Gospodine ministre, upravo ste ponovo pokazali ovakvim obraćanjem i meni i ovakvim argumentima da vi politizujete ovu temu. Nismo je mi politizovali. Predsednik Odbora za zdravlje i svi drugi ljudi koji su govorili na ove teme svih ovih dana iznose činjenice, iznose tešku situaciju i niko nije pominjao politiku. Vi ste sve to vraćali na – zašto vi to niste rešili?
Mene ne vređa vaš napad na DS, mene je uvredilo vaše obrazloženje – dajte mi podatke za sve bolesne, ili za sve, ili za nikog, ako je to samo 60 dece, onda ćemo to da rešimo, ili ćemo teško da rešimo. To mene vređa. Ne pogađaju mene vaši napadi na DS. Bili ste i vi u toj vladi i imali ste svih ovih godina ministra zdravstva. Svih ovih godina. Neću time da se bavim i ne želim više da učestvujem, jer ako neko ovde politizuje, to ste učinili upravo vi. Samo sam kao osoba, kao majka, bila uvređena vašim obrazloženjem – ili svi bolesni, ili niko, ili samo 60, ili svih 60, ili niko, i ako je onda to samo 60, onda ćemo uspeti, ako je to samo 400 miliona, onda to nije problem.
Tako se ne razgovara o ovoj temi. To je ono što me je uvredilo, a ne da li je bio ministar ili je bio direktor Republičkog fonda za zdravstvo onaj ili ovaj iz neke stranke. Nismo rešili, rešimo ga. Jeste težak, rešićemo ga. Tako se razgovara.

Reč ima ministar Dinkić.

Ima nekih stvari koje se ne mogu samo voljom rešiti. Inače sam siguran da bi Tomica Milosavljević, da bi ministar zdravlja pre njega to rešili. Koji ministar zdravlja ne bi želeo to da reši? Ne razumem, jer ovde se ne radi o politici. Govorim da ma ko da postavlja ministra zdravlja i direktora Fonda, taj problem u ovoj zemlji nije rešen.
Moja pretpostavka kao laika za ovo je da to nije tako jednostavan problem, čim niko nije dao predlog za to rešenje. Kada sam pitao ljude zašto to niste rešili, naravno da kada vidim ove akcije putem SMS-a ili preko Tvitera, da pitam kolege – zašto se to sistemski ne reši? Odgovor svih koje pitam iz oblasti zdravstva je – mnogo košta. Ne znam i zato sam krajnje dobronamerno i pitao, da ako se već predlaže rešenje problema, koliko to zaista košta? Moramo to da znamo i da onda vidimo da ako je to moguće da se reši, da se reši. Kako to druge zemlje rešavaju, našeg ranga? Ne Amerika, nego kako to mi rešavamo?
Kako to druge zemlje našeg ranga rešavaju? Ne Amerika, nego kako to mi rešavamo? Kako se to rešava u drugim zemljama? Da li ima humanijih rešenja? Da li ima boljih rešenja, pa da to uradimo?
Prisustvovao sam raspravama ili sam gledao preko televizije da ste takva pitanja postavljali pre možda dve, tri godine, godinu i po dana. Možete da me demantujte, ako je to tačno. Zato mislim da je vaš poslanik ovo hteo da politizuje i uveren sam u to, nažalost. Znači, prosto me diskusija i vaša i njegova uverava da, bez obzira što možda imate dobru nameru, ipak želite ovo da politizujete i to nije fer.

 Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Meni se čini da smo otišli predaleko i da se ovo ponovo pretvorilo u besmislenu raspravu.
Razumem i vaše pitanje gospodine Dinkiću, ali ja mislim da ne može gospodin Milisavljević da vam odgovori. Možda može da vam odgovori na pitanje koliko ima takve dece, kao lekar. Ne mogu lekari da vam odgovore na pitanje koliko to košta, pošto, kao što znate, to nije samo pitanje medicine. To je i pitanje nekog osiguranja i nekog tržišta i koliko dece šaljete gde i to sve utiče na cenu. Možda to nije način da vodimo ovu diskusiju.
Znate šta mene brine? To nema u obrazloženju ovog amandmana. Postoji u obrazloženju kod amandmana koji sam podneo. Vi kažete - ukazujemo da je na programu projekat za zdravstvenu zaštitu lica obolelih od retkih bolesti prihvaćen predloženi iznos sredstava od strane Ministarstva zdravlja koje je predlagalo finansiranje svojih nadležnosti. Iz toga zaključujem da Ministarstvo zdravlja kaže da je predviđeni iznos od 130 miliona dinara dovoljan. To je problem, gospodine Dinkiću, onda. Ako je 130 miliona dinara dovoljno za 2013. godinu, onda sva deca mogu da se leče, iz tog ili drugog izvora.
Spadam u onu grupu ljudi koja misli da su ta deca, odnosno njihovi roditelji neko ko plaća zdravstveno osiguranje i da čak možda ne treba da postoji ni poseban budžetski fond, nego da taj problem mora da se reši iz redovnog osiguranja, na neki način. Nema mnogo velike razlike između posebnog budžetskog fonda i SMS akcije. To nije sistemsko rešenje.
Svi pričate ovde kako će do 15. jula biti pronađeno rešenje. Mi treba da usvojimo pre 15. jula rebalans budžeta u kome je Ministarstvo zdravlja, to je vaše ministarstvo napisalo, verujem da to nije vaša krivica, da ste tu informaciju dobili, predvidelo iznos od 130 miliona dinara. To neće biti dovoljno. Očigledno nije dovoljno.
Anita Balas iz Šida, dok je došla do Beograda, ili dok je došla do medija, prošla je nekoliko godina, možda bi intervencija bila jeftinija da je sistem na to reagovao. Mislim da je to naš najveći problem. Zbog toga na kraju toliko i košta.
Ceo sistem je neuređen, gospodine Dinkiću. Kad je za prošlu intervenciju nekako pronađen novac, otvorilo se pitanje a kako se prevozi do Hjustona? I onda ne postoji sistemsko rešenje u ovoj zemlji za to pitanje. To druge zemlje imaju. Ko pokrije osiguranje? Zato na kraju brzo dođemo u to da neko hoće, neko neće da vozi, odbile kompanije, zapadne kompanije mrze našu decu, vole našu decu, to je besmisleno. Ima 100 drugih načina kako ova država može da pomogne.
Ono što, recimo, porodicu koja danas traži novac za lečenje najviše brine, nije da li će skupiti novac, nije čak ni kako će proći intervencija u Americi, nego šta će raditi u Americi još godinu i po dana koliko moraju tamo da budu zbog kontrola, kako će živeti u toj sredini. Sto drugih načina imamo da pomognemo tim ljudima. Imamo onolike diplomatsko-konzularna predstavništva u Americi.
Ako na kraju svedete samo na budžetske stavke, ništa nećemo rešiti i slažem se da to ne može da radi ministar finansija i da to nije pravo pitanje za njega. Molim vas, odgovorite mi kako tumačite to da Ministarstvo zdravlja, kao valjda stručni organ ili neko ko je nadležan za ovo, kaže da je predviđena suma od 130 miliona dinara za celu 2013. godinu dovoljna za lečenje, za ovaj program koji su sami definisali.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Poštovani predsedavajući, ova rasprava jeste mučna pomalo zato što je ovo tema koja je mučna, pre svega, za te porodice u kojima žive ta deca, ali i za sve one porodice koje ovih dana imaju obolele od kardio-vaskularnih bolesti, pa nema stentova u bolnicama, kojima su potrebne vakcine, a nema vakcina i brojni drugi problemi.
Zbog toga ova rasprava o ovom rebalansu budžeta jeste nekompetentna sa strane Vlade Republike Srbije zato što ovde sedi samo ministar finansija i, bez obzira šta ja mislio o njegovim kvalifikacijama, on nije dovoljan da na pravi način da odgovor na pitanja koja su ovde postavljali narodni poslanici, rekao bih, vrlo ozbiljna pitanja i veoma je neozbiljno, nekorektno nazivati to politizacijom.
Dakle, postaviti pitanje da se reši problem desetine dece koja boluju od retkih bolesti ili ljudi koji treba da odu u inostranstvo radi transplantacije nije nikakva politizacija. Bilo kakav ton bio onog ko postavlja takva pitanja, on od ministra mora naići na razumevanje. Tu bi trebao da bude predsednik Vlade, ne zato što ja njega nešto posebno volim i što cenim rad njegove Vlade i njegovih ministara, nego zato što je njegova dužnost da bude tu sa vama u danu kada se raspravlja o budžetu, da prenese svojoj ministarki zdravlja da postoji problem da neki tamo poslanici, koji politizuju, iznose jedan ozbiljan problem, neke dece koja boluju od retkih bolesti. Možda bi ta njegova reč ministarki značila više u odnosu na ono što ćete vi reći ili nećete reći. Pošto imate i drugih problema, sigurno vam ovo nisu jedini problemi.
Zbog toga predlažem da te kolege, koje ste pitali koliko to košta, a oni su rekli mnogo, vama kažu koliko to zaista košta. Reći mnogo od strane kolega ministra je neprofesionalno. On mora da kaže – to košta toliko i toliko miliona evra i to mi iz zemlje sličnog ekonomskog stanja ne možemo da finansiramo. Možda možemo da finansiramo 5%, simbolično, ili 10%, pa i to bi bio odgovor odgovornog ministra zdravlja i odgovornog ministra finansija i odgovornog predsednika Vlade. Ne, vi to pitanje nećete uzeti u razmatranje, sve ste amandmane odbili zato što su amandmani opozicije politikanski. Neće biti da je to, nego ste vi nesposobni, kao Vlade, da se uopšte uhvatite u koštac sa rešavanjem bilo kog pitanja, pa i ovog koje je mučno, kako vi kažete.
Predsedavajući, molim vas, oduzmite mi ovo vreme od vremena ovlašćenog predstavnika.
Pozivam vas da zaista ne delite lekcije poslanicima, još jednom, dajete im epitete, nego da pokušate da zapišete to, pa ako ne možete da rešite kroz ovaj rebalans, to onda rešite na neki drugi način, na nekoj sednici Vlade, na kojoj se neće razgovarati, recimo, o rekonstrukciji ili o nekim pitanjima koja neće rešiti problem ove dece i ljudi koji čekaju u redovima da ih pozovu da su ti stentovi stigli, a oni su u postupku javne nabavke. Ako se, ne daj Bože, žali neki od ponuđača, ti stentovi će stići krajem avgusta. Koliko će ljudi zbog toga možda stradati? To nije nebitno pitanje i to nije maliciozno pitanje, to nije politikansko pitanje. To pitanje leži u rukama vaše Vlade. Doneli ste Zakon o javnim nabavkama, vi ga primenjujete i nemojte se pozivati na rad prethodne Vlade. Sada raspravljamo o konkretnom rebalansu budžetu i konkretnom rešavanju pitanja koja su otvorena. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Gospodine ministre, ja ću se nadovezati na diskusiju iz decembra 2012. godine kada smo dug zdravstvenih ustanova prema dobavljačima pretvorili u javni dug Republike Srbije i kada su građani bili prinuđeni da jednu te istu obavezu dva puta plate. Sličan zakon će biti na dnevnom redu za neki dan i već je u ovom sazivu skupštinskog zasedanja.
Ministarka zdravlja na sva naša pitanja koliko ko duguje, ko je skrivio koji dug itd, nije imala ni jedan jedini odgovor. Obećala je narodnim poslanicima da će do kraja 2012. godine dobiti spisak svih dužnika. To se nikada nije uradilo. U prvom kvartalu 2013. godine taj dug je uvećan za 3,5 milijarde dinara.
Ministarka zdravlja je tako odgovorno i oštro reagovala da je svim direktorima zdravstvenih ustanova napisala oštro pismo. U pismu je navela da ako se sa takvim trendom nastavi da će čak možda neko biti pozvan i na krivičnu odgovornost. O čemu hoću da pričam? O jednom organizovanom haosu koji postoji, pre svega u Ministarstvu zdravlja, gde se ne zna ko je skrivio dug, zbog čega je skrivio dug, koja je visina duga, a sve se prebacuje na teret poreskih obveznika.
Sa druge strane, imamo niz slučajeva maltretiranja lekara po domovima zdravlja, koji su prepisali nekoliko kutija lekova mimo propisane norme, a ovamo sa druge strane imamo milijarde dinara koje idu ne znamo gde. Zbog toga je sasvim logično, kao i pre neki dan kada sam premijeru postavio pitanje, a danas su kolege pitale o nabavci protivgradnih raketa. Smatra se da nedostaje oko 7.500 za redovnu odbranu od grada, da je to negde oko 10 miliona evra. Sektor za vanredne situacije kaže da je takav zahtev uputio vašem ministarstvu, a vi kažete da za takav zahtev prvi put čujete. Premijer kaže da nije u redu što je taj sektor pripao MUP, jer niko nije obezbedio pare i pita narodne poslanike - ko će da obezbedi novac?
Ono što očekujem ubuduće po svim ovim pitanjima, to je da, naravno, Vlada funkcioniše kao tim, da vam ministarka zdravlja, koja je ovde danas trebala da sedi i da da odgovore na sva pitanja za koja vi ne možete biti odgovorni, da vidimo koliki je broj dece sa retkim bolestima i koliko prosečno košta lečenje, jer su statistike u tom delu vrlo jasne. Smatram da ste vi u mnogim oblastima, kao i u sektoru za koji ste zaduženi, dosta čvrste ruke, dosta ozbiljni i odgovorni, ali očigledno je da to nije dovoljno. To pokazuje i ovaj rebalans budžeta, a moguć je još jedan rebalans budžeta do kraja godine. Ništa ne znači to što ste vi u vašem sektoru za koji ste zaduženi ozbiljni i odgovorni, ako imate ministra zdravlja u čijem ministarstvu i zdravstvenim ustanovama pod njegovom nadležnošću vlada jedan organizovani haos, koji očigledno nekome odgovara.

Reč ima gospođa Čomić. Izvolite.