besplatnog ručka, prosto reforma mora da se sprovede pre ili kasnije. Ovo jeste jedan deo poreskih reformi, a ja kada sam najavljivao ove zakone rekao sam vam da je rađeno pet meseci na njima kao deo reformskog paketa poreskih zakona. Tačno je da su neki segmenti koji se odnose ne na ovaj zakon nego na neke druge zakone u poslednjih mesec dana nešto revidirani, ali ovaj ne. Ovaj je plod dugotrajne rasprave i na srpskom fiskalnom društvu i vidite sami koliki je, ne bi moglo to tako brzo da se pripremi. Znači, ozbiljno je rađeno na tome.
Tako da želimo da uvedemo jednakost svih, a određenim oslobođenjima smo dali mogućnost da se npr. oslobode ovoga poreza kao što je i sada deo objekata koji je u skladu sa propisima i neposredno služe za obavljanje komunalnih delatnosti. To će se definisati nekim podzakonskim aktima. Dakle, tu nismo menjali, u ovom nekom delu kod oslobođenja.

Hvala.
Za repliku se prva javila Bojana Božanić kao predlagač.