Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 10.05.2014.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/54-14

10.05.2014

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 17:50

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Narodni poslanik Dragan Šutanovac. Po kom osnovu? Izvolite.
...
Demokratska stranka

Dragan Šutanovac

Demokratska stranka
Po osnovu replike. Bilo je vrlo jasno da se ministar meni obraća.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Ne možete dobiti po osnovu replike, niste pomenuti.
...
Demokratska stranka

Dragan Šutanovac

Demokratska stranka
Onda ću po osnovu našeg vremena poslaničke grupe.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Ne možete sada. Nema više vremena, potrošeno je vreme.
...
Demokratska stranka

Dragan Šutanovac

Demokratska stranka
Imam još 16 minuta.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Možete samo na kraju kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
...
Demokratska stranka

Dragan Šutanovac

Demokratska stranka
Gospodine Selakoviću, da li ste se meni obraćali ili niste? Meni ste se obraćali direktno. Šta je problem?
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Možete na kraju kao ovlašćeni predstavnik.
Narodna poslanica dr Aleksandra Tomić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Srpska napredna stranka
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, danas smo imali prilike da čujemo u ime predlagača praktične izmene i dopune Zakona o privatizaciji i obrazloženje sa kojim smo na kraju krajeva izašli ovde u plenum, ali i sa razjašnjenjem mnogih pitanja koje smo imali uopšte po pitanju same privatizacije.
Ono što je dobro, a to je da smo čuli eksplicitni prikaz celog postupka privatizacije koju nam je dao gospodin Martinović i na osnovu tog prikaza možemo da vidimo da je situacija bila ni najmanje jednostavna u proteklih 10 do 15 godina, ako uzmemo u obzir da je 2.266 preduzeća privatizovano, da je oko 220.000 ljudi praktično ostalo bez posla, a da je uplaćeno u budžet 177 milijardi dinara koje su praktično potrošene.
Onaj deo o kome mislim da gospodin ministar dal slučajno ili namerno nije govorio je da se postavlja pitanje – ko je vršio privatizaciju, na koji način i koje je poreklo kapitala bilo u trenutku kada su se privatizovale određene firme? Zbog čega to govorim? Zato što smo svesni bili toga da je privatizacija izvršena mnogih firmi zbog kupovine lokacija, a ne zbog posla kojim su se bavile osnovne firme koje su privatizovane, da su na kraju krajeva radnici otpušteni, a da za neuspele ugovore baš zato u delu otpuštanja radnika vraćene firmi, kao ogoljene bez jednog dinara i kao deo koji je donosio mnogo problema koji se na kraju rezultovao 2013.-2014. godine sa 750 miliona evra godišnjeg davanja iz budžeta.
Kao takav rezultat danas u eksplicitnom obliku imamo registrovanih 164 preduzeća u restrukturiranju, s tim što kažemo da od sedam do deset tih privrednih društava imaju nerešen status, pa zbog toga govorimo eksplicitno o 156 preduzeća u restrukturiranju i danas govorimo o evidenciji od 58.889 zaposlenih. To je ono o čemu je gospodin Selaković govorio, da taj broj zaposlenih je realan, odnosno realan život je sasvim drugačiji.
Ono što smo shvatili danas na Odboru je da su ove izmene i dopune Zakona o privatizaciji praktično jedna mera realnog života, svakodnevnog i da je ova vlada pokazala visok stepen svesti o tome da shvata šta je realan život i šta je potreba društva, ali shvata da mora da racionalizuje uopšte ekonomski sistem i finansijski sektor, ali i da odluke Ustavnog suda treba da poštuje. Onaj deo koji smo zaboravili je pre samog raspisivanja izbora gde su u Skupštinu Srbije došli predstavnici mnogih sindikata, pogotovo preduzeća u restrukturiranju, koji bi bili pogođeni ovom odlukom Ustavnog suda da se ona primenila eksplicitno od 15. maja.
Podsetiću vas da su u jednom trenutku svi sindikati, njih preko 500, sklopili jedan sporazum što se tiče neslaganja po pitanju odluka Ustavnog suda kojima bi veliki broj ljudi, a tu se računa preko 30.000 zaposlenih, ostali preko noći bez posla i oni su bili jedna delegacija u Skupštini Srbije. Ispred predsednika Odbora za privredu sam ih primila i saslušala ih o svim njihovim predlozima koje su imali u tom delu. Mislim da je ovo jedan od predloga koji je iznela Vlada sada i koji je gospodin Selaković dao jedan od preporuka i vapaja koje su ti sindikati imali.
O čemu se radi? U ekonomiji ne možemo ništa da lomimo preko kolena. Neke stvari morate da uzmete u obzir i uvek na kraju celog jednog ciklusa u ekonomiji plaća onaj koji je poslednji, i kamate koje imate, dugovanja od pre 10 i 20 godina ako ste prihvatili neki dug, imate poreze i doprinose onih ljudi koji su dobili odrešene sudske postupke, koji su naplatili. Neke firme u restrukturiranju su naplaćivale poreze i doprinose, a nisu isplaćivale plate, odnosno otpremnine na adekvatan način i mi to u ovom trenutku kao država ne znamo u kolikom je to eksplicitnom iznosu.
Sada kao država želimo da znamo koliko tačno dugujemo određenu cifru. Tu cifru danas niko ne zna da vam kaže. Neki ekonomisti se u javnosti pokazuju i govore da je cifra od 1,5 milijardi evra. Ne znamo da li se govori o 1,5 milijardi, jednoj milijardi ili o dve milijarde. Moramo sada da znamo.
Drugo, ako pričamo o imovini, moramo tačno da znamo popis te imovine. Zaboravimo li bilo kakav argument, detalj, vanbilansno stanje, vanbilansni objekat, mi smo učinili veliku štetu državi ukoliko ne popišemo tu imovinu. Zbog toga ovaj deo izmene i dopune Zakona o privatizaciji nije samo tehnički i ne treba ga tako smatrati, već ga jednostavno treba suštinski shvatiti kao početak ekonomskih reformi, koje će tek krenuti sa predlogom 21 zakonskog rešenja, za koji se nadamo da će biti pred ovim poslanicima do kraja maja, početka juna. Naš zadatak će biti da do kraja jula to usvojimo.
Na kraju krajeva, u svim međunarodnim deklaracijama i u pregovorima sa EU, mi smo se obavezali da do 30 juna 2014. godine završimo priču na adekvatan način kada govorimo o procesu privatizacije.
Na kraju, kada pričamo o podacima koje treba da skupimo na jedno mesto i da kažemo sa čime raspolažemo, utvrdili smo da se dug negde obima, da je tri puta veći nego što je sama vrednost firmi u restrukturiranju, da je dve trećine tog dugovanja od strane državnih poverioca, tu vam ulaze troškovi poreske uprave, troškovi poreza i doprinosa, troškovi javnih preduzeća za potrošnju električne energije i komunalija, a jedan deo se odnosi na komercijalne poverioce.
U ovom trenutku izjednačavanje statusa privatnih i državnih poverioca je velika stvar. Prema tome, taj deo odluke Ustavnog suda zaista mislim da se kreće u tom smeru da smo svi jednaki pred zakonom, a tu jednakost jedino možemo da garantujemo, da nikoga ne oštetimo, da uspostavimo tačnu evidenciju o tome ko koliko duguje.
Ono što ćemo imati sigurno na Odboru za privredu o zakonu u raspravi u pojedinostima u ponedeljak je da ćemo nastaviti diskusiju o ovim problemima. Ono što je važno reći je da za ovih pet meseci imamo šansu da zainteresovane investitore, odnosno strateške partnere za određene velike kompanije, koje su u postupku restrukturiranja, na adekvatan način pokrenemo, odnosno zadržimo veliki broj zaposlenih koji postoje u određenim preduzećima u restrukturiranju, jer to je želja svake političke stranke koja se nalazi i u ovom parlamentu i van ovog parlamenta, a to je da ljudi rade, da primaju platu i da ta radna mesta o kojima pričamo povećavamo, a nikako da smanjujemo.
Zbog toga je ovih pet meseci šansa da oni ljudi koji bi jednostavno trebali da budu zaposleni, ako treba da pređu iz javnog sektora u privatni, da se to na određeni način za ovih 150 dana zaista obavi.
Pitanje tačnosti podataka koje nam govori i daje određenu šansu da se kao država ustrojimo, odnosno da tu statistiku o kojoj stalno pričamo, a suštinski je nikada ne završimo do kraja, u ovom trenutku, što se tiče samog Zakona o privatizaciji, mislim da ćemo završiti kada u određenom setu zakona koji ćemo imati u junu i julu mesecu, mislim da ćemo onda reći da smo taj postupak i period privatizacije okončali sa 30. junom.
Ono što je sigurno tačno, to je da svest naroda o tome kolika je potreba, da jednostavno želimo razvoj ovoj državi, da želimo da otvorimo nova radna mesta i želimo da se pokrenemo privredno, da radimo i da idemo ka toj izvoznoj orijentaciji, da primenimo određene nove tehnologije i kroz javna privatna partnerstva određenih firmi u restrukturiranju i određenih kompanije, ne samo u zemlji, nego i u inostranstvu, treba da nam u suštini da ovaj zakon.
Ovo je samo prvi korak ka toj razvojnoj politici Srbije i ona četiri stuba koje je gospodin premijer dao u svom ekspozeu i nadamo se da će sve stranke, bez obzira što sada možda imaju određene kritičke stavove u ovoj načelnoj raspravi, podržati, bez obzira na to kojoj političkoj stranci pripadaju. Zahvaljujem vam se.