Dobro, pred nama su danas zakoni, tj. određeni ugovori protiv kojih zaista niko ne može ništa ni da kaže, ali nas obavezuju na mnogo toga, posebno ako danas ratifikujemo, a nadam se da hoćemo, pošto nema nikakvog razloga da to ne uradimo, Zakon o potvrđivanju ugovora o trgovini naoružanjem, pre svega zato što je to jedna civilizacijska tekovina, zato što je 118 država članica UN potpisalo ugovor, 41 ga je ratifikovala, a nadam se da će naravno Srbija sada biti 42, da će i mnoge druge države koje su potpisale vrlo brzo u svojim parlamentima, ratifikovati ovaj sporazum.
On nas obavezuje na neke stvari, a ja verujem da ćete vi gospodine Gašiću itekako da obratite pažnju na tako nešto. Pre svega, mi imamo jedan katastrofalan, zapravo neuređen potpuno sistem ekonomske bezbednosti naših preduzeća. Konkretno, recimo kada ovde govorim o SDPR, a on će naravno biti ta firma koja će biti naš najveći izvoznik, on to mora značajno da poboljša. Ovo nas i tera da poboljšamo itekako ekonomsku bezbednost i da uopšte razvijamo taj sistem, pošto mi to uopšte nismo imali razvijeno. Pogledajte bilo koje naše strateško preduzeće, da li govorim o „Telekomu“, da li govorim o EPS, da li govorim o bilo kom drugom preduzeću, ni jedno preduzeće nema korporativnu bezbednost, odnosno nema sektor ekonomske bezbednosti i to je jako loše.
Neretko se sve ovo i događa sa našim preduzećima upravo zato što tako nešto nemamo. Ovo je vrlo osetljivo. Ovde se radi o trgovini naoružanjem i mislim da će baš u tom segmentu to morati itekako da se poboljša, kao i u mnogim drugim preduzećima koja se bave proizvodnjom municije i naoružanja, verujem da ćete tu itekako to pospešiti.
S druge, mene uvek raduje kada naša vojska negde nešto zaradi i verujem da ćemo od ovoga imati itekakve koristi. Uporno ponavljam da mi imamo izuzetno obučene kadrove, posebno što se tiče vojske. Verujem da možemo mnogo tog ada izvezemo posebno kroz vojnu tehniku jer imamo izvanredne ljude i stručnjake u vojno-tehničkom institutu. Tvrdim da imamo najbolji kadar u regionu što se tiče vojno-tehničkog instituta i ti ljudi su zaista majstori svog posla, umeju da sa zaista malo sredstava da naprave nešto što je tako dobro, što je zaista tako savršeno i da to izvezu, što je veliki uspeh.
Nadam se da ćemo mnogo više uložiti u naš vojno-tehnički institut. Inače se nadam i voleo bih da se to na neki način donese, da recimo za izradu određenih stvari koje se tiču bezbednosnog tog aspekta, na primer softvera koji imaju naša javna preduzeća, da će to ubuduće raditi isključivo preduzeća koja se tiču vojske, na primer Vojno-tehnički institut, jer moramo da zaštitimo naše preduzeće. Ne može, recimo, softver, u poreskoj upravi ili bilo gde da nam radi neka privatna kompanija zato što vam čita podatke i tako nešto dospeva ko zna gde. Prosto, moramo nekako to da integrišemo, da to samo radi državno preduzeće, u ovom slučaju mislim da je Vojno-tehnički institut neko ko je najosposobljeniji.
Tako da, ovako nešto što se usvaja samo nas motiviše za podizanje određenih standarda i naravno motiviše uopšte namensku industriju. Verujem da ćete itekako učiniti da što više zaradimo. Stojim pri onom stanovištu – što vam je jača vojska, jača vam je ekonomija i verujem da će ubuduće naša vojska, a to smo pokazali na ovoj vojnoj paradi, imati što šta da pokaže i da ćemo zaista biti najrespektabilnija sila u regionu, to nam svakako i pripada i s tim u vezi naravno da ćemo kao SNS i ja lično podržati ovaj sporazum. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Đukanoviću.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre Gašiću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mene kao narodnog poslanika fascinira to što svi mi, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadamo, imamo visoku svest o tome šta je država, o tome šta je vojna industrija, o tome šta je odgovornost Republike Srbije i gde je njeno mesto u svetu u ovom trenutku, kao i u budućnosti.
Znam da će sve poslaničke grupe u danu za glasanje dati svoj glas i usvojiti ova dva zakona koja su veoma bitna za stvaranje, odnosno nadgradnju imidža Srbije koji ona ima i koji se stvara naročito od 2012. godine.
Želeo bih da tu posebno podvučem da je ovo treći ministar iz SNS od 2012. godine. Znam da se Ministarstvo vojno naziva jednim uređenim sistemom, da je ono najcenjenije u našem društvu i po svim anketama se to dokazalo. Želim samo da posebno istaknem agilnost, ažurnost i priduzimljivost gospodina Gašića, od kako je na čelu ovog ministarstva. Želim da nastavi da vodi ovu vojnu diplomatiju na način kako to čini. Postao je veoma prepoznatljiv kako u Srbiji, tako i van njenih granica.
Ovi zakoni koje ćemo usvojiti u danu za glasanje pokazuju da mi znamo da moramo postati deo sveta, da moramo postati deo EU, gde i fizički pripadamo, a i istorijski, kulturno.
Kako god da razmišljate, znate da je EU nešto što nam treba. Imajući u vidu da su sve države članice EU potpisale zakon o potvrđivanju ugovora o trgovini naoružanjem, najprirodnije je da to uradi i Republika Srbija.
Takođe, Sporazum sa Kraljevinom Španijom o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka jeste nastavak naše miroljubive politike koju vodimo i koju pokazujemo prema svim zemljama koje su pogotovo prijateljski nastrojene prema nama. Imajući u vidu da Kraljevina Španija ima ozbiljnu, principijelnu spoljnu politiku u smislu nepriznavanja tzv. nepostojeće republike Kosovo, koja ceni da je teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije nešto što je veoma važno i koja se trudi da nam olakša put ulaska u EU. U tom smislu ćemo svi u danu za glasanje dati glas za ova dva zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Čabarkapa. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Gašiću, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, želim danas da i svojim obraćanjem dam doprinos raspravi o Predlogu zakona kojim se potvrđuje Sporazum između Republike Srbije i nama prijateljske države Kraljevine Španije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka.
Ovim Sporazumom se, kako je već rečeno, stvaraju uslovi za efikasniju saradnju državnih organa Republike Srbije i Kraljevine Španije u oblasti unutrašnjih poslova, pravosuđa, spoljnih poslova, odbrane i službi bezbednosti. Zatim, stvaraju se i uslovi za saradnju s privrednim subjektima sa teritorije druge države potpisnice Sporazuma iz oblasti namenske industrije, sa subjektima koji se bave proizvodnjom i pružanjem usluga za potrebe bezbednosti sektora. Iz ovih ciljeva proističe i potreba zajedničkog delovanja naše dve države protiv različitih izazova, rizika, pretnji i bezbednosti.
Važno je istaći da se ovim sporazumom obe strane obavezuju da preduzimaju sve odgovarajuće mere kako bi, u skladu sa svojim zakonodavstvima i uz poštovanje nacionalnih interesa i nacionalne bezbednosti, osigurale zaštitu tajnih podataka koji se razmenjuju ili stvaraju u skladu sa ovim sporazumom.
Ovim sporazumom se regulišu oznake tajnosti, principi bezbednosti, prevođenje i umnožavanje tajnih podataka u oblasti industrijske bezbednosti, uništavanje tajnih podataka i prenos tajnih podataka između država potpisnica.
Sporazumom su definisani nadležni organi odgovorni za njegovu primenu. Za Republiku Srbiju to su Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednosti i zaštitu tajnih podataka, a za Kraljevinu Španiju su to državni sekretar, direktor Nacionalnog obaveštajnog centra, Nacionalna kancelarija za bezbednost.
Za potrebe primene ovakve vrste sporazuma formiran je Centralni registar za strane tajne podatke u Kancelariji Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka. Formiraju se i podregistri u Ministarstvu spoljnih poslova misije Republike Srbije pri NATO-u u Briselu i misije Republike Srbije pri EU, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane i Bezbednosno-informativnoj agenciji. Na ovaj način se obezbeđuje potpuna kontrola tajnih podataka od strane svih relevantnih institucija.
Može se slobodno reći da ovaj sporazum predstavlja most oficijalnog jačanja bilateralne saradnje sa nama prijateljskom Kraljevinom Španijom, državom koja je jedan od osnivača EU, za čije članstvo je i Srbija kandidat.
Ceneći značaj ukupne saradnje, ali i značaj ovog sporazuma, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje dati punu podršku njegovoj ratifikaciji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala lepo.
Oba predloga zakona će biti podržana od poslanika Nove stranke. U to nema nikakve sumnje. I jedan i drugi međunarodni ugovor je potreban Srbiji, dobar je za Srbiju i tu nema nikakve sumnje.
Ne bih ulazio u detalje ugovora. Siguran sam da poslanici znaju o čemu se radi, a da će građani Srbiji dobiti informacija koja će biti potpuna za ono što je neophodno za njihovo saznanje o ovim sporazumima.
Ono što je dobra prilika kada je ministar Odbrane Vlade u ostavci prisutan u parlamentu to je da malo popričamo o toj oblasti. Mislim da je jako važno da rešimo to pitanje dugova namenske industrije.
Naravno da ti dugovi nisu nastali u poslednje dve, dve i po godine i naravno da oni vuku korene u nekom ranijem periodu, ali mislim da je malo neobično da pričamo građanima da je namenska industrija naša razvojna šansa, da se priča o velikim ugovorima, o istorijskim sporazumima, o ne znam kojim sve šansama, a da praktično imamo jedini realni podatak o svemu tome da su preko 15 milijardi dinara poreski dugovi namenske industrije. Ako se dobro razumem, to je oko 120 miliona evra - „Zastava oružje“ sa sedam milijardi i nešto, „Krušik“ sa skoro dve i po milijarde, „Sloboda“ Čačak preko dve i po milijarde, „Prvi Partizan“ skoro dve milijarde i tako dalje. To mora nekako da se reši.
I za taj deo, kao i za sve drugo, u državi zakon mora da važi. Ako je neko poreski obveznik, bez obzira da li je to vojna industrija, bez obzira da li je neko izgubio ličnu kartu ili na neki drugi način došao u status poreskog duga, on mora da bude čist.
Naravno da znam da bi naplata tih dugova bila nemoguća jer te kompanije nemaju dovoljno para, ali je moguće da se na neki način otpišu i da se stavi tačka na taj problem i da to više ne bude tema. Te fabrike su inače državne. Mogu još jednom da postanu državne, da im se otpišu dugovi i da se stvori mehanizmi da ne dođe do gomilanja novih dugova.
Decenijama slušam o razvojnim šansama ove ili one industrije i mahom su to velike priče sa malim efektom. Ne želim da umanjujem značaj namenske industrije, ali ona duboko zavisi od politike i uvek je zavisila i u svakoj državi zavisi od politike i zato politika mora da ima ozbiljan odnos prema toj industriji.
Ovi međunarodni sporazumi su dobri za Srbiju, ali postoji jedan međunarodni sporazum koji Srbija uporno ne potpisuje, iako je praktično inicijator tog sporazuma, a to je konvencija o zabrani kasetne municije.
Građani Srbije, posebno grada Niša, ali i mnogi drugi su bili žrtve i najveće žrtve u Evropi kasetne municije. Ne postoji nijedno opravdanje, pa neka dođe i iz vrha naše vojske, da bismo time smanjili svoju borbenu gotovost. Kasetna municija je par ekselans agresivna municija, znači, ne služi za odbranu zemlje, nego služi za ofanzivne akcije. Prema tome, to je razlog više, a i iz pijeteta mnogim žrtvama koje su žrtve kasetne municije, da se što pre potpiše ta konvencija.
Vi ste dali, ministre u ostavci, odgovor da ćemo da potpišemo to, ali ne tako brzo. Ne razumem tu formu zašto ne tako brzo, ako je to dobro.
Konačno, rekli ste da „vrabac“ i „pegaz“ nisu mogli da budu na paradi jer bi to bilo opasno za bezbednost parade. Molim vas da više ne plašite narod sa takvim izjavama, jer ta izjava može da se stavi u red one fotografije iz sela Grgure, opština Blace, gde se vrhovni komandant Vojske Jugoslavije u pripitom stanju slikao sa pevaljkom muškom i sa nepoznatim ambasadorom neke nama prijateljske, ali daleke zemlje. Hvala vam.

Ministar Gašić ima reč. Izvolite.

Ja sam malopre bivšem ministru odbrane odgovorio da je 2013. godine doneta Odluka Vlade Republike Srbije o konverziji duga za sva preduzeća namenske industrije. Međutim, lokalne samouprave, pojedine, nisu sprovele svoj deo posla i zato to nije završeno. Jedno od tih koje se uporno bori da to ne uradi jeste upravo bivša, sada već čini mi se, lokalna samouprava grada Kragujevca.
Kada oni budu prihvatili da deo poreskih obaveza tih preduzeća izvrše konverziju duga i da uđu u vlasništvo u tim preduzećima, nikakav problem neće biti da ćemo time da relaksiramo ta preduzeća. Nije samo za vodu, nego i za neke druge stvari i to je veliki dug. „Zastava“ ima najveći dug, tačno je. Ali, moram da se pohvalim danas ovde pred vama i pred građanima Srbije, da je „Zastava oružje“ krenula da plaća sve poreze, sve doprinose, sve prinadležnosti koje je dužna od prošlog meseca i jedan od uslova da imaju maksimalnu podršku i Ministarstva odbrane jeste upravo da sve svoje obaveze uredno izmiruju, jer je to prihod i lokalnih samouprava.
Što se tiče „vrapca“ i „pegaza“, meni je žao što ste to tako shvatili i uplašili ste se, vidim po vama, oni nisu mogli da lete zato što smo uključili ometače i nije bilo dobro da …

Ministre, nemate obavezu da komunicirate.