Hvala.
Na član 41. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Homen, Nenad Konstantinović, Srđan Miković i Nataša Vučković.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dolazimo do jednog amandmana za koji mislim da je izuzetno značajan, za koji ne mogu da verujem da ministarstvo i Vlada nisu imali razumevanje, jer ovaj amandman direktno pomaže i radi u korist  Vlade. Da ga je prihvatila i u korist Ministarstva pravde i ako bi bio usvojen uštedeo bi ozbiljan novac Ministarstva pravde, a znamo da je teška ekonomska situacija.
Ovo govorim jer želim da pokažem da postoji dobra volja. Mogu da se podnesu konstruktivni amandmani koji su u opštem interesu svih.
O čemu se konkretno radi? radi se o nesrećnim situacijama, o čemu smo dosta pričali, kada je već izrečena kazna, kada građani ne mogu da plate novčanu kaznu i jedna od posledica jeste zamena novčane kazne zatvorom. Ono što je predloženo ovim predlogom zakona to je situacija koja je bila i ranije, jeste da se može izvršiti zamena novčane kazne u određenom iznosu za dan zatvora. Pre sadašnjem predlogu taj iznos je hiljadu dinara. Konkretno da kada bi se to prevelo, da bi bilo i građanima jasno, npr. ako se neko kazni pominjanom kaznom od 100 hiljada dinara i to neko ne može da plati on bi išao stotinu dana u zatvor. To su neka tri meseca.
Nije ni 60 dana malo da se ide u zatvor u zamenu za novčanu kaznu.
Suština amandmana koji smo podneli jeste da se podigne iznos novca koji se menja za dan zatvora tako da umesto hiljadu dinara taj iznos bude 3 hiljade dinara, da skratim vremenske periode za 10 hiljada dinara ne bi išli 10 dana u zatvor nego tri dana. To je izuzetno značajno iz perspektive građana jer znamo da su zatvorske kazne štetne, ne mogu nikako povoljno da utiču na učinioce krivičnog dela. Sa druge strane, ne treba zaboraviti da kada država propiše kaznu, o čemu smo danas pričali, želi da kazni učinioca. Znači, sa tih hiljadu dinara neko je već kažnjen. Država ih neće naplatiti jer menja za kaznu zatvora.
Šta se dešava dalje? Kada nekoga uputite u zatvor to košta budžet, poreske obveznike, košta državu. U konkretnom slučaju novac koji ide sa razdela Ministarstva pravde Upravi za izvršenje zatvorskih sankcija koja je sastavni deo Ministarstva pravde. Zato sam i rekao da mislim da je veći interes da se ovaj amandman usvoji ima Ministarstvo pravde. Konkretno, ako dan zatvora košta 2 hiljade dinara. Na hiljadu dinara nenaplaćene kazne ulazite u trošak od 3 hiljade dinara kao država. Zar nije celishodne smanjiti broj zatvorskih dana i samim tim i smanjiti štetu po državu?
U tom smislu mislim da je višestruki interes i građana i ministarstva i Vlade da se ovaj amandman usvoji i zaista mi nije jasno zašto tu nije bilo razumevanja jer ako neki amandman bio dobronameran da pomogne Vladi i ministarstvu to je bio ovaj. Želeo bih da čujem i argumente malo bliže zašto to nije prihvaćeno jer ono što je navedeno u obrazloženju zakona zaista nije adekvatan odgovor. Odgovor Vlade jeste da je tako nešto već usaglašeno sa odgovarajućom odredbom Krivičnog zakonika. Slažem se, ali Krivični zakonik može da se menja. Nije to nešto što je zacementirano. Ako bi ovo izmenili u Zakonu o prekršajima, zašto ne bi ministarstvo uputilo izmene i dopune Krivičnog zakonika pa makar i sa jednim članom.
Mislim da su ogromna sredstva koja bi uštedela država, a opet da bi lako dobili podršku građana, teška ekonomska situacija. Nije ideja da veliki broj građana koji ne može da plati ide u zatvor, jer ako uđemo u takvu situaciju onda, bojim se, nama jednostavno neće biti koristi, niti budućnosti, niti će, ono što je najvažnije, ovaj zakon ostvariti svoju svrhu i suštinu, a to je većinskim delom naplata novčanih kazni.
Prema tome, molim vas još jednom da razmislite o mom amandmanu i da, ako ministar nema razumevanja, u danu za glasanje usvojimo i ovaj amandman. Hvala.

Da li još neko želi reč?  (Ne.)
Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Karić.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 41. amandman je podnela narodna poslanica Olgica Barić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 42. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov i Kenan Hajdarević.
Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zaista verujem da ćete vi usvojiti ovaj amandman, a usvojićete ga zbog obrazloženja koje ste dali, a kojim se odbili taj amandman, koji je u stvari prethodio vašoj odluci da usvojite amandmane na čl. 84, 85. kolega iz DS. Dakle, to ste učinili na resornom odboru i vi ne možete to da radite, a da izostavite ovaj amandman na član 42. i na član 329. Dakle, morate da harmonizujete celokupan propis sa ovim amandmanima koje ste usvojili na Odboru.
Dakle, radi se o tome, pročitaću vam šta smo mi predložili ovim amandmanom. Amandman glasi ovako – ne može se uzeti u obzir kao otežavajuća okolnost ranije izrečena prekršajna sankcija učinioca ako je od dana pravnosnažnosti odluke do dana donošenja nove proteklo više od dve godine. Vi ste odbili sa obrazloženjem gde kaže – Vlada ne prihvata predloženi amandman jer je član 42. stav 2. Predloga zakona u skladu sa odredbama Predloga zakona o zastarelosti pokretanja i vođenja prekršajnog postupka, kao i sa odredbama člana 329. Predloga zakona kojim je uređeno brisanje podataka iz registra sankcija i kojim je predviđeno da se izrečena sankcija pravnom fizičkom i odgovornom licu, kao i preduzetniku, briše iz evidencije po službenoj dužnosti ako kažnjeno lice u roku od četiri godine od dana pravnosnažnosti odluke, kojom je izrečena sankcija, ne učini novi prekršaj.
Dakle, pročitala sam vam sada celovito obrazloženje. Kada ste vi usvojili te amandmane DS, vi ste faktički taj rok od četiri godine smanjili na dve godine. Dakle, više to obrazloženje kojim ste amandman ne stoji i iz tog razloga mislim da ne postoje razlozi da se amandman poslanika LDP ne usvoji.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 47. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Homen, Nenad Konstantinović, Srđan Miković i Nataša Vučković.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.

Samo vas molim da vodite računa da vreme ide od vremena predlagača amandmana.
Od ministra nismo malopre čuli odgovor. Zašto ministar nema razumevanja za to da se dan zatvora računa kao iznos od 3.000 dinara, a ne 1.000 dinara? Opet raspravljamo sa zidom. Ovo je vrlo važna tema. Dali smo vam vrlo značajne argumente koji govore o tome koliko bi se na taj način para uštedelo, a uštedelo bi se para, jer ne bi ljudi bili u zatvoru tri puta duže, a svaki dan državu košta 2.000 dinara. Nema nikakve svrhe, apsolutno nema nikakve svrhe.
Ovde pričamo o represiji bez ikakve potrebe koju vi pokušavate da sprovedete. Pokušavate da je sprovedete u vreme strašne ekonomske krize, a to je na štetu države, jer država mora mnogo više para da izdvaja, to je na štetu građana koji nemaju para da plate toliko visoke kazne. Kao glavni argument smo čuli od strane SNS to da građani nemaju para zbog nekih prethodnih vlada. Nikako da se naviknete da ste vi već godinu dana na vlasti i da morate da preuzmete odgovornost za ono što radite godinu dana.
Čuli ste ovde argument opozicije vezano za povećanje PDV. Videli smo da umete da povećate poreze, PDV je veći, porez na imovinu je veći, svi porezi u ovoj zemlji su veći, kazne treba da budu veće, ali samo ne znam ko će sve to da plati i od čega će da plati, ako imamo podatak da 40.000 ima manje zaposlenih u poslednjih godinu dana. Znači, sada će ovi što su nezaposleni da plaćaju te velike kazne. Neće, jer nemaju, a onda će da idu u zatvor, ali tamo ćete da ih držite za 1.000 dinara jedan dan, pa će da sede svi do 60 dana, pošto je kazna od 60.000 dinara vama prosek za fizičko lice. Kazne su u rasponu do 150.000. Znači, svih 60 dana u zatvoru.
Molim vas, pogledajte još jednom. Amandmani su stvarno dobronamerni. Napravićete uštedu u budžetu iz onoga razdela koji se odnosi na Ministarstvo pravde. Mislim da će vam to mnogo značiti.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov. Izvolite.

Ministar nije bio tu kada sam hteo da odgovorim na njegovo izlaganje. Niko od nas ovde nije protiv kažnjavanja. Naprotiv, mi smo za to da kazne budu adekvatne. Kroz ono što smo pričali predlagali smo neku vrstu progresivnog kažnjavanja, odnosno onog koje je već prisutno u zakonodavstvima širom EU. To je jedan trend modernog zakonodavstva, a to znači da bogati plaćaju više, a oni koji su imovnijeg imovnog stanja plaćaju manje i da se svaka kazna primeri imovnom stanju.
Imamo primer toga gde je direktoru "Nokije" za prekoračenje preko 25 kilometara na čas izreknuta kazna od 116.000 evra i to je urađeno u skladu sa njegovim imovnim stanjem. Kasnije je ona smanjena naknadnom tužbom, ali je izrečena kazna bila 116.000 evra od strane prekršajnog suda za prekoračenje od 25 kilometara na čas.
Ovo rešenje postoji u Italiji gde su kazne od 39 do 3.199 evra, u Grčkoj od 40 do 750 evra i u drugim državama našeg okruženja. Ovde treba da pribegnemo tome da kazne ne budu male, da postoji mogućnost da bogatima, koji imaju para, to bude hir za njihovo iživljavanje, a sa druge strane, da kazne od 50.000 dinara mogu da ugroze egzistenciju. Ako znamo da je plata hirurga u Kliničkom centru 60.000 dinara, svakako je velika kazna 50.000 dinara za njega, a za nekog menadžera koji zarađuje 10-15.000 evra mesečno je ništa.
Ono što je bila naša namera, a to je vezano za ove kazne za izdržavanje zatvora, jer se sve odnosi na visinu i odmeravanje kazni, kazna od jednog dana koji se provede u zatvoru. Idemo u pravcu da treba omogućiti spuštanje tog minimuma kazni, i
to da bude ideja za razmišljanje, kao možda dopuna ovog zakona i da se omogući jedna progresivna stopa kažnjavanja koja će biti pravična i koja će biti u skladu sa imovinskim stanjem svih građana. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, od vas sam zaista očekivala neke odgovore, i na onaj amandman na član 42, i na ovaj amandman na član 47. DS, ali nismo dobili nikakav odgovor. Dakle, kome mi tu govorimo? Da li zaista govorimo zidovima?
Niste objasnili, gospodine ministre. Brzo ste prešli na sledeći amandman. Kako vi zaista zamišljate da smanjite rok apsolutne zastarelosti na dve godine, a da otežavajuće okolnosti, kao posledicu tog prekršaja, vodite još četiri godine? Kako četiri godine otežavajuća okolnost, a dve godine rok apsolutne zastarelosti? To stvara neki problem u ovom zakonu.
Verujte mi, uskoro ćete se pojaviti ponovo u parlamentu sa predlogom izmena i dopuna Zakona o prekršaju, i tada ćete govoriti – eto, vidite kako radi naše Ministarstvo pravde i državne uprave, mi samo fabrikujemo zakone. Nije tačno, gospodine ministre, trebate dobro da napišete zakone i dobro da obrazložite svaki institut koji unesete u taj zakon. Danas vi niste dali odgovor. Vi ne morate da imate ni simpatije, ni antipatije prema poslanicima opozicije, ali bilo bi dobro da sve ono što je racionalno i što je zaista dobronamerno, ako ništa drugo, bar sa nekom objektivnom pažnjom prihvatite da razmislite o tim predlozima i eventualno odlučite u korist tih amandmana.
Dakle, zaista je bitno da li ćete vi nekoga kazniti tako što ćete novčanu kaznu od 1.000 dinara da pretvorite u kaznu zatvora, ili ćete novčanu kaznu od 3.000 dinara pretvoriti u kaznu zatvora od jednog dana. Jako je bitno, kao što je bitno i to da niko ne sme da ima posledice zbog određenog prekršaja, ukoliko je taj prekršaj zastareo, i to apsolutno. To su neke disharmonije o kojima vi morate voditi računa, a ja bih vas podsetila na Zakon o amnestiji, gospodine ministre, koji je i te kako bio problematičan. Tada je glavno obrazloženje zašto se taj zakon donosi bila prenaseljenost srpskih zatvora. Hajde onda malo razmislite kada izlazite sa ovakvim predlozima zakona, a pri tom ne slušate šta vam govore poslanici opozicije.