Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Peranović.

Uvaženi gospodine predsedavajući, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku još jednom ću ponoviti da će poslanički klub SPS u danu za glasanje podržati predložene izmene Zakona o privatizaciji. Mi ovaj zakonski predlog u ovom trenutku sagledavamo kao prelazno, nužno i neophodno rešenje do usvajanja novog zakona o privatizaciji, koji je, danas je potpuno jasno i evidentno, krajnje neophodan.
Ovaj predloženi zakon ima, rekao bih, vrlo jasno i precizno definisane ciljeve. Upravo podržavajući Predlog zakona o izmenama Zakona o privatizaciji, mi želimo da podržimo ciljeve koji se žele postići njihovim usvajanjem. Tačno je, suštinska izmena ovog zakonskog predloga je to da će preduzeća u procesu restrukturiranja biti zaštićena narednih pet meseci od prinudne naplata od poverilaca. Na drugoj strani, poverioci će se namiriti iz prodajne cene firmi i preduzeća. Na ovaj način, rekao bih, na jednoj strani je definisan postupak ostvarivanja prava poverilaca kod preduzeća u restrukturiranju, a na drugoj strani je zaštićen onaj minimum državnih interesa. Mislim da je to u ovom trenutku veoma važno. Ovo je, rekao bih, nužni kompromis nekoliko principa podjednake važnosti i podjednakog značaja.
Kada govorimo o preduzećima u procesu restrukturiranja, naravno, uvek treba imati na umu da je ovde zapravo reč o, kako je i ministar u uvodnom izlaganju rekao, 164 preduzeća, da je ovde reč o 54.000 zaposlenih u ovim preduzećima i da je ovde reč o procesu koji zapravo veoma dugo traje. Činjenice same po sebi dovoljno govore o značaju i važnosti pitanja o kojima danas govorimo. Iako je naizgled ova izmena mala i tehnička, ona ima za nas izuzetnu važnost i izuzetan značaj.
U tom kontekstu, mi pre svega kao poslanički klub želimo da pohvalimo Vladu Republike Srbije. Vlada ovim predlogom, što se nas tiče, pokazuje da želi da vodi jednu aktivnu, odlučnu politiku, da ide u susret problemima, da probleme rešava, a ne da ih ostavlja po strani, da sačeka da problemi dođu do neke kulminacije, već ide u susret problemima, pokušava da ponudi konkretna i realna rešenja uvek uz što širi društveni konsenzus, da čujemo šta kažu poslodavci, da čujemo mišljenja i sindikata i, naravno, uvek da zaštitimo ono što je za nas kao predstavnike socijaldemokratske opcije najbitnije – interese i prava radnika.
Da budemo potpuno jasni i potpuno otvoreni, o tome je već bilo reči, šta bi se desilo da ne usvajamo i da danas ne govorimo o predloženim izmenama Zakona o privatizaciji? Dakle, Ustavni sud je vrlo jasno rekao u svojoj odluci – od 14. maja nema više zaštite od prinudne naplate preduzeća u restrukturiranju. Šta bi to značilo? To bi definitivno dovelo do blokada, to bi definitivno dovelo do stečaja i to bi definitivno dovelo do bankrota brojnih preduzeća i firmi. Ponoviću, reč je o 164 preduzeća i 54.000 zaposlenih. Mislim da samo 10 preduzeća u Srbiji zapošljava preko 20.000 radnika.
Dakle, ovim zakonskim predlogom mi zapravo stvaramo mogućnost, dajemo jednu novu šansu, nadu da u narednih pet meseci se finalizuju dogovori koji u ovom trenutku jesu u toj finalnoj, završnoj verziji sa potencijalnim stranim investitorima oko same privatizacije tih preduzeća. To zapravo jeste krajnji cilj, da sačuvamo, kako je to i ministar između ostalog rekao, radna mesta u preduzećima koja imaju tržišnu perspektivu. To je suština izmena o kojima danas govorimo.
Između ostalog, ovaj zakonski predlog daje i određene nadležnosti i daje određenu ulogu i značaj Agenciji za privatizaciju, u smislu da Agencija sada i prikuplja podatke, Agencija sada i donosi odluke, odnosno pravi program restrukturiranja. Sve su to poslovi koji na neki način ne trpe sporost, ne trpe inertnost i ne trpe prolongiranje rokova. Dakle, Agencija za privatizaciju će u narednom vremenskom periodu morati da radi i brže i operativnije i efikasnije.
Kada je reč o Agenciji za privatizaciju, želim da kažem samo par rečenica koje se ne tiču konkretno zakonskog predloga o kojem danas govorimo, ali se tiču suštine postojanja i osnivanja Agencije za privatizaciju. Agencija za privatizaciju je, čini mi se, osnovana 2001. godine kao specijalizovana državna institucija sa jasnim ciljevima, da inicira, promoviše, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije u Srbiji. Svaka politička stranka ima svoj stav o privatizaciji u Srbiji. Naš stav je opšte poznat, mi se u potpunosti slažemo i smatramo da je ova i ovakva privatizacija katastrofalna, ali ne mislim o tome danas da govorim.
Želim da kažem samo jednu stvar. Ne sporeći važnost iniciranja, sprovođenja i promovisanja procesa privatizacije, mislim da Agencija za privatizaciju u narednom vremenskom periodu akcenat treba i mora da stavi na jednu merodavnu, kontinuiranu i celovitu kontrolu svih privatizacija koje su učinjene u Srbiji u proteklom vremenskom periodu. Ako toga ne bude, mislim da će i onaj preostali deo zdrave srpske privrede nažalost biti vrlo brzo uništen.
Da se vratim na sam zakonski predlog. Dakle, mi hoćemo podržati izmene Zakona o privatizaciji. Što se nas tiče, jasni su ciljevi koji se žele postići. Oni su za nas u ovom trenutku u potpunosti opravdani i ovo jeste jedno prelazno rešenje do usvajanja novog zakona o privatizaciji.
Takođe, želim da kažem da mi iz onoga što je ministar govorio u proteklom vremenskom periodu podržavamo u potpunosti nameru Vlade Republike Srbije da se do sredine juna usvoji set sistemskih zakona u republičkom parlamentu, jer taj set sistemskih zakona jeste zapravo osnov i preduslov za dalje reforme koje će uslediti u Srbiji u narednom vremenskom periodu. On jeste taj zapravo podsticaj za sveobuhvatne promene i promene u celokupnom ponašanju pre svega u javnom sektoru.
Ovaj set zakonskih predloga, koji mi očekujemo vrlo brzo u republičkom parlamentu, očekujemo da će biti usvojen do sredine juna meseca. Ovaj set zakonskih predloga, mi zaista verujemo u to, stvoriće od Srbije atraktivnu investicionu destinaciju. To je, nadam se, naš zajednički cilj. Dakle, Srbija ima ogromne prednosti, Srbija ima dobar geografski položaj, Srbija se graniči sa EU, Srbija ima bescarinski trgovinski aranžman sa Ruskom federacijom i, ako se usvoji ovaj set zakonskih predloga, mislim da su stvoreni oni osnovni preduslovi za direktna strana ulaganja i direktan priliv stranih ulaganja u našu privredu i u Srbiju.
Reforme jesu teške i reforme jesu bolne, ali one su neophodne, neminovne i u ovom trenutku predstavljaju jedino moguće realno rešenje. Mi smo više puta do sada govorile da one jesu i odlučan i hrabar i ekonomski i politički potez. Ali, nema održivog ekonomskog razvoja, nema ozdravljenja privrede, nema novih radnih mesta, nema pozitivnog pomaka koji građani treba da osete a što jeste naš zajednički cilj, nadam se, ako ne usvojimo set sistemskih zakona i ako ne počnemo sa sprovođenjem reformi.
Kada govorimo o tome koliko su bolne i koliko su teške reforme, uvek na drugoj strani treba postaviti pitanje – a koliko nas košta jedan dan ili jedan mesec ili jedna godina odlaganja reformi i neusvajanja sistemskih zakona? Zajam Svetske banke, direktna strana ulaganja, potom cene po kojima ćemo se zaduživati kao država su samo neki od segmenata i detalja kroz koje, ukoliko ih dobro analiziramo u periodu iza nas, možemo sagledati negativne posledice neusvajanja sistemskih zakona i možemo sagledati negativne posledice nesprovođenja reformi u Srbiji.
Usvajanje sistemskih zakona je ključno za sprovođenje reformi i tu se u potpunosti slažem sa gospodinom Selakovićem. Bez ovih promena nema ni održivog ekonomskog razvoja, a nema ni novih radnih mesta u Srbiji.
Na samom kraju želim da kažem da će ovaj zakon omogućiti, kao što je već rečeno, ustavnost, pravnu sigurnost i završetak restrukturiranja. Iz svega navedenog, još jednom, želim da istaknem na samom kraju, poslanički klub SPS u Danu za glasanje podržaće Predlog zakona o izmenama Zakona o privatizaciji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Aleksandar Peranović. Neka se pripremi narodni poslanik Zoran Bojanović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospodo iz ministarstva, kolege poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o privatizaciji. Ja dolazim iz grada, kada kažete, hemijska industrija „Zorka“, odmah se misli na Šabac. Šabac je prethodnih 14 godina doživeo privredni i industrijski krah. U Šapcu su sva preduzeća privatizovana. Došlo je do raskida svih ugovora o privatizaciji, do otpuštanja radnika i na kraju do njihovog završetka, odnosno do postupka stečaja.
Moram da istaknem da Šabac kao lider u Mačvanskom okrugu zaista bi to trebalo i da bude. Sam grad ima preko 100 hiljada stanovnika, a ima 28% nezaposlenih. Samo hemijska industrija „Zorka“ upošljavala je blizu 11 hiljada radnika. Nakon privatizacije, sada u „Zorka holdingu“ radi jedva 302 radnika. Moram da istaknem samo neka preduzeća koja imaju „Zorka holding“ šest radnika, a „Zorka sigurnost“ 21 zaposlenog radnika, „Zorka transport“ 66 radnika i moram da kažem da su pre dva meseca iz „Zorka transporta“ prodata osnovna sredstva, znači, radnici u tim preduzećima nemaju osnovne uslove za rad. Privatizovana preduzeća „Zorka zaštita bilja“ više ne radi, a radnici su na tržištu rada.
Isto to se desilo i sa ostalim preduzećima. Trgovinsko preduzeće „Nama“ prodato je a radnici su na tržištu rada. „Agroindustrijski kombinat Mačva“ je prodat, „7. juli Šabac“, od čega je ostalo samo zemljište, čak su i hale i postrojenja uništena i srušena. Preduzeće „Sava“ je doživelo istu sudbinu, a hotel „Zeleni venac“ kao legat takođe je prodat.
Moram da pomenem priču od malo pre od ministra Selakovića. Zaista u Srbiji preduzeća koja su se bavila prehrambenom industrijom je pravo čudo da ne rade. Imamo šabačku klanicu koja ne radi i svima nama poznata „Šapčanka“, koja ne radi, a u halama tog postrojenja sada se prave papirnate maramice.
Jedno preduzeće koje radi a koje je u jako teškom finansijskom stanju jeste „Šabačka mlekara“. Ima oko 350 zaposlenih radnika i najveći problem posle privatizacije jeste konstantan problem oko isplate osnovne sirovine, mleka, našim poljoprivrednim proizvođačima. Zaista, ako se bavimo time i ako pričamo da je Srbija poljoprivredna zemlja, mi ovo ne smemo dozvoliti. Ne smemo dozvoliti da jedan ovakav brend u Mačvanskom okrugu pa i u Srbiji koji sada i izvozi svoje proizvode beleži ovakve gubitke. Zašto se ovo dešava? Pretpostavljamo da je zbog menadžmenta, zbog loše privatizacije ili zbog nekih drugih interesa.
Moram da istaknem da za vreme vladavine Demokratske stranke ili prethodnog režima nije iskorišćena jedna povoljna politička klima da se preduzeća koja se prodaju, a ja mogu reći slobodno i složiće se mnogi ovde, to nije bila prodaja ili privatizacija, to je bila rasprodaja preduzeća, da nisu iskoristili nikakve povoljne momente da se unapredi privreda Srbije i industrija.
Ubeđen sam da Vlada Republike Srbije, i pored ovog današnjeg Predloga zakona o privatizaciji, koji je jedno prelazno rešenje u narednih 150 dana, radi na tome da se sačuvaju sve te porodice, svi ti radnici koji rade u tim preduzećima da ne odu na ulicu. Prethodnih 14 godina nije bio problem da se otpusti više stotina hiljada radnika, a ova Vlada razmišlja i o tih 57 hiljada radnika, kako da se sačuvaju i kako da se nađe rešenje za sve te ljude?
Ja zaista mislim da treba da se pristupi jednom suštinskom problemu, da se počnemo baviti uzrokom, da Vlada na takav način razmišlja, da se ne bavimo palijativnim problemima, znači, samo da rešimo posledicu a o uzroku nećemo, to će neko drugi. Zaista sam ubeđen da ova Vlada i predsednik Vlade, gospodin Vučić, imaju takve namere.
Smatram da i država mora aktivno da se uključi u rešavanje svih ovih problema. Mora se raditi jedna jasna politika i moramo imati jasne ciljeve. Problemi su veliki. Vremena su teška, ali mi svi ne smemo biti nejaki i ne smemo da pokleknemo pred tim problemima, jer to građani Srbije od nas ne očekuju. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Dragan Šutanovac, kao ovlašćeni predstavnik Demokratske stranke, replika. Izvolite.

Uvaženi kolega je pričao o vremenu vladavine Demokratske stranke i imam utisak da ljudi ovde u sali ili imaju amneziju ili namerno spočitavaju DS da smo mi bili na vlasti 12 godina i da smo mi 12 godina vodili Ministarstvo privrede u ovoj zemlji. To, nažalost, ni jedno ni drugo nije tačno.
Ministarstvo privrede je u ime Demokratske stranke vodio samo Aleksandar Vlahović tri godine, nakon čega je bio ministar upravo iz Demokratske stranke Srbije.
U to vreme, ako se dobro sećam, ispravićete me ako grešim, Aleksandara Tomić, narodni poslanik koja je malopre kritikovala to vreme, je bila u Demokratskoj stranci Srbije i hvalila te mere koje su tada bile dobre, a u poslednje dve godine upravo Vlada koja je postojala i koja danas postoji je vodila Ministarstvo privrede.
Pitanje je kada će neko preuzeti odgovornost za vreme u kome se nalazimo? Za vreme u kome smo bili, to ću iskoristiti priliku na kraju da iščitam i ja podatke koji postoje, uvažavajući ono što je kolega Martinović iščitao kada je bila koja privatizacija. Ja ću vam iščitati šta se dešavalo u privredi Srbije od 2000. do 2012. godine, kada je bila renesansa u ovoj privredi i šta se dešava danas i kada ćete nam reći šta će se dešavati sutra? To nas zanima. Znači, šta Vlada planira da radi sutra? Ovaj danas zakon ministar je rekao da je tehnički preduslov boljitka za sve građane Srbije. Slažemo se sa tim, ali nije dovoljan. Nije čak ni potreban koliko smo očekivali da će biti danas u parlamentu. Zahvaljujem.

 Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke, replika. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Bitna je razlika između političkih opcija kojima pripadamo. Jedna politička opcija koja pripada bivšem režimu za sve nije odgovorna zato što je delila odgovornost i koalicije i kvote i kontigente i funkcije, a sada su samo odgovorni neki drugi.
U ovoj državi za proteklih 12 godina, odnosno za proteklih 14 godina kao da smo prespavali, kao da smo u danima mrmota i uvek je odgovoran neko drugi i neko fiktivan i neko sa kojim kada se igra basket i kada se igra košarka, tada je dobar i kada sluša, tada je dobar, a kada razmišlja svojom glavom, tada više nije dobar.
Srpska napredna stranka koja je rekla da ne beži od odgovornosti, kao što ne bežim od odgovornosti, ni za prethodnu Vladu i za vladavinu od 18 meseci i za sve promene koje smo ovoj državi doneli. Za onoga ko ne želi, ko zatvara oči pred istinom i pred realnošću u Srbiji, da se u Srbiji teško živi, da je velika stopa nezaposlenosti, da privreda gotovo da i ne postoji i da se lavovski borimo kroz mere koje preuzimamo i koje je najavio gospodin Vučić, premijer Vlade Republike Srbije i koje će startovati od naredne nedelje.
Izvinite, molim vas, imali ste priliku pa niste uradili, ali ćete videti od ponedeljka kako će se u privredu upumpati milijardu i dve stotine miliona evra kredita pod okolnostima i pod kamatama koje su bukvalno poklonjene, jer će država Srbija te kamate subvencionisati sa 60 miliona evra. Kome će otići ta sredstva? Otići će u privredu, otići će za podsticaj proizvodnje, otići će za nova radna mesta.
Zašto niste, a mogli ste, da podstičete zapošljavanje, a u periodu od 2008. do 2012. godine je dupliran broj ljudi u Srbiji koji je ostao bez posla? Sada je odgovornost na Srpskoj naprednoj stranci zašto to za šest meseci ili za godinu dana ili za sedam dana ove Vlade nije vratila to unazad. Imamo meru i za to. Tu meru ćete videti u ponedeljak, jer sve one obaveze koje idu na teret poslodavca, odnosno koje su išle na teret poslodavca sada će ići 30% na teret poslodavca, 70% na teret države. Ta mera će sa većim brojem zaposlenja ići na veći teret države, na manji teret poslodavca i na taj način želimo da ljude u sivoj, u crnoj zoni, nezaposlene, one kojima ste vi oduzeli budućnost, vratiti u legalne, normalne tokove i zaposliti ljude. To su mere za koje zna Srbija...
(Predsedavajući: Molim vas, vreme. Zahvaljujem.)
…Osim nekih ljudi koji drže oči zatvorene.

Narodni poslanik Dragan Šutanovac, predstavnik poslaničke grupe Demokratske stranke, pravo na repliku. Izvolite.

Po kom osnovu kolega ima tri minuta za repliku, a mene opominjete posle dva minuta?
Gospodine Babiću, 2000. godine država Srbija je dugovala 14.167.000.000 dinara, odnosno evra. Godine 2012. godine 14.784.000.000. Danas dugujemo 21 milijardu i sada ste nam svečano najavili još 1,2 milijarde, znači 22,2 milijarde. Za nepune dve godine zadužićete nas otprilike 6,5 milijardi evra i pričate nam o boljem životu jednoga dana kada ćete nam pokazati ko danas u Srbiji živi bolje u situaciji u kojoj je zaduženje državno 6,5 milijardi već, a 500 miliona evra imamo manje deviznih rezervi.
Ovde slušamo već dve godine šta ćete vi sve da uradite. Poštujem vaš napor, da li je mrmutski ili koji god ste rekli malopre, poštujem ga, ali nema rezultata. Razumete? Možda vi živite bolje, ne sumnjam u to, ali građani Srbije statistički žive lošije. Plate su niže, porezi veći, veća izdavanja.
Sada ste nam najavili i neke nove subvencije, 70% na trošak države. Odakle država ubira taj prihod? Ko će to da finansira? Ko će da pomogne Arapima da zidaju po 380 evra kvadratni metar u Srbiji? Zašto to ne radi domaća građevinska industrija, nego moraju neki stranci? Zbog čega se nisu pojavile tri milijarde od „Al Dahre“, tri milijarde od „Mubadale“, četiri milijarde od „Beograd na vodi“? Do sada ste već ispričali o desetinama milijardi kojih nema i to je realno stanje stvari. Nema ljutnje. To je naprosto podatak koji je Ministarstvo finansija objavilo na svom sajtu, jedino ako hoćete da to promenite?
Malopre sam rekao da prihvatam svu odgovornost, ali koleginica Tomić je podržavala Vladu Vojislava Koštunice čiji je ministar privrede u zatvoru zbog loših privatizacija. Kolega Rističević je podržavao Vladu do 2003. godine koja je vršila privatizacije u Srbiji, a ovde govori kao da je bio u to vreme odsutan sa sednica kada se govorilo. Zahvaljujem.