Hvala.
Reč ima Saša Janković. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodinu Atlagiću.
Brojevi su takvi da ste verovatno, čitajući statistiku, pomislili da sam napravio grešku pa ste za 10 puta smanjili. Naime, okončan je rad ne po 390 nego po 3.957 pritužbi u jednoj godini. U 714 slučajeva je utvrđeno osnovanost pritužbi plus još 375 slučajeva u kojima je organ bez vođenja postupka prihvatio da je kriv.
Izneću jedan podatak koji je, verujem, značajan i za vas i za građane Srbije, a koji je pozitivan. Pošto je Zaštitnik građana organ koji ima pravo zakonodavne inicijative i pravo predlaganja propisa, u 2012. godini usvojeno je 12 zakonodavnih inicijativa Zaštitnika građana, a u 2011. godini samo jedna. To je pokazatelj da i Narodna skupština i drugi organi, kad žele, hoće i mogu, uvaže ono što radimo. Upućeno je 4.063 akta organima javne vlasti, samo u toku prošle godine. Još jedan interesantan podatak – 150 kontrolnih i preventivnih poseta organima je urađeno, dakle, 150 puta su moji saradnici, a to je češće nego svaki drugi dan, bili na terenu, u institucijama, u zatvorima, u centrima za socijalni rad, u školama, u ministarstvima, u sekretarijatima, u inspekcijama, uzimali izjave od drugih državnih službenika, razmatrali dokumente, uzimali izjave od građana itd. Dakle, još jednom, na osnovu postupka kontrole i svega toga, smo doneli izveštaje, a ne na osnovu novinskih naslova. To je složen i proceduralno uređen postupak, u kome se dolazi do utvrđenja propusta.
Hvala vam što ste pomenuli prosvetu. Moram da kažem, a to sam isticao i pre dve godine, da je od svih državnih organa i organizacija saradnja sa Ministarstvom prosvete, kad kažem saradnja, suviše se diplomatski izražavam jer organi uprave imaju zakonsku obavezu da Zaštitniku građana daju sva obaveštenja, sve dokumente, da omoguće pristup svim prostorijama, dakle, izvršavanje te zakonske obaveze od svih organa najteže ide u Ministarstvu prosvete i uopšte u prosvetnom sektoru. U prosveti generalno postoji jedno shvatanje po kome je prosveta izuzeta iz opšteg pravnog režima. Moji prvi kontrolni postupci vezani za nekakve prosvetne institucije su počinjali tako što su me ljudi koji su imenovani u državne organe u prosvetnom sektoru uveravali da oni ne podležu zakonima opšteg upravnog postupka, da za njih ne važe rokovi. Primer koji ste naveli je jako slikovit.
U Republici Srbiji recenzije za udžbenike pišu ljudi koje ne znamo ko su, koje niko ne zna. To da nisu u sukobu interesa se utvrđuje tako što oni sami za sebe napišu da nisu u sukobu interesa. Ugovori sa njima koji se plaćaju parama poreskih obveznika su tajni, niko ne može da vidi ko su ti ljudi. Na moje pitanje i konstataciju da sam šokiran takvim stavom i na osnovu čega, na osnovu kog pravnog akta se to tako dešava, odgovor je bio – kad bi ti ljudi znali da će se znati ko su oni, oni to ne bi pristali da rade. Onaj ko napiše ono sa čim nema problema, ne treba ni da ima problem i da stane iza onoga što napiše.
Moram reći da sam vodio postupke u odnosu na univerzitete. Ne zaboravite, univerziteti i fakulteti imaju javna ovlašćenja i u tom smislu jesu organi vlasti. Još uvek se često čuje rečenica koju sam već pomenuo – za nas ne važe rokovi. Znate, kad neko prijavi doktorsku disertaciju pa treba da mu komisija razmotri tu disertaciju, to može da traje i po nekoliko godina, u zavisnosti od nečije volje.
Pokušavamo da prelomimo ono što uopšte ne bi trebalo da bude predmet rasprave - da važe rokovi, da važi zakon, da važe opšta načela upravnog postupka, da važi pravičnost, pravni poredak Republike Srbije. To nije kratak rok o kome pričam, ali, Ministarstvo prosvete, a to je izričito i napisano, najčešće neblagovremeno, posle ostavljenog roka i posle niza urgencija, dostavlja ono što bi moralo da dostavi na vreme i pritužbe često ukazuju na isti problem, bez obzira što je već jednom razmotren.
Nadam se da će uz podršku Narodne skupštine u resoru obrazovanja, ne samo po pitanju kvaliteta obrazovanja, što je suština tog resora, već i po pitanju kvaliteta obrazovanja, neko je to pomenuo, a i poverenica i ja smo istakli potrebu da se u ovom procesu više pažnje posveti pravima građana. Naša prava su najvrednija što imamo. Naši građani ne znaju dovoljno koja su njihova prava, koje su obaveze, koja su prava i ovlašćenja države. Očekujemo da će i tamo neko time da se bavi, zbog toga često dolazimo u problem, i po pitanju kvaliteta obrazovnog procesa, ali i po pitanju uređenosti procedura koje važe u obrazovanju, po pitanju rokova koji važe u obrazovanju, po pitanju stava da ima vremena i po pitanju toga da je obrazovanje autonomno u smislu toga da samo odlučuje šta, kako i koliko, da će tu doći do bitnijih promena, nadam se i kažem još jednom, saradnjom svih državnih organa.

Hvala.
Narodna poslanica Maja Videnović. Izvolite.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća.
Gospođo Petrušić, gospodine Jankoviću, dame i gospodo narodni poslanici, na početku moram samo da izrazim zadovoljstvo zbog činjenice da danas
razgovaramo o vašim izveštajima, ne zbog sadržaja, koji svakako ne uliva optimizam, nego zbog činjenice da već godinama stvaramo praksu jačanja nezavisnih institucija, iako na početku za tako nešto nismo imali podršku.
Demokratska stranka će vam apsolutno uvek pružiti podršku zbog važnosti posla kojim se vi bavite, zbog značaja onoga što vi radite za svaku građanku i građanina ove zemlje.
Zašto je vaš posao krucijalno važan za život svakog od nas? Zato što je stanje ljudskih prava odraz poštovanja vrednosti u jednom društvu. Zato što je to odraz snage institucije i, zapravo, negde najjasnije skenira atmosferu u jednom društvu. Zbog toga su teme o kojima mi danas raspravljamo izuzetno važne. Ne znam šta je zapravo danas u Srbiji u ovom trenutku važnije od teme koja je danas na dnevnom redu.
Ujedno moram da izrazim protest zbog načina tona i sadržaja kako je ova sednica izgledala dana. Mislim da prazne klupe najveće stranke, koja danas čini aktuelnu Vladu Srbije, predstavljaju najbolji dokaz i najjasniju sliku koliko je ova tema za njih važna i koliko je oni suštinski razumeju, podržavaju i dele.
Veliki broj osnovnih ljudskih prava je duboko ugrožen. Moje kolege su tokom prethodne diskusije na to skretale pažnju. Prevashodno katastrofalno teškom ekonomskom situacijom koja se svakodnevno pogoršava, a formalizaciju tog pogoršavanja ćemo doživeti u ponedeljak kada ovde na dnevnom redu bude rebalans budžeta, koji predstavlja najjasniji primer kršenja ljudskih prava koji ih dovode do mere nepodnošljivosti, dovode ih do mere da su ugroženo pravo na dostojanstvo i pravo na život.
Danas u ovoj zemlji nema para za trudnice, nema para za porodilje, nema para za lečenje dece u inostranstvu. Nema para ni za kulturne manifestacije koje su pitanje vrednosti, a ne pitanje jeftinog marketinga i površnosti. To su pitanja koja utiču na elementarna ljudska prava svakog od nas.
Dakle, udar na dostojanstvo i egzistenciju jeste udar na ljudska prava. Besmisleni projekti za koje ima novca su uvredljivi i oni predstavljaju udar na inteligenciju, od gondola i žičara, od prokopavanja kanala, pa do uvođenja elektronskih zdravstvenih knjižica, od 20 miliona evra u trenutku kada u bolnicama nema osnovnih i elementarnih sredstava za život, kada nema para da se naši građani leče.
Ovom prilikom želim da pohvalim i pozdravim inicijativu gospodina Jankovića koji je, koliko sam upoznata, preko ovih modernih tehnologija danas imao razgovore sa predstavnicima Fonda, da pokušaju da se iznađu načini da se u trenutku kada elementarne stvari u našim bolnicama nemamo, danas nije trenutak da se uvode elektronske zdravstvene knjižice. Dakle, o svim ovim besmislenim projektima smo tokom prethodnih meseci posebno mi iz DS ukazivali, a mislim da će u ponedeljak kada na dnevnom redu bude rebalans budžeta, takvo stanje biti potpuno ogoljeno.
Mi danas živimo u atmosferi u kojoj se relativizuje kršenje ljudskih prava. U kojoj svaka diskriminacija ne nailazi na odgovor, u kojoj društvo ćuti, i što je mnogo opasnije država ne reaguje.
Poslednja potpuno neverovatna afera oko polaganja završnog ispita jeste, između ostalog, i diskriminacija na osnovu novca, o kojoj kao i o mnogim drugim aferama i pitanjima u ovom društvu, ni ministar ni Vlada nisu odgovorili, oni ćute. U toj tišini, pritom, nudeći, buku besmisla, pokušavaju da se sakriju i da sakriju odgovornost. Srbija koja napreduje ka EU ne može biti zemlja u kojoj nema reakcije države na najdirektnije ugrožavanje ljudskih prava.
Podsetiću vas da je ovo zemlja u kojoj je država ćutala kada su pravljeni spiskovi nepodobnih, izdajničkih kulturnih poslenika, istaknutih pojedinaca, nevladinih organizacija i medija. Država je ćutala na pitanje i država i danas nema odgovor na pitanje građanima Srbije - kakvo mleko mi pijemo? Koliki je nivo aflatoksina? Država ćuti. Dok, sa druge strane, na vrlo čudnovate načine sa bilborda i sa nacionalnih frekvencija televizije nam poručuju čudnovatim reklamama da je mleko zapravo u redu i da je to sve ok. Država ćuti o maloj maturi za koju optužuje radnicu štamparije. Dakle, odgovornosti i vrednosti nema nigde. Udar na vladavinu prava, dame i gospodo, jeste udar na institucije i to je činjenica koja je vama vrlo dobro poznata.
Podsetiću vas da je ova vlada započela mandat upravo udarom i narušavanjem nezavisnih institucija. Podsetiću vas na sraman Zakon o NBS, na smenu guvernera. Nakon toga, nezampamćen udar i smena predsednice Vrhovnog kasacionog suda. Podsetiću vas na kontinuirane udare na predstavnike nezavisnih institucija. Smenjena je direktora Agencije za borbu protiv korupcije, nakon medijske kampanje, a gospođa Petrušić, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, je bila izložena mesečnoj medijskoj hajci koja je urodila plodom ili je podgrevana od strane kolega, nažalost, koji su i danas svedočili ili imali upravo iste navode.
Tabloidizacija, kriminalizacija kroz pojedine medije jeste naša stvarnost. Kada mi danas govorimo o tabloidizaciji, mi ne govorimo o različitosti ukusa, mi upravo govorimo o vladavini prava i o ljudskim pravima. Danas, dame i gospodo, živimo u društvu u kome se ne poštuje ni pretpostavka nevinosti. U kome apsolutno ne znamo ko je kriv, za šta, a ko odgovoran, jer medijskim napadima presuda već doneta.
Tabloidizacija medija svakoga dana ovu zemlju vodi u jednoumlje i vodi u apsolutno nedopustivu relativizaciju vladavine prava. Opozicioni lideri su gotovo svakodnevno izloženi najgoroj vrsti medijskog progona u kome se ne preza ni od najgorih uvreda i diskvalifikacija koje mogu imati posledice po bezbednost čoveka. Dakle, napada iz tabloida funkcionišu po šemi koja je danas u Srbiji svima jasna. Pojedini tabloidi najave hapšenje, to hapšenje se desi u terminu koji su najavili. Nakon toga, informacije iz istrage i pritvora budu na naslovnim stranama tih medija i takva praksa ne prestaje. Takva praksa se ne prekida.
Na ponovljena pitanja, posebno DS, kako je moguće da informacije iz istrage i pritvora završavaju na naslovnim stranama pojedinih tabloidnih medija, odgovor nikada nije došao, niti je takva nedopustiva praksa ikada prestala. Danas živimo u zemlji u kojoj ste posle svake argumentovane kritike vlasti, a posebno najveće stranke u Vladi, izloženi neverovatnim medijskim napadima i gotovo sigurno imate recept po kome ćete sutradan osvanuti na naslovnoj strani pojedinog tabloida.
Dakle, vrednosti i poštovanje ljudskih prava nisu nekakva lekcija koja se nauči. One nisu samo zadatak na našem evropskom putu ka EU. Ako to ne razumemo, naš put ka EU će biti nedopustivo dug. Danas smo od kolege Rističevića, nažalost, imali potvrdu svega ovoga o čemu danas govorimo, a to je da dokle god su vrednosti i ljudska prava podložna tumačenjima i vlasti i opozicije, dok god one nisu plod iskrenog uverenja svakoga od nas, dok god se na bilo koji način dovode u pitanje, a time ugrožava ljudska prava, do tada nemamo nikakvu šansu kao društvo da napredujemo. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Mogu li da znam koliko još je još vremena za diskusiju preostalo DS?
(Predsedavajuća: Demokratskoj stranci je preostalo 23 minuta.)
Hvala.
Dame i gospodo iz regulatornih tela, gospođo Petrušić, gospodine Jankoviću, dame i gospodo narodni poslanici, danas ste imali prilike da na sopstvenom primeru vidite kako izgleda atak na poslednji bastion i branik demokratije, na nezavisna regulatorna tela. Nemojte da vas začudi što taj atak dolazi od najveće vlastodržačke koalicije ovoga režima, jer to su isti oni ljudi koji su bili energično protiv formiranja nezavisnih regulatornih tela.
Mogu sada da vam pročitam kakvim su vam sve pogrdnim epitetima počastila u danu kada smo glasali o formiranju kancelarije Poverenika od javnog značaja, Agencije za borbu protiv korupcije, Zaštitnika građana, ali mislim da bi to ovoj sednici dalo neki drugačiji smisao.
Dovoljno o toj politici i o tim ljudima govori ono što su čelnici vladajuće koalicije kazali malopre vama. Dovoljno govori o tome prazne klupe najveće vlastodržačke stranke. Dovoljno o njihovom odnosu prema nezavisnim regulatornim telima govori činjenica da juče nisu hteli da dođu da daju kvorum, jer ih je baš briga za vas. Još više o njima govori činjenica da u danu kada predstavnici nezavisnih regulatornih tela dolaze u parlament, njihovi poslanici nasrću na novinare u ovom zdanju, u hramu demokratije nasrće se na nezavisnu profesiju novinara, na one ljude koji treba da imaju uvid u tok i rezultate izbora, da neguje nezavisno-istraživačko novinarstvo, a to samo zato što ne pristaju na tabloidnu svest i tabloidno novinarstvo. Zbog takvih i takvog odnosa vlastodržačke koalicije, okupljene oko SNS, nama ništa drugo ne preostaje nego da gledamo kako aktuelna Vlada ne može da se dogovori kada će biti Vidovdan, da li će biti prekosutra, da li u septembru, da li u oktobru, da li 14. januara. Ovu sednicu ne gledaju samo građani Srbije, ovo gledaju predstavnici OEBS, EU i vode računa kako se ko ophodi prema nezavisnim regulatornim telima.
Zbog toga vladajućoj koaliciji ne sledi tapšanje po ramenu na putu ka EU, sledi tapšanje po obrazima, i to tapšanje će se pretvoriti u aplauz. Ti obrazi, umesto da se crvene od stida i srama zbog ovakvih diskusija, biće tako crveni, najbolji semafor, crveno svetlo na putu Srbije ka EU. To govori o njima, a ja, nažalost, osećam duboko nezadovoljstvo što sam danas prisustvovao ovakvoj retorici. Mislio sam kada neko skine bedž da će makar malo promeniti retoriku. Problem je kad se bedž probije kroz srce, a bogami i kroz jezik, onda taj otrov stalno izlazi napolje. Nema tog evropskog odela koje to može da prikrije, nema te mimikrije, nema tog kameleona koji može da kaže – ne, ja sam sada postao drugačiji kada obučem ovo odelo. Ta svest je nepromenljiva. To su isti oni ljudi čiji je ministar bio ministar informisanja, za čije vreme vlasti su se ubijali novinari. I sada se novinari biju jer je retorika ostala ista.
Vi ste, gospodine Jankoviću, veoma dobro u svom izveštaju dali jedan osvrt na činjenicu da se kod nas borba protiv korupcije isključivo vodi u tabloidima. Moram, i žao mi je što to nisam uradio danas na početku svog izlaganja, da izrazim veliko žaljenje što sa nama, nažalost, više nije prof. dr Vojin Dimitrijević, doajen u borbi za ljudska prava i građanske slobode, čovek koji se energično borio protiv ovakvih kakvi su vas malopre napadali. Nije, nažalost, sa nama više ni gospođa Verica Barać. Hvala vam što ste ih pomenuli u vašem izveštaju. Hvala vam i što ste primetili ogroman nedostatak jer više nisu sa nama. Ali, nažalost, moram da napomenem da sam makar očekivao od ovih koji su vas tako žestoko napadali da se makar sete svoje političke biografije, prošlosti, porekla, ko ih je iznedrio i da makar u jednoj rečenici nešto kažu o Vojislavu Šešelju, šta god ja mislio o njemu, a on je 10 godina u Hagu. Do prekjuče su nosili bedževe sa njegovim likom na reveru, a danas reč nisu pomenuli o činjenici da on sedi u Hagu 10 godina bez presude. Vi jeste i vama hvala na tome, jer on je ipak isto građanin Srbije.
Znate, ne čudi me da nisu pomenuli. Nije li se njemu sadašnji predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, u crkvi zakleo na vernost, a građanima ove zemlje na Ustav u ovoj državi? Kad se tako odnosi prema njemu, kako će tek prema ovoj državi da se odnosi? Ovako kako se odnosi, da izađe na paradu povodom Dana policije i da kaže – vrh policije je sarađivao sa narko klanom i narko dilerima, a pored njega stoji vrh policije. Kako vi iz SPS možete posle toga u koaliciji sa njima da budete? Meni to nije jasno. On je direktno prozvao vašeg predsednika stranke, predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova. Kaže – vrh policije je primao naređenja od Darka Šarića. Još i njegova saradnica iz Kabineta predsednika Republike drsko laže i obmanjuje javnost jer kaže – Boris Tadić nikada nije pomenuo Šarićev klan. Pa, Boris Tadić i DS su procesuirali Šarića, koji je najveće pare stekao zahvaljujući organizovanom kriminalu koji je implementiran u sve pore ove države kada ste prošli put upravljali ovom zemljom na način na koji ste radili, a ona je doživela najveću tragediju u svojoj novijoj istoriji kada ste za samo dve godine vlasti rasprodali sve ono što su generacije krvlju, znojem i mukom sticale od balkanskih ratova, preko Prvog svetskog rata do Drugog svetskog rata. Taj pečat sramote će stajati na vama.
Najbolja borba protiv tablodizacije svesti, najbolja borba protiv svih kleveta je istina. Ona je najbolji lek. Ona kad tad otrezni i najusijaniju glavu, koja misli da 40% u Zaječaru predstavlja ne znam kakav rezultat. Pa tako ste počeli i prošli put - silno, gromovito, bahato, osiono. Kako se završilo? Početak je uvek isti, i sada i prošli put. Ne strepim ja za svoj kraj, strepim za kraj Srbije, a on je sa vama vrlo, vrlo dramatično neizvestan. Šta moram da vam kažem? Imam ovde i izveštaj Poverenika za informacije od javnog značaja. Hoćete malo da se sada propitamo za neke informacije od javnog značaja? Ko se sastajao sa Mišom Bananom? Šta je beše govorio gospodin "Najava"? "Za sedam dana ću vam kazati ko se sastao sa Vukom Bojovićem, trešće se Srbija". Toliko se trese Srbija, samo Vlada što ne padne od tog trešenja. Kako se častite danas sa Mlađanom Dinkićem? Kažete – nemojte da dramite zbog poraza u Zaječaru, prihvatite muški poraz. Na kom drvetu rastu oni džakovi sa lažnim glasačkim listićima? Da li ćemo to da saznamo? Da li ćemo dobiti odgovor makar od nekog nezavisnog regulatornog tela? Od vas nikada nismo saznali šta je bilo sa džakovima glasačkih listića koji su pronađeni negde na nekim biračkim mestima.
Da ne pričamo o tabloidu koji kaže da je u Hrvatskoj na auto putu uhapšen saradnik Bojana Pajtića sa 500.000 evra u džepu. Onda se mi kao DS obratimo Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Hrvatske, a on kažu – nijedan građanin u proteklih godinu dana iz Republike Srbije nije uhapšen u ilegalnom transferu novca kroz Hrvatsku. Mislite da će neko da se izvini DS i Draganu Đilasu ili Bojanu Pajtiću? Ne, nastavlja se prljavi posao dalje, jer uvek je bilo gazdinih kerova koji će da gone one na kojima se stavi target i meta na čelo. Toga je uvek bilo, ali nikada nije bilo da imamo televiziju sa nacionalnom frekvencijom, koja ima "Pink 1", "Pink 2", "Pink 3", "Pink farmu", koja mnogima nedostaje, "Pink rijaliti", "Pink Điki kanal", "Pink DS kanal", gde se mediji sa nacionalnom frekvencijom svakoga dana koristi isključivo i samo za obračun sa DS. Naravno, to je moguće kada je ministar nekada informisanja bio onaj koji je bio, gospodin "Najava", i to je moguće kada Ratka Mitrovića dovedete na čelo "Novosti".
Šta da kažem o aferi aflatoksin? Koliko se vama kao Povereniku za informacije od javnog značaja i Zaštitniku građana javilo građana koje je ova Vlada potrovala aflatoksičnim mlekom? To je strašno. Koliko će vam se građana javiti zbog toga što je u ovoj zemlji jedan Obradović bio utemeljivač obrazovanja i prosvete, a drugi je razara? Taj koji je utemeljio prosvetu zvao se Dositej Obradović, a ovaj se zove Žarko Obradović. Koliko će vam građana tražiti naknadu štete što su im se deca spremala da polože prijemni ispit i maturu? Sada on kaže - neću da dam ostavku. Ne treba da date ostavku, neka vidi narod Srbije kakva je ova Vlada i gde ih vodi.
Licemerje i odnos prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi ste malo pre najbolje imali prilike da vidite od mog kolege koji kaže – kada im je crkva dobra, onda im odgovara i onda su vernici, a kada ih crkva kritikuje zbog kosovske politike, oni je napadaju na sva usta i bune se što ih dočeka prazna Gračanica. Tamo ste imali prijem na najvišem nivou, Svevišnji vas je sačekao u Gračanici, niko drugi. Ali, nemojte to da vas brine, jer u ovoj državi građani Srbije imaju još uvek oči, ovde još uvek postoji brana svakoj bahatosti i osionosti i postoje nezavisna regulatorna tela.
Kada kažete – otvorite kancelariju u Vranju, trebate da otvorite kancelariju u Vranju, da vam se požali načelnik policije u Vranju kako na njega nasrće narodni poslanik da ga bije. Ali, kada ovde biju novinare u Skupštini, što ne bi bili i načelnika Policijske upravu Vranju? To je sasvim normalno, pogotovo ako je reč o poslaniku SNS.
Na kraju, moram da vam kažem da smo mi u Skupštini izloženi diskriminaciji. Ako kritikujete Vladu, onda od gospođe predsedavajuće dobijate opomene, jer njoj se daljinski upravljač nalazi u rukama Aleksandra Vučića, a on kada god mu nešto nije po meri okrene telefon, zašušti ono zatvorsko odelo, zazveče bukagije i tada se sprovodi diskriminacija nad narodnim poslanicima. Kada smo mi izloženi diskriminaciji i mobingu, šta tek građani Srbije da očekuju u drugim institucijama na svojim radnim mestima? To je ogledalo Srbije. Vaša diskusija je najbolje ogledalo vašeg evropskog puta ka Evropi i zbog čega Srbija Vidovdan može da čeka tek 14. januara za Srpsku novu godinu. Ali, kao što ste količinu aflatoksina pomerili sa 0,05, tako i Vidovdan pomerite na 14. januar i vi ćete rešiti sve probleme. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić, po Poslovniku. Izvolite.

Pozivam se na član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda po kojoj se vodi pretres. Prethodni govornik je tri stvari izneo a da nisu o tački dnevnog reda.
Prvo, spominje stalno dr Vojislava Šešelja i nekakve bedževe. Vrlo je sramno i neodgovorno govoriti o haškom zatvoreniku čija presuda nije izvršena. To spada u domen političke i svake kulture.
Drugo, spominje predsednika države, Nikolića. To nije na dnevnom redu. Samo radi jedne rečenice gospodin Milivojević mora da zna da je za godinu dana predsednikovanja Tomislava Nikolića Srbija doživela veći ugled nego prethodnih 20 godina.
Treće, molim vas, predsedavajuća, stalno baca ljagu na našu državu. Treba li ste ga upozoriti ko je vodio rat devedesetih. On tvrdi da smo mi vodili rat. Kao čovek nauke, nijedan zapadni izvor, nijedan istoričar ne tvrdi to, nego da ga je vodio NATO pakt i zapad, a ja dodajem - i domaći NATO prašinari, u koje spada i gospodin Milivojević. Hvala.

Hvala.
Gospodine Arsiću, da li ste vi hteli repliku? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam saslušao svog kolegu iz DS, zapitao sam se dokle ide njegovo pamćenje. Izgleda, završava se 5. oktobra 2000. godine i počinje ponovo 27. jula 2012. godine. Ono između, ostalo, se ne računa. Možda se priseća samo bedževa. Možda je na njega uticao aflatoksin, zato što je taj standard od 0,5 miligrama bio u vreme kada je on bio dete, pa je ostavilo nekih posledica. Inače, na većinu građana nije, pogotovo u SAD ili Kanadi, tako da niko nije otrovan.
Kada je u pitanju Verica Barać, kojoj on skida kapu, slažem se, barem u tom delu. Ali, što niste ispitali sporne 24 privatizacije i korupciju u privatizacijama na koje je ona ukazala? Najlakše je da krivite druge. Okrenite se, šta ste ostavili od Srbije? Kažete – bojite se za Srbiju da ne doživi svoj kraj. Bili smo na kraju. Da ste slučajno formirali Vladu, pali bi u provaliju, ne bi nas više postojalo. Zato, koliko ste zadužili državu, doveli do 27% nezaposlenih, to su vaši rezultati, nisu naši. Ostavi li ste ne praznu kasu, nego probijenu kasu, ali ste zato napunili džepove, pa zato imamo priču o aflatoksinu, da bi se uništile robne rezerve koje ne postoje, koje su pokradene. To su rezultati vaše vlasti.
Što se tiče medija, kao što rekoh, sramota je da jedan gradonačelnik ima svoje novine, koje je osnovao sa licem koje se sumnjiči za zloupotrebu službenog položaja, a inače, sada je predsednik DS.