S obzirom da ovaj amandman praktično daje neko rešenje na prethodne dileme, kolega Srđan Miković je upravo predložio da se razdvoji objektivno od subjektivne odgovornosti.
Svojim amandmanom je imao u vidu potrebe da razdvoji objektivne od subjektivne odgovornosti, predložio je rešenje koje po svemu sudeći pa i iz diskusije proizilazi da je to najbolje rešenje, odnosno da roditelj ne može da odgovara srazmerno delu koje je maloletnik učinio, već za propuštanje nadzora uz obavezivanje da se istovremeno naknadi šteta, što je i u skladu sa normama našeg pravnog sistema.
U sklopu ove ukupne diskusije, veoma je teško oceniti šta je dužna pažnja i nadzor roditelja, posebno, s obzirom na nova istraživanja koja ukazuju da bez obzira na kućno vaspitanje, vaspitanje koje daju roditelji svojoj deci, najveći uticaj na decu nemaju roditelji, nego su to vršnjaci i sredina. Samim tim je teško da možemo tu subjektivnu odgovornost u nekim situacijama odrediti i kazniti samo roditelje, odnosno staratelje.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, po Poslovniku.

Član 27. način vođenja sednice. Da sam mogao da reagujem odmah nakon što je povreda učinjena, reagovao bih, nego nisam stigao pošto ste reč davali drugačije i niste me videli.
Prvo, ne možete da određujete narodnim poslanicima šta će da govore, kao što ste pokušali da učinite sa gospodinom Neđom Jovanovićem. On ima pravo da govori o svakom predloženom amandmanu, pa i o onom koji mu se ne dopada, i ima pravo to da brani.
Druga, stvar, kada već dozvoljavate replike, a ne moraju da budu dozvoljene, zar nije sasvim prirodno gospodine predsedavajući, da replike dozvolite o suštini stvari o kojoj se raspravlja, nego o nekim politikanskim stvarima? Zar to nije suština parlamentarizma, da možemo da kažemo i da polemišemo pogotovu, kada vi kao predsedavajući sa dužnim nadzorom nad radom parlamenta, koji vršite, imate u vidu da je neko potpuno pogrešno protumačio reči onoga ko brani amandman. Ako se to jednom dogodi, u redu, dali ste mi pravo na repliku. Ako se to dogodi još jednom, onda kao nemam pravo na repliku.
Znači nadalje može deset njih da se javi, da pogrešno protumače ono što sam rekao i da objasne gledaocima u sledećih pola da sam rekao nešto deseto u odnosu na ono što sam rekao. Znači onda nemam pravo da odbranim svoj stav? Na šta to liči?

Gospodine Aligrudić, mislim da vi dobro poznajete Poslovnik i dobro znate u kojim uslovima i kada se daje pravo na repliku.
Prema tome, smatram da nije prekršen Poslovnik, a vi možete da zahtevate da se u danu za glasanje izjasnite. Ne treba? Dobro.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. stav 1. i stav 3. - narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi. Stav 3. – predsednik Narodne skupštine daje reč narodnom poslaniku koji ukazuje na povredu iz stava 1. ovog člana odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika, s tim što predsednici poslaničkih grupa imaju prednost.
Dakle, prethodni govornik je reklamirao povredu Poslovnika sa zakašnjenjem, dakle, ne odmah po učinjenoj povredi. Nemam ništa protiv što ste mu dali reč, ali ubuduće da, s obzirom da Poslovnik treba da poštuju i pripadnici opozicije i pozicije, malo povedite računa da to ne bude uvek na našu štetu, a nemam ništa protiv toga da se opozicija favorizuje.
Dakle, s tim u vezi ne tražim da se u danu za glasanje izjašnjavamo o povredi Poslovnika. Ona je po meni učinjena, ali vi nemate baš neku odgovornost za to, s obzirom na okolnosti pod kojima je ova povreda nastala. Hvala.

Pošto ne tražite da se izjasnimo, samo da kažem, moram da priznam da nisam baš toliko sposoban da sve baš ispoštujem. Pretpostavljam da se poslanik i javio, a da ga ja nisam video. Onda je to moj propust, ali dobro.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.

Govorim o amandmanu kolege Mikovića na član 72. stav 1.
Prethodno smo čuli izlaganje i kolege Aligrudića iz DSS, koji je objašnjavao svoj amandman, a koji je Vlada odbila. Takođe, Vlada je odbila i amandman kolege Mikovića, koji pokušava da nađe jedno kompromisno rešenje.
Ne mogu da prihvatim, bez obzira na izlaganja koja sam ovde čuo, da roditelj treba da odgovara kao da je učinio prekršaj koji u stvari nije učinio, ali je učinilo njegovo dete. Sada dete koje je vozilo motor, pomenuto tokom današnje prepodnevne rasprave, na ekskurziji, dolazi roditelj na sud i vi sudite roditelju, kao ti si učinio prekršaj, kaže – nisam, ja uopšte nisam bio na ekskurziji, jesi, jesi, bio si na ekskurziji ti si vozio taj motor i ti si kriv. Nije logično, nije normalno.
Slažem se da treba da roditelj vrši dužni nadzor nad detetom i slažem se da o tome možemo da polemišemo i da sud može da sudi da li je neko vršio dužni nadzor ili nije i slažem se da roditelj može da bude kažnjen zato što je propustio da vrši nadzor nad detetom, jer mu je to bila obaveza. Radi se o detetu koje ima manje od 14 godina. Ali, ne mogu da prihvatim, nema nikakve logike da neko odgovara što je razbio prozor, a nije ga razbio. Bio je u drugom gradu, bio je na poslu itd.
Kolega Miković je ponudio vrlo jednostavno rešenje, a to je da se izmeni stav 1. samo u poslednjem delu rečenice, pa da umesto toga što stoji da se za prekršaj, kao da su ga oni sami učinili, misli se na roditelje, stoji da roditelji mogu da odgovaraju zbog propuštanja dužnog nadzora, uz mogućnost obavezivanja da se istovremeno naknadi šteta. Nije sporno da su roditelji maloletnog deteta obavezni na naknade štetu, ukoliko dete načini štetu. Nije sporno da treba da odgovaraju ako se nisu s dužnim nadzorom odnosili prema svojoj deci, ali je nenormalno da odgovaraju za nešto što nisu učinili.
Molim vas da prosto pogledate ovaj amandman još jednom i da prihvatite ovakvo rešenje. Besmisleno je, ne mogu uopšte da zamislim kako izgleda to suđenje i kako se neko brani od toga da nije vozio motor, jer nije bio na ekskurziji sa svojim detetom. Hvala.

Hvala.
Na član 73. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Konstantinović, Slobodan Homen, Srđan Miković i Nataša Vučković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.

To je amandman broj 31. na član 73? Samo da proverim, pošto nisam čuo, predsedavajući, tačno šta ste rekli, na stav 4.
(Predsedavajući: Da.)
Ovo je jedna vrlo važna tema. Ulazimo u temu postupaka pred maloletnicima i maloletničkog zatvora. Polemisali smo o tome na odboru. Govorili smo o tome u raspravi u načelu. Naš stav je definitivno da ne treba u našem prekršajnom zakonodavstvu da postoji kazna maloletničkog zatvora.
Pokušao sam prošli put da vas ubedim u to. Očigledno je da to nije uspelo. Maloletnički zatvor se izriče maloletnicima za najteža krivična dela i to se ne izriče za najteža krivična dela tek tako, već moraju da budu ispunjene kumulativno određene okolnosti da bi se starijem maloletniku ova kazna uopšte izrekla.
Članom 28. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela u krivično-pravnoj zaštiti izričito je propisano da se starijem maloletniku koji je učinio krivično delo za koje je zakonom propisana kazna teža od pet godina može izreći kazna zatvora ako zbog visokog stepena krivice, prirode i težine krivičnog dela ne bi bilo opravdano izreći neku blažu kaznu.
Dakle, za najteža krivična dela izriče se kazna maloletničkog zatvora. Zašto insistirate na tome da i za prekršaje bude kazna maloletničkog zatvora? Ne možete izreći ovu kaznu čak ni za krivična dela razna, a hoćete da može da se izrekne za prekršaj. Molim vas da ne mešate više krivična dela i prekršaje. Prekršaji su najlakši prestupi.
Maloletnik, po ovom zakonu, može da bude do 30 dana u maloletničkom zatvoru za prekršaje. Šta je svrha? Šta će se desiti sa nekim ko ima 16, 17 godina posle 30 dana u zatvoru, koji će izdržavati sa punoletnim licima? Mislim da će se od njega napraviti povratnik u izvršenju krivičnih dela. Negativan efekat zatvora na psihu maloletnih lica je strašan. Postoje studije o tome. Ne vidim nijedan razlog zašto nećete da prihvatite činjenicu da za prekršaj uopšte maloletnički zatvor ne treba da bude kao kazna predviđen.
Statistika kaže da u poslednjih 16 godina u Beogradu nije izvršena nijedna kazna maloletničkog zatvora, a da je izrečena jedna ili nekoliko u prvostepenom postupku. Sve te kazne maloletničkog zatvora je Viši sud preinačio na novčane kazne. Dakle, niko nije pravosnažno osuđen na kaznu maloletničkog zatvora. Čemu služi ta kazna? Opet pričamo o prevenciji. Prevencija kazne, neka budu pet miliona, deset, 150 miliona, što je veća, prevencija će biti bolja. Ovde treba da imamo kaznu maloletničkog zatvora za prekršaj koji na kraju, hvala Bogu, niko ne izriče.
Pričali smo prošli put da nemamo specijalizovana odeljenja prekršajnog suda koja su prošla posebnu obuku da bi uopšte mogli da sude maloletnicima. Rekli ste – ima sedam meseci vremena da se krene sa primenom zakona, pa će se oni primeniti. Moguće je da će se pripremiti, ali ono što se sigurno neće desiti za sedam meseci, to je da se napravi zavod za maloletnike. Nema teorije da se izgradi neki novi zatvor. Za ovih godinu dana ništa niste izgradili, pa nećete ni taj zatvor.
Mi imamo Zavod za maloletnike u Valjevu, ponavljam vam ponovo, gde ima preko 100 punoletnih učinilaca krivičnih dela koji izdržavaju kaznu, gde ima 29 onih koji su bili maloletni kada su učinili krivično delo a više nisu maloletni, i to teška krivična dela, i ima jedno maloletno lice trenutno. Sada vi hoćete u Valjevo da šaljete na 30 dana one koji učine prekršaj. Mislim da je to potpuno neprihvatljivo.
Pomenuli ste na odboru Englesku i kako u Engleskoj, eto, i maloletnici odgovaraju pred sudom za punoletne. Nije Engleska uzor Srbiji nikada bila kada je u pitanju prekršajno zakonodavstvo i uopšte postupci sa maloletnicima. Mi imamo bogatu tradiciju postupaka sa maloletnicima i uzori su bili Nemačka, Švajcarska i Austrija. Ni u jednoj od tih zemalja ne postoji mogućnost da neko ko nije obučen za postupke prema maloletnicima sudi o tome, niti postoji šansa da bude za prekršaje osuđen bilo koji maloletnik na kaznu maloletničkog zatvora. Tamo sudi sudija pojedinac i za prekršaje i za krivična dela, isti sudija, i onda za najteža krivična dela može da izrekne kaznu zatvora, a za prekršaj ne može.
Molim vas da uvažite ove argumente. Nemojte da se igramo sa ljudskim sudbinama i ljudskim životima. Pričamo o licima koja imaju 16 i 17 godina i da ih terate u zatvor gde sede ubice. To prosto nije primereno za prekršaj. Možete da pravite grimase.
U Valjevu se nalaze maloletnici koji su osuđeni za teška ubistva. Sa njima hoćete da stavite u istu prostoriju nekoga ko je učinio prekršaj. Apsolutno smatram da nema svrhe i molim vas da još jednom razmislite. Ako nećete ovo da podržite, molim kolege poslanike iz svih poslaničkih grupa da pogledaju amandman na ovaj član i da pokušamo da pronađemo većinu i da izglasamo ovaj amandman. Hvala.

Na član 81. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Konstantinović, Slobodan Homen, Srđan Miković i Nataša Vučković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.