Za reč se javio ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Dakle, nesporno je da je Ustavni sud rekao da je ovim rešenjem koji danas hoćemo da promenimo ograničeno pravo na imovinu, što ne znači da u našem pravnom sistemu, kao ni u svakom drugom pravnom sistemu u svetu, ne postoji mogućnost ograničenja prava na imovinu u određenim slučajevima. Ali, Ustavni sud je kada je utvrđivao da je povređeno pravo na imovinu u članu 20ž postojećeg Zakona o privatizaciji, cenio da je to učinjeno loše zbog toga što je institut restrukturiranja umesto kategorije koja treba da traje u određenom ograničenom vremenskom periodu, izigran i počeo da se prolongira do u nedogled.
Ovde se ukazuje na drugu svrhu, pa možemo da se slažemo ili ne slažemo. Ja sam srećan što se u nekim stvarima ne slažemo. Kao što vi branite vaš stav, ja branim stav Vlade. Mislim da je jedno i drugo legitimno.
Vlada mora da vaga posledice svake odluke koje donosi. Još jednom sam rekao da je prošla Vlada mogla ovo da reši brzo i efikasno za šest dana, za šest nedelja, za šest meseci, rešila bi ga. Ta Vlada nije imala kapacitet to da uradi, ova ga ima i uradiće to i to je razlog zašto danas idemo na ovakvu izmenu.
Vi biste bili apsolutno u pravu da smo mi išli na donošenje gotovo identične odredbe zakona koja je ocenjena neustavnom promenivši red reči u rečenici, promenivši datum koji se tu navodi, ali to nije urađeno, jer se tu ne govori o kraju sprovođenja postupka restrukturiranja, a u odredbi čiju je ustavnost cenio Ustavni sud se o tome govori.
Još nešto ne namerno, ali tumačili ste neke moje reči kao da su upućene vama, nisu bile upućene vama i dakle samo da razjasnimo to. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Za repliku se javio dr Aleksandar Martinović, zamenik šefa poslaničke grupe SNS. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo jedna mala korekcija onoga što je rekao uvaženi kolega Pavićević.
Dakle, gospodine Pavićeviću, Ustavni sud ne ceni ustavnost, kako vi kažete, principa li ustavnost načela, nego ustavnost pravnih normi iz zakona.
Vlada Republike Srbije je suštinski izmenila ovim predlogom zakona pravne norme koje se odnose na taj famozni član 20ž tako što je predložila da će državni poverioci da naplate svoja potraživanja od subjekata koji se privatizuju metodom javnog tendera, odnosno javne aukcije nakon što se završi restrukturiranje, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom tako što će agencija da obavesti sudove i druge organe nadležne za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu o uplati prodajne cene i o poveriocima koje svoje potraživanje namiruju iz te cene. O tome mora da se vodi računa.
Dakle, Ustavni sud ne može da ceni principe. Znate, principi su nešto ne određeno. Ono što je za vas možda princip, za mene nije. Ustavni sud se bavi vrlo egzaktnom materijom koja je nesumnjiva. To su pravne norme. On je ocenio da pravna norma koja je sadržana u članu 20ž postojećeg Zakona privatizaciji, nije ustavna. Vlada Republike Srbije je, poštujući odluku Ustavnog suda, izmenila taj član 20ž koji glasi ovako kao što ga je citirao ministar Selaković i kao što smo ga citirali mi danas mnogo puta.
U hijerarhiji državnih organa, Narodna skupština je starija od Ustavnog suda. O tome takođe morate da vodite računa.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik dr Vladimir Pavićević, pravo na repliku. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, ministre Selakoviću, gospodine Martinoviću, tri su stvari koje bih i ovde sada hteo da kažem.
Saglasan sam ja da Ustavni sud ne mora da odlučuje o principima, ali Ustavni sud odlučuje i na osnovu nekih prinicipa. U obrazloženju ovog predloga promene zakona o privatizaciji, predlagač, Vlada Srbije, poziva se na to da se Ustavni sud najpre u odlučivanju o ustavnosti Zakona o privatizaciji člana 20ž pozvao na taj princip, kako piše ovde, nesumnjivog ograničenja prava na imovinu.
Dakle, Ustavni sud je ocenjivao nešto, odlučivao o nečemu na osnovu nekih, kako je procenio, relevantnih principa. Ja mislim da je to činjenica.
Druga stvar, ovim predlogom izmene Zakona o privatizaciji šta je uradila Vlada Srbije? Ona je samo proširila broj aktera kojima se ograničava pravo na imovinu, čime je direktno otišla nasuprot odluke Ustavnog suda Srbije.
Smatram, to je tačka 3) ovde, da bi bilo pošteno da, ako je već ovo stvar činjenica, onda Vlada pošalje svog predstavnika, u ovom slučaju ministra pravde, da ministar pravde kaže – ne znamo kako da rešimo problem, a ovaj put kojim idemo podrazumeva kršenje principa vladavine prava, pa da onda gledamo da li je neko spreman da glasa za to ili nije.
Ako Vlada probleme hoće da rešava nepridržavanjem principa vladavine prava, mi poslanici Nove stranke nikada nećemo glasati za takav pristup. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku. Izvolite.

Hvala, gospodine Bečiću, što ste mi dali priliku da repliciram gospodinu Pavićeviću.
Gospodine Pavićeviću, izgleda da vi i ja ne čitamo isti tekst Predloga zakona. U razlozima za donošenje zakona u stavu 2. lepo stoji: „Odlukom Ustavnog suda, broj taj i taj, od 14. novembra 2013. godine utvrđeno je da odredba člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji nije u saglasnosti sa Ustavom, imajući u vidu najpre da je imaocima potraživanja prema subjektima privatizacije u restrukturiranju nesumnjivo ograničeno pravo na imovinu u smislu odredaba člana 58. Ustava Republike Srbije.“
Dakle, pronađite gde stoji reč – princip ili načelo. Možete da se smejete koliko hoćete, to vam izgleda ide dobro od ruke.
(Predsedavajući: Molim vas, nemojte da se obraćate drugom poslaniku.)
Ustavni sud ceni ustavnost pravnih normi, ne ustavnost vaših ili mojih principa, nego ustavnost pravnih normi. Dakle, Ustavni sud je konstatovao da odredba, ne princip, odredba člana 20ž stav 1. nije u saglasnosti sa članom 58. Ustava Republike Srbije. Vlada Republike Srbije, poštujući odluku Ustavnog suda, menja taj član 20ž tako što oročava do kad državni poverioci ne mogu da naplate svoja potraživanja od subjekata privatizacije u restrukturiranju. Taj rok je kada se okonča postupak restrukturiranja, odnosno kada se završi postupak prodaje javnim tenderom, odnosno javnom aukcijom.
U tom smislu je Vlada Republike Srbije apsolutno poštovala odluku Ustavnog suda. Zaista nema nikakvog smisla prebacivati Vladi da ovim predlogom zakona izigrava odluku Ustavnog suda ili da krši Ustav Republike Srbije. Ne, mi ovim predlogom zakona sprovodimo u život odluku Ustavnog suda i mi ovim predlogom zakona branimo Ustav Republike Srbije.

Vreme.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Novica Tončev. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, želim da podržim Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji o kojem danas raspravljamo, zbog toga što ima za cilj da ubrza proces restrukturiranja i privatizacije onih preduzeća koje imaju značajne dugove, pre svega, prema državnim poveriocima.
Ti dugovi koji nisu mali prilično usporavaju privatizaciju ovih preduzeća, od kojih je veliki broj blokiran zbog nemogućnosti da otplati svoj dug državnim poveriocima koji taj dug žele da namire sudskim presudama, koje podrazumevaju i prinudnu naplatu.
Činjenica je da ovakva situacija ne doprinosi bržem okončanju privatizacije i da ova preduzeća pritisnuta nalozima za prinudnu naplatu bukvalno ne mogu da prežive. Ne isplaćuju plate, otpuštaju radnike i, nažalost, proglašavaju stečaj. To ni za koga nije dobro, niti za državu, niti za radnike, niti za poverioce.
Rešenje koje se nudi ovim predlogom zakona ide u pravcu stvaranja nešto boljih uslova za brže okončanje brojnih postupaka privatizacije. Istina je da se predloženim rešenjem država i državni poverioci privremenu odriču namirenja svojih potraživanja prinudnom naplatom i to samo do okončanja restrukturiranja ili privatizacije.
Prinudna naplata dugova vrši se nakon prodaje preduzeća koja će namiriti svoja potraživanja nalozima ili na neki drugi način. Mnogi smatraju ovde da se država na ovaj način odriče dela svojih prihoda na koje ima prava na osnovu prinudne naplate svojih potraživanja.
Međutim, ja i moje kolege narodni poslanici smatramo da država ovakvim rešenjem ne gubi ništa. Naprotiv, ona će kao državni poverilac svoja potraživanja naplatiti po završetku postupka privatizacije i sigurno će ih naplatiti iz prodajne cene prema proceduri koja je propisana u zakonu.
Smatram da je ovakvo zakonsko rešenje dobra stimulacija koju država u ovom trenutku obezbeđuje brojnim preduzećima, koja su sada u postupku privatizacije a opterećena su dugovima državnih poverioca i gomilom sudskih naloga za njihovu prinudnu naplatu koja, nažalost, ne mogu da se izvrše.
Navešću kao ilustraciju preduzeća iz mog kraja koja ne mogu da završe posao privatizacije bez problema, iako imaju veoma dobre strane partnere. Na primer, imamo jednu proizvodnu firmu iz Surdulice koju želi da kupi italijanski partner, koji bi uložio čak 15 miliona evra u naredne tri godine, ali uslov ovog partnera je da preduzeće bude bez dugova, bez zatečenih sporova sa zaposlenima i uz prethodno sproveden socijalni program od strane države.
Kada bi država odložila ovom preduzeću prinudnu naplatu svojih potraživanja do okončanja privatizacije ono bi moglo mnogo jednostavnije da uđe u proces pregovaranja sa ovim stranim strateškim partnerom. Kao što su moje kolege malopre isto rekle – Srbija nema para, ali zato ima dosta proizvodnih hala, ima dobre i vredne radnike. Znači, investitorima, gospodine ministre, treba nuditi ovo.
Sličan primer je i sa jednim ugostiteljskim preduzećem u mom kraju koje je u društvenoj svojini, koje je pod velikim teretom duga državnih poverilaca i zbog koga mu preti stečaj. U ovom preduzeću je preko 40 radnika ostalo bez posla, ukoliko se u ovom trenutku sprovede postupak prinudne naplate. Ovo preduzeće radi, radnici primaju plate, država se namiruje, poreska uprava blokira ovo preduzeće iz nekog duga iz 2007. godine i od juče su radnici u štrajku. Zamislite, ministre, 40 radnih mesta, da Surdulica jedna nerazvijena opština ostane bez 40 radnih mesta, kada je na jugu Srbije svako radno mesto značajno.
Molio bih da se spreči blokada ovog preduzeća kako bi ovo preduzeće moglo da nastavi, jer se radi o državnom preduzeću i o državnom dugu. Zamolio bih vas da ovaj problem što pre rešite.
Zato, u ime većeg broja preduzeća iz mog kraja, koja imaju veliki teret nagomilanih dugova, pre svega, prema državnim poveriocima, predlažem da se ovaj zakon usvoji i na taj način obezbedi nešto povoljniji položaj u postupku privatizacije. Siguran sam da bi ovom predloženom merom svi dobili i država, investitori, preduzeća i njihovi radnici.
Poštovane kolege, predlažem da ovaj zakon podržimo. Zahvaljujem se što ste me saslušali.