Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, replika.

Hvala vam na nekim odgovorima.
Teško ćete doći do zaključka šta i u kom obimu treba da radi, recimo, Nacionalna služba za zapošljavanje, ako pre toga ne razgovaramo o konceptu. Nama treba klasičan biro rada, kao što je nekada postojao, u jedno vreme kada je ta nacionalna služba, ili kako se tada zvalo, bila jedini ovlašćeni državni entitet, državni organ koji se time bavio, u potpuno drugačijoj ekonomiji i privredi ili moramo da uvažimo i činjenicu da su se u međuvremenu na tržištu posredovanja ili u traženju posla, nalaženju posla pojavili i neki drugi igrači.
Danas imate nenormalnu situaciju. Ovde postoje, ima i u njima problema, ima različitih zloupotreba, govori se o Zakonu o radu i angažovanju radnika na taj način, ali imate ipak nekakvo tržište koje se formiralo. Dakle, ti ljudi rade, nekome i nađu posao. Oni na kraju u mnogim situacijama mnogo bolje taj posao rade od Nacionalne službe za zapošljavanje, onda od njih očekujete da plaćaju poreze kako bi finansirali svoju direktnu konkurenciju koja je zaštićena kao beli medved, država.
Nije to malo, gospodine Krstiću, 35 milijardi dinara je budžet, odnosno svi prihodi Nacionalne službe za zapošljavanje. To se često zaboravlja ovde. Mi njima damo 13 ili, kako ste sada promenili, oko 15 milijardi dinara je direktna dotacija iz budžeta, ali 19 milijardi, koliko je to? To je, da kažemo, 170 miliona evra. Oni dobiju tako što svi zaposleni u ovoj zemlji iz svojih primanja plaćaju neku vrstu doprinosa koja odlazi u tu Nacionalnu službu za zapošljavanje. Znači, 170 miliona evra ili, ako hoćete, 320 miliona evra koliko prođe kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje je gotovo iznos koji smo mi dobili prodajući ispod cene NIS. Znači, za jednu godinu pojedemo NIS, koju smo dali sve sa nalazištima nafte, koja vrede nekoliko milijardi evra. To se dešava kad politika pogreši.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre sa svojim ljudima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti o amandmanu jer me zabrinjava da od jednog čoveka, koji je nekad bio i ministar finansija, da u svom predlogu amandmana kaže da se  briše član 1. i nikakvo drugo objašnjenje. To nije dobra stvar od čoveka koji zna kako  je Predlog zakona o budžetu kompleksna stvar.
Bilo da se briše jedan ili drugi član, vrši se veliki pritisak na koncepciju tog zakona o budžetu Srbije.
Dakle, kada bismo imali suficit koji su oni ostavili deficit, ovaj zakon budžeta bi bio sasvim drugačije rađen. Ne bi bilo tolikih polemika i ne bi bilo toliko amandmana.
Nažalost, dobili smo deficit od 160 milijardi i u ovom vremenu, ovakvom vremenu, kako ste nam ostavili vi, demokrate, drugačije se nije mogao Predlog zakona o budžetu Srbije drugačije napraviti nego ovaj koji je napravljen.
Možda su tu bile druge dve, tri varijante, ali od svih tih varijanti izabran je ovaj na očigled saglasnosti Vlade Srbije i samog ministra.
Mnogim ljudima iz bivšeg režima suficit je normalna stvar, jer o deficitu ne znaju kada je u pitanju njihov kućni budžet, i tako ih ne interesuje kako će se ovde dešavati. Predlažu nešto što je nemoguće u ovakvom vremenu gde privreda ne radi ni 30%. Oni su je uništili od 2000. godine.
Da bi prihodna strana ovog budžeta bila veća sa ovim deficitom koji smo spomenuli, budžet bi bio danas za dva sata završen. Ne možemo se bazirati na ovakav budžet, a ne raspravljati o firmama koje imamo i koje treba da prodamo, a da ništa od proizvodnje ne postoji.
Nema nikoga i nikada neće biti sa štapićem da reši problem ovakvog stanja u Srbiji, ali Vlada naša i sam ministar pokušavaju da na svaki način štednjom, bilo kojom, od mesne zajednice do ove Skupštine, javnih preduzeća, komunalnih preduzeća. Kada bi svi po 20-30%, a to je moguće, samo znaju oni koji su radili u tim preduzećima, znaju da može da se 30% ušpara na raznorazne načine, ne bismo imali ovaj deficit u budžetu i ne bismo danas raspravljali o ovome. Hvala.

Gospodin Srđan Milivojević, po Poslovniku.

Poštovani gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 106.  koji kaže da govornik može da govori samo o onom amandmanu koji je na dnevnom redu, onaj o kome smo već raspravljali i koji je završen.
Meni je žao što na ovom satu nema zvona, pa da ljudi mogu da se probude kada uđu ovde u salu u 12, da odzvoni 12 puta gong i onda bi se neko probudio i znao bi o čemu se radi.
Razumem nervozu pred sednicu Predsedništva SNS, ko će da pretekne, ko neće, šta će biti, ali ajde da se malo ljudi ipak presaberu i da vidimo šta se ovde radi, šta je na dnevnom redu.
Razumem da svako ima pravo da se uključi u raspravu kada misli da je to potrebno zbog njegovih birača i zbog njega, ali ipak da o onome o čemu smo završili raspravu, sad ponovo naknadno ne raspravljamo.

Hvala, gospodine Milivojeviću.
Reč ima gospodin Mlađan Dinkić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, ja se javljam po ovom amandmanu.
Nadam se da ste shvatili šta opozicija želi da vam kaže celo ovo jutro. Zapravo, sam ministar finansija, bez kolega u Vladi koji treba da podstaknu privredni rast, nema nikakve šanse da napravi niti stabilnu situaciju u makroekonomiji, niti može da pomogne povećanje standarda.
Vi ste ovde predložili da do 2017. godine padaju plate i penzije u javnom sektoru. Jeste rekli da će svake godine rasti po 1%, a predviđate već inflaciju. To su vam rekle kolege iz poslaničkih grupa.
Kao neko ko je vodio budžet, razumem šta je ta strategija, ali šta je problem? Ako vi istovremeno nemate u Ministarstvu privrede i Ministarstvu poljoprivrede, pre svega, izvore bržeg privrednog rasta, vi činite da to smanjenje standarda penzionera i zaposlenih u javnom sektoru bude uzaludno, jer ljudima smanjujete penzije i plate želeći da smanjite učešće penzija i plata u bruto domaćem proizvodu, a bruto domaći proizvod je nula. Ne raste.
Vi ste predvideli 1% rast. Nema šanse da imate rast kada ste smanjili budžet za poljoprivredu, kada ste ukinuli posledice za investicije. Ne kažem vi, nego vaše kolege iz Vlade, to sam na početku rekao. Odakle će da se poboljša život ljudi ako nema privrednog rasta? To je pitanje svih pitanja.
Ako pogledate kako se kretao privredni rast u Srbiji, bila su neka bolja vremena, to priznajem i druga situacija u svetu. Od 2004. do 2006. godine bruto domaći proizvod je rastao od 5% do 8% godišnje. Krenuo je da pada kada je izbila svetska ekonomska kriza. Pao je 3,5% u 2009. godini, da bi se onda, zahvaljujući baš tim subvencionisanim kreditima koje je jedan poslanik, kolega ovde iz vladajuće stranke kritikovao, ponovo podigao na 1,6% u 2010. i 2011. godini. Kad su ti subvencionisani krediti ukinuti privredi, onda je ponovo pao u 2012. godini na minus 1,7%.
Bez upumpavanja novca u privredu i bez investiranja u poljoprivredu nema privrednog rasta.
Najbolje je da pogledajte podatke o strukturi rasta u ovoj godini. Ova godina je bolja maltene od svih posle 2007. godine, jer će rast biti 2,4%. Zapitajte se zašto je bolja. Bolja je zato što je poljoprivreda iznela jedan deo toga rasta i zato što su neki delovi industrije to učinili, pre svega, izvozno orijentisani sektori, pre svega automobilska industrija i elektronika, deo farmaceutske industrije, industrija nameštaja. To su grane koje su rasle u ovom periodu.
Da li onda nije logično da se više novca da za poljoprivredu i da se još više novca da za nove investicije u izvozno orijentisane grane i plus da se podstaknu i domaća i srednja preduzeća, da se povežu sa tim najvećim izvoznicima u lanac dobavljača, pa da se proširi i poveća izvozna baza?
Šta hoću da vam kažem? Ako gledate samo jednu stranu, onu koju vi vodite i za koju ste nadležni, a to je fiskalna strana, bez veze sa industrijskom politikom i agrarnom politikom nema niti zemlja šanse za uspeh, niti vi kao ministar finansija, jer vi ovde gasite požar time što napadate najveće budžetske stavke, a to su plate i penzije, njih smanjujete, ali nema tog efekta smanjivanja ako ne raste bruto domaći proizvod mnogo brže nego što projektujete. On ne može da raste bez investicija. O tome ja pokušavam sve vreme da govorim.
Vi radite pola stabilizacione politike. Nedostaje vam ova ofanzivna druga komponenta. Zato je ta mera smanjivanja plata i penzija u odsustvu ovih drugih uzaludna, jer će vam deficit i dalje rasti po osnovu rasta kamata na kredite. To i sami znate, bez obzira što ste smanjili subvencije poljoprivredi, bez obzira na to što ste ukinuli investicije u privredi.
Ono što je najgore, reforme o kojima vi govorite i siguran sam da ih želite, vaše kolege su ih zaustavile u drugim resorima. Pogledajte šta se dešava u privredi. Ako imate ta preduzeća u restrukturiranju, kada sam završio moj mandat, ostavio sam negde oko 150 tih preduzeća. Pa, i dalje je 150.
Zašto čak i za ona preduzeća za koje je bilo interes od ozbiljnih strateških partnera da se investira u njih, da se unaprede, zašto to nije završeno? Zašto je odbijen beloruski „Amkodor“ koji je hteo da preuzme nekoliko delova „Petoltke“, jer je to najjača kompanija u Belorusiji? Zašto niko neće da priča sa ozbiljnim investitorima za „Magnohrom“? Mole ljudi iz rukovodstva, bio sam u Kraljevu, dođite, niko u Vladi neće da primi investitore koji mogu da podignu kompaniju. To je prosto nerazumno.
Zašto nije potpisan ugovor da se gradi nova fabrika „Gorenje“ i „Panasonik“ u Zaječaru, iako smo predugovor potpisali, ja i gospodin Vučić zajedno? Treba da napravi milion veš mašina godišnje i da pravimo 250 miliona evra izvoza, kao da u Zaječaru ima toliko fabrika koje dobro rade. Nema. Potrebno je obezbediti više posla.
Ovo govorim da vi prenesete vašim kolegama, jer vi ako radite u Ministarstvu finansija vaš je postao na fiskalnim stvarima, a Ministarstvo privrede ne radi ništa ili bavi se nekim fiktivnim čišćenjima bilansa propalih firmi.
Pitam vas sada, to sam vas pitao i kad smo pričali u onom našem internom razgovoru – u čemu je svrha čišćenja bilansa kompanija koje su propale još pre 20 godina, IMT, FAP, „14, oktobra“? Kog ozbiljnog investitora zanima potraživanje dugovanja i zalihe FAP-a? Treba li nekome da platite da ode čak u Priboj, pošto to nije blizu i pošto nema dobrih puteva, pa onda da mu dodatno platimo, kao država, da kao „Fijat“ uloži u „Zastavu“, da neko uloži u FAP? Treba li neko „Mercedesu“ platiti to, a ne da se mi plašimo da se FAP ne proda u bescenje, da se „Prva petoletka“ ne proda u bescenje, a 20 godina niko živi da se zainteresuje za njih?
Onda se pravi aritmetička knjigovodstvena operacija čišćenja bilansa, gde se radnici zaluđuju, konvertovaćete vaša potraživanja u kapital. Pa, kom je radniku u interesu da bude suvlasnik FAP-a? Šta da radi sa tim suvlasništvom u propaloj firmi? Ili da bude suvlasnik IMT, sa opremom starom 40 godina? Kako možete da slušate da vas kolega koji vodi privredu zaluđuje sve u Vladi, čitavu javnost, sa tim nekakvim ličnim kartama propalih preduzeća?
Mogu da zamislim i to je u redu da se radi lična karta „Telekoma“, EPS, rudnika zlata, ako ga imamo, ali čemu uopšte raditi? Još traže da te firme, koje nemaju ni za plate, angažuju procenjivačke kuće da im urade izveštaj po međunarodnim računovodstvenim standardima. Pa zašto Ministarstvo ne plati ovlašćene revizore, koje ima po zakonu? Svi ti podaci postoje, treba samo neko da im složi. Ovde teraju ljude koji imaju mašine stare 30 godina, nemaju grejanje u halama, da oni rade izveštaj po međunarodnim računovodstvenim standardima.
Cela Srbija se smeje tom vašem kolegi Raduloviću, ali šta je vaš problem? To što mu se Srbija smeje, to je njegov problem. Vaš problem je što, ako ne bude bilo privrednog rasta, a neće ga biti jer su ukinuti podsticaji za investicije, smanjen budžet za poljoprivredu, džaba to što ljudima koji rade u javnom sektoru smanjujete plate i to ne ove godine, sledeće, nego do 2017. i penzionerima. Kako oni mogu živeti bolje, ako ne raste proizvodnja? To je problem. Razmislite o tome. Ne možete sami na to da utičete, ali ste deo te Vlade gde se bez podrške vaših kolega vi tu zaista uzaludno trudite.
Još jedna stvar. Ove godine, što je zaista veoma bitno, privredni rast biće 2,4 što je bolje nego što je bilo, ali nedovoljno za Srbiju. Moglo je da bude 5%, samo da je građevinarstvo ostalo na istom nivou kao prošle godine. Građevinarstvo, koje je prošle godine inače bilo loše, jer je bilo na 50% ispod pred krizne 2008. godine. Međutim, ove godine u odnosu na tu lošu prethodnu, građevinarstvo je opalo skoro 40% i to je oborilo indeks ukupnog privrednog rasta.
Zašto zaista vaše kolege ne iznesu pred nas poslanike konačno taj zakon o planiranju i izgradnji, gde se ukidaju birokratske procedure? Zašto tri milijardi evra, koje stoje još iz doba 2007. godine za investicione projekte u Srbiju, od Svetske banke, Evropske investicione banke, drugih međunarodnih finansijskih institucija, konačno ljudi koji se bave infrastrukturnim projektima ne krenu da koriste?
Žale se svi da nema para za investicije, a imamo preko tri milijardi ne povučenih kredita na koje se plaćaju penali. Vi to dobro znate, jer se penali plaćaju preko Ministarstva finansija. Tražio sam od ministara da vidimo o čemu se radi, ali nemoguće je to radi u Vladi koja radi ne sa jednim motorom, nego radi sa četvrtinom jednog motora. To je nemoguće. Taj avion ne može da leti, mora da padne i da se nažalost sruši.
Vama želim sve najbolje, ali razmislite o ovome što sam vam rekao.

Reč ima ministar Krstić.

Mislim da je ovo tema  za razgovor kada bude dođe budžet. Tu će biti i ministar privrede, pošto se odnosi na taj deo. U budžetu postoje mere za privredni razvoj. Odlično znate, bilo je i na javnoj raspravi da se sprema novi zakon o privatizaciji i stečaju koji su razlog što je odgođeno rešavanje firmi u restrukturinju, ali pošto to nije tema zakona o budžetskom sistemu, rekao bih da je uputno da ostavimo to za sledeću nedelju. Hvala.