Hvala na onom poređenju sa zidovima. Mislim da sam jedan od onih koji vrlo pažljivo sluša sve amandmane i kada ima potrebe reaguje i govori.
Ako sam malopre govorio da je svrha zakona da i eventualnom učiniocu prekršaja zapreti nekom kaznom koja će mu uslediti, onda onaj koji razmišlja da li će za kaznu od 10.000 dinara biti poslat u zatvor tri dana ili 10 dana, sasvim drugačije reaguje na eventualnog učinioca prekršaja.
Sa druge strane, molim vas da posmatrate Predlog zakona u celini. Pomenuto je, kako u raspravi u načelu, tako i od poslanika i vladajućih stranaka i opozicionih stranaka, da ovaj zakon uvodi mogućnost izricanja kazne rada u javnom interesu. Ako ćete to tako olako da prebrišete i pređete preko toga, mislim da to nije dobro.
Sa druge strane, vezano za to da li će se uzeti kao otežavajuća okolnost činjenica da je neko u periodu od prethodne četiri godine izvršio neki prekršaj ili ne, to je mešanje kruški i jabuka, da ne kažem nečega drugog. Uvođenje u priču zastarelih prekršaja, mislim da je malo bilo neoprezno, a evo i zašto. Ako je neki prekršaj zastareo, njega u evidenciji i nema. Dakle, ako je nekome zastareo neki prekršaj, nema ga u evidenciji.
Sa druge strane, lepo ste i sami pročitali da se u obrazloženju za neprihvatanja amandmana pozivamo na član 329, u kome stoji da se podaci iz evidencije brišu posle četiri godine. Dakle, neka logika postoji. Nemojte se pozivati samo na to što mislim da su bili dobri amandmani i poslaničke grupe DHSS-SPO i poslaničke grupe DS, i onaj ko je bio na sednici odbora kada sam obrazlagao prihvatanje tog amandmana, a bilo je dosta ljudi koji su danas ovde prisutni, seća se da sam tada rekao da postoje argumenti i u korist jedne i u korist druge teze, da je to mač sa dve oštrice i da sam uveren od strane svih poslanika, iako sam i sam imao dilemu koji treba da bude rok zastarelosti, ali s obzirom da su na izradi zakona u dobroj meri učestvovale i sudije prekršajnih sudova, negde sam i razumeo koji je njihov interes da bude taj rok zastarelosti.
Dakle, smatram da su usvojenim amandmanima rokovi zastarelosti, koji su postali sastavni deo Predloga zakona, dobri, jer su sudije prekršajnih sudova nekim drugim dobrim rešenjima ovog predloga zakona u dobroj meri rasterećene, pa onda ne mogu da dobiju, da tako kažemo, dvostruku korist. Dali smo im neke pogodnosti ovim zakonima. Nisu oni ti koji dokazuju postojanje prekršaja ili ne, već onaj ko podnosi prekršajnu prijavu. Dajte onda, ako je njihov posao u neku ruku jednostavniji, da ga završavaju u nekom razumnijem roku.
Tako je i kod ove priče da li dan zatvora treba da bude 1.000 ili 3.000 dinara. Ima logike u onome što podnosioci ovih amandmana pričaju, tu nema spora. Ja čak i pohvaljujem nivo rasprave, što sam malopre rekao i mislim da su nam rasprave sve kvalitetnije i sve bolje. Onda kada smatram da je potrebno, ja ću se oglasiti, ali malopre sam izneo koja je logika razmišljanja zakonopisca u ovom slučaju i ponovo se vraćam na to.
Dakle, da li je veća pretnja nekome zapretiti sa tri dana zatvora ili sa deset dana zatvora? Ali, nije to smisao. Ako uvodimo rad u javnom interesu kao jednu od vrsta kazni, ako imamo tendenciju sve većeg oživljavanja primene te vrste sankcija u Srbiji, a imamo je, za deset meseci je broj kancelarija koje se bave primenom alternativnih sankcija povećan sa sedam, koliko je formalno bilo, a efektivno radilo šest, na 15 i nastavićemo sve dok u svakom sedištu višeg suda u Srbiji ne bude postojala takva kancelarija i primena takvih sankcija u saradnji sa lokalnim samoupravama. Šta više, mislim da je to znatno bolje i efektivnije. Kada pogledate zemlje u kojima je taj sistem sankcionisanja razvijen, videćete da se dve trećine kazni upravo izvršava na takav način, u odnosu na ukupan broj kazni. Nemojte da to previdimo u ovoj raspravi.
Dakle, cilj nije da se ljudi šalju u zatvor, cilj je da se spreči vršenje prekršaja i da se poveća osećaj odgovornosti kada je u pitanju poštovanje propisa. Zato mislim da su jači argumenti na ovoj strani da se amandmani ne prihvate. Kao što sam i malopre pomenuo, dakle, dobro ste citirali član 329, brisanje iz evidencije se vrši nakon četiri godine, a zastareli prekršaji ne ulaze u evidenciju. Zahvaljujem.
