Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Nema replike, ali koristite vreme, pošto imate dosta vremena. Izvolite.

Hvala.

Samo da pojasnim. Dakle, ispred mene je dokument, javni, koji smo dobili od stručnih službi, predlog amandmana na član 52. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Borislav Stefanović. Dakle, član 52. Predloženo je tako da kaže – član 52. briše se. Nije u pitanju moja greška. Samo sam pročitao ono što sam dobio službeno.

Ali, gospodine Stefanoviću, ne vidim ni jedan razlog da budete duhoviti, da budete dobro raspoloženi. Zaista ne vidim odakle crpite povod i razloge za dobro raspoloženje.

Poslaniče, molim vas. Hvala.

Razjasnili smo da li je 52.

Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.

Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 52. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Slobodan Homen, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, dr Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović i dr Blagoje Bradić.

Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Ovim se članom definiše pravo na naknadu troškova. Tu spada dolazak i odlazak sa rada, vreme provedeno na službenom putu itd, i ovaj član zakona bi bio prihvatljiv da ne postoji poslednji stav koji u stvari derogira, koji je protivurečan sa stavom 1, odnosno tačkom 1. iz ovog stava, koji u stvari kaže da zaposleni nema naknadu troškova za odlazak i dolazak sa rada ukoliko promeni mesto boravka, odnosno promeni mesto boravka i ode odatle.

Amandmanom se otklanja situacija u kojoj poslodavac prevaljuje teret naknade troškova za odlazak i dolazak sa rada na zaposlenog u slučaju promene mesta stanovanja. Vlada je dala svoj odgovor i ministar ga je malopre još elaborirao, pravdajući se time da je dolazilo i do nekih zloupotreba. Naravno, slažem se da bi sve zloupotrebe trebalo da se preduprede i da za to postoje mehanizmi.

Drugo, kao što je poznato, rizik na strani poslodavca, isto tako postoji i rizik na strani zaposlenog, koji je, ilustracije radi, primoran da promeni mesto prebivališta ili je morao da se preseli iz jednog grada u drugi zarad članova uže porodice, zbog bolesti ili bilo čega drugog.

Sem toga, u jednoj opštini zaposleni može da se preseli na udaljenost od četiri kilometra i da je primoran da koristi prevoz, a da pre toga nije koristio prevoz jer je živeo u centru mesta. Zbog ovakve odredbe koju predlaže Vlada zaposleni u takvim situacijama praktično finansira poslodavca.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Zahvaljujem.

Predlažem da se predloženi amandman odbije. Obrazloženje koje smo dobili od Vlade vrlo je precizno. Daću sebi slobodu da dam nešto šire obrazloženje sa svoje strane.

Kao što vidite, osnovna namera predlagača ovog zakonskog rešenja u ovom članu na način kako je predloženo jeste da se spreče zloupotrebe. Možemo da damo sebi još jedan minut konfora da porazgovaramo o poslovnoj logici, zašto je ovo rešenje dobro, koliko ono ima smisla.

Predloženi član, odnosno sporni stav, konkretno, sporan za predlagača amandmana koji bi želeo da se taj stav ukloni, ne kaže ništa do da ne postoji dužnost poslodavca da automatski nadoknadi troškove prevoza koji nisu postojali u trenutku sklapanja ugovora, pa samim tim i ne predstavljaju deo ugovorne obaveze. Nigde ne stoji da će pod obavezno u praksi to značiti da neko ko ima veće troškove putovanja automatski mora da ih snosi sam. Ako nađe zajednički jezik sa poslodavcem i to bude rešeno na najbolji način direktnim sporazumom, zašto bi to predstavljalo bilo kakvu otežavajuću okolnost?

Ako ne nađe, to je nešto što moramo da uvažimo, to je nešto o čemu moramo da vodimo računa. Dogovor je dogovor. Ništa više od toga i, naravno, nikakve loše namere u ovome nema, samim tim i negativne reperkusije. Traži se samo ono što je logično i što je fer, da ne bude automatizma koji krši dogovor, da dogovor i sutra bude dogovor. Hvala.

Hvala.

Nema replike kada svako iznosi svoj stav.

Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Stefanović.

Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Samo da budem precizan ovaj put. Mi predlažemo da se briše ovaj član, što znači u prevodu da ostaje član kakav je bio i do sad u Zakonu o radu. Smatramo da bi se usvajanjem ovog amandmana omogućilo i sprečilo da se zaposleni dovede u nepovoljniji ekonomski položaj, jer se predloženom izmenom zaposlenom otpremnina pri odlasku u penziju smanjuje sa tri na dve prosečne zarade, što je zanemarljiva ušteda za poslodavca, a složićete se, veći udarac na zaposlene koji će prvu sledeću nadoknadu dobiti tek po dobijanju rešenja o penziji.

Hvala.

Na član 54. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Slobodan Homen, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, dr Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović i dr Blagoje Bradić.

Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

zahvaljujem.

U članu 54. koji se odnosi na član 121. govori se o načinu dostavljanja obračuna zarade. Mi predlažemo da se posle stava 4. dodaju stavovi 5. do 8, gde se kaže da dostavljanje obračuna u elektronskoj formi treba da predstavlja izuzetak u odnosu na pravilo o dostavljanju pismena, te se amandmanom obezbeđuje ova vrsta dostavljanja isključivo uz saglasnost zaposlenog, što mislimo da je jako bitno.

Novim stavom se bliže uređuje uredna dostava obračuna u elektronskoj formi kao izvršne isprave, tako da je potrebno da zaposleni potvrdi da je obračun primio, što je vrlo bitno, te se na ovaj način izbegavaju mogući propusti u dostavljanju, a dostavljanje je od značaja za vršenje prava i eventualnog ulaganja pravnog leka.

Vlada nije prihvatila amandman iz razloga što način dostavljanja, kako kaže, obračuna zarade i naknade zarade prvenstveno treba da bude odluka poslodavca u skladu sa njegovim mogućnostima, u cilju olakšavanja nepotrebnog administriranja itd. Mi mislimo da nije odluka na poslodavcu, već na zakonodavcu da takvu odluku donese. Ako je sve na poslodavcu, kao što kaže Vlada u svom mišljenju, zašto uopšte zakonom regulišemo ovu oblast? Amandman je dao kvalitetno obrazloženje zbog čega je bitna i saglasnost zaposlenog na prijem obračuna elektronskim putem i potvrda prijema. Od momenta prijema akta, ponoviću, počinju da teku rokovi. To je vrlo bitno, kao procesna kategorija relevantni su za ostvarivanje čitavog niza materijalnih prava.

Seme toga, smatram da je za poslodavca važna činjenica da li je zaposleni primio pojedinačni pravni akt kao što je ovaj dokument. Voleo bih da dobijem objašnjenje zašto je nepotrebno obavezati poslodavca da ima potvrdu da je radnik primio obračun zarade. Zahvaljujem.