Lepo je to kad ste u društvu ljudi koji duboko promišljaju i koji se trude da na najbolji mogući način poprave zakonski tekst. Verujte mi, počastvovan sam što su moje kolege Nataša Vučković, Nenad Konstantinović i prof. Dragoljub Mićunović pozvali me da zajednički sačinimo amandman na član 10. Predloga zakona, gde smo predložili da se porez na imovinu ne plaća na nepokretnost, između ostalog, na građevinsko zemljište površine do 10 ari koje se koristi kao dvorište ili okućnica, odnosno za redovnu upotrebu stambenog objekta na kojem je imalac prava svojine ili prava korišćenja fizičko lice.
Upravo ovaj tekst je po meni najbolji mogući tekst u pogledu definisanja na šta ne bi trebalo da se plati porez. Činjenica jeste da je možda iz političkih ili nekih drugih razloga prihvaćen nešto drugačiji amandman na član 1. Predloga zakona, koji su sa istom namerom neke naše kolege predložile, tako da se praktično ne oporezuje, odnosno da ne ulazi uopšte u predmet zakona pravo korišćenja građevinskog zemljišta površine preko 10 ari u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni režim građevinskog zemljišta.
Šta to znači? To znači da i građevinsko zemljište, koje nije okućnica, koje nije dvorište, koje ne služi za redovnu upotrebu nekog objekta, čak i tamo gde nema objekta, praktično ne postoji obaveza plaćanja poreza. Nisam siguran da taj deo ima opravdanja u tolikoj meri, kao ovo definisano i striktno definisanje same okućnice, dvorišta ili zemljišta koje služi za redovnu upotrebu.
U tom smislu, smatram da bi korektno bilo, bez obzira da li će priznati, ili se neće priznati da je ovaj amandman bolji, odnosno najbolji koji definiše ovu materiju, ali značilo bi bar da se prizna da je ovo najbolje i najtačnije definisana materija, koja je, istina, bila predmet i drugih amandmana i na druge članove Predloga zakona. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.

Hteo sam da dodam samo jednu rečenicu. Tu je ministar bio kontradiktoran, jer govorili smo o tome da ovim porezom treba i da podstaknemo da ljudi, možda, zidaju, i da ovim zakonom i grade. Znači, nelogično je.
Tamo gde neko drži gradsko građevinsko zemljište, neizgrađeno i drži ga godinama, ne plaća porez sada isto kao što ne plaća i neko ko je izgradio. Naravno da nije mogao da izgradi na celoj parceli, jer urbanistički uslovi su takvi da vi možete da zauzmete 30, 40, 50, 60% od parcele i da neka okućnica mora da bude. Jeste dobro da se to ne plaća, ali ne vidim razlog zašto ne bi plaćali oni koji nisu izgradili. Možda bi na taj način i podstakli ljude da grade. Ali, dobro, i ovo rešenje koje smo dobili je bolje od onog inicijalnog.
Prosto, hoću da zaključim da ste se politički rukovodili, pa niste hteli bolji amandman DS da usvojite u odnosu na neke druge amandmane.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Homen i Radoslav Milovanović.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman, sa ispravkama, zajedno su podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, prof. dr Janko Veselinović, Gordana Čomić, Gorica Mojović, Aleksandar Senić, Ljuban Panić i Ivan Jovanović.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman sa ispravkama.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkama u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Dejan Mihajlov.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Milivojević, Nenad Konstantinović, Srđan Miković i Slobodan Homen.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Govorili smo već o tome. Zašto, ako hoćete zakonom da omogućite lokalnoj samoupravi da određuje porez na imovinu, zašto niste omogućili lokalnoj samoupravi i neke poreske olakšice da utvrđuje, nego ste limitirali poreski kredit na 20.000 dinara?
Ovim našim amandmanom hoćemo da sklonimo taj limit od 20.000 dinara po stanu za poreski kredit, već da on bude 50% od vrednosti poreza, ukoliko neko u stanu živi.
Šta je suština? Suština je u tome da mi moramo da omogućimo ljudima da žive u nekom stanu i da onaj ko živi u stanu nije tajkun ili vlasnik neke ogromne imovine, već on ima osnovnu potrebu da negde živi i zadovoljava tu svoju potrebu. Svi mi tu svoju potrebu zadovoljavamo na onaj način kako možemo.
Rođeni smo u nekim stanovima. Nasledili smo neke stanove. Neki su izgradili pre 20, 30 i 50 godina. Neki su kupili pre 50 godina stanove, a neki su otkupili stanove. Nisu oni koji su otkupili stanove devedesetih godina bogataši i tajkuni, da bi sada mogli da plaćaju porez na imovinu 100.000 dinara. Zašto im ne omogućite da se umanji njihov porez za 50%, ukoliko u tim stanovima žive?
Može se smatrati luksuzom ako vi ne živite u tom stanu, imate još drugi, treći, četvrti stan, ili te stanove izdajete, ali ako živite u stanu sa porodicom, morate omogućiti tim ljudima poreski kredit. Bilo je rešenja u ranijim zakonima mnogo boljih, a to je bilo rešenje da se daje 50% za obveznika poreza, plus 10% za člana porodičnog domaćinstva, ali raspravljaćemo i o toj vrsti amandmana malo kasnije.

Hvala.
Narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni ovaj amandman izgleda smisleno i gotovo da sam bio rešen za to da glasam, ali tu ima jedan problem. Čitajući tekst – poreski obveznik koji u stanu živi, stiče olakšice od 50%.
Ima raznih poreskih obveznika. Ima onaj ko živi u 16 kvadrata, ima onaj ko živi u 30 kvadrata i onaj ko živi u 50 kvadrata, a znam i neke pripadnike bivšeg režima koji žive i u 1.000 kvadrata. Ukoliko živi u penthausu od 250 kvadrata, njega bi obuhvatila poreska olakšica kao i onog radnika koji je jedva otkupio stan i možda živi u 25 do 35 kvadrata.
Da je ovo malo stepenovano i da je ograničeno određenim brojem kvadrata, svakako bih za ovo glasao. Da je pisalo da je to, otprilike, neki radnički stan do 60 kvadrata i kuća do 100 kvadrata, koja nije u nekoj ekstra zoni, sa zadovoljstvom bih glasao za ovakav amandman. Međutim, nije isto ako neko živi u stanu od 35 kvadrata i neko ko ima tri stana od 100 kvadrata, da ne navodim imena, radi se o pripadnicima bivšeg režima, ili žive u penthausu koji ima 240 kvadrata i vredi, po njihovim procenama u mojoj opštini, oko 500.000 evra.
Kako su do njega došli, to je neko drugo pitanje. Ukoliko bi odredili ovakvu olakšicu, koja obuhvata sve, onda mislim da to ne bi bilo pravedno prema onima koji su plaćali porez, siromašili dok su se drugi bogatili, da ista poreska olakšica ne može da obuhvata jedne i druge.
Inače, cenim ovaj amandman veoma pozitivno, sem što nemate limite, vrednost nekretnine ili broj kvadrata u određenoj zoni. Da to sadrži ovaj amandman, svakako bih za njega glasao. Ovako, ne mogu, jer u isti položaj stavlja i one koji su pljačkali i one koji su opljačkani. Hvala.

Hvala.
Nenad Konstantinović, replika. Izvolite.

Da pomognem kolegi Rističeviću da ipak glasa za ovaj amandman.
Ne može se praviti diskriminacija. Tih 50% i u ovom sadašnjem zakonu, čak i u ovom predlogu zakona postoji i važi za sve, ali je limitirano do 20.000 dinara. Preko toga ne može. Tih 50% može da bude mnogo više od 20.000 dinara. To smo objasnili, zato što se ovde porezi predviđaju i 100.000, i 80.000 itd.
Veličina stana naravno da zavisi od toga kolika porodica živi u tom stanu. Moglo se otvoriti i to pitanje i razmišljati i na taj način. Nemam ništa protiv da se reguliše i određeni procenat po članu porodičnog domaćinstva. Nije isto da li četvoročlana porodica živi u 40 kvadrata, ili sam čovek živi u 80. kvadrata.
Složićete se da nije luksuz ako četvoročlana porodica živi u stanu 50, 60, 70 i 80 kvadrata i da nije luksuz ako žive i baba, i deda, i majka, i otac, i deca, svi u istom stanu jer nemaju gde drugo da žive i nemaju mogućnosti da to plate.
Što se tiče ovih prednosti koje ste pominjali - da, postoji progresivna stopa, pa oni čija imovina više vredi, ima veći stan, on je progresivno oporezivan sa mnogo većom stopom, nego onaj koji živi, što vi kažete, u radničkom stanu. To zakon reguliše na drugi način. Ovo je stvar poreskog kredita. Oni koji žive u stanu sa porodicama moraju da imaju poresku olakšicu u odnosu na one koji ne žive u tim stanovima i to im je drugi, treći, peti, deseti i petnaesti stan. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Marijan Rističević, replika. Izvolite.