Hvala.
Reč ima ministar Selaković. Izvolte.

Hvala na onom poređenju sa zidovima. Mislim da sam jedan od onih koji vrlo pažljivo sluša sve amandmane i kada ima potrebe reaguje i govori.
Ako sam malopre govorio da je svrha zakona da i eventualnom učiniocu prekršaja zapreti nekom kaznom koja će mu uslediti, onda onaj koji razmišlja da li će za kaznu od 10.000 dinara biti poslat u zatvor tri dana ili 10 dana, sasvim drugačije reaguje na eventualnog učinioca prekršaja.
Sa druge strane, molim vas da posmatrate Predlog zakona u celini. Pomenuto je, kako u raspravi u načelu, tako i od poslanika i vladajućih stranaka i opozicionih stranaka, da ovaj zakon uvodi mogućnost izricanja kazne rada u javnom interesu. Ako ćete to tako olako da prebrišete i pređete preko toga, mislim da to nije dobro.
Sa druge strane, vezano za to da li će se uzeti kao otežavajuća okolnost činjenica da je neko u periodu od prethodne četiri godine izvršio neki prekršaj ili ne, to je mešanje kruški i jabuka, da ne kažem nečega drugog. Uvođenje u priču zastarelih prekršaja, mislim da je malo bilo neoprezno, a evo i zašto. Ako je neki prekršaj zastareo, njega u evidenciji i nema. Dakle, ako je nekome zastareo neki prekršaj, nema ga u evidenciji.
Sa druge strane, lepo ste i sami pročitali da se u obrazloženju za neprihvatanja amandmana pozivamo na član 329, u kome stoji da se podaci iz evidencije brišu posle četiri godine. Dakle, neka logika postoji. Nemojte se pozivati samo na to što mislim da su bili dobri amandmani i poslaničke grupe DHSS-SPO i poslaničke grupe DS, i onaj ko je bio na sednici odbora kada sam obrazlagao prihvatanje tog amandmana, a bilo je dosta ljudi koji su danas ovde prisutni, seća se da sam tada rekao da postoje argumenti i u korist jedne i u korist druge teze, da je to mač sa dve oštrice i da sam uveren od strane svih poslanika, iako sam i sam imao dilemu koji treba da bude rok zastarelosti, ali s obzirom da su na izradi zakona u dobroj meri učestvovale i sudije prekršajnih sudova, negde sam i razumeo koji je njihov interes da bude taj rok zastarelosti.
Dakle, smatram da su usvojenim amandmanima rokovi zastarelosti, koji su postali sastavni deo Predloga zakona, dobri, jer su sudije prekršajnih sudova nekim drugim dobrim rešenjima ovog predloga zakona u dobroj meri rasterećene, pa onda ne mogu da dobiju, da tako kažemo, dvostruku korist. Dali smo im neke pogodnosti ovim zakonima. Nisu oni ti koji dokazuju postojanje prekršaja ili ne, već onaj ko podnosi prekršajnu prijavu. Dajte onda, ako je njihov posao u neku ruku jednostavniji, da ga završavaju u nekom razumnijem roku.
Tako je i kod ove priče da li dan zatvora treba da bude 1.000 ili 3.000 dinara. Ima logike u onome što podnosioci ovih amandmana pričaju, tu nema spora. Ja čak i pohvaljujem nivo rasprave, što sam malopre rekao i mislim da su nam rasprave sve kvalitetnije i sve bolje. Onda kada smatram da je potrebno, ja ću se oglasiti, ali malopre sam izneo koja je logika razmišljanja zakonopisca u ovom slučaju i ponovo se vraćam na to.
Dakle, da li je veća pretnja nekome zapretiti sa tri dana zatvora ili sa deset dana zatvora? Ali, nije to smisao. Ako uvodimo rad u javnom interesu kao jednu od vrsta kazni, ako imamo tendenciju sve većeg oživljavanja primene te vrste sankcija u Srbiji, a imamo je, za deset meseci je broj kancelarija koje se bave primenom alternativnih sankcija povećan sa sedam, koliko je formalno bilo, a efektivno radilo šest, na 15 i nastavićemo sve dok u svakom sedištu višeg suda u Srbiji ne bude postojala takva kancelarija i primena takvih sankcija u saradnji sa lokalnim samoupravama. Šta više, mislim da je to znatno bolje i efektivnije. Kada pogledate zemlje u kojima je taj sistem sankcionisanja razvijen, videćete da se dve trećine kazni upravo izvršava na takav način, u odnosu na ukupan broj kazni. Nemojte da to previdimo u ovoj raspravi.
Dakle, cilj nije da se ljudi šalju u zatvor, cilj je da se spreči vršenje prekršaja i da se poveća osećaj odgovornosti kada je u pitanju poštovanje propisa. Zato mislim da su jači argumenti na ovoj strani da se amandmani ne prihvate. Kao što sam i malopre pomenuo, dakle, dobro ste citirali član 329, brisanje iz evidencije se vrši nakon četiri godine, a zastareli prekršaji ne ulaze u evidenciju. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Judita Popović, replika. Izvolite.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, pažljivo sam vas slušala, ali zaista nisam sigurna da ste vi pažljivo pročitali ovaj stav 2. člana 42. Predloga zakona.
Dakle, gospodine ministre, radi se o tome da ste vi razdvojili zastarelost, i to onaj rok apsolutne zastarelosti, od posledica koje prate određeni prekršaj. Posledice će nadživeti čak i zastarelost i to brisanje iz krivične evidencije. Ali, prosto, vi morate sve ove članove zakona: 42, 84, 85. i 329. da usaglasite. Vi ćete, ako ostavite u ovakvom formatu član 42, imati slučajeve gde je prekršaj zastareo posle isteka od dve godine i još uvek će moći onaj ko je eventualno napravio neki prekršaj, da pretpostavimo, da ima posledice zbog toga što još nije protekao onaj rok od četiri godine. Vi to morate na neki način da promenite. Ukoliko smatrate da ne, mislim da ste vi u stvari kontradiktorni na kraju u odnosu na početak. To jeste problem koji vas čeka u budućnosti.

Hvala.
Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Vrlo pažljivo vas slušam i vrlo pažljivo čitam Predlog zakona. U Predlogu zakona lepo stoji - ako je od dana pravnosnažnosti odluke do dana donošenja nove proteklo više od četiri godine. O kakvoj zastarelosti
pričamo? Ako je doneta pravnosnažna odluka, nema zastarelosti. Ako je do zastarelosti u drugom slučaju došlo, do zastarelosti može da dođe i zastarelost može da bude i posledica ponašanja učinioca prekršaja, ali u tom slučaju sud nije dobro radio svoj posao, čim je dopustio da zastari, ako ga nije pozivao na vreme i ako nije reagovao na vreme.
Molim vas, pročitajte, kaže – ne može se uzeti u obzir kao otežavajuća okolnost ranije izrečena prekršajna sankcija, ako je od dana pravosnažnosti odluke do dana donošenja nove proteklo više od četiri godine. Postoji pravnosnažna odluka, ne postoji zastarelost.
Ono drugo na šta ste se vi pozivali, da u obrazloženju, pre usvajanja amandmana kojima se prihvataju amandmani koji se tiču rokova zastarelosti, da se u obrazloženju pozivamo na te rokove, ali i na brisanje iz evidencije. Znate, nigde ne piše da ti rokovi moraju da budu isti. To nigde ne stoji.
Prema tome, još jednom, nemojte da mešamo zastarelost sa pravnim posledicama pravosnažne donete odluke. Dakle, tamo gde je do zastarelosti došlo, tu pravosnažne odluke nije bilo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Vi ste želeli repliku. Izvolite.

Ministre, rekli ste - onaj koji razmišlja da li će za 10.000 dinara da ode u zatvor ili ne, ma niko ne razmišlja da li će da ode za 10.000 dinara u zatvor, ljudi nemaju para da plate, pa zato idu u zatvor. Niko ne razmišlja o tome da mu je lepše u zatvoru nego da plati kaznu, nego nema para da plati kaznu.
Sve je povezano, cena u zatvoru je 1.000 ili 3.000 dinara, sa visinama kazne. Povezano je jednostavno. Ako omogućite, ono što smo mi kritikovali, predlagali da maksimum bude 50.000, a ne 150.000 dinara. Ako ostavite da je to 150.000 i dobijete kaznu od 150.000 dinara i nemate da platite, nema imovine, zamenićete to kaznom u javnom radu, u javnom interesu. Pa taj koga pošaljete 150 dana da radi u javnom interesu, on treba da radi pola godine, znači, izgubiće posao, jer ne može i da radi u javnom interesu i da ide na svoj posao. Ili ćete sve to zameniti kaznom zatvora do 60 dana, na šta imate pravo po zakonu.
Ne zna se šta je gore. Znači, nemojte uništavati ljude nerealno visokim kaznama i ovom malom vrednošću od 1.000 dinara, koja zamenjuje dan zatvora ili ne znam koliko sati u javnom interesu.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, slušao sam pažljivo vaše izlaganje. Jeste da je bilo dilema "za" i "protiv", da li kazna zatvora treba da bude, odnosno dan da se zameni sa ovim iznosom, čime bi bila kraća ili duža zatvorska kazna, ali mi niste odgovorili, kada ste doneli odluku da odbijete ovaj amandman, da li ste uradili, ono o čemu sam govorio, finansijsku procenu? Koliko bi Ministarstvo pravde, konkretno Uprava za izvršenje zatvorskih sankcija, uštedelo novca, kada bi se smanjile proporcionalne kazne? To me baš zanima, jer mislim da mi ovde pričamo o milionima evra razlike, s obzirom da smo čuli od kolege iz DSS da je to veliki broj dana u zatvoru kada se zameni. Naravno, vi ste jedini koji imate te podatke u ovom trenutku, odnosno Uprava za izvršenje zatvorskih sankcija Ministarstva pravde.
Zanima me samo, kada ste doneli odluku o odbijanju amandmana, da li ste uradili tu finansijsku procenu? Jer, možda bi vam bilo dosta lakše da sve finansiraju zatvori, jer smo svedoci ovih dana, makar je tako po novinama pisalo, da nema novca, da se zatvorenici prevoze na suđenja, što nije ništa novo, to je i ranije bio problem, pa ste se uvek dovijali, na ovaj ili onaj način, da prebacite sredstva jer je izuzetno važno da se suđenja odvijaju neometano, pogotovo ne da ih ometa nešto što je deo Ministarstva pravde, odnosno izvršne vlasti. Mislim da bi na ovaj način uštedeli i dosta novca. Zato vas pitam još jednom – da li možda imate i finansijsku procenu? Ako je to neki mali iznos koji nije od značaja, mogu da kažem i da nisam bio pravu kada sam podnosio amandman. Hvala.