Zahvaljujem.

Dakle, još jednom samo skrećem pažnju predlagaču amandmana na obrazloženje koje smo dobili od strane Vlade.

Na drugom mestu, u zakonu u članu 72. konkretno reguliše se ovo pitanje. Bez želje da ulazimo u suštinu želje predlagača amandmana da se određena tematika uredi na određeni način, ovde imamo čisto tehničko pitanje, dakle, ako bi amandman bio prihvaćen bili bismo u koliziji sa drugim članom za koji nije predložena korekcija. Tako da je to dobar razlog da se amandman ne prihvati. Hvala vam.

Hvala.

Znate kako, verske slobode su apsolutno nešto što je zagarantovano. Svako može da radi što želi po tom pitanju i moram da priznam da lično kao verujući čovek, ne bi mogao nikako da se složim sa ovako nečim da crkvama ne dozvolite da mogu da imaju, odnosno da budu imaoci dozvola. Tim što pre, ni na jednom od tih medija koji postoje ne možete da čujete ništa ni ružni, niti bilo kog ugrožavaju, čak naprotiv, imate koliko god hoćete, ljudi koji zahtevaju tu vrstu duhovnog sadržaja.
Zaista mi nije jasno zašto bi neko ako, možda nije pristalica toga, ako je možda čak i ateista, što svakako uvažavam, zašto ne biste uvažili drugu stranu koji ima želju da tako nešto sluša ili u krajnoj liniji možete da okrenete stanicu i imate toliko drugih stanica. Tako da ne vidim razloga zašto bi se verske zajednice ovako nešto uskratilo, jer zaista lično uživam da slušam i radio „Slovo ljubve“ i tako neke druge stanice, a verujem da i druge konfesije vole da imaju svoju neku stanicu, tako da zaista ovako nešto neprihvatljivo. Hvala.

Gospođa Čomić, ponovo ste se prijavili za repliku.

(Gordana Čomić, s mesta: Ne mogu da verujem generale, da ne prepoznajete repliku. Molim vas.)

U redu. Izvolite.

Generale, hvala vam.
Zaista razumem argumente i višedecenijskog trpljenja crkava u jednopartijskim društvima kao i potrebu Mirjana ili pripadnika bilo koje grupe da budu u medijskom, da tako kažem, kontaktu sa onima koji propovedaju, šire religiju, odnosno koji su verujući.
To ne sporim, ja sam to jasno kazala. Problem je što ovaj zakon podrazumeva i učešće javnih finansija i zato sam spomenula. Dakle, mi ovde ako ne kažemo da crkve i verske zajednice ne mogu da budu imaoci dozvola na medijske usluge, tada mogu svi oni koji inače plaćaju porez na usluge nisu u sivoj ekonomiji, a korisnici su prava na medijske usluge, da postave pitanje ravnopravnosti.
To je jedan mali segment. Ne slažem se da je sporno da se u odnosu na član 72. ovaj član ne usvoji, pošto u slučajevima ovakvih procedura uradi se zastoj u glasanju i onda se usklade članovi koji među sobom eventualno su u koliziji.
Drago mi je da imam odziv na temu, jer smatram da treba otvoriti debatu u društvu o uvođenju poreza, PDV, zbog ogromne količine gotovog novca koji ide kroz crkve i verske zajednice i urediti porez na imovinu kada su crkve i verske zajednice u pitanju. Ako se većina složi da ne treba, naravno, nemam ništa protiv, to što ću biti u manjini ne znači da neću biti u pravu, ali je ta tema neophodna našem društvu, jer je merljiva i jer jeste problem za mnoge ljude koji traže u fiskalnoj politici onaj minimum ravnopravnosti koji se podrazumeva. Hvala vam gospodine potpredsedniče još jedanput na prilici da iskoristim repliku.

Reč ima narodni poslanik  Vladimir Đukanović. Izvolite.

Znate šta, uvaženi predsedavajući, zanimljiv mi je ovo amandman i naravno da je dobro da se otvori ovakva polemika, ali znate čak i u onom najrigidnijem komunističkom periodu nije padalo na pamet da uvodi poreze na crkvu, odnosno na crkvene usluge.
Znate, pripadnici stranke koji se zalažu sada za ovako nešto morali bi prvo da se suoče sa tim da godinama nisu naplaćivali od raznih tajkuna poreze, a hoće već sada da naplaćuju crkvi. To je zaista nešto što je neprimereno i mislim da bi prvo trebali da krenu od toga da se ljudima koji po 15, 20 godina nisu nikakav porez plaćali, a pljačkali su ovu državu, prvo njima porez da se naplati, a onda tek možemo da razgovaramo o ovakvim stvarima koje su zaista vrlo osetljive. Hvala vam.

Vi gospođo Čomić želite repliku. Znam da je mala replika, ali ona sada vuče jednu za drugom, a mislim da je bezpotrebno. Vi ne možete ni jednu, ni drugu stranu ubediti. Znači, nećemo više repliku.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Zahvaljujem, reći ću vrlo kratko bez želje da prebacim težište rasprave na sadržaj člana 72. na njega ukazujem ne samo zato što sam želeo da prikažem tehnički, proceduralni problem, već i zato što u tom članu 72. se nalazi dobar osnov iz kog je zapravo crkva i verska zajednica i sadržana kao jedan od mogućih aktera koji će učestvovati u medijskom radu kroz licencu.
Nismo sada na tom članu, tako da nema smisla da dalje raspravljamo o njemu, ali posledica postojanja ovakvog člana sa kojim pretpostavljam ni predlagač ovog amandmana o kome sada pričamo broj 80. nije imao zamerke, na koji nije imao zamerke jeste i to što se član 80. ne uređuje na način koji je predložio predlagač amandmana. Dakle, to je to i zbog toga predlažem da amandman na član 80. ne prihvatimo. Hvala vam.

Na član 88. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 92. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Marjanović i Nataša Vučković.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje nisu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 93. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje nisu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)