Hvala vama.
Sada zatvaram krug replika. Zaista smo iscrpeli temu u slučaju Šapca.
Reč ima Miodrag Nikolić.
Miodrag Nikolić nije u sali.
Reč ima Zoran Babić. Izvolite.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj deseti saziv je treći saziv u kojem učestvujem. Bio sam prisutan kada su se usvajali mnogi zakoni koji su nažalost bili opšti, bili besmisleni, bez ikakve odgovornosti i bez ikakvih vremenskih okvira. Nažalost, i u prošlom sazivu se tako nešto dešavalo. Zakon o osiguranju je dva puta odlagan, da se kompozitna društva razdvajaju na životna i neživotna i zbog toga sam izuzetno ponosan što ćemo prestati sa tom praksom i u narednih mesec dana doneti jedan sistemski, veoma važan Zakon o osiguranju.
Što se tiče ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, po mom skromnom pravničkom mišljenju, ovo je jedan tehnokratski zakon, zakon koji jasno definiše zaduženja, koji jasno definiše obaveze, koji jasno nalaže koje su obaveze poverioca, koje su obaveze Agencije za privatizaciju, koji jasno određuje vremenske okvire koji su veoma bitni, jer Srbija kao društvo više nema vremena za gubljenje, nema vremena za opšte stvari, nema više vremena za kolektivnu odgovornost, već za odgovornost institucija i onih koji te institucije vode i odgovornost pojedinaca koji u tom postupku učestvuju.
Ovim zakonom se ne dobija na vremenu, ovim zakonom se daje posao i poveriocima da svoja potraživanja jasno definišu i odrede ih nominalno koliko iznose, daje posao i Agenciji da da predlog u 90 dana, da da predlog kako će se te obaveze namiriti i ni jedna loša poruka se ne daje ovim zakonom. Zbog toga će Srpska napredna stranka u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji.
Postoji mogućnost da ovim zakonom neko od poverioca prihvati šta mu Agencija za privatizaciju bude dala kao predlog, pa ćemo neke od tih firmi u restrukturiranju bar rešiti. Nisam preveliki optimista, ali, kao što je i gospodin Selaković rekao, neka neka od tih 162 firme u restrukturiranju dobije šansu, nastavi da živi, pa je to uspeh.
Ukoliko poverioci ne budu prihvatili takav način rešavanja, pa bar smo nešto uredili, bar smo popisali, bar smo rekli koje su to firmi u restrukturiranju, kome duguju i koji su to iznosi. Bar će na taj način uređenjem biti atraktivniji i prihvatiljiviji za privatizacije i za buduće strateške partnere. To je vrednost ovog zakona.
Da li će ovih 150 dana biti dovoljno? Vidim po nekim amandmanima koji su predati da neke kolege smatraju da taj rok treba i da se produži. Uvek sam za kraći rok, uvek sam za više angažovanja, ali sam uvek, ne za podelu odgovornosti, već za tačno označavanje ko je za šta odgovoran, a videćemo se u ovoj sali i za 150 dana od dana usvajanja ovog zakona. Videćemo ko je koliko posla uradio i koliko je ta oblast koja je toliko mračna firmi u restrukturiranju, koja odnosi kao rupa bez dna godišnje 750 miliona evra. Lepo je govorio kolega Jovičić da svake godine sa 750 miliona dolara bačenih, da na taj način dajemo pola deficita budžeta Republike Srbije, da sa tim novcem ima mnogo manje šanse za neke mlade ljude sa mnogo više ideja koji žele da otvore firme, koji žele da naprave budućnost u ovoj državi.
Žao mi je što ću jedan deo svog izlaganja koristiti za neku vrstu replika na kritike koje sam čuo u današnjem radu. Spočitano je zašto se radi u subotu. Izvinjavam se kolegama ako su imali preče obaveze subotom, izvinjavam se onima koji su planirali možda da prime platu samo, a da u interesu građana rade eventualno dan ili dva. Poruka SNS i sa promenom radnog vremena, poruka i sa mnogim stvarima koje se tiču državne uprave je takva da ova Vlada Republike Srbije želi da zaposli i da zasuče rukave, ne samo Vladi, ne samo ministrima, ne samo Narodnoj skupštini, želimo da Srbija zasuče rukave. Kome to ne odgovara, kome ne odgovara da radi subotom i nedeljom i danju i noću, u interesu građana Srbije, može slobodno da kaže, pa ćemo videti da li će sledeći put dočekati i tih 6,08% podrške.
Spočitano je da ništa nije urađeno, da je neefikasno. Mogu da se složim da je brzina veoma bitna i da bih bio mnogo srećniji kada bi se neke stvari u našem društvu dešavale brže, ali izlazeći iz stanja kada se nije dešavalo ništa i ulazeći u ovu brzinu rešavanja problema, srećan sam jer učestvujem u tom rešavanju izazova našeg društva.
Znate, firma koja se nekada zvala „Jugoslovenski aerotransport“ nije bila u restrukturiranju, ali je gutala 55 miliona evra godišnje subvencija. Taj isti JAT, a sada „Er Srbija“, angažovanjem bivše Vlade Republike Srbije, angažovanjem sadašnjeg premijera, a vidim da nekima ovde ne odgovaraju prijatelji, ne odgovaraju Emirati, ne odgovaraju ljudi koji imaju novac, koji na Srbiju gledaju prijateljskim očima, koji ovde žele da ulože, žele da rade, žele da grade, žele da zaposle našu državu, pa ne odgovaraju. Kome onda mislite dobro? Građanima, Emiratima, sebi? Kome? Nikome.
Isti taj JAT koji je gutao do prošle godine 55 miliona evra subvencija godišnje, sada u ovom trenutku je otvorio 33 nove destinacije na koje se leti iz Beograda. Taj isti bivši JAT, a sadašnja „Er Srbija“ je imala u ovom kvartalu rast ukupnog broja putnika za 65%. Taj isti JAT, koji je pod bivšim režimom gutao 55 miliona evra, sada ima rast prihoda od 45%. Taj isti bivši JAT, a sadašnja „Er Srbija“, koja je u bivšem režimu gutala 55 miliona evra, sada ima rast kargo prevoza za 50%. Ta ista „Er Srbija“ je dobila prvi „Erbas 320“, koji je stigao pre nekoliko dana, a drugi će stići tokom leta. I to ne odgovara nekome. Zašto je ta kritika zlonamerna? Zato što je upućena građanima Srbije i to samo zbog političkog neistomišljeništva ili, ne bih želeo da koristim, možda i političke mržnje.
Spočitano je i da se ništa ne radi, da se samo govori, da se samo najavljuje.
Malopre sam govorio i ponoviću – mere Vlade Republike Srbije o kojima se danas ovde malo govorilo jeste da će se od ponedeljka u privredu Srbije upumpati milijardu i 200 miliona evra sredstava koja će biti po veoma povoljnim kamatnim uslovima od 5,8% na dinarski kredit, koji su bukvalno poklonjeni zato što je Vlada Republike Srbije opredelila 60 miliona evra za subvencionisanje tih kredita. To je jedan veoma značajan input privredi Srbije.
Zašto ga do sada nije bilo? Zato što su banke korišćene da bi eventualno neke političke partije, kao u prošlosti, dobijale kredite bez ikakve garancije. Ne znam, poštovani prijatelji, poštovane kolege, da li ste vi bili u prilici da dobijete kredit bez garancije? Da li je iko u Srbiji mogao da dobije bez političke podrške, bez političkog miga, da dobije kredit bez ikakve garancije ili garantujući sredstvima ili robom koja je daleko manjeg iznosa od onog kredita koji se dobija? Kome je ispostavljen taj račun? Građanima Republike Srbije. Sada će banke koristiti i služiti za podsticaj privrede, a ne za pljačkanje građana Srbije.
Ne znam zašto smeta najava podsticaja i podsticajnih mera za građevinsku industriju? Šta je pandan? Zašto smeta ljudima „Beograd na vodi“? Zašto smeta nekome u ovoj sali upošljavanje građevinske operative? Šta nudite zauzvrat? Možda projekat „Stepe Stepanovića“? Smetaju vam možda ti jeftini stanovi koji će se dobiti, a dobiće se zato što će država davati i infrastrukturu i zemljište, ali ne da bi neko to naplatio, već baš da bi ti stanovi bili jeftini, već baš da bi ta građevinska industrija, koje nažalost u Srbiji ima sve manje i manje, mogla da funkcioniše, mogla da radi. Da li je možda pandan projektu „Beograd na vodi“ možda „Belvil“, pašnjak pored Hrama Svetog Save? Ne znam šta je pandan? Šta je to toliko podiglo građevinsku industriju u prethodnih 10, 12 godina, a sada smetaju prijatelji, smeta projekat koji će promeniti geografiju Beograda, smeta projekat koji će zaposliti Srbiju, smeta projekat koji će dovesti hiljade i hiljade ljudi u Srbiju, ljudi koji imaju novca, koji žele da ulože, pa neka ulože makar i za stan u tom „Beogradu na vodi“, a kamo li za poslovni prostor ili za nešto više u industriji Srbije.
Nažalost, kada ljudima u Srbiji pomenete privatizaciju, prvi osećaj je pljačka, otimačina, katanci, zatvaranje, otpuštanja radnika. Srpska napredna stranka nije učestvovala u tom procesu, ali je dala doprinos. Dala je doprinos zato što, a i o tome su kolege danas govorile, zato što je Verica Barać pominjala i ukazivala na 24 sporne privatizacije. Evropska unija oko koje, Bogu hvala, postoji konsenzus puta Srbije ka EU, nam je ukazivala, godinama unazad smo dobijali packe zbog čega se ne rešavaju 24 sporne privatizacije? Zbog čega je morala da dođe 2012. godina i preuzimanje odgovornosti od strane SNS, koordinacija službama bezbednosti od strane gospodina Aleksandra Vučića, da bi ljudi u Srbiji koji se bave istragama počeli da rade svoj posao bez straha da će ih iko nazvati i reći – toga procesuiraj, ili toga nemoj da procesuiraš i bilo je dovoljno 18 meseci da se postupak u tih 24 sporne privatizacije završi i da dobije sudski epilog.
Kolege iz raznih krajeva Srbije, ja sam im zaista zahvalan zato što se brinu o svom mestu, brinu se o kraju iz kojeg dolaze, ukazivali su na privatizacije, nesretne, sporne, one koje su ostavile ljude bez posla. Ja sam im zahvalan jer ljudi koji su ostali bez posla u tim firmama danas će možda biti bliži pravdi, biće zadovoljniji, znaće da nisu zaboravljeni. Neće živeti bolje, ali će znati da od strane ove Vlade, od strane SNS, od strane koje su poslali da ih predstavljaju u ovom visokom domu nisu zaboravljeni. Ja vam se zahvaljujem i to morate da radite na svakom mestu.
Čuli smo danas i da 2.266 privatizacija obavljeno u Srbiji, a da od 2.266 je samo 28 bilo uspešno. To je jedan procenat uspešnih. Slažem se sa kolegom Martinovićem kada je rekao, uslovno uspešnih, jer analizirajući podatke koje ne nosimo na papiru, već koje dobijamo od Agencije za privatizaciju, u tih 28 uspešnih privatizacija 20 je smanjilo broj zaposlenih, a osam povećalo. Jeste vrednost tih uspešnih privatizacija zato što i dalje žive, zato što i dalje zapošljavaju, zato što su i dalje generator razvoja tog kraja. Ali se i slažem kada se kaže uslovno, jer je ovih 20 uspešno privatizovanih, odnosno relativno ili uslovno uspešno privatizovanih je bez posla ostavilo 10.211 ljudi. Deset hiljada dvesta jedanaest sudbina, 10.211 porodica, a kada na te uspešne dodamo ove neuspešne dobili smo katastrofu. Zbog toga je osećaj kada ljudima u Srbiji kažete privatizacija pomisle na pljačku, pomisle na zatvorene, pomisle na katance, pomisle na svo ono zlo koje je privatizacija našem društvu donela.
Srpska napredna stranka ovim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji želi da da šansu i priliku za 162 firme u restrukturiranju da se probude, da se razdrmaju, da iskoriste svoj potencijal koji imaju, da iskoriste državu koja želi da pomogne. U tome je razlika u politikama, jer mi ne brojimo pomoć kada iz budžeta zahvatimo pa kupimo četiri kamiona u FAP-u za celu Vojsku Srbije, a kada se nabavlja 400 autobusa onda dajemo to „Solarisu“ i nekim drugim zemljama, već želimo rešenja koja su održiva i za taj kraj i za te ljude koje žive u tim firmama. Sistemskim, jasnim zakonom o privatizaciji biće jednom za svagda, nadam se i siguran sam na jedan pošten, korektan i okrenut budućnosti proces jednim zakonom, sistemskim zakonom o privatizaciji koji ćemo doneti do jula meseca moći da završimo, ali uz snažnu perspektivu da završimo proces privatizacije u našem društvu.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima Dragan Šutanovac. Izvolite. Imate 13 minuta i 10 sekundi i dve minute 0,2 sekunde ako ćete koristiti poslaničko vreme.

Hvala na preciznosti. Ovo je danas bila jako interesantan diskusija koja uglavnom ili se vrlo malo bavila ovom temom koja je na dnevnom redu. Zakon koji je danas ovde pred nama je prosto tehnički i mislim da je Vlada morala, s obzirom da ista koalicija već je pune dve godine na vlasti, morala je da ima konkretnija rešenja za pitanje privatizacije u Srbiji ukoliko postoji ovoliko žuči i ovoliko loše energije u odnosu na to što je rađeno ranije, a ne da nastavi da privatizuje po istom principu i da kritikuje bivšu vlast.
Nisam se spremio, da vam kažem iskreno, da govorim o 90-im godinama jer sam slušao kako je 802-ih i 90-ih godina u nekim gradovima bilo fenomenalno i kako su određene fabrike zapošljavale desetine hiljada ljudi, samo ti ljudi nisu primali plate i nisu imali posao, imali su radno mesto bez posla i bez plate. To najbolje može da se vidi kada pogledate statistiku od 2000. godine do 2012. godine. Šta se desilo u tom periodu?
U tom periodu bruto domaći proizvod je uvećan za oko 300%. Svake godine oko 25% je naš bruto domaći proizvod rastao od 2000. godine do 2012. godine. To je prosek.
Znate šta se desilo 2012. godine? Imamo pad od 1,6%, a onda u 2013. godini imamo rast od 2,5% zahvaljujući pre svega „Fijatu“, što ćemo se složiti da nije rezultat rada ove vlade, već upravo onih vlada koje su bile ranije.
Godine 2012. je izvoz iz naše zemlje četiri puta veći nego što je bio 2000. godine i to je realno ono što se desilo u Srbiji u tih dvanaest godina i to će biti zabeleženo statistički, uz sve napore da objasnite kako su devedesete godine bile kud i kamo bolje. Ta činjenica naprosto ne stoji i podaci pokazuju da je nešto drugo činjenica.
Devizne rezerve kao što sam rekao 2000. godine su bile 200 miliona, 2012. godine 11 milijardi, oko 55 puta više. Sada su nešto opale, pošto ova Vlada i taj novac troši i činjenica je da naprosto statistički pokazatelji pokazuju da mi u protekle dve godine imamo pad, realan pad životnog standarda, pad plata i pad penzija i to je nešto što je statistički dokazano.
Zaposlenost u februaru mesecu ove godine je niža nego prošle godine u istom mesecu za 1,6%. Možemo da pričamo o 200, 300, o milionima onih koji su izgubili posao u tranziciji, ali ono što je činjenica ove godine je lošije nego prošle, a prošle je bilo lošije nego 2012. godine. To su podaci koje izdaje Državni zavod za statistiku i to je nešto što svi u Srbiji znaju.
U isto vreme imamo povećanje nezaposlenosti, u februaru je izašla na 29,9%, odnosno 0,2% više nezaposlenost nego što je bila prošle godine, odnosno u prethodnom mesecu. To sve ukazuje da i pored želje da nas ovde glasno govoreći ubedite da je u Srbiji blagostanje i da vi samo niste imali vremena da popravite to što su svi oni pre vas uništili, naprosto to tako nije.
Ova Vlada je, neću reći loša, ove dve koje su bile prethodne su najlošije od 2000. godine, ova Vlada ima šansu da to popravi, ali prvo mora da popravi ono što je sama pokvarila u protekle dve godine.
Mi smo se danas okupili ovde zbog toga što je prošle godine Vlada donela Akcioni plan po kome jedan od poslova koji se tiče restrukturiranja preduzeća trebao da se završi do određenog roka, Vlada je sama sebi zadala zadatak, a danas smo se okupili ovde da taj datum pomerimo, jer Vlada po tom pitanju nije ništa uradila. Da li je 162 ili 164 nisam siguran, vidim da ministar isto nije siguran, ali nije ni važno, ali da li je rešena ijedna. Nije rešena nijedna. Nijedna nije rešena. Neka bude kriva Demokratska stranka za sve što se dešavalo, prihvatićemo svu odgovornost za to što se dešavalo, evo sve neka ide na nas. Recite nam samo u kom segmentu privrede se danas oseća boljitak?
U isto vreme povećani su svi porezi, od poreza na dobit, poreza PDV, na računare, itd, itd. Budžetska rupa je još veća, u isto vreme dramatično se povećava zaduženje.
Imamo najavu sada novog zaduženja od 1,2 milijarde na identičan način kako je to radila i naša Vlada. Tada ste to kritikovali, sada hvalite. Nije problem zaduženje. Problem je što se u Srbiji ne živi bolje i što se ne vidi ni jedan, apsolutno nijedan projekat, sem tog virtuelnog projekta „Beograd na vodi“, protiv koga nemamo ništa, jer ga nema, ne postoji. To nije prvi projekat koji ne postoji koji je najavljen. Kada bude postojao, kada skočite kažite hop i kažite ovo je ono što smo mi uradili.
Pričali smo o FAP-u. Nije istina da je FAP imao godine kada nije proizvodio nijedan kamion ili vozilo. To je notorna neistina. Između 150 do 200 vozila je izlazilo iz FAP-a i u najgorim vremenima sankcije do 2012. godine, 150 vozila, a 2013. godine 30 vozila, a ove godine nijedno vozilo. Prosečna plata je bila 30.000 dinara, a sada su ljudina minimalcu i taj minimalac ne primaju i pod ovom Vladom, koalicijom su štrajkovali na pruzi, a ne pod Vladom pre te.
Slična stvar se dešava i sa „Jumkom“. Prošlog leta mediji nisu prenosili kada su radnici „Jumka“ zatvarali auto-put Beograd-Solun. To je bila stvar koja se nije desila za javnost u Srbiji, a činjenica je da po prvi put u poslednje četiri godine, tamo je štrajk već četiri meseca, tamo su ljudi imali povećanje plata duplo, efikasnost između 70 i 90% od onih dva do tri meseca, a danas je štrajk.
Da li može da bude kriv onaj koji je ostavio 90% proizvodnju ili onaj koji je napravio da imamo štrajk i da se ništa ne radi.
Kada sam govorio o tome da sam ja verovatno jedini, nisam hteo nikoga da uvredim, naprosto, posao mi je bio takav, da sam bio i u FAP-u i u „Jumku“, „Krušiku“, „Slobodi“, „Prvom partizanu“ i voleo bih onda gospodina iz Valjeva da pitam, izvinite, da li je danas bolje u „Krušiku“ nego pre dve godine? Da li danas Fabrika „Krušik“ radi bolje nego pre dve godine? Zbog čega se otpuštaju ljudi koji rade na privremenim i povremenim poslovima? Zbog čega je manje radnika danas u „Krušiku“ nego što je bilo pre dve godine?
Znate, kada smo doneli irački ugovor, rekli su u Valjevu – istorijski ugovor, ugovor veka. Gde je novi ugovor veka? Zbog čega ga nema? Zato što ovde ne možete da napravite ambijent u kome će neko da proizvodi, možete vi samo da se sporite sa mnom koliko hoćete, ali podaci su takvi. Ako se nastavi ovakva politika, „Krušik“ propada. Slična stvar može da se desi drugim fabrikama namenske proizvodnje, ista stvar može da se desi „Zastava“ kamionima, gde smo proizveli novi prototip kamiona koji je trebalo da služi za vojsku i policiju, taj projekat je propao.
Ljudi, hteli vi to da priznate ili ne, kada se vratite u svoje gradove, svaka vam čast, rekli ste vi nama za sve što ste imali da nam kažete. Bolje je bilo i 1985, 1998. godine i 2001, a danas je najlošije. Od vas se traže rešenja.
Ako mi nismo nudili ta rešenja ili nismo znali, nismo umeli, u redu, građani su nas kaznili, glasali su za vas, sada je vreme da vi date rešenje.
To je prosto i jednostavno. Rešenja su takva da u svakom segmentu života svi ljudi lošije žive. Uveli ste solidarni porez, oporezovali najelitniji deo naše državne administracije, najobrazovaniji deo, sada to ukidate. Rekli ste da je to fantastična mera, a sada se ukida ta mera, sada se oporezuju svi.
Planirate smanjenje penzija koje su minimalne, 24.000 je prosečna penzija, ako im uzmete 10%, od čega će ljudi da žive?
Sve je to ono što ste vi nama ponudili, a danas u ekspozeu, u medijima, u priči gospodina ministra, ja kažem da to nije dobar put za razvoj Srbije niti je to dobar put za razvoj našeg društva. Privreda tek ne može da se razvija, ukoliko se ne stabilizuje naše društvo, ukoliko nemamo, izvinjavam se, ako možete da ne dobacujete, jer ja ću vam rado odgovoriti i sada i posle, samo mi nemojte dobacivati, mislim na gospodina pozadi.
Nije vreme, ima vremena, 16 minuta plus dva jednako je 18, znam da vam smeta, ali samo polako, tek sam počeo. Nemojte imati dilemu.
Od 2000. godine do 2012. godine u Srbiju je investirano stranih investicija oko 15 milijardi evra. Ako podelite to na svaku godinu, na tih 12 godina, to je 1,25 milijardi evra svake godine.
U 2012. godini, 2013. godini u zbiru ste imali jednu milijardu, a danas ima samo 92 miliona u ovoj godini.
Znači, u dve i po godine imate nešto više od jedne milijarde. Kako mislite da preživite i kako mislite da preživi srpska privreda i na koji način, kada nama treba optimalno između milijardu i po i dve milijarde evra.
Naravno, velike priče „Mubadala“ četiri milijarde, „Beograd na vodi“ tri milijarde, „Etihad“ ne znam više koliko milijardi, jer taj ugovor nisam ni video, „Al Dahra“ tri milijarde u poljoprivredu, neki čipovi, sve je fantastično i sve podržavamo, samo da vidimo.
Ako nas ubedite da je to prava priča, možemo da podržimo, ali kada će to da se realizuje?
Život ne može da čeka vas koji planirate nešto, a nemate realizaciju. Nemojte kada optužujete opoziciju, imajte respekta prema tome da je vaš zamenik premijera bio zamenik premijera i u našoj Vladi, da je vaš ministar za trgovinu i turizam, bio ministar i u našoj Vladi, da je gospodin Velimir Ilić bio ministar i u našoj Vladi.
Kada pitate za „Magnohrom“, pitajte gospodina Velimira Ilića šta je on učinio da ta fabrika u Kraljevu krene da radi, odnosno koliko je njegovo delo da ta fabrika ne radi.
Uvaženi predstavnici građana Srbije, želim da vam kažem da nismo, nažalost, današnju sednicu sproveli na način na koji smo trebali. Žao mi je, ali način na koji se ophodite prema onome što je radila bivša vlast nije, u najmanju ruku, primeren.
Niko od vas ni jednog momenta ne kaže da u sklopu privatizacije se desilo nešto što vi niste ni mogli da zamislite, da je Srbija otkupila svoj deo „Telekoma“, koji ste vi, kada ste bili u toj istoj koaliciji sa drugim nazivima na vlasti, prodali. Znači, Srbija je za 500 miliona evra otkupila „Telekom“ koji danas možete ponovo da prodate.
Da li ste nešto tako uradili u ove dve godine? Niste. Znači, nije dovoljno samo kritikovati, nije dovoljno prosipati čaše žuči, jer to je nešto što neće doprineti boljitku pre svega vama. Vaš uspeh je uspeh Srbije. Vaš uspeh je uspeh nas. Ako vi uspete da napravite boljitak, boljitak će biti i za nas.
A pro po građevinske industrije, opet da kažem – prvo skoči, pa kaži hop. Znači, Ministarstvo odbrane je u svojih pet godina rešilo oko 5.000 stambenih pitanja svojim pripadnicima. Jedan od projekata je bio najveći projekat u ovom delu Evrope, u to vreme, „Stepa Stepanović“. Pošto po pravilu ne možete da priznate da je nešto bilo dobro, vi to omalovažavate.
Šta se desilo u realnom sektoru? Desilo se da je u prošloj godini rad građevinske industrije opao za 30% u odnosu na pretprošlu godinu. Znate koliko napora sada treba da uložite da se to vrati na ono što je bilo, pa tek onda nastavi napredovanje da bude bolje? Neće vam tu pomoći to što ćete kritikovati bivšu vlast koja vam je ostavila to što vi kažete da nije dobro. Ukoliko se ne posvetite tome kako ćete naći rešenje za ovo što vama dolazi u susret?
Voleo bih da postoje realni preduslovi da u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Valjevu, Kraljevu, nije važno gde, zaista stanovi mogu da koštaju 380 evra, ali dajte da to ne govorimo pre nego što vidimo da postoji zaista idejno rešenje, projekat, objašnjenje kako je to moguće, pod kojim uslovima, koliko će to koštati građane Srbije pojedinačno, koliko će koštati sve nas zajedno? Pod kojim uslovima neko dobija zemlju besplatno, primare i sekundare besplatno, dobija komunalno opremanje besplatno i zbog čega srpski investitori ne mogu to isto da dobiju besplatno? Zbog čega? Mislite da nema ljudi koji hoće da investiraju ako im date besplatno zemljište i dozvolite da oni to rade?
Govorim o domaćoj industriji, govori o podsticaju domaće industrije, gospodo. Dve godine ste na vlasti kako u Srbiji, tako u velikom delu gradova i opština širom Srbije. Siguran sam da ste mogli da sugerišete svojim gradovima i opštinama da upravo oni možda kupe nešto u tom FAP-u, kao što smo mi to radili u Ministarstvu odbrane. Siguran sam da ste mogli da stimulišete nekoga iz policije ili vojske da nastave proces opremanja Vojske Srbije sa uniformama iz „Jumka“.
Ovo vam govorim dobronamerno, jer se dugi niz godina nije desilo da se Vojska Srbije oprema domaćom uniformom. Praksa je bila, pre nego što sam ja postao ministar, da to rade privatnici. Sad je to radio „Jumko“. „Jumko“ domaća proizvodnja od pamuka do finalnog proizvoda. Podržite to.
Nemojte ovog leta ponovo da ne možemo da putujemo do Vranja, jer su zatvorili autoput, a to može da se desi, i niko više gladan stomak neće da podnese, bilo čiju torturu. Niko se više ne plaši. Ljudima je došlo do ovde. Ako možete da im pomognete, pomozite, ako ne možete, kažite – ljudi, mi ne možemo, šta vi predlažete?
Vidim da postoji veliki stepen nervoze. Žao mi je. Bićemo vam kamen u cipeli, ne da bi vas opominjali, već da bi vas podsticali da malo brže trčite.
Uvaženi kolega, zavrnite rukave…

Potrošili ste sad vreme, kolega. Oba vremena ste potrošili. Hvala vam.
Narodni poslanik Zoran Babić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Član 107. Dostojanstvo Skupštine. Ako neko u ovoj sali, nema pravo nikome drugome da govori, kaže da ne deluje ili deluje kao neko ko zasuče rukave, mene nije sramota da zasučem rukave.
Član 107. dostojanstvo Narodne skupštine ako znamo da narodni poslanik… (Isključen mikrofon.)

Greška je u sistemu. Molim vas malo za strpljenje. Izvolite.

Ako jedan narodni poslanik drugom narodnom poslaniku iz njemu znanih razloga zna ili ne zna da li ume da zasuče rukave, možda da me je pozvao na mobu na pašnjaku druge klase pored Hrama Svetog Save, kada je gradio svoj dom, pa možda bih mu kolegijalno pomogao i pokazao mu koliko mogu da zasučem rukave, ali pri tome nije zasukao ni svoje rukave, a kamoli druge.

Nisam razumela u čemu je predsednik tu involviran?

Dostojanstvo Narodne skupštine je prekršeno izgovaranjem neistina da je u Srbiji gore u protekle dve godine nego što je bilo ranije.
Strašno je i prst u oko je stavljati ljudima u Srbiji koji su od 2008. do 2012. godine ostali bez posle. Godine 2008. 13% nezaposlenosti je bilo u Srbiji. S pravom skrećete i spuštate pogled, 2012. godine 26,2%. Apsolutno ništa niste uradili. Ni u evropskim integracijama ništa niste uradili. Ništa niste uradili ni kada je rešavanje zamrznutog konflikta na Kosovu i Metohiji u pitanju. Podsećaću vas šta je prethodna Vlada radila i malo će biti ovih dva minuta, ali iznošenje neistina stavljanjem prsta u oko ljudima koji su ostali bez posla, zaista je unižavanje dostojanstva Republike Srbije.
Što se tiče samih investicija, žao mi je što prethodni govornik smatra da je direktna investicija u Srbiju prodaja imovine Miroslava Miškovića „Delezu“. Ako je to reforma, ako je to investicija u Srbija, zaista…