Reč ima ministar Dinkić.

Evo primer, da ne bih govorio samo o advokatima. Na primer, stomatolog. Ako stomatolog u Novom Sadu realno zarađuje neto više od 25800 dinara mesečno, koliko je predviđeno sadašnjim sistemom paušalnog oporezivanja, ako razlika između njegovih prihoda i rashoda implicira da mu je mesečna lična zarada 25.800 dinara, ako zarađuje stvarno više, on će plaćati veći porez nego što plaća danas. Onaj ko zarađuje manje u šta sumnjam da neko može da ima takav posao i da zaradi manje od ovog mesečno, prosto ne verujem da bi kupovali toliku opremu. Znate li koliko košta oprema za na primer, stomatologe? Advokati možda i nemaju velika ulaganja u osnovna sredstva, što je jedan poslanik govorio, ali zubari sasvim sigurno ne mogu tek tako da otvore ordinaciju.
Treba da kupe svu onu opremu koja je sofisticirana i da to plate. Nije logika da to može da im se isplati uopšte ukoliko zarađuju 25.000 dinara mesečno neto. Ne znam koliko stotina godina bi onda isplaćivali tu opremu i to je onda neprofitabilan posao i taj ne bi u to ni ulazio.
Ono što je sigurno jeste da što je veći prihod, a to je ovo, ako bi povećao cenu, imao bi veći prihod, platio bi veći porez. Ali sa istom cenom on bi platio samo stvarni porez na stvarne prihode koje ima, a ne na sada procenjene, pri tome on ništa ne krivotvori, ne krivotvori zato što mu je sistem u zakonu dao da može da plaća na ovaj paušalni, odnosno procenjeni.
Mi samo tražimo da se taj sistem promeni i da plaća na stvarne prihode, na stvarne rashode. Šta mu ostane, na to da plati porez. Ništa drugo ne tražimo. Mi ne impliciramo ovde ništa drugo nego elementarnu pravdu da, sumnjajući u to da je ovo dobro odmereno i da je ovo dobar sistem, želimo samo da svako pokaže koliko stvarno zarađuje, a to će moći ako vodi knjige i na razliku prihoda i rashoda da plati stvarni porez.
Na taj način mi stavljamo na neki način u isti rang i ovu vrstu preduzetnika sa onim preduzetnicima koji su već sada obavezni da vode knjige. To jeste sistem pravde. Ostavljamo samo profesije za koje nije potrebna visoka kvalifikacija. Ne morate vi da završite fakultet da bi bili obućar ili limar ili da biste bili stolar. Možete to da radite i bez škole i sa osnovnom školom ako imate zanat u rukama. Oni ne moraju da vode knjige, oni su paušalni, osim onih koji imaju promet preko osam miliona dinara, koji su onda u sistemu PDV.
Ipak, oni koji su stomatolozi, morate završiti fakultet da bi bili stomatolog. Advokat ne možete biti bez fakulteta. Red je da te profesije budu u istom sistemu poreskog tretmana, kao i ovi drugi koji vode knjige.
Činjenica je da trenutno stanje u plaćanju poreza ne odgovara poreskoj snazi ovih obveznika, u proseku. Ako ima izuzetka od proseka, njemu će ovaj zakon biti povoljniji, jer će onda plaćati manje, u šta sumnjam. Sumnjam da neko zarađuje manje od ovoga čak i u manjim mestima, a kamoli u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Zahvaljujem se na datoj prilici za repliku, iako je gospodin ministar bio vrlo obazriv, nije pomenuo, nije dao priliku za repliku.         Postoji jedna izreka u Srbiji, kao razgovor gluvih telefona – svako priča svoju priču. Mislim da i ovo što je rekao gospodin Dinkić, apsolutno to podržava, ali opet vas molim, kao što je ovaj amandman prošao na Vladi Republike Srbije, kao što verujem da će proći ovde u parlamentu, radite na tome i dajte nam samo mehanizam kojim će ti troškovi ostati u tim kancelarijama.
Samo nam dajte garanciju da se cene njihovih usluga neće povećati. Na ovaj način ne znamo, uz svo poštovanje toga što ste sada izrekli i pravde i da bi bilo bolje i sve, apsolutno se slažemo, ali samo nemojte da iskoriste nas kao paravan i Vladu i Skupštinu, pa da kažu – nametnuli su nam nešto, pa i nešto što je i realno i što nije realno, da na taj način povećaju cene usluga. Morate da priznate da za tako nešto postoji mogućnost, postoji realnost i da država nema mogućnost da tako nešto spreči.
Još jednu stvar ću vas samo zamoliti, kada se govori o SNS, može da se govori i svašta su rekli o nama, ali samo nemojte manjak hrabrosti. To zaista ne stoji. Mislim da smo snažnim participiranjem u ovoj Vladi Republike Srbije, merama koje smo preduzeli, naročito u borbi protiv korupcije i kriminala, pokazali da imamo mnogo i volje i kvaliteta i hrabrosti i znanja.
Vas molim, uz prihvatanje svih činjenica koje ste izrekli i slažem se sa njima, samo dajte mehanizam da ti novi troškovi ostanu advokatima, a ne građanima.

Narodni poslanik Srđan Miković, povreda Poslovnika.

U vezi člana 27. i 32. Poslovnika, a takođe i u vezi čl. 167, 153. i 151. Poslovnika. O čemu se radi? Mi iz sata u sat dobijamo nove podatke, u diskusiji onog ko predstavlja Vladu, ko govori protiv onoga što je zaključak Vlade dobijamo nove informacije koje nisu bile u obrazloženju Predloga zakona u sklopu analize sadašnjeg stanja ili eventualno analize efekata propisa.
Na to sam ukazivao, a evo i sad se potvrđuje, da se praktično argumenti čuvaju. Dato je sve ovo, hajde brzo po hitnom postupku po članu 167, a sva ta argumentacija što sada neposredno ministar govori, što to nije napisano, pa da možemo da proverimo svaki taj podatak da li je tačan ili nije tačan, pa da možemo da polemišemo sa time? Očigledno smo time mi dovedeni u nezgodnu situaciju kao poslanici, jer očigledno sve te informacije nisu ovde plasirane, na stranu što govori protivno stavu Vlade.

Moram da priznam da vas uopšte nisam razumeo u čemu je povređen Poslovnik.

Ne treba da obrazlažete. Prihvatam da vas nisam shvatio, ali smatram da nije povređen Poslovnik.

Možete da se izjasnite ako hoćete, pošto vas nisam razumeo.

(Srđan Miković, s mesta: Zbog vas neću.)

Dobro.

(Vladimir Ilić, s mesta: Replika na izlaganje narodnog poslanika Zorana Babića.)

Prvo, narodna poslanica Slavica Saveljić, povreda Poslovnika.

Da sam znala, odustala bih.
Samo ću formalno da se pozovem na član 107. dostojanstvo Skupštine. Mi uopšte nismo još uvek došli do amandmana gospodina Babića. Razgovaramo o amandmanu koji je sličan i koji Vlada nije prihvatila, te vas molim da se vratimo.
Takođe vas molim i da date repliku predsedniku poslaničke grupe.

Ni vas ne razumem u čemu sam ja povredio Poslovnik, kada se ljudi javljaju po amandmanu.

Narodni poslanik Vladimir Ilić, replika.

Evo, kolega Babiću, pošto ste uznemireni zbog građana Srbije, neće se uvećati cena advokatskih  usluga. Objasniću vam u 15, 20 sekundi.
Koliko sam informisan, a možda grešim, komora advokata utvrđuje tarifu. To je pod jedan. Pod dva, sve i da ovo izazove bilo kakav trošak, porez se plaća na razliku između prihoda i rashoda, tako da to ni na koji način ne može da optereti građane Srbije. Ako se brinemo da li će to da optereti građane Srbije, što se ne bi brinuli da li će taj isti tretman kod kafedžija ili kod trgovaca na isti način da se efektuje.
Meni je potpuno jasno o čemu se radi ovde večeras. Jednostavno, advokati ne žele da plaćaju porez prema onome koliko zarađuju. Evo jedan podatak za vas, skroz ekskluzivno, on je javan. U prvih 50 u Srbiji sa najvećim zaradama je 20 advokata. Izvolite, pogledajte, imate sajt, godišnji porez na dohodak građana. U svakom gradu u najbogatije ljude spadaju advokati i uvek je bilo tako i nemam ništa protiv toga. Oni časno rade svoj posao, verovatno su taj novac zaradili. Ne vidim nikakav problem da plate prema onome što su zaradili, kao što bi svako drugi, Ustav nam to kaže da svi budemo jednaki pred zakonom. Ne vidim ni jedan razlog zašto bi oni bili izuzetak.
Samo još par sekundi. Kad smo uvodili fiskalne kase, mene je u Privrednu komoru Beograda privelo 150 kafedžija, napadajući me, hteli su da me linčuju i kažu – ne može muzički dinar, ne može ovo, ne može ono. Poneo sam sa sobom papir i čitao sam im njihove godišnje promete. Tri hiljade dinara godišnji promet za kafanu u Beogradu, 15.000, 20.000, mesečni račun za struju im je bio veći nego ono što su za godinu dana prijavili. Hajde da budemo ozbiljna država i da plaćamo poreze, a ne da izbegavamo plaćanje poreza i to sa takvim izgovorima koji su besmisleni.