Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodne poslanice, narodni poslanici, građani Srbije, podržao bih ovaj amandman gospodina Konstantinovića, kao još jedan u nizu napora poslanika DS da spreče grub atak na standard građana i na budžete lokalnih samouprava koje ovo Ministarstvo finansija planira da sprovede ovim zakonskim rešenjima. Razne su se zanimljive stvari, vezano za neprihvatanje ovog amandmana čule, ali mislim da je jedna od najzanimljivijih formulacija da je najlakše smeniti nekoga u lokalnoj samouprava kada nema dovoljno para da servisira potrebe svojih građana. To je jedna opasna i strašna formulacija.
Pozivam vas da prihvatanjem ovog amandmana stanemo na put takvom političkom ponašanju, što je verovatno finiš nečega što ste vi nazvali prekomponovanjem lokalnih samouprava.
Naime, stvar, da građanima bude jasno, zašto bi svi poslanici trebali da prihvate ovaj amandman je vrlo jasna. Budžet Republike Srbije treba da se puni sa 38,4 milijarde dinara mesečno po osnovu povećanja PDV, a on se puni sa 30 milijardi. Po osnovu akciza treba da se puni 20 milijardi, a realno se puni sa 15 milijardi. Građani i građanke Srbije znaju, jer svakoga dana sve manje kupuju u prodavnicama, 15% je opao promet i na svakoj pijaci i robu domaće proizvodnje možete da pronađete. Rešenje za to je skidati 26 milijardi dinara lokalnim samoupravama, na njih prebacivati odgovornost ne prihvatanjem ovog amandmana kada je amortizacija u pitanju i braniti to vrlo zanimljivom formulacijom da je najlakše smeniti lokalnu vlast kada ona ne servisira potrebe građana.
Onda vas ja pitam, vas iz najveće poslaničke grupe i druge najveće poslaničke grupe vlasti – ako su istiniti ovi podaci, a jesu pošto su zvanični, da je rupa u budžetu 87 milijardi dinara, a da je ovaj budžet, zajedno sa 10 milijardi evra investicija, najavljivan kao svetlost na kraju tunela, koliko je teško smeniti ministra finansija, koji očigledno nije dovoljno sposoban da, nekoliko meseci nakon prvog budžeta koji je doneo, ispuni sve ono što je rekao da će tim budžetom i poreskim zakonima građanima Srbije doneti? Hvala.

Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam, gospodine potpredsedniče.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovako izgleda rasprava kada nema prave javne rasprave o tako ozbiljnim zakonima. Dakle, to su poreski zakoni, šest poreskih zakona koji direktno utiču na egzistenciju građana, lokalnih samouprava i AP Vojvodine. Ovako izgleda rasprava kada zakon stigne za manje od 24 sata u skupštinsku proceduru, nakon što je usvojen na Vladi. Tako izgleda rasprava kada se u hodu tokom rasprave u parlamentu shvati da baš i nisu dobra rešenja koja su predložena u predlozima zakona.
Tri poslaničke grupe, DSS, LDP i DS, podnele su identične amandmane na ovaj član 3. zakona. Očigledno da je opozicija oko toga apsolutno jedinstvena, da postoje problemi sa ovim članom 3. predmetnog zakona. Bez obzira što je u toku vikenda ministar shvatio da bi trebalo nešto da se promeni oko godišnje amortizacije otpisa vrednosti nepokretnosti, očigledno da nije odustao od usvojenog koncepta, a to je da na neki način lokalnim samoupravama da mogućnost da naplate deo izgubljenih prihoda, koji će evidentno postojati ukoliko se izglasa i stupi na snagu ovaj zakon o porezu na dohodak građana. Dakle, na jednom mestu oduzimate, a na drugom ostavljate mogućnost da se daje.
Šta to znači u vezi ovog amandmana na član 3. predmetnog Odbora za finansije? To znači da lokalne samouprave prosto neće imati mogućnosti da izbegnu tu mogućnost da u svakom slučaju tu amortizaciju ili obesmisle ili je uopšte ne uvedu kao način da se olakša građanima plaćanje poreza na nepokretnost. Dakle, davati diskreciono pravo lokalnim samoupravama u jednoj nemaštini, u problemima sa funkcionisanjem jedne lokalne samouprave, kada se u toku fiskalne godine menja nešto što je od vitalnog značaja za funkcionisanje lokalne samouprave, dozvolićete, to je prosto nelogično. Iz tog razloga ono prethodno rešenje iz osnovnog zakona i te kako treba zadržati.
Malo pre ste čuli voks populi, gospodin iz PUPS vam je lepo objasnio u kojoj meri će upravo on kao narodni poslanik, kao poslanik koalicije na vlasti i te kako trpeti posledice ovakvih rešenja iz ovog predloga zakona. Dakle, to je narod. To će biti građani koji će se prvom prilikom kada budu dobili poresko rešenje zapitati – šta je to, ministar finansija je rekao da nema nikakvih izmena u pogledu poreza na nepokretnost građana? Nije tačno, ima izmena. Nije svejedno kada mora da se računa amortizacija ili kada ona može da se računa. Sa vašim izmenama tog zakona o porezu na dohodak građana Beograd će, recimo, biti uskraćen za 6.226.000.000, Novi Sad za 1.235.000.000, Niš za 686.000.000, Kragujevac za 405.000.000, Pančevo za 362.000.000, Zrenjanin za 309.000.000, Požarevac za 242.000.000, Smederevo za 232.000.000. To su ogromni iznosi koji će i te kako da se osete u funkcionisanju tih lokalnih samouprava.
Šta sad da očekujemo, da će više da vode računa o porezu koji je u obavezi onaj građanin u lokalnoj samoupravi da plaća na godišnjem nivou? Neće odustati od te mogućnosti da bar na neki način nadoknade onaj novac koji će im biti prosto onemogućen da ostvare sa ovim poreskim izmenama.
Prema tome, ukoliko ste mogli da razumete, gospodine ministre, šta to znači kada govorite o tome da ćete u poreske izmene uneti između ostalog i to da se plaća porez na nepokretnost, na drugu nepokretnost, a da pri tom vicepremijer govori da to baš i nije popularno i nije svrsishodno i da vi saslušate vicepremijera i prihvatite njegovu sugestiju? Ako ste mogli da saslušate poslanike kada smo vam govorili da određene stvari morate da promenite u ovom predlogu zakona, ali očigledno da u dovoljnoj meri niste bili baš spremni to da izmenite, zašto je sada problem, kada vam se ukaže na ozbiljnost ovog problema, da ga ujedno i ne promenite i do kraja prihvatite sugestiju poslanika?
Dakle, ad hok rešenja su loša. Predlozi zakona koji su predati parlamentu u ovakvom ad hok obliku mislim da mogu samo da proizvedu mnogo veću štetu od one štete u kojoj se trenutno republički budžet u stvari nalazi i očigledno da nema dovoljno prihoda u tom republičkom budžetu. Jasno je to da porez na imovinu građana sigurno neće ići u republički budžet. Međutim, i te kako će biti veliki nedostatak ukoliko ga ne bude dovoljno za lokalnu samoupravu.
Porez na imovinu je mnogo teže naplatiti na lokalnom nivou, mnogo ga je teže u stvari realizovati, a pri tom onaj porez na dohodak građana vi na ovako mala vrata veoma ozbiljno ugrožavate iz vizure lokalnih samouprava. Sada zaista očekujete da se ovaj zakon o godišnjem porezu na nepokretnosti jednostavno primenjuje na taj način da budu zadovoljni i građani i lokalne samouprave. To prosto nije moguće. Zato bi bilo jako dobro da razmislite da li će ono "može da se promeni" ili ćete zaista ostati pri tome da se ovaj amandman, koji je podneo odbor, u tom obliku i usvoji kako je predat.
Ogromna je razlika, ogromna razlika zato što je egzistencija građana već i sada i te kako dovedena u pitanje. Ukoliko zaista slušate poslanike onda vam je verovatno jasno da je opozicija oko ovih suštinskih članova Zakona o porezu na imovinu građana i te kako jedinstvena, a da se opoziciji očigledno pridružuju i neki poslanici iz koalicije na vlasti.
Prema tome bilo bi dobro da se ponekad poslušaju i poslanici, a pre svega bi bilo dobro da se poslušaju građani jer kroz nas poslanike i te kako vam se obraćaju građani Srbije. Dakle, nije svejedno da li ćete ostaviti ono prethodno rešenje iz osnovnog zakona, nije svejedno da li ćete usvojiti ovaj poprilično problematičan predlog Odbora za finansije ili ćete možda vi pristupiti realno rešavanju ove problematike.
Dakle, nema tu velike strasti, nema tu velikog politikanstva, to je prosto pitanje samo da li ćete pristupiti racionalno ovom problemu. Vi ćete biti, gospodine ministre najviše odgovorni ukoliko odbijete da budete racionalan u ovom rešavanju problema. Vi ste više od deset godina ključni čovek u vođenju ekonomske politike ove države. Jeste ključni čovek, ali niste vi jedini odgovorni za sve ono dobro ili loše što je urađeno u toj ekonomskoj politici. Vi ste imali i te kako pored sebe članove Vlade, imali ste stožerne stranke koje su imale svoje premijere. Bilo bi dobro da shvatite da vi jeste neko ko kreira ekonomsku politiku, koji odlučuje o ovim ozbiljnim pitanjima finansija i ekonomskim pitanjima, ali da se očigledno drugi distanciraju od ovih ozbiljnih pitanja, drugi iz te vaše Vlade, drugi sa kojima vi danas činite vlast.
Najlakše je stajati sa strane i najlakše je sugerisati ili osporavati. Ali, vi ste onaj koji donosi odluke i zato kada donosite odluku u vezi ovoga razmislite o tome ko će te odluke vaše u stvari da sprovodi i ko će te odluke da trpi. Prema tome, bilo bi dobro da razmislite o ovom članu 3. još jednom.

Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Dejan Mihajlov.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Mi smo podneli amandmane kojim tražimo da se briše ovaj član jer smatramo da je rešenje u izvornom tekstu zakona bolje. Na ovaj način se potpuno izjednačava građevinsko poljoprivredno zemljište, šumsko zemljište i objekti koji se nalaze na tom zemljištu.
Ono što je sama briga naša od samog starta, mi smo se trudili znači da ostanemo van rasprave Beograd i gradonačelnik Beograda i sve to što je posledica ovog trenutka, napete političke situacije i svega ostalog. Nas je zanimalo najkonkretnije šta će se u životu običnog građanina promeniti. U petak ste nas ubeđivali da se predloženim Predlogom zakona ništa neće promeniti, da biste tokom vikenda dve stvari promenili, a to je, uveli amortizaciju prilikom obračuna poreza i to je prva stvar. Druga stvar, ukinuli ste porez na okućnicu do 10 ari.
Što znači u petak ono što ste govorili je sada izmenjeno i možda je ovo sada što govorite više u skladu sa tim da će se za građane manje promeniti nego u petak. To je sve zbog pritiska opozicije i mi smatramo da je to dobro. Dajte da vidimo šta još da uradimo da u perspektivi ne ostanemo bez tih građana od kojih se toliko uzima, koji će biti u stanju da plate i jedan dinar bilo kog poreza.
Znači, nama nije cilj da građane na prvom koraku potpuno onesposobimo i onemogućimo i ubijemo im svaku želju da rade, da stvaraju i da žive u ovoj državi. Nama je cilj da napravimo stimulativne poreze takve da građani dobiju nešto i da budu spremni da daju porez na imovinu kako bi videli rezultate tog poreza.
U raspravi u petak kada smo raspravljali prvog dana mi smo rekli da porez koji se smanjuje, porez na zarade, sa 12% na 10% značajno će umanjiti prihod lokalnoj samoupravi i to je nesporna činjenica. Vi ste rekli da će porez na imovinu biti taj koji će da pokrije razliku u porezu na zarade koji se smanjuje, za primer neću da uzmem Beograd, uzeću Kruševac, Pančevo i druge gradove kojima je to između 300 i 400 miliona koji treba da se koriste namenski za razvoj komunalne infrastrukture.
Sada smo čuli da porez na imovinu treba da kompenzuje naknadu za građevinsko zemljište. Znači, ona razlika i ona rupa u budžetu koja ostane za umanjenje poreza na zarade neće biti nadoknađena. To prosto treba da konstatujemo da je to nešto što će lokalna samouprava morati sama da nađe način da pokrije, da izvrši rebalansa budžeta lokalne samouprave i da se prilagodi novonastalim okolnostima. To je nešto što je činjenica i prosto ne treba od toga bežati, treba to jasno i glasno reći ovde u Skupštini.
Moje pitanje ide, pošto se dosta svaljuje na građane, znam da su građani ti, pravna i fizička lica su poreski obveznici. Treba videti, država mora da pokaže da je spremna da štedi, lokalna samouprava neka racionalizacijom svojih rashoda pokaže da je spremna da napravi uštedu za manjak poreza od zarada koje ostaje, da ne trpe investicije, već da trpe razni drugi rashodi, a to su rashodi koji nisu normalni. To je organizovanje koncerata raznih pevaljki po gradovima, to nije nešto što je neophodno i nije nešto što treba da bude način rasipanja sredstava iz lokalnih budžeta. Organizacija nekih manifestacija koje su potpuno suprotne samoj prirodi lokalne samouprave u kriznim vremenima ne treba da se finansiraju. Treba finansirati ono što je u najužem interesu za građane i pravna lica, firme i fabrike koje se otvaraju na tom prostoru. To je ono što je naš interes i to je ono što treba lokalnim samoupravama da bude jasno u ovom trenutku.
Što se tiče ovog zakona, konkretno ovog člana i onoga što ću ja da pitam s obzirom da se ovde govori o tome šta će biti oporezovano, doći ćemo u situaciju da poljoprivredno zemljište, naročito po selima i okolini bude prebačeno u gradsko građevinsko zemljište. To će se dešavati po selima, naročito na obodima sela, zemljište koje se neće privesti nameni, a koje će biti vođeno kao građevinsko zemljište. To rade opštine i mesne zajednice, preimenuju zemlju, a ono nikada ne bude privedeno nameni.
Vi imate sada u svakom banatskom selu na desetine hektara u okolini sela koje je građevinsko zemljište gde se plaćaju posebni porezi, a koje se nikada ne privede nameni pa vam tako o novom zakonu koji je sada Ustavni sud stavio van snage o građevinskom zemljištu, jedan hektar je bilo da 25.000 evra košta konvalidacija po novom zakonu koji je bio. To je ovaj Dulićev zakon koji je Ustavni sud stavio van snage. Što potpuno nije normalno da na periferiji jednog banatskog sela bude toliko. Koliki je tek porez na to?
Prosto treba imati u vidu koliki će porezi biti i koliko će se sve to svaliti na građane. Ono što je jasno i nedvosmisleno da će po ovom zakonu, da li kao poljoprivredno zemljište ili kao građevinsko zemljište biti oporezovano sve što se nalazi na tom zemljištu. Znači, od kuće, pomoćnih prostorija i svega onoga što se nalazi na tom zemljištu. To je u nekom delu slučajeva bilo do sada oporezovano, u nekom delu slučajeva nije. Znači, to treba da bude jasno i to je ono što će lokalne samouprave raditi.
Pri tom, iznosim ozbiljnu rezervu da su lokalne samouprave u stanju u onom roku u kome ste vi ostavili po ovom zakonu, da urade popis svih nekretnina i utvrde poresku osnovicu za svakog građanina.
Ja iskreno sumnjam da su one to u stanju da urade do roka koji je ostavljen ovim zakonom, a to je do 31. novembra, do kad se utvrđuje osnovica za narednu godinu. Prosto, ja bih voleo da me realnost demantuje, ali mislim da neće i mislim da se porez na imovinu neće uvesti ove godine, ni sledeće godine, već možda tamo od 2015. godine.
Sledeće pitanje - kako će se naplaćivati porez u koliko građanin nije u stanju da plati? A, Ustav sam kaže da se on zasniva na ekonomskoj moći obveznika. Ako on kaže – ja nemam ekonomsku moć da platim porez, ja nemam ekonomsku moć i kako će te vi taj porez naplatiti? Odnosno, kako će lokalna samouprava naplatiti? To je pitanje.
Ono još što ostaje otvoreno kao tema da se vidi koje su još olakšice. Vi to najbolje znate koje možemo građanima da damo u ovim teškim vremenima i koje je na neki način mogu malo da ih rasterete da ne dođemo u situaciju da ne možemo porez da naplatimo, da građane dovedemo u situaciju da se ide u prinudnu naplatu poreza i da, prosto, od svega napravimo jedan haos u kome će opet najviše građani stradati, gde lokalne samouprave će morati da demonstriraju silu da bi napunili koliko toliko budžet, da bi mogli da prežive i sve u svemu da napravimo jedno opštu netrpeljivost u situaciji kada samo u Beogradu ste imali značajno povećan broj suicida tokom ove godine. Za četiri meseca ima suicida nego što je bilo cele prošle godine.
Nemojte da natežemo građane preko mere koje oni u ovoj teškoj ekonomskoj situaciji mogu da podnesu. Prosto, to je naša sugestija kao poslaničkoj grupi i kao građana ove zemlje da se potrudimo da poreze prilagodimo datim ekonomskim okolnostima i da ne bude budžetski deficit i popunjavanje budžetskog deficita iznad interesa i pojedinca i građana i šire zajednice, ako gledamo lokalnu samoupravu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marjan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i kod prethodnog amandman ja nemam drugog izbora, već da ovo podržim. Mene naprosto prošli put dirnuo aplauz iz redova bivšeg režima. Mislim da uopšte nisu razumeli suštinu.
Ja ne glasam za ovaj zakon ne zato što sumnjam u trenutnu vladajuću većinu na republičkom nivou. Dakle, s obzirom da se radi o lokalnom prihodu, a ja živim u sredini gde oni vrše vlast, iz tog razloga koga zmije ujedaju i guštera se boji. To je jedan od razloga zašto ja prihvatam ovaj amandman da se članovi koji govore o poljoprivrednom zemljištu, o građevinskom zemljištu, brišu.
Iz toga podržavam amandman koji su podneli poslanici iz poslaničke grupe DSS. Pokušao sam da navedem i primere za to i u koliko su razumeli, a pre svega zbog gledalaca, radi se o opštini iz koje ja dolazim, a to je opština Inđija.
Dakle, u toj opštini su proglasili preko tri hiljade hektara građevinskim zemljištem. Dakle, svako selo koje ima svoju katastarsku opštinu, a samo jedno nema, dakle, čini mi se da to sedam katastarskih opština ukupno je polovina poljoprivrednog zemljišta proglašeno ujedno i građevinskim.
Do sada se plaćala taksa za građevinsko zemljište i plaćao se porez na katastarsku osnovicu koja se ovim setom zakona ukida. Međutim, uvodi se kao imovina, kao mogući porez na imovinu i poljoprivredno zemljište, odnosno šumsko zemljište i građevinsko zemljište.
Pitam se i sve glasno pitam – ko će sprečiti takve lokalne samouprave koje se ponašaju u stilu – što oko vidi leva ruka isplati u privatni desni džep?
Ko će ih sprečiti da u buduće poljoprivredno zemljište ujedno bude i građevinsko i da lokalne uprave prihoda to procenjuju na 200 hiljada evra i da na takav način ukoliko to uzmete da je to neka prva zona i ako uzmete onih 0,4% na poljoprivredno zemljište, dakle, doći ćemo do procenta 1, 4% zemljišta koje je i poljoprivredno i građevinsko, koje zemljoradnicima služi i kao poljoprivredno i nikada neće, po meni, postati građevinsko, posebno neće postati polovina lokalne samouprave proglašena građevinskom zonom.
Ko će njih sprečiti da to urade? Dakle, izbori i građani na izborima svi smo svedoci da takve vlasti mogu na određeni način sa tim novcem i da potkupe građane i da ponovo overe izbore, na takav način što će deo sredstava koje prikupe raznim tokovima usmeriti da svoju vlast overe što duže.
Ja u takvoj sredini živim i zato to pitanje postavljam, sledeće, ukoliko se razvrsta nepokretnost na ovaj način, na koji se predlaže zakonom, ja se opravdano bojim da će jedna procena biti po utvrđivanju poreza, a sasvim druga procena, ako hoćemo da stavimo hipoteku. A onda nešto što mi oni procene kao građevinsko zemljište da košta 200 hiljada evra po hektaru, a ima poljoprivrednika koji u takvim zonama imaju i po 15 hektara zemljišta koje se tretira i kao poljoprivredno i građevinsko, dakle, oni bi, ukoliko lokalna samouprava sa onom lokalnom vlasti ostane, mogla vrlo lako da ih obuhvati porez i do 20 hiljada evra, što na imovinu, što na poljoprivredno zemljište, jer nema nikakve granice u zakonu koja to može da spreči, a ukoliko želite da stavite hipoteku na takvo zemljište,a ono ne vredi 200 hiljada po hektaru, onda bi ta ista poreska uprava, proceni ga na vrednost od 10 hiljada evra.
Dakle, s obzirom da je hipoteka dvostruka i trostruka za takvo zemljište ne možete dobiti pod hipotekom, odnosno podići kredit od trećine te vrednosti.
Ja bih glasao svakako za ovaj zakon, samo da je uneta jedna odredba, da ukoliko onaj kome se zemljište, na takav način proglasi u građevinsko, ukoliko je nezadovoljan visinom poreza, da može, a da lokalna samouprava ima obavezu, da ukoliko vlasnik tog zemljišta, koje je ujedno i poljoprivredno i građevinsko, da ukoliko ima želju da proda to zemljište, po toj ceni, da je lokalna samouprava u obavezi, sa obzirom da je to utvrdila za građevinske potrebe, da je u obavezi da taj hektar plati 200 hiljada evra, koliko će najverovatnije u mojoj opštini proceniti da jedan hektar poljoprivrednog zemljišta, koga su oni sticajem okolnosti ucrtali u građevinsko zemljište, želeći, pre svega da od građevinskih taksi napune budžet, da u takvim slučajevima, lokalna samouprava ima obavezu, da otkupi od onoga ko je nezadovoljan visinom poreza, odnosno procenjenom utvrđenom osnovicom vrednosti nepokretnosti, a ja kažem, što se mene tiče, uglavnom se radi o poljoprivrednom zemljištu.
Moja obaveza je tim veća, bez obzira koje mogu dobiti stranke bivšeg režima, jer sam ja iz Narodne seljačke stranke, u izbornoj kampanji smo govorili, doduše i sa nekim drugim, da će biti sveta obaveza da oživimo selo, da branimo poljoprivredu, a uvođenjem dvostrukog oporezivanja poljoprivrednog zemljišta kao poljoprivrednog, pa plus kao građevinsko, pa plus kao moguća taksa koja je određena u lokalnim samoupravama,kao što je moja, mogu da utvrde, sa tim smo daleko od onoga što sam ja i moja stranka obećavali u predizbornoj kampanji.
Dakle, to su razlozi zbog čega ja to radim, i nije demokratija jednoglasje. Demokratija u okviru jedne celine je pravo na razlike i ukoliko je neko primetio pravo na razlike, onda je trebao da vidi, da i ova poslanička grupa, i vladajuća većina, da ima određene razlike i da je to odraz neke demokratije, jer svako od nas ima pravo da misli svojom glavom i glasa svojim prstom.
Ukoliko neko misli samo jednom glavom i glasa samo jednom glavom i jednim prstom, onda taj ne shvata šta je demokratija i u tom slučaju ja ne zameram njihove nastupe, u kome oni govore o nekoj tobože krizi u vladajućoj većini, zato što određeni poslanici, neće da glasaju za određena zakonska rešenja, to je njihovo pravo i osnovna odlika nekog demokratskog sistema, biti različit, pa makar biti različit i u određenoj vladajućoj grupi i poslaničkoj grupi.
Dakle, da se razumemo, ovo što ću sam ja protiv i što tražim da građevinsko zemljište i poljoprivredno budu izuzeti, posebno poljoprivredno, ne može građevinsko, i da bude izuzeto iz osnovice, odnosno da ta nepokretnost ne bude razvrstana kao osnovica za plaćanje poreza od 0,4 i 0,8 i 1%, zavisi koju će skalu upotrebiti na nama je odraz mog lošeg iskustva, baš sa strankama bivšeg režima koje vladaju u mom mestu, gde samo gledaju kako će pare da uzmu, a ne računaju kako će pare da zarade, gde se javni sektor gomila, a broj zaposlenih i sve to, gde proizvodnja ne raste, jer vidi se samo nastojanje, posebno lokalnih samouprava da se uzme što više i napune budžeti.
Ovu svađu u Skupštini vidim kao svađu oko raspodele budžeta, šta će pripasti lokalnim samoupravama, a šta Republici. Nisam video da niko kritikuje ministra, evo, ja ću biti prvi, što se javni sektor ne smanji, što imamo 600 hiljada zaposlenih u javnom sektoru, što imamo manje od 300 hiljada zaposlenih. Pre svega sam za to da prvo smanjimo javni sektor na neki pristojan broj činovnika, pa onda da razgovaramo o mogućem povećanju određenih poreza.
Svaka čast poslanicima, ukoliko sam se zabunio, koji su na takav način imali pristup, ali uglavnom oni koji su vlast u lokalnim sredinama traže da što više napune lokalni budžet. Oni koji su na vlasti u Republici žele da Republika zadrži što više sredstava. Mislim da su ovim zakonom namireni i jedni i drugi.
Naprosto bih želeo da raste proizvodnja, a da padaju porezi, ukoliko je to moguće. To bi bila moja zamerka ovim zakonima. Podržavam ovaj amandman, s obzirom da nemam ni jedno drugo rešenje u ovom slučaju. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, vreme je da se neki među nama ovde u vezi ovih amandmana i u vezi ovog zakona dogovore da li su vlast ili opozicija, da jednom za svagda ljudi koji su u vlasti shvate da su vlast i da ne mogu da kritikuju set poreskih zakona, a onda da glasaju za njega.
Znači, morate da razlučite koja hemisfera vašeg mozga je opoziciona, a koja je vlast, jer takav rascep ličnosti medicina definiše na jedan neprijatan način.
Morate da izađete pred građane i kažete – znate, građani, mi smo vlast, mi smo preuzeli odgovornost da vladamo ovom zemljom i sada, kada nam se nešto ne sviđa, mi ćemo glumiti opoziciju.
Mislim da je to jedan vrlo opasan i pogrešan način, pogotovu što znam kakva će biti sudbina ovih poreskih zakona. Apsolutno sam uveren da će u vreme izborne kampanje "gospodin najava" na svom "Tviter" profilu napisati – nemojte plaćati pretplatu, ove poreske zakone ukidamo, ovo ništa ne važi, ja sam sada shvatio da je to pogrešno i mi ćemo to lepo sve da ukinemo. Nije to dobar pristup.
Ako vi poreske zakone donosite samo da biste napunili budžet usred fiskalne godine, a kad se približe izbori kažete građanima - ovo izgleda ne možete da plaćate, evo i mi se saosećamo sa vama i sednete da plačete pred zgradom Vlade, zajedno sa građanima, to nije dobar model ponašanja.
Opet vas pitam da li ćete da sašijete nove kožne mantile, kao 1944, 1945. i 1946. godine…
(Predsedavajuća: Gospodine Milivojeviću, molim vas da se vratite na tačku dnevnog reda).
Evo, vrlo ću brzo da završim. Zahvaljujem se na upozorenju.
Ovo građani ne mogu da plaćaju. Kako ćete ovo od građana da naplatite? Samo čekam da definišemo taj odgovor od vas iz vladajuće većine, da mi kažete - to ćemo naplatiti prinudom, prisilom ili ćemo na neki način da uposlimo građane, da im damo plate, pa će oni to moći da plaćaju iz redovnih prihoda.
S obzirom da znamo i vi i ja da će ovi porezi biti nenaplativi, da li će ovo biti argument u izbornoj kampanji SNS da kažete – izvinite, evo shvatili smo da ovo ne možete da plaćate, pa ćemo na "Tviter" profilu, kao s pretplatom, da kažemo - mi se slažemo, građani, pogrešili smo, nemojte to da plaćate, a mi ćemo to da ukinemo? To je samo pitanje za vas. Hvala.

Hvala.
Gospodine Rističeviću, ne mogu da vam dam pravo na repliku, možete samo da trošite vreme poslaničke grupe, ukoliko želite, pošto niste pomenuti. Izvolite.