Replika, gospođa Popović.

Hvala vam, gospodine predsedniče. Drago mi je što u nama, opozicione LDP, prepoznajete neke partnere za neke zajedničke poslove.
Međutim, uputila bih vas na rebalans budžeta. Dakle, rebalans budžeta je taj koji će da smanji sredstva i Povereniku za ravnopravnost i Povereniku za dostupnost informisanja. Dakle, radi se o tome da će ova skupštinska većina da glasa za rebalans budžeta i ova skupštinska većina će da izglasa taj rebalans, a vi ćete samim tim dobiti manje sredstava.
Gospodin Janković već govorio o tome, da ima problem u izvršavanju određenih poslova koji su se već do sada radili, a tek za ubuduće. Kako će da realizuje sve one projekte koji su toliko potrebni za ovo društvo koje je i moralno i ekonomski i politički propalo i zbog toga je toliki značaj svih ovih nezavisnih državnih tela.
Nažalost, već u vašem nazivu stoji i da ste nezavisni i državni. Meni je potpuno jasno da imate jednu ulogu koja mora biti izbalansirana i harmonizovana. Vi ste sa ovim vašim izveštajima pokazali da možete biti dovoljno profesionalni, dovoljno stručni i dovoljno prepoznajete potrebe ovog društva, ali očigledno da vlast to ne prepoznaje u vama, odnosno ne prepoznaje koliko je potrebno da vam da podršku.
Mi, iz opozicije, ćemo vam sigurno dati podršku. Ako ništa drugo, ovde u parlamentu. Sigurno je to da vi, pre svega, morate da reagujete, da utičete na vlast koja ima realnu moć da nešto i uradi.

Reč ima narodni poslanik Jelena Travar Miljević.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče i poštovani predstavnici nezavisnih državnih institucija, kada govorimo o nezavisnim državnim institucijama moram da spomenem ono što je već danas izrečeno, da je to relativno mlada pojava u političkom sistemu Srbije, a da je stanje ljudskih prava u direktnoj vezi sa društvenim vrednostima i snagom institucije.
To je upravo ono što meni ovi izveštaji ukazuju, kada sam ih čitala. Znači, ovi izveštaji su nešto što je potpuno korektno urađeno, što je realno i što je stanje na terenu. Kada, sa druge strane, to uporedimo, onda vidimo gde su to sve slabosti našeg sistema i gde mi to nemamo dovoljnu jačinu institucija.
Govorilo se danas o ravnopravnosti polova i govorilo se o tome da su žene diskriminisane i ja se slažem sa tim. Slažem se, ali to svakako zahteva jednu dublju analizu. To nije samo pitanje budžeta u ovom trenutku, to je pitanje i volje. Vrlo često žene treba da pomire, kako karijerne, tako i privatne obaveze. Vrlo često to zahteva dublje i preciznije analize, ali i sistemska rešavanja.
Govorili smo o nasilju u porodici. To nije nešto što može da reši jedna ustanova, jedna institucija ili Poverenik za ravnopravnost. Verujem da ćemo se svi složiti da bez saradnje institucija, kako sudstva, tako policije, tako i zdravstva, nećemo brzo doći do rešenja, a i bez centara za socijalni rad.
Upravo kroz čitanje ovih izveštaja mi vidimo gde nam to sve sistem nije dovoljno odgovorio na potrebe građana, gde on nije dovoljno izgrađen i vidimo slabost svih onih institucija, koje deluju od lokalnog preko regionalnog i državnog nivoa. Naravno, ostvarivanje svega ovoga nije moguće bez saradnje izvršne, zakonodavne vlasti, a bez stalnog upozorenja nezavisnih državnih institucija.
Mislim, da je i jasna i nedvosmislena podrška države i njenih organa, kada je u pitanju upravo rad ovih institucija. Naravno, institucija Zaštitnika prava građana uspostavljena usvajanjem Zakona iz 2005, a tek 2007. godine je počeo sa radom. Dosta je to brže išlo sa Poverenikom, ali mislim da svi treba da budemo ponosni kada u izveštaju Evropske komisije stoji da zakonodavni i institucionalni okviri za poštovanje ljudskih prava postoje, a preduzete su i aktivne mere da se osigura njihovo sprovođenje.
Ipak, neophodni su dalji napori da se primene međunarodni pravni instrumenti. Ovo je zvanični dokument. Ovde nema priče o tome ko je u pravu, ko je u krivu. Sve je ovo zajednički zadatak i sve je ovo nešto što mi nećemo izneti, ukoliko pored preventivne mere ne postoji ta edukativna. To je upravo jedna od uloga, kako Poverenika, tako i Zaštitnika prava građana. Mislim da su to do sada radili sjajno.
Naravno, Zaštitnik prava građana stara se o zaštiti i unapređenju ljudskih sloboda i prava, o povećanju transparentnosti i odgovornosti. To je nešto što Srbiji, u ovom trenutku, i te kako nedostaje. Želim Srbiju u kojoj će najbolji i najpametniji, shodno svojim znanjima i sposobnostima, dobijati priliku, u kojoj neće biti merilo i kriterijum nešto drugo, nego upravo lična sposobnost, lično znanje i, na kraju, lična odgovornost. Mislim da je to Srbija kojoj svi ovde težimo, bez obzira iz koje partije dolazimo.
Kada govorimo o broju pritužbi, gledala sam, kada je u pitanju Zaštitnik prava građana, 2007. godine bilo je 406, 2012. godine 4.472. Meni lično to ne govori da je nama nešto u porastu, nego mi govori, sa jedne strane, da ljudi imaju povećanu svest o tome šta to rade nezavisne državne institucije, sa druge strane, da postoji poverenje, upravo, u ove institucije, a opet sa treće strane, kada pogledamo da ima dosta neosnovanih pritužbi, onda imamo svi zajedno zadatak da promovišemo šta su to ljudska prava, koja je to oblast diskriminacije i šta je to uloga svake od institucija i šta treba da rade. Mislim da i tu imamo sponu i dosta toga gde bi mogli da uložimo zajednički trud i rad.
Takođe, porast broja kontakata sa građanima je nešto što je verovatno uslovilo i povećan broj pritužbi kod Zaštitnika građana, a isto tako i kod Poverenika za ravnopravnost. Kada kažemo da svake godine ima 30% prijava više, po meni je to dobro. Znači da smo mi, kao društvo, počeli da se razvijamo, da shvatamo koja su naša prava, ali isto tako, moramo da radimo na tome koje su obaveze svake institucije. Mislim da i ovo prihvatanje preporuka jeste jedna dobra stvar i da je ona u blagom porastu, što svakako govori o povećanju nezavisnosti ovih institucija.
Ono na šta bih apelovala, kao neko ko dolazi iz jedne od najnerazvijenih opština Srbije, a gledajući one analize koje kažu da je oko 37% prijavljenih iz Beograda i okoline Beograda, i kod Zaštitnika građana, i kod Poverenika za ravnopravnost, jeste da ta prava približimo onim manjim sredinama. Kada sam pogledala koje su sve osobe, odnosno strukture građanstva, diskriminisane, sa žaljenjem moram da konstatujem da to nije uvek jednostruka diskriminacija, nego da se upravo kod ovih grupa javlja višestruka diskriminacija i da je nekad vrlo često uopšte shvatiti gde je došlo do diskriminacije, jer je to nekada u društvu opšte prihvatljiv model ponašanja prema drugima. Dok god to ne promenimo, verujem da nećemo imati Srbiju koja može brže i bolje napred. Dok god ne dobijem Srbiju u kojoj će moje dete, bez obzira kog je pola, koje je nacionalnosti, koje je boje očiju, moći da dobije jednaku priliku kao dete iz Beograda, Leskovca i svakog drugog grada, nećemo ništa uraditi ni po pitanju ljudskih prava, ni po pitanju bržeg razvoja.
Mislim da nije samo rešenje u davanju zakonskih prava, da jesmo ravnopravni, nego ono o čemu je gospođa Petrušić govorila, a to je politika jednakih mogućnosti. Kada svi mi budemo imali jednake mogućnosti, živeli u Beogradu, Žitištu, Novom Sadu ili Leskovcu, onda će Srbija biti bolje mesto za život. Zahvaljujem.

Reč ima gospodin Saša Janković.

Hvala najlepše na ovom što ste rekli. Trideset posto pritužbi je iz Beograda. Sa jedne strane, u Beogradu gotovo da živi 30% Srbije. Sa druge strane, otvorio sam 15 virtuelnih kancelarija širom Srbije. To je ono što je gospodin Petković spominjao. Praktično, građani Srbije mogu direktno da pišu bez ikakve takse, bez ikakvog pravnog saveta, bez angažovanja advokata, Zaštitniku građana i da svojim rečima opišu problem i da ostave dokumente koja taj problem potvrđuju. Mogu da odu u tih 15 gradova u svoje lokalne biblioteke i da uz pomoć bibliotekara, dakle, u najneutralnijem, a opet odgovarajućem okruženju, preko audio-video veze, sa najmanjim mogućim troškovima, razgovaraju sa mojim saradnicima u kancelariji i da na licu mesta podnesu pritužbu koju će bibliotekar da prosledi u Beograd.        
Mogu da vam kažem da to nije uradio nijedan ombudsman u svetu, a sada to počinju da rade po primeru Srbije. Potrudili smo se da budemo dostupni građanima Srbije. Ja i moji saradnici idemo u ono što se zovu "Dani Ombudsmana" i to radi i moj pokrajinski kolega i moje kolege iz lokala.
Kada sam govorio o povećanju broja pritužbi, nisam se žalio. Dakle, ako ukupno obraćanja građana prošle godine ima 20 hiljada, od čega su četiri i nešto hiljade formalne pritužbe, znajte da u Austriji ima osam hiljada pritužbi građana Ombudsmanu. Nije loše imati pritužbe. Loše je, međutim, biti dostupan da se pritužbe prime, dobiti pritužbe, a nemati kapacitet da dovoljno brzo i efikasno te pritužbe rešiš. Zbog toga vam se obraćam i kažem da ne treba da dozvolimo svi zajedno da institucije koje su pokazale da Srbija nije osuđena na prosečnost i da građani Srbije nisu osuđeni da nemaju zaštitu svojih prava, ne treba dozvoliti da te institucije pokleknu pod ogromnim teretom koji u ovom momentu nose.
Istovremeno, zaista je sramota za sve nas, kao društvo i kao državu, da Poverenih za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti sedam godina posle svog izbora nema adekvatan prostor za rad, a da postoje državni organi, državne institucije i javna preduzeća koja u svojim krugovima imaju teniske terene. To je nešto na šta ne treba mi da se žalimo građanima Srbije, a ja to sada kažem, već nešto čemu svako treba da stane na put.
Dakle, nije problem veliki broj pritužbi, problem je to što te pritužbe treba rešiti. Problem je i to što kada rešimo pritužbe i ustanovimo… Još jednom, velika je razlika između Poverenika i Zaštitnika građana. Poverenik Šabić daje obavezujuća konačna pravosnažna rešenja, a ja dajem preporuke. Ali, kad ih dam, to mora da ima svoju posledicu. Nažalost, često nema.
Završavam sa odgovornošću i pitanjima rodne ravnopravnosti. Dakle, naravno da je za neke stvari potrebna promena stava, promena kulture, promena kulturnih matrica i tradicionalnih shvatanja, često je to slučaj sa rodnom ravnopravnošću, ali za neke stvari moramo postaviti pitanje odgovornosti za kršenje očigledno propisanog i logički jasnog.
Mi smo pre dve godine imali tzv. kvotu od 20% za upis u Kriminalističko-policijsku akademiju. Prošle godine je ta kvota smanjena na 15%, ali ne na način da je neko rekao – najmanje 15% žena će biti upisano, nego najviše 15% žena će biti upisano. On je od mere afirmativne akcije napravio ograničenje. Da se još dodatno potrudi i da pokaže kako je to potpuno besmisleno, takvo ograničenje nije stavio za upis za samofinansirajuće studentkinje. Dakle, recimo da je teoretski moglo da se kaže – ne množe više od 15% zato što su instalacije u ministarstvu takve da ne može više od 15% u ovom momentu pripadnica ženskog pola da bude u sastavu policije. Ali, kako je moguće da ako se samofinansiraju onda mogu i žene? To je toliko frapantno, to je toliko direktno, da vi morate u jednom momentu da postavite pitanje – da li je to zaista sada nedostatak sedamdesetdrugog treninga, pošto su sedamdesetjedan prošli, ili ćemo staviti tačku i reći - hoće li neko da odgovara za ovo? Mislim da je vreme da počne da se odgovara, bar za tako drastične propuste. Onda će ih biti mnogo manje. Hvala.

Reč ima Jelena Travar Miljević, replika. Izvolite.

Ne bih ja ovo nazvala replikom.
Prvo bih se zahvalila za informaciju i pohvalila bih otvaranje virtuelnih kancelarija.
Ne mislim da je problem u dostupnosti same institucije, koliko je možda u neprepoznavanju toga gde su nečija prava sve prekršena. Mislim da je upravo to gde mi svi treba zajedno da radimo, ne samo vi, nego i mi narodni poslanici, jer pored toga što imamo tu funkciju da usvajamo zakone, isto tako treba i da kontrolišemo sprovođenje tih istih zakona koje smo usvojili i da približimo rad parlamenta građanima, kao i ostalih institucija.
U svakom slučaju, zahvaljujem vam se, ali mislim da je zaista problem negde u prepoznavanju toga koja su prava povređena.

Gospođo Miljević, ne znam da li biste vi to nazvali replikom ili ne, ali ja vam dajem pravo na govor u skladu sa Poslovnikom. Dakle, ovo je bilo pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Ljuban Panić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvažene predstavnice i predstavnici nezavisnih regulatornih tela, kao član DS ponosan sam što danas razgovaramo sa vama o izveštaju koji je kvalitetan iz više razloga i te razloge ću ja, poredeći ih sa našom društvenom stvarnošću danas, ovde porediti i o njima govoriti.
Postojanje nezavisnih regulatornih tela vrednost je jednog društva, evropska vrednost jednog društva koju smo mi kao DS uvek podržavali i uneli u ovo društvo, čak i kada su mnogi koji su danas na vlasti bili protiv toga. Neukusno bi prema vama bilo da danas vadimo stenograme i ovde čitamo šta je govoreno na tim sednicama kada ste vi birani na vašu funkciju. Ja sam, kao neko ko je plaćen, kao i vi, od strane građana, ponosan na činjenicu da smo mi, ako se ne varam, gospodina Jankovića prošle godine jednoglasno podržali da nastavi sa svojim poslom.
Žao mi je i osećam potrebu, iako sam poslanik opozicije, da vam se izvinim zato što ovako dominantna vladajuća većina, a to su moje kolege, isti hleb jedemo, juče nije obezbedila kvorum i time vaše obaveze prema građanima Republike Srbije, za današnji dan verovatno planirane, dovela u pitanje. To je možda, ako mi dozvolite opasku, i odnos prema nezavisnosti institucije u Srbiji.
Šta se desi kada se ne poštuju nezavisne institucije u Srbiji, nezavisna regulatorna tela ili nezavisnost NBS, pa se postavi partijski guverner, što je činjenica još samo na Kubi i u Severnoj Koreji, možemo da vidimo po kursu, odnosno nikad slabijem dinaru ili po nestabilnosti cena.
Uvek ćete imati podršku u DS za ono što radite, zato što su reči, brojevi, grafikoni, sve što ste napisali u ovom izveštaju i sve što radite, a svako ko i malo sarađuje sa nevladinim sektorima, sa građanskim društvom, zna koliko se trudite sa realno ograničenim resursima kojima raspolažete, to što vi radite i ovo što ste napisali, ako shvati svaki odbornik u Srbiji i ako shvati svaki predsednik opštine, svaki nivo vlasti, pokrajina, Republika, može biti jako lekovito za srpsko društvo. Nije poenta da samo vi postojite i jednom godišnje nam saopštite istinu, poenta je da svi ukapiraju šta tu piše i da svi zajedno stvar pomeramo na bolje.
Demokratska stranka je danas, a vi ste to primetili u vašim izveštajima, pod naletom strašne medijske hajke. Kada god i šta god kažete danas u Srbiji protiv vlasti, nevezano na kom nivou i nevezano u kom skupštinskom domu, bilo to u Nišu ili ovde u Beogradu, vi se nađete izloženi strašnim medijskim napadima. Vi ste, ako se vaša nezavisnost očuva, a ja sam skeptičan ako uzmemo primer Narodne banke, koju sam pomenuo, brana za građanske vrednosti, odbrana za evropske vrednosti, a rekao bih i odbrana i od nečega što bih nazvao orijentalnim despotizmom. Jer, neko ko danas nema problem da kaže da je za EU, a svake večeri spinuje sada i koalicione partnere i stavlja ih u tabloide, svakako nije neko ko na iskren način podržava vaš rad.
Nije strašno nama iz DS koji smo razne hajke preživeli, ostajući dosledni našim vrednostima, a svi drugi od nas se učili tim vrednostima, pa na osnovu naših pobeda, a svojih poraza, učili šta znači EU. Nije nama strašno i mi ćemo izdržati stoički na nogama sve ovo što se dešava, a vi ste tako dobro primetili u vašem izveštaju, ali je strašno, ne znam koja su vam zakonska ovlašćena, da se za ovu sumornu ekonomsku stvarnost, za cene koje rastu, za poslove koji se gube, svakog dana stavlja magla u te tabloide senzacionalističkim natpisima, kako ste vi rekli, a da se pri tome uništavaju ne samo političari, nego i ljudski životi, recimo neke devojke koja od subote ne silazi sa naslovnih strana tabloida.
To je jezivo! Šta je danas klasa u Srbiji koja vlada spremna da uradi ijednom pojedincu da bi ga načinila zanimljivim i da bi time pokrila lošu situaciju u društvu? Neki od vas su bili žrtve tih tabloida, ako uzmemo da smo mi uzorak i to kako se prema nama ova vlast ponaša, verovatno zato što niste želeli da ispunjavate neke partijske naloge. Podršku u nama da izdržite imate.
U nekoliko navrata govorite o odnosu Vlade Republike Srbije i dajete preporuke, pa tako na strani 127 Izveštaja Zaštitnika građana stoji da Ministarstvo poljoprivrede prema građanima ne treba da koristi svoj dominantan položaj. Kao što rekoh, vaš izveštaj treba da se pročita i svi treba da ga primene onako kao što u njemu piše, da bi nam svima bilo bolje. Ali, oprostite što sumnjam, kada se jedna kriza sa mlekom i trovanjem naše dece rešava tako što se prosto podigne granica aflatoksina.
Nadam se da mi drugi neće zameriti, Poverenici za zaštitu ravnopravnosti želim da odam posebno priznanje za sve probleme. Sticajem okolnosti znam koji su problemi bili da počnete da radite.
Mi kao društvo nismo ni svesni koji su troškovi diskriminacije za jedno društvo. Ako imate mladu osoba koja je po nacionalnosti Rom ili je po seksualnom opredeljenju gej i ako ta osoba ne može svoje potencijale da ostvari na pravi način tim svojim svojstvom, ovo društvo u potencijalu možda gubi nekog elektroinženjera, nekog novog profesora Stojkovića. Dakle, to što vi radite, a što drugi nisu razumeli kada su ti zakoni bili donošeni pa su glasali protiv Zakona o borbi protiv diskriminacije, ne razumeju potencijale borbe protiv diskriminacije.
Niko danas u Srbiji nema pravo da bilo koga, zbog bilo čega što je svuda u normalnom svetu normalno, ograniči da te svoje potencijale iskoristi na pravi način. Nije to lako i mi iz DS znamo kako vam je kada se borite za te vrednosti jer se mi kroz čitavu našu istoriju borimo protiv vetrenjača. Ono što je dobro je što se ta borba na kraju završi takvim uspehom, da ste i sami iznenađeni za šta se nakon sve te borbe neki ljudi zalažu.
Slažem se i Poverenica je rekla, a mislim i vi, oprostite mi, puno je strana, a bilo je malo vremena, da bi Ministarstvo obrazovanja trebalo da napravi sistem u kojem ti brojevi ne bi izgledali tako strašno, da mala deca kod mene koja rastu kraj Roma, Rumuna, Mađara, sutra će sve otvorenije ljudi da izlaze i da govore i kog su seksualnog opredeljenja, nije to sada toliko ni važno, u bilo kom svojstvu. Trebalo bi da obrazovanjem utičemo na decu da kao odrasli ljudi budu, samim tim, manje agresivni i da razumeju potencijale borbe protiv diskriminacije.
Apelujem na ministra obrazovanja i ovom prilikom da podnese ostavku zarad ovoga što je uradio sa malom maturom, jer ako ne možete da organizujete prost test iz matematike i srpskog jezika, sumnjam da ćete sa predistorijom i onim što ste govorili prethodnih 20 godina biti u stanju da razumete ovo što ste vi, dragi naši prijatelji, napisali.
Kada jedan Dejan Mijač šeta Beogradom i priđe mu jedna, ne način na koji ste vi naveli, obrazovana osoba i kaže da je, zato što je državni sekretar u Ministarstvu kulture, napisao knjigu u kome ga je stavio među srbomrsce, a ima i srboljubce, ja isto verovatno spadam u ove prve, ne znam za vas, vas još uvek nisu toliko provukli kroz tabloide, onda smo kao društvo u velikom problemu. Tu se ne radi o političkoj stranci. Tu se radi o tome da mi svakog dana, zarad opstanka na vlasti, koristeći se instrumentima orijentalne despotije, služimo najstrašnijim stvarima da bi na toj vlasti ostali.
Za kraj, puna podrška. Velika mi je čast i zadovoljstvo pročitati ovaj izveštaj, nekada sa nekima od vas kroz neke nevladine organizacije i sarađivati na raznim projektima. Izdržite u svojoj borbi. Imaćete podršku i drugih opozicionih stranaka, kako sam danas imao prilike da vidim. Ne znam kakvo vreme dolazi za druga nezavisna regulatorna tela i nezavisna tela u Srbiji uopšte, ali znam da je Srbija na putu na kome su prave vrednosti uvek pobeđivale i tako će biti i ovoga puta, a vi ste neizostavan deo svih tih trijumfa na našem evropskom putu. Hvala.