Narodni poslanik Marko Atlagić ima reč.

Poštovani predsedniče, ovaj amandman na član 4. mog kolege Srđana Mikovića i kolege Homena predlažem da se ne podrži, jer smatram da ne postoji niti jedan valjani razlog za drugačije zakonsko rešenje nego kako ga je definisala Vlada, odnosno Ministarstvo pravde Republike Srbije.
Smatram da je neophodno da se zadrži mogućnost da se prekršaji propišu, podvlačim, i propisima Vlade i organa jedinica lokalne samouprave, budući da povrede tih propisa predstavljaju takođe prekršaje. Rešenja koja su sadržana u Predlogu ovog zakona su bila sadržana, kako je i Vlada navela, u svim ranijim zakonima koji su uređivali prekršajnu odgovornost. Nema razloga da takvo rešenje ne bude i dalje propisano, pogotovo ako se ono u praksi pokazalo kao vrlo delotvorno.
Rešenje predloženo amandmanom kolege Homena i Mikovića i drugih kolega dovelo bi do nekažnjavanja za veliki broj prekršaja koji su propisani raznim važećim uredbama Vlade Republike Srbije koje je ona donela sa ciljem sprovođenja zakona, a ne nesprovođenja zakona, a isto tako i prekršaja sadržanih u propisima organa jedinica lokalne samouprave koji su doneti u cilju zaštite ostvarivanja prava građana na lokalnom nivou.
Zbog toga predlažem da se ovaj amandman odbije u celosti i da se podrži zakonsko rešenje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Gospodine ministre, pažljivo slušajući ovu jako bitnu raspravu, mislim da je ovo jedno od centralnih pitanja i da je zaista jedan veliki korak napred u odnosu na postojeće rešenje, naša poslanička grupa je stanovišta između podnosioca amandmana i vašeg stanovišta. Zbog čega?
Ako sudove za prekršaje vraćamo u sudski sistem vlasti, što je normalno i dobro rešenje i izmeštamo ih iz organa uprave, onda i kod nadležnosti ostalih organa treba jasno da znamo koji i za šta nadležan. Skupštine opština, Narodna skupština, pokrajinska skupština su nadležne da donose zakone i odgovarajuće odluke, pa i odluke kojima se propisuju prekršajne odgovornosti.
Vaša argumentacija vezana, primera radi, za Zakon o podsticajima u poljoprivredi ukazuje na ono što smo mi rekli kod donošenja tog zakona, da je on ostavio mnogo toga da se uredi uredbama, a uredbe u stvari treba da budu samo pomoćno sredstvo za sprovođenje tog zakona. Onda dolazimo do jedne nelogičnosti – ono što je nadležnost skupština, sve tri, sada prepuštamo izvršnoj vlasti da svojim odlukama odnosno uredbama koje samo treba da budu pomoćno sredstvo za sprovođenje zakona, propisuju prekršajnu odgovornost.
Zbog toga mislimo da sa iskustvima iz prošlosti, o kojima je pričao i uvaženi profesor Dragoljub Mićunović, mi možemo pričati ne samo o zloupotrebama prekršajnih sudova jer, naprosto, bilo je mnogo situacija kada su ljudi, a prvo desničari u Srbiji lišeni života bez jedne jedine odluke, ili odlukom nekog ko je tada predstavljao vojnu vlast. Mnogi su na Goli otok otišli bez bilo kakvog rešenja, bez ikakve odluke. Ljudi su provodili tamo godine i godine.
Mi smo i u skorijoj našoj prošlosti imali strašne zloupotrebe. I sam sam bio 1993. godine kada je nokautiran naš poslanik u Narodnoj skupštini, Mihajlo Marković. Kada smo zbog toga protestovali, i sam sam bio u zatvoru sa bračnim parom Drašković i znam kako se sudija ponašala. Širila je ruke i rekla zapisničarki – dečko se odlično brani. Naravno da se odlično branim kada govorim istinu, ali to nije omelo sud da po političkom nalogu svima redom odredi zatvorske kazne, a tadašnjeg lidera opozicije skoro na smrt prebili i da ovde ispred Narodne skupštine ubiju policajca. Dan danas se ne zna ko je ubio policajca koji je igrom slučaja bio naš simpatizer i čiji je stric godinu dana pre toga govorio na protestu za Vidovdanski sabor.
Mogao bih da pričam dosta toga, kako su se tada ponašale neke stranke koje su rekle da smo mi prekoračili ovlašćenja i da su demonstranti vršili nasilje nad policijom, što nije bilo tačno.
Ono što je po meni ključna stvar jeste to da mi kod strogog poštovanja nadležnosti skupština, razdvojimo ono što je nadležnost i zadatak skupština od onoga što je nadležnost izvršne vlasti. Tu pre svega mislim na Vladu, pokrajinsko izvršno veće i veća opština i gradova.

Reč ima narodna poslanica Judita Popović.

Hvala gospodine predsedniče.       
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, hajde da se vratimo na obrazloženje koje je Vlada dala kada je odbila ovaj amandman. Iz obrazloženja proizilaze dve konkretne stvari.
Prvo se tiče kontinuiteta, s obzirom da se pozivate na ranija zakonska rešenja u pogledu propisivanja prekršaja. To je jedno, a drugo, pozivate se na mogućnost da mnogi prekršaji ostanu nekažnjeni, zbog ranijih rešenja u pogledu propisivanja prekršaja.
Stvarno bih razumela to vaše držanje kontinuiteta. U krajnjem slučaju i ova vlast predstavlja kontinuitet sa onom vlašću devedesetih godina, ali s obzirom da se radi o Ministarstvu pravde i državne uprave, koju čine mnogi mladi ljudi, prirodnije je da se na neki način distancirate od tog kontinuiteta. Evo vam prilike. Hajde, istaknite ulogu, prevashodno i prioritetnu ulogu predstavničkog tela. Skupština Republike Srbije je predstavničko telo, to je i Skupština pokrajine Vojvodine i to su i lokalne skupštine. Zar nije prirodnije da svaka vrsta prekršaja prođe kroz ta predstavnička tela, zakonodavna tela, odnosno, tela koja donose određene odluke? Zar nije prirodnije što se tiče transparentnosti, javnosti i kontrole javnosti u pogledu propisivanja prekršaja, kada to urade skupština, republička, pokrajinska ili republičke? To je pre svega evropski standard.
Svaki put kada Vlada ima tu mogućnost da svojim uredbama propisuje određene prekršaje, dozvolićete to je nadležnost izvršne vlasti koja prekoračuje te neke standarde koji su toliko kvalitetni u Evropi u smislu donošenja odluka pa i ovih prekršaja.
Imamo jako loše iskustvo kao država u vezi tih odluka koje su ad hok donošene od strane Vlade, pa i u smislu uredbi. Malopre je pominjano šta se sve radilo kada su prekršajni sudovi radili punom parom, upravo na osnovu nekih od uredbi izvršne vlasti, kada je u toj meri represija dignuta na najviši mogući nivo. Mi to više ne smemo da dozvolimo. Evo vam prilike da nešto u tom smislu uradite.
Ne morati vi ovaj amandman usvojiti, ali hajde neka nadležni odbor predloži neki amandman koji bi i vama bio prihvatljiv, a u stvari, išao bi u tom smeru da izvršna vlast nema mogućnost da propisuje prekršaje i u tom smislu kažnjava građane Srbije.
Prema tome, možete da popravite zakonski tekst, o kojem smo mi inače govorili, da sve u svemu i nije toliko loš, ali evo vam prilike da zaista u dobroj nameri mnogo šta učinite, pa da pokažete da zaista ozbiljno mislite da menjate vrednosni sistem u Srbiji, a da to ne ostane samo na deklarativnom nivou.
Molim vas, da mi oduzmete vreme od predstavnika.

Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn. Izvolite.

Dame i gospodo, samo bih rekao par rečenica u prilog toga zašto je ministar u pravu i Vlada, kada imaju takav stav.
Mi možemo da donesemo najbolji mogući zakon, međutim, ako on ne odgovara trenutku u kome treba da sprovodi, onda zaista teoretski možemo da ga podržimo sa različitih pozicija, ali u praksi on donosi loše rezultate.
U tom smislu, hoću samo da navedem jedan primer, upravo kad je u pitanju Vojvodina i rad vojvođanske administracije, na koji način se vidi da je zaista bitno da imate uređen pravni sistem, da imate uređenu državu, da imate uređene državne organe i onda možete da govorite i o odgovarajućim efektima određenog zakona.
Vi ste spominjali informisanje na republičkom nivou. Reći ću u jednom primeru informisanja na vojvođanskom nivou i videćete da je zaista u pitanju kakav vi sistem imate, a ne samo kakav zakon imate. Iako postoji odluka Skupštine Vojvodine o finansiranju jednog lista u Vojvodini i to od 2006. i 2007. godine, odlukom ne Vlade AP Vojvodine, nego odlukom sekretara u Vladi AP Vojvodine, je došlo do nefinansiranja tog lista, iako o tome nije doneta odluka na Skupštini AP Vojvodine.
Dakle, to vam je tipičan primer situacije da mi možemo da donosimo odluke u skupštinama opština, u Skupštini Vojvodine, u Skupštini Srbije, a ukoliko ne uredimo sistem, mi smo i dalje tamo gde smo bili, u jednoj državi koja ne funkcioniše.
Dakle, zašto je u pravu ministar? Mi moramo kroz različiti set mera da uredimo državu i zato i jesmo u procesu pristupanja EU, da ne postavljamo danas zahteve koje možda treba da ispunimo za pet godina, jer jednostavno, mi danas nismo u situaciji da odgovorimo tom trenutku. Zato će mnoge stvari da ostanu nekažnjene i zato ne možemo da odgovorimo datog trenutka kroz ove procedure o kojima vi govorite, jer da bi to uradili, moramo da imamo nezavisno sudstvo, a mi još uvek jesmo u procesu stvaranja nezavisnog sudstva. Moramo da imamo nezavisne prekršajne sudove, jesmo u procesu stvaranja toga, ali, jednostavno imamo ozbiljna opterećenja od ranije.
To je jedini razlog zašto mi moramo da stvorimo mogućnost da na odgovarajući način reaguje, brzo i efikasno, u određenom trenutku Vlada i na taj način da zaista stvorimo garanciju svim građanima da neko za te građane datog trenutka brine, a to je Skupština Republike Srbije, koja kontroliše Vladu. Ukoliko Vlada donese određen stav, onda postoji i Ustavni sud i svi koji mogu to da regulišu.
Dakle, moramo da se izborimo za funkcionisanje sistema, a ne za parcijalna rešenja koja prikazujemo kao sistem. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

 Vrlo kratko ću.
Evo, daću jedan predlog kako iz ovoga da izađemo. Mi smo taj predlog već načuli, ali hajde da ga definišemo. Bilo bi dobro da predsednik Odbora za pravosuđe sazove odbor i ako bi kolege iz DS htele da izmene svoj amandman u tom delu da sklone ovu zabranu u odnosu na to da skupštine gradova i SO propisuju prekršaje za koje mi ili većina u Skupštini misli da je to prirodno pravo, onda da se ide na to da se bar Vladi zabrani da propisuje prekršaje. Po kojoj logici Vlada može da propiše prekršaje, a nije dato, recimo, opštinskom veću da propisuje prekršaje? Ako može Vlada da propisuje prekršaje, onda može i opštinsko veće, a znamo da to ne može, to ne piše u zakonu.
Prema tome, hajde ako možemo da sazovemo Odbor za pravosuđe u toku dana, da ovu stvar raščistimo, da ministar to prihvati i da idemo dalje.