Hvala.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre Selakoviću, drago mi je, gospodine ministre, što vas vidim ovde u ovom visokom domu. Vi ste od svih ministara bivše Vlade najviše boravili u ovoj skupštini, po mojoj evidenciji 33 puta, što govori o vašoj aktivnosti, ali i poštovanju ovog visokog doma i građana Srbije.
Mi danas imamo na dnevnom redu izmene i dopune Zakona o privatizaciji. Proces privatizacije je započet kao svetski proces pre više od dvadesetak godina iniciran u Ujedinjenom Kraljevstvu od strane Margaret Tačer. Kako vidite, proces je globalan, a zahvatio je ne samo bivše socijalističke zemlje i zemlje u razvoju, nego i razvijene zemlje. Sve su vlade žurile da se reše državnih preduzeća, mada poneke još oklevaju ne bi li ih još malo koristile za sopstveno obogaćenje.
Što se Srbije tiče, prvi talas privatizacije pokrenula je još Savezna vlada Ante Markovića 1989. godine, sa korekcijom 1990. godine. Srbija je 1991. godine donela sopstveni Zakon o svojinskoj transformaciji. Taj proces, uz izmene i dopune zakona nekoliko puta, kako vidimo, traje i do danas. Nova Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, već je u ekspozeu tom problemu poklonila izuzetnu pažnju. Od svih vlada u Srbiji od 1805. godine do danas, a u tom periodu, dakle u periodu od 209 godina, Aleksandar Vučić je 73 čelnik izvršne vlasti, ekspoze premijera Aleksandra Vučića je najtemeljitiji, najsveobuhvatniji i sa tačno utvrđenim planom i programom Vlade na svim poljima života i rada, pa tako i na polju privatizacije. To je ono što uliva poverenje, ne samo nama poslanicima, nego i svim građanima Srbije.
Upravo je u referatu naglašena agresivna privatizacija državne imovine, kao i definisanje načina i stvaranje odgovarajućeg zakonskog okvira za rešenje pitanja preduzeća u restrukturiranju. Srbija trenutno ima, kako rekoste vi, gospodine ministre, 164 preduzeća u restrukturiranju i njihovo stanje je u najvećem broju slučajeva ekonomski neodrživo. Direktan i indirektan trošak države iznosi više od 800 miliona dolara godišnje od ovih preduzeća. Prioritet države mora da bude da se u ovom procesu zaštite radnici i da se za jedan deo preduzeća nađe strateški investitor, za šta se Vlada u svom ekspozeu gospodina Vučića i opredelila.
Fokus države, rekao je premijer u ekspozeu, treba da se usredsredi i na ona preduzeća koja mogu da zapošljavaju veliki broj radnika i koja imaju izglede da profitabilnu posluju. Vlada će posebno voditi računa o našim državnim preduzećima koja su tada u teškom stanju. Svake godine te kompanije gube, kako rekoh, preko 800 miliona koje plaćaju svi građani Srbije. Neka od tih preduzeća ne proizvode ama baš ništa vredno od prodaje. Neka od njih imaju održiv poslovni model, ali se njima loše rukovodi, imaju loš menadžment. Neka od njih su koristila da se pojedinci obogate kroz odlivanje velikog broja sredstava.
Dame i gospodo, suština izmena i dopuna ovog Zakona o privatizaciji jeste u tome da će preduzeća u restrukturiranju biti zaštićena od prinudne naplate još pet meseci. Zapravo, stavljaju se u isti položaj državni i privatni poverioci i uspostavlja se moratorijum na prinudnu naplatu do kraja godine. Ovaj zakon spada u set zakona vezanih za reformu naše privrede, odnosno načina na kojima će naša ekonomija funkcionisati, što je jedan od tri temeljna zadatka kojima će Vlada Republike Srbije biti posvećena, a koje je definisao naš premijer Aleksandar Vučić u svom ekspozeu.
Koristim priliku ujedno da mu prenesem podršku velikog broja građana Srbije, a posebno dela intelektualne javnosti, da ustraje u sprovođenju reformi, za šta mu i mi poslanici dajemo nesebičnu podršku.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pošto je ovaj predlog zakona tehnički preduslov za donošenje sistemskih reformskih zakona, kako reče i gospodin Selaković, pozivam vas, posebno vas iz opozicije, da u danu za glasanje date svoj glas za ovaj zakon i time sudelujete u procesu ekonomskih reformi, za koje se opredelila Vlada Republike Srbije i većina građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem profesore Atlagiću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, narodni poslanici, smatram da je ovo danas bila kvalitetna rasprava u kojoj su svi iznosili određeno, da kažem, viđenje situacije i činjenica je da u Srbiji postoji 167 preduzeća u restrukturiranju koje moramo da izbavimo iz ove krize u kojoj se nalaze. Činjenica je da gubimo 750 miliona dolara svake godine, a zamislite šta bismo mogli da uradimo sa tim novcem ukoliko bismo taj novac upumpali u zdravu privredu, u zdrave temelje našeg društva i sistema koji želimo da uspostavimo u našoj zemlji.
Prioritet države svakako će biti zaštita radnika i o toj temi smo čuli dosta i u ekspozeu premijera naše Vlade. Petnaest godina se čekalo na privatizaciju i na okončanje tog procesa, ali nismo videli da su prethodne Vlade zaista shvatile svoj posao i sve ono što su govorili, veći deo skoro, većinu tih stvari nisu ni ispunili.
Ono što je važno, a to je da imamo 2.266 privatizacija od toga je svaka četvrta propala, znači, preko 500 privatizacija i zato je zaista teško slušati DS kada govore šta će se desiti za pet meseci. Gospodo, videli smo šta se desilo poslednjih 15 godina i zapravo za vreme DS i pošto je ovde gospodin Šutanovac jedini danas branio DS i očigledno ostali funkcioneri imaju preča posla, jer naravno da ih uopšte ne zanima šta se dešava u srpskoj privredi, jer dok je ona bila zdrava i dok su imali šta da očerupaju oni su tu bili, a sada imaju preča posla oko prevlasti u svojoj sopstvenoj stranci. Ali, suština je da u to vreme kao i gospodin Živković koji je danas bio više van sale, nego što je bio u sali, a dva sata mu je kartica bila u aparatu iako nije bio ovde, više nije bio ni u Vladi u kojoj je bio 2003. godine.
Suština je da su privatizacije svakoga dana od 2000. godine pa na ovamo propadale, ali su privatne firme onih koji su te privatizacije sprovodili svakoga dana rasle i cvetale. Zato imamo i Dragana Đilasa koji je milijarder u ovoj zemlji, a koji je učestvovao u toj privatizaciji, tačnije, sa ljudima koji su bili u toj privatizaciji, koji su sprovodili tu privatizaciju, doveo Beograd do abnormalno velikih dugova u visini od milijardu evra.
Ono što je takođe važno naglasiti jer smo čuli ovde predstavnike DS koji kažu – a šta će biti sa FAP? Samo bih da podsetim sve u ovoj sali da je Grad Beograd napravio jednu nabavku pre dve godine gde smo kupovali 200 autobusa i nisam video ni volju, ni želju bivšeg gradonačelnika Beograda, odnosno predstavnika DS da naruči barem pet autobusa iz tog FAP-a, pa makar da su napravili za 10 godina te autobuse, ali da pokaže brigu o srpskoj privredi, da pokaže brigu o tom FAP-u, jer vidim da se sada brinete kako će FAP da opstane. Zapravo, sa jednom odgovornom politikom SNS, FAP neće propasti pokušaćemo da postavimo preduzeće na zdrave noge.
Ali imamo onda jednu istu situaciju u jednom beogradskom preduzeću „Ikarbus“. Da li je moguće da se niste udostojili da kada se ta nabavka od 65 miliona evra sprovodila, barem nabavite pet autobusa od „Ikarbusa“ pa da ljudi koji rade u Zemunu imaju šansu da prežive, da dobiju plate koje zarađuju i rade po osam, čak i po 10 sati dnevno, kako bi napravili srpski proizvod koji može da se koristi i u našoj zemlji, a i u inostranstvu. Ne, uzeli smo stranog proizvođača 65 miliona iz kredita smo poklonili nekome, jer to je bio jedini način na koji se ophodila prošla beogradska vlast, a i pretprošla Vlada u kojoj je akter bio Mirko Cvetković.
Ono što je važno napomenuti, a to je da je ovo samo tehnički deo ovog zakona, da Zakon o privatizaciji će uslediti u narednih nekoliko meseci i da će imati više segmenata kojima ćemo se baviti i koje ćemo pokušati da unapredimo, a to je pre svega oročavanje završetka privatizacije, da znamo više kada je taj konačni rok, jer ovde smo danas čuli predstavnike opozicije koji neće podržati ovu tehničku izmenu, ali su zato i 2001. godine i 2003. godine i 2005. i 2007. i 2010. godine to uspešno podržavali, jer to nije bilo pet meseci, to je bilo gotovo 13 godina. Tada im ništa to nije predstavljalo problem, šta je 13 godina za Srbiju koja je potpuno uništena jednom neodgovornom, populističkom, korumpiranom politikom.
Takođe, zakon će podstaći ekonomski rast i definisaćemo ulogu države u samom procesu privatizacije. Ono što je važno, a to je da će formirano telo ispred Vlade Srbije biti potpuno profesionalno, da ćemo iskoreniti politiku iz javnih preduzeća i u sprovođenju tačnije odlučivanju puta njihovih sudbina, što će doneti sigurno bolji rezultat, jer gde god se politika u nekoj većoj meri umešala tu smo videli kakvi su rezultati. Tu se razlikuje SNS, kao što vidite i sa nestranačkim kadrovima, kao što vidite da u većini komisija zapravo i jesu ljudi koji su stručni koji ne moraju biti ni u jednoj partiji i mi smo ponosni zbog toga.
Gospodin Šutanovac je rekao da je Srbija zadužena 21 milijardu evra. Da, ali i to ne krijemo. Rekli smo da smo se zadužili pet ili šest milijardi da bismo vratili, servisirali određene dugove. Ne krijemo da ćemo se zadužiti i još jedan određeni deo sredstava ćemo povući kako bismo mogli da servisiramo vaše kamate od 10%, odnosno 13% koje ste uzimali godinama unazad, jer ste kupovali socijalni mir i nikada niste smeli da dođete u situaciju da prihvatite odgovornost i da kažete istinu. Građani su politiku SNS ocenili kao politiku poštenja, politiku istine, zato što smo rekli kakva je situacija i priznali smo odgovornost za ono što smo možda mi uradili ukoliko smo bili za određene stvari krivi.
Takođe, se nada da ćemo u narednom periodu i ova izmena zakona zapravo i donosi nešto što ranije nismo imali. S obzirom da optužujete da će se tek sada ustanoviti određena potraživanja poverioca. Da, ali od 2003. godine niko se time nije bavio. E, pa da, u narednih 30 dana ćemo znati koliko je ko dužan, koliko ko ima određena potraživanja i konačno ćemo uvesti sistem u našu zemlju. Molim vas da samo DS ne drži predavanje o privatizaciji jer gotovo 28 uspešnih privatizacija, 500 neuspelih privatizacija. Dobili smo, kao što ste najavljivali da će ekonomska kriza biti strateška šansa za Srbiju. Dobili smo umesto 200 hiljada radnih mesta koje ste obećavali, 200 hiljada ljudi na ulici i to zapravo jeste vaša politika i zaista me ne iznenađuje što nema više predstavnika DS ovde, jer ne biste imali ni šta da kažete. Hvala.

Hvala.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Dragan Šutanovac. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući. Uvažena gospodo i dame, ja sam verovatno jedini u ovoj sali koji je bio i u tom FAP-u i u „Jumku“ i u „Krušiku“ i u „Slobodi“, „Prvom partizanu“ i u mnogim drugim fabrikama i znam kakvo je stanje zatečeno 2008. godine i znam kakvo je stanje koje smo ostavili 2012. godine. Ministar je ovde bio, da kažem, izuzetno častan kada je rekao da imate potencijalno rešenje. Potencijalno rešenje imate za nešto što ste vi stvorili kao problem, jer je taj FAP radio. Upravo je Ministarstvo odbrane naručivalo kamione iz FAP-a. Upravo je Ministarstvo odbrane razvijalo novi kamion u  Zastava kamionima. Taj projekta ste takođe zaustavili. Upravo je Ministarstvo odbrane, odnosno Vojska Srbije i Pošte šilo uniforme u „Jumku“ koji od 1. januara ove godine štrajkuje, a poslednje četiri godine duplo više su povećane plate. Produktivnost koja je bila dva do tri meseca godišnje je skočila na 90% godišnje.
Znači neću pričati o frazama, populizmu, demagogiji, o privatizacijama za koje kažete da je učestvovao Dragan Đilas. Recite mi u kojoj privatizaciji konkretno je učestovao Dragan Đilas. Niti ću vas optuživati za nešto što nije tačno. Takođe razumem, ne znam da li je stvar kulture, obrazovanja, nerazumevanja matematike, ako se pozajmite pet i po milijarde da vratite stare dugove, onda dugujete isto kao ranije. Ako se pozajmite pet i po milijarde pa sa 14,5 skočite na 21,5 onda to nije zbog vraćanja starih dugova, onda je to nova pozajmica. Ako pričate o domaćim proizvođačima, interesuje me koliko učešće će domaći proizvođači imati u tom Beogradu na vodi koji se daje na dlanu Arapima. Gde je tu srpska industrija, građevinska. Zbog čega nudite našu zemlju Al Dahri. Zbog čega Mubadala treba da uzme prostor u Inđiji bez ičega….
(Predsedavajući: Vreme.)
Malo pre je gospodin Babić govorio tri minuta i dozvolili ste mu. Možete i sada 15 sekundi preko ovoga. Nije baš kolegijalno. Hvala vam.

Ja nisam predsedavao i molim vas da se držite vremenskog ograničenja. Zahvaljujem vam.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja vas molim, molim pojedine poslanike da sve prisutne u sali ne potcenjuju. Dakle, kada neko kaže – ja sam jedini u ovoj sali koji je bio, pa onda nabroji preduzeća, a mi drugi nismo bili nigde i ne znamo ništa. Do pre godinu i po dana sve je bilo fantastično. Kad je tako dobro radio FAP, „Jumko“, „Krušik“ i svi koje ste nabrojali, pa zašto ne posluju tržišno? Zašto FAP ne izvozi kamione? Zašto nema tri, četiri hiljade zaposlenih? Kada je tako sjajno bilo u „Jumku“ koji su vodili vaši kadrovi, zašto su radnici „Jumka“ izašli i blokirali auto-put?
Jeste, sve smo mi uništili. Ranije je tekao med i mleko.
Predsedavajući, molim vas samo da poslanici ne dobacuju dok ja govorim, jer ću biti prinuđen da ja dobacujem njima dok govore, a to nije na nivou moje pristojnosti.

Ja vas molim da niko ne dobacuje. Poslaniče Šutanovac, molim vas da se držite Poslovnika.

I da je tako sve, sve smo sve mi uništili, sve je bilo sjajno, samo ne znam kako to građani ne prepoznaše da je sve bilo tako sjajno i kako je to građanima zasmetalo što je za četiri godine ostalo 400 hiljada ljudi na ulici? Ja vas molim da nam ne zamazujete oči. Prvo ste pričali da će nas zaobići svetska ekonomska kriza. Onda ste rekli da ćemo mi ojačati u svetskoj ekonomskoj krizi, da nas neće nikako pogoditi. Nije nas uopšte pogodila.
Izuzetno uvažavam, poštujem i cenim pojedine poslanike vaše stranke koji se jave i diskutuju ovde vrlo argumentovano, vrlo dobro, vrlo utemeljeno, ne jeftino. Nemojte molim vas ovde ljudima takve stvari da pričate. Ja sam iz tog kraja jugozapadne Srbije koji je FAP stvorio i meni ste našli da pričate kako je FAP mnogo dobro radio. Meni ste našli da pričate o tome, a ja vam kažem da je bilo nekoliko godina kada iz FAP-a jedna jedina prikolica, a ne kamion, nije izašla u periodu od prethodnih 15 godina. To je jedan od retkih gradova koji je doživeo izuzetno jaku depopulaciju, odlazak stanovništva odatle. Uporedite rezultate dva popisa pa ćete da vidite. Ali, FAP nije samo Priboj. FAP je i livnica u Prijepolju. Jel tu nešto žestoko radilo? Ja se sećam da je tamo radio tekstilni kombinat „Ljubiša Miodragović“, gde je bilo blizu tri i po hiljade zaposlenih. I to je nekako odjednom nestalo. Da ne nabrajamo samo preduzeća iz tog kraja, ima i drugih krajeva u Srbiji.
Nemojte ovde da pričamo građanima bajke kako je sve odlično radilo i onda je došla ta neka užasno zla stranka na vlast koja je sve to uništila. Ja mislim da je to apsolutno nekorektno. To je vređanje građana Srbije. Građani su za ovu Vladu dali svoj ubedljiv glas, a o rezultatima rada nekih prethodnih vlada takođe su dali svoju ocenu i glas.
Mi možemo ovde da razmenjujemo naše stavove, naša mišljenja, ali nemojte da vređamo elementarnu inteligenciju građana. Građana koji žive u tim krajevima gde ta preduzeća grcaju u problemima dugi niz godina. Postoje čitave grane privrede koje su u Srbiji gotovo apsolutno uništene. Kako je moguće da imamo potpuno uništenu kožarsku industriju? Kako je moguće? Industriju koja je izvozila svoje proizvode iz Srbije u vreme i sankcija i ratova. Šta se to desilo? A s druge strane imamo decenijsku priču o poljoprivredi, o razvoju i ratarstva i stočarstva.
Da, rekao sam, imamo potencijalne partnere. Vi niste imali ni potencijalne. Šta je sada tu problem? Imamo potencijalne partnere koji su spremni da nam pomognu da nađemo rešenje. Da li će to biti lako? Neće nikako biti lako. Da li će tu država morati da preuzme jedan teret na sebe? Moraće. Nikome nije jednostavno da dovede investitora u svoju zemlju, a dovesti investitora koji će da proizvodi kamione u gradu do koga nema autoputa, u gradu do koga postoji samo jednokolosečna pruga?
Zašto je pravljen FAP tamo? Pa u neko vreme to je bila strateški potez da se pravi na tromeđi tri republike, ali u takvoj situaciji danas naći nekog investitora?
Kolega Jovičić je pomenuo slučaj „Ikarbusa“. O kakvoj brizi vi pričate o tim preduzećima? U gradu Beogradu su kupljeni autobusi stranog proizvođača. Danas kada pitate tadašnjeg vašeg direktora „Ikarbusa“ kakav je bio efekat toga na poslovanje „Ikarbusa“ kod nas, reći će vam da je to bio smrtni udarac.
U kojoj privatizaciji je učestvovao Dragan Đilas? Pa, učestvovao je u privatizaciji Beograda. Eto u kojoj privatizaciji je učestvovao, a pojedinci iz njegove stranke su pre toga učestvovali u pokušaju privatizacije Srbije, pa je u toj privatizaciji bilo samo njima na kraju bolje.
Ponosan sam što sam došao u Vladu Republike Srbije pre 20 meseci i što se za ovih 20 meseci moja imovinska karta nije promenila. Država Srbija bi bila ponosna da to može da kaže i za prethodne ministre prethodnih Vlada, ali nažalost ne može, ni za njih, ni za članove njihovih porodica.
Molim vas da pogotovo ovoj Vladi, koja je nešto duže od dve nedelje na dužnosti, ne držite lekcije na tu temu, prvoj Vladi koja je iznela sistemski plan za rešenje mnogih teških i bolnih pitanja. Zahvaljujem.