Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću početi svoj govor sa onom čuvenom seljačkom poslovicom "Dabogda dao sve na advokate".
Dakle, ja sam razumeo i stav Vlade i stav ministra. Meni je u jednu ruku drago kada neko izbegne oporezivanje sa te strane, i meni je drago što je Vlada prihvatila amandman gospodina Babića. Još na prošloj sednici, jedan gospodin iz stranke bivšeg režima je tražio da advokati, gle čuda, dobijaju sudsku praksu koja se štampa u "Službenom glasniku" sasvim besplatno, ne samo propise i akte, i ja sam onda rekao da su advokati veoma moćni.
Dakle, kada se radi o advokatima i lekarima, dobro se sećam da sam rekao da je Skupština prosto u zaveri. Ne tvrdim da su nam lekari, advokati krivi zato što su izlobirali ovakav stav Vlade. Ja sam to i očekivao.
U jednu ruku, potajno ja to i podržavam, a sa druge strane, kada vidim njihove tarife ne da bi to oporezovao, nego ako mu je šest miliona promet, njemu je automatski zarada šest miliona minus hemijska olovka i papir.
Dakle, sa te strane nema apsolutno nikakvog razumevanja, posebno za advokatsku profesiju, a sa jedne strane bih podržao da, makar oni izbegnu, a ja podržavam to da zakonom, što manje ljudi plati porez, a sa druge strane, nama je za protekle četiri godine koliko je vladala stranka bivšeg režima nestalo 170 hiljada radnih mesta kod preduzetnika. Nijedno advokatsko mesto se među preduzetnicima nije ugasilo, otvorena su mnoga nova, a u međuvremenu je, barem oni koji su se bavili proizvodnjom i trgovinom i uslugama, nestalo 170 hiljada preduzetnika i ovde niko nije za njima zakukao.
Da li su to bili nosioci radnji ili su bili zaposleni u tim radnjama, uglavnom kod preduzetnika je nestalo 170 hiljada radnih mesta u poslednje tri ili četiri godine za vreme vladavine bivšeg režima i niko nije iz opozicije ili pozicije zbog toga zakukao, ali kada su lekari i advokati u pitanju, onda se kuka do neba, onda se izlobira i sama Vlada.
Mene to ne čudi. Nama seljacima su juče uveli porez da je poljoprivredno zemljište osnovica poreza za imovinu, što nikada nije bilo, zakukao sam samo ja.
Dakle, u suštini sve ove poreze kroz cenu usluge, kroz cenu robe, plati sirotinja raja i kada dođe na kasu kod advokata, kada se uhvati za šlajpig, u cenu te usluge se debelo računaju sve poreske obaveze, bez obzira da li su paušalne ili antipaušalne.
Kada dođe sirotinja raja, radnik i seljak, ja sam bio pet godina radnik, a ostalo zemljoradnik, oni kada dođu na kasu u ove strance lance, koji jedini imaju koristi od ove naše sirotinje bedne, kada tamo zvecne kasa, a onda taj potrošač plati celokupan taj porez, uključujući i advokatske i sve druge usluge koje su vezane u tom lancu, zato što svima drugima se to računa u cenu usluge robe, u odbitne stavke, prethodne poreze itd. Kada ovi razni tajkuni, počnu da pričaju koliko se njihove poreske obaveze nikada ne kažu da im se to kao prethodni porez uglavnom vrati, a da krajnji kupac, odnosno krajnji korisnik bilo koje usluge ili robe plati taj porez.
Više od 90% poreza ovoj državi plati sirotinja raja kojoj je ostalo da u ovoj nemaštini i dalje izdržava preskupu državu, onu državu, onaj javni sektor koji ih je ostavio bez posla.
Znači, ostalo je 170 hiljada ljudi bez posla, a mi smo se raskukali zbog nekoliko stotina advokata i oni nam nisu krivi.
Ko je kriv nama seljacima i radnicima što smo postali glasačka mašina, politički neudruženi, nikakvog političkog uticaja nemamo, može da nas čerupa ko kako stigne, zakukaće nekoliko nas u Skupštini, ali po pitanju lekara i advokata, tu će se pojaviti da ih podrže i oni koji nisu lekari i advokati, pojaviće se i pacijenti i klijenti advokata.
Voleo bih da podržim ministra, ali ću još videti. U ovome ga podržavam, kao što ga ne podržavam u tome da se na poljoprivredno zemljište plaća porez, a ujedno može da bude i građevinsko i da to siroti zemljoradnici plate.
U ovome ću ga ja podržati, bez obzira na stav poslaničke grupe, mada bi mi bilo drago da određene grupacije budu izuzete od bilo kog poreza, na neki način da meni to bude drago kao građaninu, kada neko nije oporezovan, pa makar taj neko ne bio ja, već neko drugi, ali baš za advokate, nisam siguran.
Ja ministra podržavam u idejama da se izjednači javni sektor i privatni. Javni sektor živi kako hoće, a privatni kako mora i predlažem ministru da broj zaposlenih u javnom sektoru bude jednak broju zaposlenih u proizvodnji, da plate u javnom sektoru, što ministar propoveda budu jednake platama u privatnom sektoru, ali da broj zaposlenih u javnom sektoru ne može da pređe broj zaposlenih u proizvodnji, a broj zaposlenih u proizvodnji je svega 300 hiljada ili nešto manje, a broj zaposlenih u javnom sektoru od lokalnih samouprava gradova, pokrajine do republike je 600 hiljada.
Podržavam ministra, ukoliko krene da pravi jeftiniju državu jeftiniji javni sektor, a ja ću privredu, jer on nije samo ministar finansija, već ministar za ekonomiju i privredu, pa bi trebalo da napravi ambijent da privreda nekako zaradi taj novac i da se rastereti, pa onda da oporezujemo nekim dodatnim stavkama takvu privredu.
U tome ga potpuno podržavam, podržaću ga i u ovom amandmanu, samo zato što ovi koji očas posla, zarade na olovku ogromne pare ili mogu da zarade ogromne pare, bi po nekom amandmanu koji je usvojila Vlada mogli da izbegnu plaćanje poreza koji čak ovi mali preduzetnici koji pređu šest miliona ne mogu da izbegnu.
Da vas pitam, ako se mali preduzetnik bavi proizvodnjom stočne hrane, na promet od šest miliona, njegova zarada je manja od 5%, jer ga inputi u tom prometi koštaju šest miliona i on vrlo malo zaradi. Ako se bavi izradom predmeta od bakra, njegova zarada na šest miliona nije ni dva ili tri posto od ukupne sume i njega koštaju mnogo inputi i u budućim zakonima to treba vrednovati, da neto prihod, neka bude po nekim stopama, da znamo koja je profesija u preduzetništvu može u šest miliona prometa da ostvari neku pristojnu zaradu.
Mnogi u šest miliona neće moći da ostvare ni minimalni lični dohodak, zato što su inputi skup, a advokati će samo na olovku, imaju od ulaganja kompjuter, olovku i papir ili pretplatu u "Službenom glasniku" za sudsku praksu, jer im nismo dopustili da toga budu oslobođeni samo na osnovu toga da zarađuju i da budu paušalno oporezovani, da ne plaćaju porez, neka i njih stigne mač neke pravde, pa bih ja ovo nagradio zlatnom medaljom URS u Kragujevcu.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Hvala predsedavajući.
Poštovane kolege poslanici, jedino što sa ove sednice Skupštine Republike Srbije ne sme da izađe kao poruka građanima, jeste da pravimo konfrontaciju i to klasnu konfrontaciju i da sukobljavamo slojeve među slojevima, jer i advokati i stomatolozi i vlasnici marketinških agencija su samo građani, a poreska pravda mora da bude jednaka za sve.
Imajući u vidu da smo u tom smislu svi jednaki pred zakonom i Ustavom, onda ću ja poći od onoga što je moj uvaženi kolega Miša Petronijević rekao i istaći ću neke činjenice, za koje ja smatram da su ovde suštinske.
Tačno je da se poreski obveznici rangiraju prema njihovoj ekonomskoj moći, odnosno ekonomskoj snazi i da se na stvarne prihode trebaju oporezovati. Međutim, isto je tako tačno da treba poći od nekih činjenica koje se ne mogu dovoditi u sumnju i koje ovaj zakon čine efikasnijim ukoliko se priprema za donošenje tih zakona učini efikasnijim. Od čega ću da pođem? Pre svega od advokatske tarife koja je zakonom regulisana.
Nemojmo mi kolege poslanici da zaboravimo da je upravo Skupština donela zakonski okvir za tarifni sistem po kome se obračunavaju tarife advokata. Ako uzmemo u obzir činjenicu da je ta tarifa danas astronomski visoka, bojim se, da ćemo bez prethodno utvrđenih mehanizama gurnuti advokate i građane u sivu ekonomiju. Zašto? Iz jednostavnog razloga što građanin koji nema da plati 20 ili 30 hiljada dinara za određenu pravnu radnju, koja je u domenu advokatske usluge, dolazi u situaciju da sa advokatom pravi dil. Taj prihod neće biti nigde iskazan. Ući će se u sive tokove. U sive tokove ulaze i građani i advokati, da ne govorim o stomatolozima.
S druge strane, postoji nešto što su upravo ovde advokati izneli kao činjenicu, a to je da oni koji imaju malu ekonomsku moć, malu ekonomsku snagu su u nemogućnosti da naplaćuju svoja potraživanja.
Naravno, uvaženi ministre, da ovo ne ide u duhu onoga što je ovde nametnuto kao osnovno načelo, a to je poreska pravda, ali, ide u duhu nečega što ja smatram da treba razmisliti. Ako je već limit za advokate koji će biti oporezovani po nekoj skali do tri miliona, ili do šest miliona, postavlja se pitanje, zašto bi oni koji, kako smo ovde rekli, nemaju nikakav prihod bili pod tim načelom poreske pravde oslobođeni bilo kakve obaveze? Nek ostanu paušalno oporezovani, nek ostanu u domenu onog oporezivanja koje su imali i do tada, jer kroz paušalno oporezivanje će budžet biti popunjen.
Oni koji se opredeljuju za knjige, i na kraju krajeva, ne vidim ovde uopšte potrebu da se toliko nameće i afirmiše priča da li će se voditi knjige ili neće, to je potpuno periferna činjenica. Onaj ko se opredeli da ih vodi on će ih voditi, onaj ko se bude zakonom obavezao, odnosno koga zakon bude obavezao vodiće i to nije sporno. Postavlja se pitanje samo, da li ta ekonomska snaga, kao parametar, može da dozvoli da taj krug advokata, stomatologa, vlasnika agencija itd. ostane paušalno oporezovan kao sigurnost budžetu da će se upravo od tih prihoda budžet i popunjavati? Nije sporno da svi oni koji imaju ekonomsku moć, imaju obavezu da plaćaju i više.
Ono što je zaista i bilo afirmativno jeste činjenica da se i na Odboru za zakonodavstvo i ustavna pitanja načela ova tema koja je doživela drugačiji epilog u odnosu na epilog koji je bio na Odboru za privredu i finansije.
Ova moja diskusija je samo doprinos da zaista tu poresku pravdu doživimo na način kako treba da doživimo, a to je da smo u pravom smislu te reči, pred Ustavom svi jednaki. Ja vam se zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Ilić. Izvolite.

Drage kolege, ja zaista ne pamtim da se jedan amandman s kog je vreme, branio sa više strasti i sa manje argumenata. Ali, kad malo zagrebemo u površinu, shvatićemo da je to i logično.
Mislim da advokati u Srbiji danas treba da budu ponosni na svoje kolege u Skupštini, jer istinski, iskreno brane njihove interese i to za mene uopšte nije sporno, ja to potpuno razumem.
Međutim, mi kao poslanici smo pre svega ovde da branimo interese građana. Ako nam Ustav nalaže da smo svi jednaki pred zakonom, onda svi treba i na isti način da plaćamo taj porez.
Neka poređenja koja smo ovde čuli, baš i ne stoje. Ako neko hoće da zaštiti advokata u nekom malom mestu na jugu Srbije, koji očito, i slažem se, nema ni posla ni prometa, a naravno, po ovom zakonu neće ni platiti nikakav porez, zašto ne zaštitimo nekog malog trgovca iz Bojnika, iz Lebana ili nekog kafedžiju? Po čemu je on u povoljnijem položaju? Oni su svrstani u istu ravan.
Posao advokata i lekara je u suštini težak i nezahvalan, to iskreno mislim. Težak i nezahvalan iz prostog razloga, jer oni zarađuju, uglavnom, na tuđoj muci i nesreći. Lekaru se obraćamo kad smo bolesni, advokata tražimo kada prekršimo zakon ili nas država optuži da smo prekršili zakon. Znate kako, kada su ljudi u nuždi, onda je vrlo problematično na koji način naplatiti svoju uslugu. Pretpostavljam da advokati znaju da reše taj problem.
Postavljam jedno otvoreno pitanje, šta će raditi advokati kada krene ispitivanje porekla imovine, najavljeno je od strane Vlade i unakrsna procena. Da li će moći da opravdaju svoju imovinu sa plaćenim porezima i ostvarenim prihodima, odnosno prihodima koje su prikazali. Verujem da će veliki broj advokata da se nađe u problemu, pre svega zbog tog zakona.
Od ovog zakona neće nikom ništa da fali. Da ponovimo još jednom, ovaj zakon kaže da advokat popiše svoje prihode i rashode, odnosno troškove i na razliku da plati 10%, što zaista nije veliki porez i nije nikakav problem. Ako nema prihoda, neće nikakav porez ni platiti, ali će imati problema na ovoj drugoj strani i zato je i bolje da se uđe u oporezivanje i prema ekonomskoj snazi i prema stvarno ostvarenim prihodima. Inače drugačije, zašto bi ih izuzimali?
Da sam advokat danas, verujte mi, ja bih se uzdržao od diskusije jer bio bih subjektivan verovatno, kao i većina kolega koji su advokati. Ja to poštujem, verujem da vas advokati sad širom Srbije, ne znam, jednostavno su ponosni na vas, zato što znaju i kako im je težak posao i koliko stvarno zarađuju i koliko stvarno plaćaju poreza. Dakle,. Njima je to daleko više poznato nego nama, ali da država ne bi lutala i ne bi istraživala koliko oni stvarno zarađuju, ona ih poziva da stvarno prijave svoje prihode i u skladu sa tim plate i poreze.
Eto, to je zaista moj skromni doprinos ovoj diskusiji i smatram i jedva čekam dan za glasanje, jer će se konačno izbrisati granice između opozicije i pozicije, bar oko ovog amandmana i videćemo mi zajedno i građani Srbije da li će ovaj amandman da prođe ili ne. Hvala vam.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po amandmanu. Izvolite.

Gospodine ministre, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kada sam u ime poslaničke grupe SNS predao, potpisao i napisao ovakav amandman, nisam znao da će izazvati ovoliku polemiku i među nama ovde u parlamentu, ali i u srpskoj javnosti. A i da sam  znao, ponovo bih ga podneo i ponovo bih sve to, sve argumente o kojima sam govorio malo pre za neke dnevne novine i za neke elektronske medije i pred građanima, zato što su naši motivi za podnošenje ovog amandmana krajnje iskreni, krajnje dobronamerni.       
Jako poštujem ono što je gospodin Dinkić rekao i stavove koje zastupa oko stvaranja pravednijeg poreskog sistema.
Mnogo puta do sam do sada u ovom sazivu rekao svoju stručnu spremu. Ja advokat nisam, pravnik nisam, lekar nisam. Ni jednog advokata, ni jednog pravnika nemam ni u daljoj, ni u široj, ni u bližoj porodici i familiji. Imao sam pokojnog strica koji je bio čuvene neuropsihijatar i brata koji je lekar i koji živi u Americi.
Niko samnom nije razgovarao o tome. Niko me nije motivisao sa te strana koja se imputira SNS i meni lično, a spreman sam ovde pred vama i pred srpskom javnošću, koja ovo sada prati, da stavim svoju političku karijeru i svoju političku budućnost na tas i ako neko kaže i dokaže da me je na bilo koji način motivisao, mene ili moju stranku koju predstavljam, spreman sam da podnesem ostavku na mesto narodnog poslanika i da se povučem iz politike.
S druge strane, ponosan sam na ljudi koji su narodni poslanici, na ljude koji su članovi SNS, a lekari su. Da li je to dr Poskurica, ili dr Knežević, ili dr Mijatović ili su to advokati, kao što su i Vlada, i Dragan, i Biljana Pantić, ponosan sam na moje saradnike, na moje kolege koji su iz tih branši.
Sada, da dođemo do amandmana i zbog čega je podnet i zbog čega se odnosi samo na advokate i na zdravstvene radnike u privatnoj praksi. Lepo je govorio kolega da ljude ne natera dobra volja. Natera ih muka da odu i kod advokata, i kod zubara, i kod lekara.
Bilo kakvo povećanje troškova poslovanja, da li kroz vođenje knjiga, da li kroz povećani porez, nisam siguran ili sam gotovo ubeđen da će se to povećanje cena i troškova poslovanja zubara, lekara i advokata, kroz cene usluga koje oni pružaju građanima Srbije, preliti na građane Srbije.
Nisam siguran da će uvažene kolege koje sede ovde u ovom parlamentu, a advokati su i mogu sada, ne želim da ih prozivam, da ih ne bi izazvao na repliku, da kažu – ne, nećemo, nego ćemo sve te povećane cene i povećane namete države, zadržaćemo za sebe i od naših prihoda ćemo to da isplaćujemo.
Nisam siguran i nisam želeo da Vlada Republike Srbije, da parlament Republike Srbije, da ja lično budem odgovoran zbog toga što će sutra vađenje zuba biti 1200 dinara u odnosu na 1000 dinara, koliko je sada, recimo. Koje mehanizme ima Vlada da reguliše te cene? Ne postoje. Država ne sme da se uključuje u tržište i ne sme da koristi te mehanizme.
Na koji način možemo da kažemo advokatu – ne, nemoj da povećaš cene? Na koga će biti ljuti građani koji odu kod advokata, jer ih je muka naterala, a on kaže – pa, do sada je cena žalbe bila 2000 dinara, ali je sada 2500 dinara, zato što nam je država dala veće namete?
Možemo da okrećemo glavu na drugu stranu, ali će tako biti. Zbog toga se ovaj amandman odnosi samo i isključivo na advokate, na zdravstvene radnike u privatnoj praksi, bilo da su lekari, bilo da su zubari, zato što smo mišljenja da bi oni bili samo protočni bojler, a da će se svi ti neki nameti, novi nameti, drugačiji, promenjeni, uz…
Gospodine Dinkiću, poštujem sve što ste govorili o poreskoj pravdi i mislim da treba da se izdrži u tome i da treba tim putem da se nastavi, ali nisam siguran da li će to biti samo protočni bojler ka građanima, odnosno konzumenata usluga lekara, advokata, zubara.
Koji je mehanizam? Ako me ubedite sada da postoji mehanizam kojim ćete naterati da neće doći do poskupljenja tih usluga, u redu, ali taj mehanizam ne postoji. Država ne može da se meša u tržište. Zbog toga nismo amandmanom predvideli ni marketinške agencije, ni revizorske agencije, ni računovodstvene agencije, sve ono što ste najavili i ovim izmenama zakona prebacili da ne mogu da budu u sistemu paušala, zato što građani ne idu u marketinšku agenciju. Verujte, imam više prijatelja vlasnika marketinških agencija, nego što imam prijatelja zubara. To moji zubi pokazuju da ne idem često kod zubara, nažalost.
Zbog toga vas pozivam, i ovde mislim da ima ponajmanje politike, najviše da ima praktičnog. Želja je svih u ovoj sali, siguran sam, i Vlade i nas, narodnih poslanika, da nema novih nameta direktno na građane.
Ukoliko bi taj trošak ostao sam trošak advokata, zubara i lekara, u redu, ali ako se on prelije ka korisnicima njihovih usluga, ako se prelije ka građanima, nisam za to. Srpska napredna stranka nije za to i zbog toga smo ovaj amandman podneli i verujem da će imati većinu u ovoj Skupštini, kao što je imao većinu na Vladi. Hvala vam.

Hvala.

Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.

Imam puno prijatelja i među lekarima, među zubarima, među advokatima i među drugim profesijama. Međutim, ovakav stav, koji ste vi obrazložili, šalje samo jednu poruku – ne plašimo se trgovaca koji su obavezni da vode knjige i ne mogu da budu paušalci, ne plašimo se onih koji prodaju  novine, ne plašimo se onih koji drže restorane i kafiće, a plašimo se advokata i dajemo im za pravo da lažu i da krivotvore svoje poslovne rezultate. To ne mogu da prihvatim.
Znači, nije pitanje dostojanstva. Ako je neko protiv toga da se prikaže pravo stanje u poslovanju ma koje profesije, znači da mu se daje pravo da krivotvori stanje. Ako neko može da brani da je današnja prosečna plata stomatologa u Beogradu 28.000 neto, niža, mnogo niža od plate jedne učiteljice, niža od plate radnika koji je završio osnovnu ili srednju školu, ne može me ubediti da je to istinito i da je to pravedno procenjeno ili da je plata advokata, pominjem, onaj ko ima preko 20 godina staža, 35.000 dinara.
Pominjem još jednom, prosečna plata u Srbiji je danas 45.000 dinara.
Treba reći – nemamo hrabrosti da jednu profesiju stavimo tamo gde joj jeste mesto u smislu poreske pravde, nemamo hrabrosti zato što, možda ovo što je moj kolega Ilić rekao, zavisimo na neki način i od lekara i od stomatologa, ne idemo tamo zato što nam je prijatno, nego zato što moramo, ako je to razlog, ili se plašimo možda protesta advokata, blokiraće sudove ili ne znam šta. Treba da kažemo – plašimo se toga i to je razlog amandmana, a ne zato što je to pravedno, jer po sistemu to će podići cene, pa to onda važi za ceo poreski sistem.
U čemu je razlika? Zašto drugi neko ne bi podigao cene zato što nije u paušalnom… Znači, ovde je samo pitanje da li smo spremni da budemo iskreni, otvoreni, pošteni, pravedni u poreskom smislu prema svima jednako ili hoćemo da pravimo izuzetke? Pitanje je zašto baš da pravimo izuzetke na ovim profesijama, a na svim drugim da ih ne pravimo?
Treba pogledati istini u oči, reći istinu, a naravno da je na vama, poslanicima, da se izjasnite kada dođe ovaj amandman.
Mislim da ovaj amandman treba odbiti, ali ako vi glasate suprotno, ja ću to poštovati kao ministar finansija, iako ću i dalje lično smatrati da je duboko nepravedan.

Gospodine predsedavajući, ukazujem na povredu člana 107. Poslovnika, govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Ovde su rečene takve reči koje su neprimerene i za mnoga druga mesta, a ne za najviši dom u Narodnoj skupštini.
Pitam vas predsedavajući, da li imamo predstavnike Vlade na današnjoj sednici? I dalje nemamo onog ko zastupa stav Vlade. Mi i dalje imamo onog ko zastupa lični stav koji je dijametralno suprotan stavu Vlade.
U članu 164. Poslovnika Vlada se izjašnjava da li prihvata ili ne prihvata to i taj koji zastupa Vladu treba da govori o tome, a predstavnik odbora eventualno može da govori o tome šta je odbor zaključio i da li je zaključio i da li u tom trenutku na toj sednici Odbora su bili svi pozvani ili nisu bili svi pozvani koji su bili dužni da budu pozvani u skladu sa članom 74. Poslovnika.
Očigledno je da sam zakon nema analizu efekata propisa na šta sam ukazivao još u načelnoj raspravi. Inače, bi mogli da polemišemo o tome kakvi su prihodi, kakvi će se ostvariti i kakvi bi se ostvarili.