Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, a neka se pripremi narodni poslanik Novica Tončev.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani ministre Selakoviću, poslanici Nove stranke će glasati protiv Predloga zakona o izmeni Zakona o privatizaciji i ja bih hteo ovih pet minuta, koliko imam, da iskoristim da ponudim dva veoma snažna argumenta, pre svega predstavniku Vlade, gospodinu Selakoviću, zbog kojih mi smatramo da u ovoj formi Predlog zakona ne treba da bude usvojen. Krenuću redom.
Naš prvi argument tiče se sledećeg. Mi smatramo, ukoliko bi se usvojio ovaj Predlog zakona o izmeni Zakona o privatizaciji, da bi to predstavljalo drastično kršenje principa vladavine prava. Pokušaću da dokažem ovu tezu pozivanjem na neke činjenice.
Prva činjenica je da član 20ž, o kome je ovde zapravo reč, glasi ovako – od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. juna ne može se protiv subjekta privatizacije sprovesti prinudno izvršenje. To je činjenica broj jedan i tu nema dileme.
Činjenica broj dva – Ustavni sud Republike Srbije utvrdio je da odredba člana 20ž nije u saglasnosti sa Ustavom. Mislim da oko toga takođe ovde nema nikakvih problema.
Treća činjenica je sledeća – Ustavni sud je odlučio ovako imajući u vidu najpre da je imaocima potraživanja prema subjektima privatizacije u restrukturiranju nesumnjivo ograničeno pravo na imovinu. Šta to znači? To znači da je ovde centralni problem ograničenje prava na imovinu.
Četvrta činjenica – Vlada dolazi ovde sa Predlogom zakona o izmeni Zakona o privatizaciji kojim, ovde se kaže – sledeći odluku Ustavnog suda, a po mom sudu mimo ili protiv odluke Ustavnog suda zapravo radi nešto što direktno krši vladavinu prava i ustavnost, a to je dodatno proširenje ograničenja prava na imovinu.
Zbog toga, gospodine Selakoviću, mi smatramo da bi usvajanje ovog zakona bilo protivustavno. Ustavni sud je već utvrdio da se ovim principom koji se nalazi u centru vašeg Predloga zakona o privatizaciji krši Ustav. Mislim da razuman čovek koji hoće da se drži vladavine prava i ustavnosti neće ponavljati takvu grešku. Činjenicama dolazimo do toga da bi se usvajanjem ovog Predloga zakona drastično kršio princip vladavine prava.
Saglasan sam sa gospodinom Martinovićem kada on kaže da je zgodno što ovde postoji ministar pravde koji nastupa u ime Vlade braneći ovaj zakon, ali mislim da je strašno nezgodno kada ministar pravde brani predlog zakona koji je očigledno, služio sam se činjenicama, u neskladu sa Ustavom, a Ustavni sud je, na osnovu člana 20ž, sudeći o ovom principu koji je meni važan, već to rekao. Dakle, mi ćemo da usvojimo neustavni zakon i svesni smo toga. Mi smatramo da to Skupština ne treba da radi.
Gospodine Selakoviću, drugi argument – Ustavni sud je, kada je doneo odluku o tome da je član 20ž neustavan, dao vremenski period od šest meseci za rešavanje ove situacije. Moje pitanje vama, budući da ste bili ministar i u prethodnoj Vladi, je sledeće – šta je Vlada Srbije uradila u tih šest meseci da reši problem? Zašto Vlada Srbije nije uradila ništa povodom toga, a sada traži dodatnih pet meseci da uradi ono što nije radila tokom prvih šest meseci?
Imam još jednu stvar ovde. Postojali su predlozi za rešenje ovog problema. Vi ste u Vladi čiji ste i vi ministar bili imali svog kolegu, ministra privrede, koji je nudio jedan predlog za rešenje ovog problema, koji bi nama sada, da je usvojen, obezbedio da ne raspravljamo o ovoj situaciji, da ne pretimo radnicima da su ugroženi, da ne govorimo o stotinama hiljada ljudi koji će možda ostati na ulici itd.
Taj predlog je odbijen. Vlada je pokazala, po mom sudu, da nije umela da reši jedan problem. A Vlada kada pokaže jasno da ne može da reši neki problem, ja mislim, problem ne treba da rešava kršenjem principa vladavine prava, nego predstavnici Vlade, i vi i predsednik Vlade treba da dođete u ovu skupštinu da kažete – nemamo rešenje za problem, hajde da otvorimo raspravu o tome kako je najbolje rešiti taj problem, i mi bismo učestvovali u toj raspravi.
(Predsedavajući: Vreme.)
To su bila dva argumenta. Mi smo ponudili i podneli dva amandmana, koja ukoliko usvojite, obezbeđuju nama i da glasamo za ovaj predlog. Ali, usvajanjem tih amandmana, potpuno se ruši sve ovo što je Predlog zakona o privatizaciji. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, zašto Vlada nije učinila ništa? Ne bih rekao da nije učinila ništa. Šta je započeto da se radi u ovoj oblasti u vreme mandata prethodne Vlade, doživeće svoju završnicu i u vreme vladavine ove Vlade, još efikasnije i još brže i sa još većim kapacitetom, ali nije tačno da nije radila ništa. Činjenice govore suprotno. Malopre je jedan od uvaženih kolega govorio o potrebi traženja strateških partnera za rešavanje pitanja nekih velikih preduzeća, pa je recimo, pomenut JUMKO iz Vranja.
Zaista ću izbegavati, izbegavam da govorim o svaljivanju odgovornosti na nekoga pre nas, ali ja imam obavezu da kažem, ako je neko imao mandat, četiri, pet ili osam godina, i u toku četiri, pet ili osam godina, nije primenio ono što danas nama savetuje da primenimo, ja to mogu da kritikujem, osnovano. Ako imamo preduzeća u kojima je način rešavanja problema bio isključivo subvencionisanje od strane države bez traženja strateškog partnera, bez dobrog, poštenog, sposobnog rukovodećeg kadra koji će da primeni to što se nama danas savetuje da primenjujemo, i što uzgred, mi se i trudimo da primenjujemo gde god možemo. Onda imamo pravo da zaista kažemo – nemojte da pričamo o prošlosti, ako je to dobar način, zašto ga nije neko od vas primenio?
Kada je reč o ustavnosti. Odredbu treba tumačiti u celini. Dakle, pročitati član 1. i član 2. u svakom stavu, u svakoj njegovoj rečenici. Ovde se vrlo jasno kaže – u članu 2. kakav je slet poteza i kako će se rešavati pitanja dospelih potraživanja i njihovog izmirenja.
Kada je Ustavni sud rekao da je nesumnjivo da je nesumnjivo da je ograničeno pravo na imovinu. Mi ne kažemo da je Ustavni sud tu pogrešio, Ustavni sud je svoj posao dobro to uradio. Ali, ako vi ne znate koliko ko imovine ima, i šta je njegovo pravo, onda morate da dobijete šansu da to utvrdite. Možete da kažete šest meseci, da je to mogla da uradi prethodna Vlada, verovatno bi uradila. Pošto nije mogla, imali smo izbore, izabrana je nova Vlada, i ova Vlada će to da uradi.
Mislim da je to apsolutno korektno reći. Možete vi da kažete - ne verujete. Možete da kažete – bile su ovakve, onakve, kolege, sposobni i nesposobni. Sve, u redu. Ali, 16. marta mi smo imali izbore. Na tim izborima su građani svojom slobodnom voljom glasali. Dobili smo rezultate tih izbora. Na osnovu tih rezultata formirana je ova Vlada. Ova Vlada je izašla sa programom rešavanja i ovog teškog i ozbiljnog problema. Opet kažem, ovo je stvaranje tehničkog preduslova da se taj problem reši, u potpunosti, u jednom značajnijem delu, u obimu u kojem do sada nije rešavan.
Dakle, ovo je jedini mogući put kako to možemo da uradimo. Imaćemo raspravu u pojedinostima. Vrlo sam voljan da pokušate da me uverite da postoji drugi put. Sa vama ću argumentovano razmenjivati mišljenja, ali ono što želim da kažem jeste da vam je rasprava bila kvalitetna. Volim tako nešto da čujem.
Dakle, ako mislite da postoji drugi način, predstavite nam taj način. Onda ćemo razgovarati o tome, zašto ja mislim da je taj način dobar, ili da nije dobar, i ako budete u stanju da mene uverite, kao predstavnika predlagača u bolju svrsishodnost, vašeg predloga, nego predloga Vlade, razmotrićemo i mogućnost tog usvajanja. Zahvaljujem.

Zahvaljujemo ministru Selakoviću.
Za repliku se javio dr. Aleksandar Martinović, zamenik šefa poslaničke grupe SNS. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući. Mislim da kolege iz opozicije nisu u pravu, ni gospodin Ćirić, ni gospodin Pavićević. Dakle, nećemo se vraćati u prošlost i ko je za šta kriv. Ono što je rekao gospodin ministar je potpuno tačno.
Dakle, da biste cenili ustavnost jednog akta morate da ga tumačite u celini. Državni poverioci se ne isključuju iz svog prava da naplate svoja potraživanja. Oni će svoja potraživanja da naplate, kao što piše u članu 1. kojim se menja član 20ž po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, tako što će agencija da obavesti sudove i druge organe nadležne za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu po uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene. Dakle, to je što se tiče državnih poverioca. Oni će biti namireni na način kako je predviđeno u članu 1. Predloga zakona o izmeni Zakona o privatizaciji.
Što se tiče argumentacije koju je izneo gospodin Ćirić. Nije tačno gospodine Ćiriću da će poverioci subjekata privatizacije koji su u restrukturiranju morati da ponovo dokazuju osnovanost svoga potraživanja. Dakle, u članu 2. lepo piše – u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona poverioci subjekta privatizacije u restrukturiranju dužni su da agenciji dostave zahtev za isplatu potraživanja sa rešenjem o izvršenju. Dakle, rešenjem o izvršenju se donosi nakon što je doneta sudska presuda. Izvršnom ispravom tj. sudskom presudom i drugim dokumentima kojima dokazuju svoje potraživanje prema subjektu privatizacije u restrukturiranju radi evidentiranja potraživanja. Dakle, oni ne dokazuju osnovanost svog potraživanja, to je već dokazano zato što postoji sudska presuda, odnosno postoji rešenje o izvršenju. Oni treba samo da tu dokumentaciju dostave Agenciji za privatizaciju radi evidentiranja potraživanja.
Ako dozvolite samo još jednu rečenicu, a mislim da ide u prilog kvalitetu ove rasprave. Budući da su kolege iz opozicije hvalile bivšeg ministra privrede Radulovića. Čini mi se da smo potrošili mnogo vremena tj. preduzeća u restrukturiranju su potrošila mnogo vremena u popunjavanju tzv. ličnih karata preduzeća koja su u većinskom državnom vlasništvu i gotovo svakoga dana je to preduzeće, odnosno svako od tih preduzeća se suočavala sa nekim novim formatom tj. novom formom lične karte. Četiri, pet meseci je prošlo zato što su preduzeća umesto da rade popunjavala lične karte. Mislim da je to bio veliki propust.
Ova vlada sada čini jedan veliki iskorak u tom pravcu u tom smislu što će Agencija za privatizaciju da evidentira konačno sva potraživanja koja imaju svi poverioci prema subjektima privatizacije u restrukturiranju kako državni tako i nedržavni poverioci. Dakle, ovaj zakon nema samo tehnički karakter nego i suštinski. On će da omogući da se sva potraživanja prema subjektima privatizacije u restrukturiranju konačno nađu na jedom mestu, ovoga puta u Agenciji za privatizaciju.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik dr Vladimir Pavićević, pravo na repliku. Izvolite.

Pošto sam razumeo da je gospodin Martinović takođe imao repliku, vidim da je njegova replika trajala tri minuta i 30 sekundi. Nadam se da i moja može da traje toliko?

Gospodin Martinović se javio pre vas. Izvolite.

Da, ali replika, ko god da se javi, mislim da  traje dva minuta, ali u redu. Držaću se svojih dva minuta.
Tri su stvari, gospodine Selakoviću. Vi kažete da je ovo jedini put koji nam je otvoren sada. Smatram da jedini put kojim ne smemo da idemo predstavlja put drastičnog kršenja vladavine prava.
Podsećam vas, u obrazloženju koje stiglo od Vlade piše veoma fino, to je vaše obrazloženje, da je Ustavni sud, kada je donosio ovu odluku, najpre u vidu imao ograničenje prava na imovinu. To znači da je to jedan važan princip bio za odlučivanje Ustavnog suda. To znači da u promeni Zakona o privatizaciji ne smemo da ponovimo princip za koji je Ustavni sud već utvrdio da je bio princip na osnovu kojeg je ocenio jedan zakon neustavnim. To mislim da predstavlja kršenje principa vladavine prava. Tim putem ne smemo da idemo.
Druga stvar, nisam ja rekao da Vlada Srbije ništa nije uradila ni u jednoj sferi. Pokušao sam da raspravljam isključivo o ovoj konkretnoj situaciji.
Ustavni sud Srbije dao je period od šest meseci i ja sam zaključio i na osnovu ovog predloga zakona o izmeni Zakona o privatizaciji da Vlada nije iskoristila tih šest meseci da nešto uradi. Posledica nema.
Šta je posledica jedina vidljiva? Da Vlada sada predlaže zakon koji će Ustavni sud, ako se nađe kao tačka dnevnog reda na zasedanju Ustavnog suda, ponovo proglasiti neustavnim. To nije dobar put.
Treća stvar, i time završavam ovu repliku, vi ste rekli – pa, evo, vi kada ste bili na vlasti imali ste priliku, zašto onda niste? Nikada, gospodine Selakoviću, nisam bio ni u jednoj vlasti. Uvek sam se kritički postavljao prema vlastima u Srbiji, pa i na drugim mestima. Jednako tako mislim da treba da se poštuje ovaj jedan kritički stav, jer je ideja da ovde prođu predlozi koji su najbolji i naša rasprava doprinosi tome. Hvala vam.