Reč ima ministar Selaković.

Opet parcijalno. Pominjete Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, a ja ni u jednom jedinom trenutku nisam govorio o nadzoru koji sprovodi Agencija, već sam vrlo pažljivo birao reči, što mi daje za pravo da sumnjam da li ste pročitali strategiju ili niste, jer strategija taj novi mehanizam ispunjenosti akcionog plana predviđa, za razliku od prethodne strategije, i način na koji sam to obrazložio, apsolutno podrazumeva to, a ne ovo o čemu ste vi pričali.
Drago mi je što je prof. Mićunović dao, zaista pružio jednu retrospektivu zloupotrebe prekršajne odgovornosti u prethodnom periodu, ali mi je poznato, uveren sam da je poznato i njemu da su propisi koje je pominjao već odavno stavljeni van snage i da ne važe.
Što se tiče usklađenosti ovih propisa sa propisima koji važe u EU, odnosno sa standardima koje propisuje EU, pa i sama EU u svojim organima donosi podzakonska akta koja povlače sa sobom prekršajnu i administrativnu odgovornost. Namerno izdvajam i jedno i drugo, prekršajnu i administrativnu odgovornost. Dakle, i kod njih postoji mogućnost takvog kažnjavanja, ne na osnovu zakona, već na osnovu onog akta koji je doneo upravni organ, i to prekršajnog kažnjavanja.
Ako se pokaže u skriningu da je ovo potrebno promeniti, to neće biti ni prva ni poslednja stvar. Jednostavno, za takvu promenu za koju se nadam da ćemo u jednom trenutku možda, kada i Evropa bude za to spremna biti u stanju da je sprovedemo, treba da budemo spremni da to radimo. U ovom trenutku, to ne možemo da uradimo, zato što naš sistem na takav način funkcioniše a nije pripremljen na tu promenu niti može da bude pripremljen za sedam meseci.
Što se tiče zloupotreba prekršajne odgovornosti, prekršajnog postupka, koji dovode do ugrožavanja ljudskih prava i građanskih sloboda, apsolutno stoji na istoj liniji da su te zloupotrebe nedopustive i da to više ne sme da se dešava, ali mi nije poznato da se to u Srbiji dešavalo u nekom prethodnom doglednom periodu, pre dvadesetak godina verovatno jeste, u nekom prethodnom skorijem periodu ne.

Replika, gospodin Mićunović.

Gospodine ministre, ja znam srećom da ti propisi više ne važe i nisam o tome govorio, čak sam i rekao - da srećom ne. Ali, ako jednom svratite u Dahau, vi ćete tamo videti jednu veliku parolu pored one Ohajine, koja kaže da "Kada spaljuju knjige, spaljivaće i ljude". Ima jedna druga Santajanina koja kaže, i to stoji uklesano u kamenu "Oni što hoće da zaborave, spremni su da ponove". Ovo što govorim, govorim zato da se nikada ne ponovi i to je veoma važno.
Što se tiče brisanja, odluku o izbacivanju sa Univerziteta, donela je Skupština Srbije i svojom odlukom, nekom vrstom lex specialis ona nikada nije poništena, jer nije ni bila u sistemu nekog pravnog poretka ili nekog pozivanja na neki poseban drugi zakon osim ovoga koji je bio.
Prema tome, hteo bih još jednom samo da kažem, ono sve što sam govorio, govorim u tom smislu da otvorimo polje slobode i sigurnosti za građane što je moguće više, u skladu sa tendencijama koje danas postoje u svetu, a u Evropi su obavezujuće.

Reč ima Nenad Konstantinović.

Ministre, rekli ste – ti propisi su stavljeni van snage i nije bilo u tako bliskoj prošlosti takvih situacija.
Mi se, i većina u ovoj sali vrlo dobro sećamo kraja devedesetih godina. Sećamo se situacije stanja u oblasti informisanja i sećamo se kako je organ za prekršaje u Masarikovoj ulici dan za danom izricao drakonske kazne za razne novine i gasio novine jednu za drugom. Jedna od tih novina je bila Dnevni telegraf, koja je dobila drakonsku kaznu, a posle, pošto nisu uspeli da je ugase, Ćuruviju su ubili.
Dakle, posledice onoga što radi sud za prekršaje, mogu biti strašne. Zbog toga, koliko sam shvatio, i druge poslaničke grupe se slažu sa tim da makar onemogućimo da se uredbama mogu propisivati prekršaji, da Vlada kao izvršni organ može da propiše nešto za šta mogu biti kažnjeni svi građani u ovoj zemlji.
Ja sam u tom smislu spreman da mi napravimo ispravku amandmana ili da se zakaže sednica Odbora za pravosuđe, gde bi zajedno na sednici odbora taj amandman formulisali zajednički na jedan drugi način i da izbacimo iz zakona uredbe, a da ostane sve ono što se odnosi na lokalnu samoupravu i AP Vojvodinu.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen.

Hvala.
Gospodine ministre, razmišljao sam to da vam kažem posle vašeg izlaganja ali mislim da ću morati da malo proširim diskusiju, nevezano samo, s obzirom da sam i predlagač ovog amandmana.
Postavlja se pitanje, zašto su sednice ove Skupštine javne? To ne zato što ćete se vi i ja složiti oko svega što mislimo ili ne mislimo, niti što ja očekujem da ćete vi prihvatiti sve moje predloge, niti zato što sam ja ovde došao da vas besmisleno kritikujem. Izneo sam svoj stav, koji mislim da je legitiman, drago mi je da nisam ostao usamljen, da i druge poslaničke grupe opozicije misle isto što i ja i ostali predlagači amandmana, mislim da nema razloga da se na takav način obraćate, niti meni, niti ostalim predlagačima amandmana, jer ako je neka diskusija bila konstruktivna i dobra, to je bila ova danas. Mislim da nismo mnogo odlazili od teme.
Vi meni kažete – da li ste vi uopšte pročitali Strategiju za borbu protiv korupcije? Gospodine ministre, meni je takva konstatacija, izrečena na takav način, uvredljiva. Ja ne smatram da sam vas nijednom jedinom rečju u svom izlaganju uvredio. Vi vrlo dobro znate, kad postavljate takvo pitanje, da sam ja bio jedan od ljudi koji su radili prethodne strategije za borbu protiv korupcije i koja se dobrim delom naslonila i na ono što ste vi posle izmenili, dopunili, itd.
Možete vi da odbijete ovaj amandman, možete da ga prihvatite. To je nešto što će birači da cene, postoji neko ko to možda gleda, ali, molim vas da u diskusiji pokušamo da držimo određeni nivo, pošto mislim da ja vrlo pristojno razgovaram sa vama te to očekujem i od vas, da takvu poruku pošaljete i nama i građanima koji nas gledaju. Hvala.

Ministar Selaković ima reč.

Zahvaljujem na opasci i verujem da doprinosi kvalitetu skupštinske rasprave koji je svaki put sve bolji i bolji, makar ove rasprave kojima ja imam priliku i zadovoljstvo da prisustvujem.
Na isti način kao što ste vi to rekli, ja mogu da kažem da mene može da uvredi činjenica što ste rekli da nešto treba da bude propisano Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, a pri tom ste govorili osvrćući se na moje reči koje sa tim nisu imale nikakve veze. Zato sam i rekao – taj deo Strategije je potpuno nov. Dozvoljavam i da ste možda pomešali, prevideli, desi se i meni, desi se svakome ko radi. Ali, jednostavno, vratite se na to, vidite šta ste rekli, uporedite sa onim što sam ja rekao, to nema veze sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, a sve vreme ste pričali o tome.