Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih se pridružio ovom apelu koji je uputio predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Stefanović i zaista smatram da u ovom pogledu trebamo biti jedinstveni.
Jedino ne znam, gospodine Stefanoviću, šta je pravi stav SNS? Ono što ste vi danas rekli, što apsolutno podržavamo i ja i DS ili ono što je rekao gospodin Girić, u 17.43 časova, u četvrtak, pre nego što je predsedavajući prekinuo sednicu o vrlo važnoj temi, da biste vi stigli na vrlo važnu proslavu BIA, da li je tako?

Gospodine Veselinoviću, držimo se teme molim vas.

Nisam mislio da bi gospodin Stefanović stigao, nego da biste svi vi stigli na proslavu BIA, oni koji su pozvani, što je vrlo neuobičajeno za Narodnu skupštinu Republike Srbije, da prekida sednicu zbog proslave jedne takve institucije.
Gospodin Girić, pre nego što je sednica prekinuta, gospodine Stefanoviću, je rekao sledeće – isto tako nisu dovoljno transparentno date mogućnosti za detaljno viktimološko ispitivanje žrtava nasilja, odnosno u kojoj meri i koliko sama žrtva nizom postupaka i aktivnosti provocira nasilje, dakle, koliko žrtva provocira nasilje. Kakva je tu njena odgovornost, a posebno u bračnim zajednicama gde su mogućnosti raznih socijalnih, psiholoških i seksualnih manipulacija žena nad muškarcima jako prisutne i neretko zloupotrebljavaju mnogo pre nego što je nastala konačna posledica ovakve provokacije, odnosno fizičkog nasilja u porodici? To zahteva i potrebu za ozbiljnim budućim pristupom u ovom problemu u odnosu polova, čak možda i do donošenja zakona o zaštiti muškaraca.
Isto tako, žene su najčešće psihološki i verbalno, manipulativno, socijalno i ekonomski dominantnije od muškaraca, što izjednačava snagu njihovih oruđa u konfliktu sa rezultatima upoređivanja nasilja. Kada su kolege iz DSS ukazale na sve ono što je gospodin, vaš kolega govorio, on je rekao – možda niste od početka slušali pojedine organizovane, delikventne grupe žena. Dakle, naše koleginice koje su pričale o ovoj temi je nazvao organizovanim delikventnim grupama žena koje deluju, itd.

Gospodine Veselinoviću, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda, pokušavate da prepričate ono što se desilo prilikom prošlog zasedanja. Molim vas da se vratite na temu.

Ja ću sada završiti, predsedavajuća, pošto ste me na vrlo jedan nekorektan način prekinuli.
Nije tema pričati šta je kolega pričao o zakonu i na koji način se odnosi prema nasilju u porodici ženama, deci i muškarcima. Ako to nije tema, ja ne znam šta bi mogla biti drugo tema, ja sam samo pokušao da kažem da bi morali biti dosledniji u odnosu prema zaštiti žena, pa bih onda mogao reći koliko generalno nasilje u društvu provocira nasilje nad ženama, pa koliko amnestije onih ljudi koji su činili nasilje u porodicama je dovelo do novog nasilja, koliko je nasilje u medijima koje imamo svaki dan provocira nasilje, koliko nasilje na ulicama i povlađivanje nasilnicima, dovodi do novih nasilja u porodici.

Hvala.
Gospodine Stefanoviću, želite li repliku? (Da)
Izvolite.

Samo bih još jednom vrlo jasno da iznesem i svoj i stav SNS.
Za nas ne postoji mogućnost da se toleriše nasilje nad bilo kojom ženom. Apsolutno i apsolutno stojim iza toga kao predsednik Odbora za prava deteta, zajedno sa svim kolegama koje su radile sa nama, da takva mogućnost ne postoji u SNS nikad..
Apsolutno ćemo se boriti da svaka žena, ne samo dobije zaštitu, nego da radimo na menjanju svesti našeg društva i da nasilje nad ženama, nad decom, bude nešto što je apsolutno neprihvatljivo, da niko ne može da pomisli na to, a da društvo bude spremno da jasno označi one koji su nasilnici i da pokažemo da će se u Srbiji takva politika sprovoditi.
Samo to želim zbog javnosti da kažem, to je stav SNS.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Vesna Marković. Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, ministre, kolege narodni poslanici, drago mi je što je veliki broj mojih kolega i koleginica govorio o Konvenciji o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. To pokazuje da prepoznajemo nasilje nad ženama i nasilje u porodici kao jedan od najvažnijih problema u našem društvu.
Osnovni cilj Konvencije je pojačavanje kapaciteta ustanova i organizacija koje se bave žrtvama nasilja, kao i definisanje i primenjivanje mehanizama koji će obezbediti postupanje u skladu sa obavezama navedenim u konvenciji.
Ovo je najsveobuhvatniji međunarodni ugovor u ovoj oblasti, kojim su predviđeni mehanizmi za praćenje primene Konvencije, formiranje ekspertske grupe, čiji je zadatak prikupljanje podataka, vršenje analize i objavljivanje rezultata.
Međunarodni monitoring je takođe veoma važan, kao i povezivanje sa drugim državama potpisnicama. U Srbiji je svaka treća žena žrtva nasilja, a nasilje u porodici je najčešći vid nasilja u našem društvu.
Zabrinjavajući je podatak da je nasilje nad ženama u stalnom porastu. Žrtve nasilja očekuju veće angažovanje službi kroz pružanje podrške, preko razumevanja problema, do pružanja pomoći, zato je neophodno angažovanje državnih organa, nacionalnih, regionalnih i lokalnih skupština i uprave, državnih institucija…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, samo mikrofon prema sebi okrenite. Hvala.)
… za zaštitu ljudskih prava, organizacija civilnog društva, ali i sredstava javnog informisanja.
Važno je da sve pomenute organizacije sprovode programe podizanja svesti u javnosti o različitim manifestacijama svih vidova nasilja, njihovim posledicama, potrebi da se nasilje spreči.
Svi mi imamo pravo da živimo u bezbednom okruženju, da se osećamo sigurno. Imamo obavezu da svi zajedno stvorimo društvo koje će se suprotstaviti nasilju.
Iako je ostvaren napredak, ne samo predlogom da se usvoji ova konvencija, već i usvajanje nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici, partnerskim odnosima, mora još mnogo toga da se uradi. Nadam se efikasnijem odgovoru države, posebno kada su u pitanju programi prevencije nasilja.
Dosadašnji program i podrška žrtvama nasilja su nedovoljne, a veoma mali broj nasilnika je procesuiran ili su osuđeni na blage kazne. Dobro je to što u Srbiji postoje sigurne kuće, SOS telefoni, mada u mnogim sredinama nema materijalnih sredstava za ovakvu vrstu podrške. Nadam se da će se državne institucije više posvetiti rešavanju ovih problema, posebno u siromašnim, odnosno manje razvijenim sredinama.
Usvajanje ove konvencije predstavljalo bi veoma značajan korak napred ka rešavanju problema o kojima sam govorila. Podjednako je važno i ekonomsko osnaživanje žena, jer samo ekonomski jaka žena je nezavisna žena.
Na kraju, pozivam sve kolege narodne poslanike da podrže ovu konvenciju. Hvala.