Govoriću po amandmanu, bez obzira što sam pogrešno protumačen.
Ja sam gotovo uvređen načinom na koji stranka bivšeg režima, bez obzira na svoj naziv, posmatra moje pravo na razliku. To pravo na razliku je demokratska tekovina i neko ko uopšte želi da bude demokrata mora to pravo na razliku da poštuje, čak da ga smatra nečim pozitivnim.
Čak sam naveo zbog čega sve ovo radim i naveo sam da je razlog mog neslaganja vladanje stranke bivšeg režima u mojoj opštini.
Dakle, ta mogućnost takvog vladanja da se može ponovi, recimo, i ovoj vladajućoj većini. Za sada se to nije desilo, ali jedan od razloga zašto ja mislim drugačije je moje negativno iskustvo koje se po ovom amandmanu i po ovom zakonu i po predloženom rešenju dešavalo u ovoj opštini.
Bojim se da to što razmišljam svojom glavom i što u okviru vladajuće većine po mnogim pitanjima određeni poslanici razmišljaju svojom glavom nije razlog za kritiku. Dakle, ovde smo kritikovani zato što ja ili neko drugi razmišlja svojom glavom, a to ne priliči jednoj vladajućoj većini?
Ja nisam kriv što su oni razmišljali jednom glavom, što su grešili, što je iz toga proistekla ona čuvena pljačka građana itd. samo zato što se niko iz vladajuće većine u bivšem režimu nije smeo usprotiviti mišljenju one jedne glave.
Niti hoću da razmišljam jednom glavom, niti hoću da glasam jednim prstom. Dakle, pravo na razliku je moje osnovno pravo i zato prihvatam ovaj amandman i zato ne želim da glasam za ovaj zakon iz razloga koje sam naveo, zbog lošeg iskustva u vladavini bivšeg režima u mojoj opštini. Hvala.

Hvala.        
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, po amandmanu. Izvolite.

Verovao bih da neko hoće da razmišlja svojom glavom da nisam čuo gospodina predsednika Vlade da je ovo bicefalna vlada, koja ima dve glava. Sada mi kažite da li razmišljate rezervnom glavom ili razmišljate pravom glavom?
Uopšte ne negiram pravo bilo kog narodnog poslanika da razmišlja kako god hoće – svojom, tuđom, glavom Vlade, da razmišlja novčanikom, foteljom. To je vaše legitimno pravo. Svu tu evoluciju i razmišljanja smo kod nekih od vas videli. Nekad se razmišlja novčanikom, nekad glavom, nekad rezervnom glavom, bicefalnom glavom, nekad se razmišlja nekom projektovanom glavom, ali ovde postavljam pitanje odgovornosti.
Ne možete sutradan da kažete – pa nisam za to odgovoran, mislio sam svojom glavom, ali sam glasao kako sam glasao i nikakvu odgovornost ne snosim zbog toga. Nije ovde ugroženo vaše ili bilo čije pravo da razmišlja svojom glavom i glasa shodno svojoj savesti, svojim političkim ubeđenjima ili uverenjima, ali se postavlja pitanje – zašto imate jednu glavu kada razmišljate, drugu kada glasate, a treću kada to što ste izglasali, sprovodite u delo i zašto bicefalna vlada nastupa kao da nema nikakvu odgovornost? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu. Izvolite.

Po treći put govorim zašto prihvatam ovaj amandman, odnosno zašto ću glasati ovaj amandman i zašto, ako se ništa ne izmeni, zbog poljoprivrednog zemljišta ne mogu da prihvatim ovaj zakon.
Nisam rekao da ću misliti jedno, a glasati drugačije. Naprotiv, rekao sam da je moje pravo i da mislim drugačije i da glasam drugačije, ali privilegiju da neko misli svojom glavom, može da oseti samo onaj ko takođe misli svojom glavom. Onaj drugi to nikako ne može znati. I nije problem samo imati glavu, treba nešto imati u glavi. Hvala.

 Hvala.
Molim sve narodne poslanike da se vratimo na tačku dnevnog reda, i zbog nas i zbog građana Srbije.
Da li još neko želi reč povodom amandmana na član 5? (Ne)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, prof. dr Janko Veselinović, Gordana Čomić, Nataša Vučković i Gorica Mojović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji smo podneli kao grupa narodnih poslanika predviđa da se u članu 5. odnosno novom članu 6a, stav 1. tačka 6) izmeni definisanje grupa koje predstavljaju osnovu za utvrđivanje poreza na imovinu tako što bi se razdvojile poslovne prostorije i lokali od pomoćnih prostorija koje služe za obavljanje delatnosti. Dakle, razdvojiti one prostorije koje predstavljaju dobro opremljene lokale, dobro opremljene poslovne prostorije, poslovne zgrade, koje imaju daleko veću tržišnu vrednost od onih prostorija, pre svega skladišta, nekih prostorija koje nisu dovoljno infrastrukturno opremljene, nisu dobro na neki način uređene i nemaju tu tržišnu vrednost kakve imaju poslovne zgrade.  
Nije isto kada imate kvalitetan lokal na ulici i kada imate u dvorištu zgrade prostoriju gde obavljate nekakvu zanatsku radnju, imate neko skladište koje nije infrastrukturno opremljeno, koje tržišno ne vredi toliko.
Smatramo da ovaj set zakona, pre svega ovaj Zakon o porezu na imovinu, služi da se građanima zavuče ruka u džep, da se nadoknade sredstva koja se lokalnim samouprava uzimaju, tih 26 milijardi po osnovu poreza na zarade, a stožer sadašnje vladajuće koalicije odnosno režima kako vi to volite da kažete, SNS ne može izbeći odgovornost i ne može da izbegava odgovornost za to što je na Vladi glasala za predloge ovih zakona i ovog zakona za izmenu Zakona o porezu na imovinu.
Takođe, verovatno će ovaj zakon podržati i u Skupštini Srbije i svakako biće krivac za lošiji standard građana. Biće krivac za ostale ekonomske i finansijske mere koje predlaže Ministarstvo ekonomije i finansija i Vlada Srbije. Ostale mere koje su dovele do toga da građani Srbije danas žive daleko lošije, da je danas u Srbiji 30% nezaposlenih, da od toga veliki broj mladih ljudi, da danas u Srbiji građani troše 17% manje nego prošle godine u ovom vreme, da je deficit dostigao cifru od 87 milijardi i da u junu, kako je Vlada najavila nas očekuje rebalans, a mi smatramo da je rebalans trebao da dođe zajedno sa ovim zakonima. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, predlagač. Izvolite.

Hvala.
Nadovezaću se na mog kolegu. Pre četiri dana u ovoj skupštini u maloj sali bio je jedan skup pod nazivom "Srbija i dijaspora, kako unaprediti saradnju". Na taj skup od strane Kancelarije za Srbe u dijaspori i Srbe u regionu pozvani su najugledniji Srbi u svetu, koji se bave biznisom. Od Miroslava Majka Đorđevića, Suzane Hol, Zorana Ćurčina itd. itd. Evo šta su neki od njih rekli baš povodom ovih poreskih zakona, odnosno nesigurnosti koju je ova Vlada unela u oblast oporezivanja.
Doktor Radivoje Petrikić, koji živi u Beču i suvlasnik je kompanije koja se bavi advokatskim uslugama, rekao je kako Srbija nije više interesantna za strana ulaganja, pre svega zbog čestih poreskih…

Gospodine Veselinović, ja sam zaista dužna da vas opomenete da možete da pričate samo o amandmanu koji ste predložili.