Evo, završavam rečenicu. Znači, da neki njegovi bliski ljudi budu izabrani na sudijske funkcije?
Ova Skupština zbog toga ima zahtev Agencije za borbu protiv korupcije sa kojim se suočavamo. Plašim se da imamo jedan novi trend, da nije samo Megatrend taj koji pravi kadrove, već da postoji i Alfa univerzitet.
Pošto je zaštita konkurencija jako važna i ozbiljna grana prava i smatramo da ako ovi elementi postoje o kojima sam govorio da postoji mogućnost da imamo velikih problema zbog toga što, ponavljam, ako postoje ovi elementi – Alfa univerzitet, gospodin Karić i dr Tomić, onda mi ne bismo mogli da izaberemo ovog čoveka, to jest glasanje na Odboru je onda ništavno, jer je u pitanju sukob interesa.
Takođe, gospodin Marko Obradović, koji je ovde malopre spomenut kao član ove komisije, budući, pošto ćete vi sve izglasati, jeste zastupao gospodina Miškovića u jednom značajnom periodu i on jeste bio zamenik šefa kabineta gospodina Koštunice i bio je blizak gospodinu Labusu, ali je četiri godine radio za „Delta holding“ i to je radio savetovanje u vezi sa strateškim odlukama, savetovanje i koordinacija aktivnosti u vezi sa pitanjima konkurencije, korporativni odnosi sa stejtholderima, na ćirilici, i osnivanje i upravljanje avio kompanijom. To su neki od poslova koje je gospodin obavljao. Dakle to jeste zaista nezgodno pitanje za većinu zato što se stalno taj Mišković spominje kao neko ko je blizak opoziciji, a vi njegovog savetnika, jednog od najbližih ljudi, sada predlažete za člana Komisije za zaštitu konkurencije. To je vrlo nezgodna stvar, politički.
Mene zanima kako to mislite da opravdate i šta će biti posledica ovakvog izbora i da li činjenica da gospodin premijer zove gospodina Miškovića na savetovanje javno, pokazuje da su sve one priče iz kampanje bile neistina?
Morao bih da dodam još jednu stvar vezano za budućeg, verovatno, predsednika, gospodina dr Miloja Obradovića, šta mi je zasmetalo u biografiji koja je zaista impozantna, to je da je on bio na studijskoj poseti u Francuskoj. Evo, bio je čovek na studijskoj poseti u Francuskoj i to je stavio u svoju biografiju. Zamislite vi to, molim vas kada bi neki tu ljudi, uključujući i poslanike, stavili gde su sve bili na putovanju u svoje biografije, ne bi to mogla štamparija, zaista, da završi i mi ne bi mogli da sedimo u klupama od tolike količine papira.
Naravno, ima tu još jedan predlog, ali ovaj put afirmativno, gospodine predsedavajući, dakle, neće biti razloga za vašu intervenciju. Radi se o promeni Odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava parlamentarnog Odbora za stabilizaciju i pridruživanje. Jedan jako važan proces za Republiku Srbiju. Naime, tu se predlaže dr Vladimir Orlić, ovde prisutan, za kojeg zaista imam samo najlepše reči i mislim da je ovo odličan, možda jedan mikroprimer da nekada i vi nešto pametno i dobro predložite u nekom sastavu, tako da svaka čast za to. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Stefanoviću. Posebno mi je drago ovo zadnje što ste rekli.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, sastav Komisije i predsednik Komisije nisu samo kadrovsko pitanje. Naime, sloboda konkurencije, odnosno zaštita od monopola je jedna od ustavnih kategorija, ustavna kategorija zbog činjenice da monopoli jesu osnovna opasnost za slobodu tržišta. U svim zapadnim zemljama, gde je tržište uspostavljeno, to je jedno od osnovnih ustavnih načela. Nema slobode konkurencije ukoliko postoje monopoli, odnosno ukoliko je tržište podeljeno ili ukoliko je tržište pod kontrolom jedne kompanije ili više povezanih kompanija.
Mi smo u poziciji, kada se vlasnička struktura trgovačkih društava prati, ali ona nije do kraja jasna. Naime, postoje kompanije koje imaju međusobno vlasništvo. Dakle, kompanija A ima vlasništvo u kompaniji B, a kompanija B ima vlasništvo u kompaniji A. O toj temi je bilo govora proteklih godinu, dve. Nažalost, to potrošači najbolje osete na svojoj koži. Poznato je da su neki proizvodi u tim kompanijama A i B skuplji na srpskom tržištu nego na tržištu Hrvatske, Mađarske, susednih zemalja. Zašto? Zato što, po svemu sudeći, imaju dovoljno dominantan položaj da mogu da podele tržište i da dogovore cene.
Dolazimo do pitanja – ko će kontrolisati te monopole? Dolazimo do teme – ko su članovi tih komisija? Ja danas neću pojedinačno ulaziti poimence u imena i njihovu biografiju, ali smo čuli danas dovoljno argumenata i sa strane stranaka koje pripadaju vladajućoj koaliciji i stranaka opozicije, da postoji ozbiljna sumnja pod A – u kompetentnost i pod B – da je postojala mogućnost da neke osobe koje su odlučivale o članovima komisije nisu bile do kraja nezavisne i nepristrasne.
U tom smislu, pošto se radi o veoma važnom pitanju i nije ovo pitanje 350.000 plate koje će ti ljudi primati, nego o ceni proizvoda na tržištu Srbije koje će građani Srbije plaćati. Ukoliko tamo budu ljudi koji su pod uticajem jednog čoveka, jedne partije, koji nisu nezavisni, nema ništa od slobode tržišta. Nastavlja se stvaranje monopola. Imaćemo i dalje situaciju da je u Srbiji najskuplja roba u regionu. Verovatno ste čuli priču da su neki proizvodi skuplji. Građani to, nažalost, ne mogu da provere, pošto sve manje mogu da putuju van granica Srbije, da su neki proizvodi jeftiniji i u Austriji i u Nemačkoj i u nekim drugim zemljama u odnosu na Srbiju, u odnosu na kompanije koje imaju vlasništvo nad trgovačkim lancima u Srbiji.
Zbog toga smatram da bi predlagač trebalo da povuče ovaj predlog, da narodni poslanici, odnosno predlagači još jednom izanaliziraju svakog pojedinačnog kandidata. Ja mislim da predlagači i stručna javnost Srbije imaju jako veliki izbor za ljude iz te oblasti. Pitanje zaštite konkurencije je par ekselans tema kojom se neki ljudi bave, kojima je stručna oblast, koji dobro poznaju načine i modele stvaranja monopola. Smatram da bi ti ljudi trebalo da budu članovi komisija. Ima tu i univerzitetskih profesora i ljudi koji rade u ekonomskim institutima i ljudi koji su radili u svetu i znaju šta znači slobodna konkurencija. To je kod nas oblast za koju građani još uvek imaju nedovoljno uvida šta to konkretno za njih znači.
Zbog toga je moj predlog da predlagač povuče ove predloge i da se još jednom razmotre svi ovi predlozi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima prof. dr Aleksandra Tomić, po osnovu ovlašćenog predlagača.

Pre svega, kada pričamo danas o konkurenciji, ne možemo da se ne dotaknemo onoga što se pokazalo da u ovoj diskusiji najviše boli, a to je pitanje plata. Pitanje plata uopšte, kada pričamo o Komisiji za zaštitu konkurenciji, nije stvar koja je bila u nadležnosti Odbora za privredu, koji je praktično donosio odluke. Odluke su bile jako teške u smislu toga kako doneti odluku na osnovu kandidata koji su se javili, a 13 kandidata se javilo za predsednika i 24 kandidata za članove saveta.

Ono što je bilo interesantno i za članove SNS, koji su praktično bili članovi Odbora, koji su trebali da donesu odluku, to je da se nisu svi koji su želeli da budu članovi saveta javili za predsedničko mesto, tako da smo mi praktično kandidate koji su bili sa jako dobrim CV morali da prihvatimo kao članove saveta, a možda su bili zaista i dobri kandidati za predsednika.

Ono što je sigurno interesantno, to je da smo na samom intervjuu koji je organizovan u tri navrata, u kojem su svih 24 kandidata bila saslušana na neki način i razgovarano je u jednoj potpuno otvorenoj atmosferi od toga da li im je osnovni motiv bila plata, do toga sa kog aspekta su posmatrali ovu temu, kada pričamo o konkurentnosti, da li sa pravnog, da li sa ekonomskog, da li su u praksi i mali iskustva da rade, da li su donosili odluke u smislu ako su bili članovi saveta, a bilo ih je, ja mislim, oko pet kandidata koji su bili i članovi saveta i koji su bili vezani za pripremu samih dokumenata koji su dolazili na odlučivanje samoj komisiji, videlo se da je ova tema zaista vrlo interesantna, ali da je taj organ i ta institucija praktično od 2012. godine zamrla u svom radu, iz prostog razloga što je predsedavajuća bila na bolovanju 2012. godine.

Ono što smo imali interesantno kao poslanici da donesemo odluku o tome koji će kandidati biti relevantni u toj oblasti, a da mogu na adekvatan način da daju doprinos ovoj temi, a da uzmemo u obzir da budu zaista dva kandidata iz ekonomske struke, minimum, i ostalo da budu pravnici.

Ono što je sigurno u ovoj temi za nas bilo interesantno, a to je da smo imali situaciju u našoj privredi da su određene kompanije držale monopol na tržištu sa svojim proizvodima, sa svojim poslovanjem, ali od 2012. godine to nije bio slučaj. Iz prostog razloga što jedan od najvećih monopolista, a to je gospodin Mišković, a posle ću se javiti i da odgovorim na pitanja mojih kolega koje su postavili, pogotovo za kandidate koji su radili za tako nešto… Na samim tim razgovorima bilo je interesantno osnovno pitanje koje smo postavljali, kao narodni poslanici, svim kandidatima – kako gledaju na to da je od 16 presuda, odnosno odluka koje je Komisija donela, 12 palo na sudu, odnosno država je morala iz budžeta da izdvoji velike pare da plati sve te firme koje su praktično povredile konkurenciju, a jednostavno nikada nisu odgovarale za to, čak su bile i nagrađane. Tako se desilo da je jedna od kompanija dobila čak 750 miliona evra za presudu koja je pala na sudu.

Hoću da kažem da je ova oblast zaista osetljiva, pogotovo u trenucima kada vi želite da uspostavite tržišnu utakmicu, a imate ekonomske reforme, a morate da poštujete standarde EU i morate da se ponašate u skladu sa tim da podižete nivo svih zakonskih rešenja, u smislu zaštite konkurencije, odnosno rušenja svih vrsta monopola, tako da je na poslanicima Srpske napredne stranke, koji su bili članovi Odbora, zaista bio težak zadatak.

Ono što su primedbe na izbor ovih kandidata, odgovoriću kao predsednik Komisije kasnije, ali mislim da se Srpska napredna stranka potrudila da zaista uzme sve činjenice i sve aspekte, koji su se dešavali od 2012. godine, i zaista da da najbolja rešenja, a videćete zbog čega, jer u svim tim razgovorima koje smo imali sa kandidatima, koji su čak radili i kod Miškovića 2010. godine, treba reći da takvi kandidati na postavljena pitanja od strane članova Odbora, i to baš od strane poslanika Srpske napredne stranke, pa i Nove Srbije, su dali odgovore da su se tom temom bavili ranije, a da su u tom svom savetodavnom radu videli koji su nedostaci u samom zakonu i te nedostatke, na jedan krajnje profesionalan način, iskoristili. Nisu se bavili zvanjem telefona, ali onda su jednostavno videli da sa zvanjem telefona se ništa neće postići, pa su takvi kandidati, čak i u javnosti, smatrali da je to jedan od svojih najvećih uspeha što su pobedili Komisiju na krajnje jedan praktičan, odnosno i pravni način.

Od te 2010. godine, kada je kandidat bio gospodin Marko Obradović, je radio kod gospodina Miškovića, koji se navodi u svojoj biografiji odlazi na Kembridž. Tamo od 2010. godine isključivo se bavi analizom tržišnih aktivnosti, tako da od tada kreće taj isključivo profesionalni rad na polju konkurencije.

Od 2010. godine do 2012. godine mnoge stvari su se promenile iz oblasti konkurencije, u smislu zaoštravanja monopolista prema samoj državi. Od tog trenutka, na nama poslanicima Srpske napredne stranke, bilo je interesantno da ovako kvalitetnog mladog čoveka, koji smatra da je to jedan od njegovih najvećih uspeha, što je uspeo da na jedan zakonit način pobedi Komisiju za zaštitu konkurencije, instituciju koja 2012. godine i nije funkcionisala, smatrali smo za potrebu da baš njega treba izabrati, jer će svojim znanjem doprineti da ova politika konkurencije u budućnosti dobije pun značaj i zaživi sve ono što smatramo da su evropske vrednosti i evropski standardi.

Ova lista kandidata, koju je SNS predložila, odnosno glasala za njih i Odbor predložio, je jedno od najboljih rešenja, jer predstavlja jednu kombinaciju iskustva i mladosti, rekla bih mladosti, a ono što je odgovor na to zbog čega toga nije bilo više, to je zato što se mnogi kandidati nisu javili za predsedničko mesto. Ovaj predlog za predsednika Komisije je bio jedan od najboljih.

Da li treba da se javim ponovo, pa da odgovorim na određena pitanja?

 

Gospođo Tomić, pošto nema više prijavljenih, vi ste poslednji govornik, pa sve što ste mislili, molim vas da kažete sada.

 

Kada pričamo o platama, prvo Komisija ne određuje nivo plata, što se tiče nezavisnih institucija. Ako pričamo o smanjenju plata Komisije za zaštitu konkurencije, od 350.000, onda moramo da pričamo o smanjenju plata Zaštitniku građana, Komisiji za hartije od vrednosti, znači svih nezavisnih institucija koje su u nadležnosti drugih odbora. Znači, Odbora za pravosuđe i Odbora za finansije. Nije u našoj nadležnosti. To je odgovor kolegi Jovanoviću i potpuno se slažem da oni imaju neprimereno velike plate. Ako ćemo iskreno, narodni poslanici, što se tiče plata, su preuzeli, odnosno dele sudbinu naroda u smislu plata. Te nezavisne institucije imaju pet do šest puta veće plate nego što su poslaničke. Ako ćemo da pogledamo u odnosu na neke druge, na javna preduzeća, isto imaju duplo veće plate. Prema tome, na Odboru nije bilo da raspravljamo o toj temi.

Ako ćemo o kandidatima da razgovaramo, a prvo imamo osnovno pitanje koje se odnosilo na sukob interesa za donošenje odluka, koje je naveo gospodin Stefanović. Gospodin docent Miloje Obradović je profesor na deset posto radnog vremena Fakulteta za inženjerski menadžment Beograd, čiji je vlasnik Vladimir Tomašević iz Kembridža, koji je u sastavu Edukos univerziteta. Ako vi imate neka saznanja, u trenutku kada su započeti postupci izbora i kada su donošene odluke, niko od nas nema saznanje da postoji druga promena sastava u okviru Alfa univerziteta. Stvarno ne znam da postoji fakultet za inženjerski menadžment u Beogradu u sastavu Alfa univerziteta. Ja predajem na Fakultetu za trgovinu i bankarstvo. Postojao je fakultet za menadžment Beograd, koji je ugašen u okviru Alfa univerziteta 2010. godine. To je odgovor na ono pitanje koje ste mi postavili. Mislim da ni gospodin Karić ne zna da postoji vlasnik fakulteta Vladimir Tomašević koji je u sastavu Alfa univerziteta.

Drugo, kandidati koji su bolji, zbog toga smo ih predložili za članove Saveta, po svojim usko stručnim referencama zaista su dr Veljko Milutinović i gospodin Marko Obradović o kome smo razgovarali, jer su te škole i temu, koja se odnosi na konkurentnost, učili u EU, u Rimu, na Harvardu, ali nisu se javili za mesto predsednika Komisije. Oni su negde ostali dosledni i skromni u tom svom delu. Nisu mogli da veruju da bi mesto predsednika, prvi put se javljaju, shodno svojim godinama, mogli da zauzmu takvo mesto.

Što se tiče toga, mnogo smo razgovarali unutar Odbora i kao jedno rešenje predložili da gospodin Miloje Obradović zauzme to mesto predsedavajućeg, a drugo, imamo tri kandidata iz oblasti prava, a dva iz oblasti ekonomije. Smatrali smo da je oblast ekonomije za mesto predsednika dati kao jednu vrstu prednosti i napraviti jedan balans, ravnotežu između ove dve struke. Pravnici i ekonomisti uvek sa različitih aspekata posmatraju jednu oblast.

Što se tiče gospodina Jovanovića i mog kolege koji je glasao protiv, kao rešenje, ono što je gospodin Marko Obradović dao novinarima kao odgovor je bilo da mu je velika čast što je radio u kompaniji sa čijeg stanovišta je mogao da sagleda sve manjkavosti Zakona o zaštiti konkurencije, koji je bio 2010. godine.

Mislim da je gospodin Jovanović glasao protiv zato što nije mogao da promeni svoje mišljenje, jer je decidno branio svoj stav da ne postoji uopšte nikakva šansa da ljudi koji su radili i imali bilo kakve veze, iako je imao svega savetodavne, iako je imao svega kao konsultantsku ulogu u svemu tome, u toj strateškoj proceni, praktično, monopola, na određeni način jednostavno nije imao neku vezu. A možda je gospodin Jovanović navikao da telefonima rešava određene situacije u oblasti monopola. Stručnjaci kao što je gospodin Obradović i gospodin Milutinović, koji su prošli sve te škole, koji su prošli državne ustanove, jednostavno znaju način kako će legalno i kroz institucije to da reše. Nema potrebe rešavati uopšte bilo kakve probleme i slučajeve telefonima.

Ono što mislim da je interesantno reći, to je da od 2012. godine su postojali zaista sukobi interesa u donošenju odluka koji su se odnosili na izbore članova saveta Komisije. Mislim da gospodin Stefanović i nije upoznat sa tim kako je izgledao prošli sastav Komisije i da je izbor za taj sastav Komisije takođe trajao više od godinu dana, zato što nije bilo praktično većine unutar prošlog sastava odbora da donese tu odluku, pa je tadašnja skupštinska većina na čelu sa DS morala da menja Poslovnik o radu, da bi izglasala određena svoja rešenja odnosno predloge.

Ono što je doneto kao odluka, praktično se pokazalo da je zaista vezano za prethodnu vlast, jer je gospođa koja je vršila funkciju predsednika te komisije otišla na bolovanje i bila od 2012. godine na bolovanju. Kada je bilo ko hteo da otpri-like krene u razgovor i u diskusiju o tome da se neko, ukoliko nije sposoban ili je bolestan, povuče sa te pozicije, jednostavno, ja sam dobila tople preporuke kojih sam se držala, a to je da ne treba sa nezavisnim institucijama na taj način razgovarati, jer, znate, uvek mogu kao poslanike da nas optuže da mi vršimo pritisak na te nezavisne institucije.

I zaista, trebali smo da prođemo toliko dugačak put, da bi došli do toga da dođemo do određenih rešenja koje danas predlažemo. Tako da ta Komisija za zaštitu konkurencije se jednostavno pokazala da je bila desna ruka velikih monopolista i da jednostavno sada to ne može i ne sme da bude slučaj. S obzirom da se zalažemo za evropske integracije, sigurno da to nećemo moći da radimo kako su to radili naši prethodnici do 2012. godine, iz prostog razloga što ako usvajate te standarde EU, smanjujete praktično subvencije iz budžeta, radite na donošenju određenih odluka koje se odnose na monopol, niste u mogućnosti da budete od pomoći bilo kome od monopolista.

Sve ovo što ste naveli kao određena pitanja, dileme i za koje mislite da politički na neki način napadnete i mene lično i, na kraju krajeva, predstavnike moje stranke, jednostavno ne stoji. Ako vi imate neka druga saznanja o svemu tome i ako za to zaista postoje određene činjenice, onda molim da to zaista prezentujete na krajnje otvoren način. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem se, gospođo Tomić.

Za reč se javio šef poslaničke grupe DS, Borislav Stefanović. Samo mi recite po kom osnovu? Imate vreme koje vam je ostalo, 10 minuta i 40 sekundi.

(Borislav Stefanović: To sam mislio da iskoristim.)

Pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?

Reč ima gospodin Stefanović. Izvolite.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Zaista nisam želeo nikoga lično da diskreditujem, verujte, to mi apsolutno nije bila namera. Ja samo postavljam pitanja koja su mi dostavljena. U međuvremenu sam dobio i pisane dokaze za to. Dakle, ja molim predsedavajuće da se dostave stenogrami i rasprave između mene i dr Tomić i dostave Agenciji za borbu protiv korupcije, zato što smatram da su u ovom slučaju, nažalost, ispunjeni uslovi o kojima smo dr Tomić i ja govorili, doduše, sa suprotne strane.
Fakultet o kojem govorite, na kojem je budući predsednik, zaposlen kao docent, je dobio dozvolu kao deo Alfa univerziteta i to uverenjem, akreditacioni broj 6120000690/2013 Komisija za akreditaciju je dala ovo uverenje 10. 05. 2013. godine. Fakultet za inžinjerski menadžment, imate na sajtu ako vam je lakše – i imate tačno tamo naš nastavni kadar, na osmom mestu se nalazi docent M. Obradović, kao nastavni kadar fakulteta, tada, u okviru Alfa univerziteta gospodina Karića.
Pošto ste i vi na Alfa univerzitetu, a i pošto je Alfa univerzitet jako blisko povezan u smislu osnivanja osnivačkog kapitala sa porodicom Karić, od kojih je jedan član vašeg odbora, vi i gospodin Karić, po meni, ste morali da se izuzmete od glasanja za predsednika Komisije za borbu protiv konkurentnosti, jer, glasanjem ste doveli u opasnost i odbor i odluku odbora i vas lično da budete u sukobu interesa. Eto, to je prosto neverovatno da ja ovde imam sve dokumente, apsolutno sa potpisom, sa pečatom, dakle, sve što vam kažem postoji napismeno.
Verujte da ovo nije u cilju diskreditacije vas lično. Ja čak mislim da vi možda to niste ni znali. Ali, neverovatno je da se ovakva stvar desi. Dakle, čovek koga ćete izabrati za predsednika Komisije za zaštitu konkurentnosti je čovek koji je docent na fakultetu, koji je donedavno dobio akreditaciju 2013. godine, pod okriljem Alfa univerziteta Bogoljuba Karića, od kojih je član porodice glasao za njega na odboru i predsednica odbora, koja je na Alfa univerzitetu.
To je ono što mene plaši. Verujte da nije lično. Imam poštovanje prema vama, ali vas molim da tu stvar razjasnimo. Niste mi odgovorili. Verujte da mi niste odgovorili. Imam ovde sve dokumente. Ne znam zašto bih ja iznosio neistinu o ovako nečem ozbiljnom?
Druga stvar, pitanje plata mi uopšte nije bilo najvažnije. Znam da vaš odbor nije nadležan. Znate i sami, potpuno, ali sam morao izneti i podržati izlaganje kolege Jovanovića zbog toga što pričamo o vremenu štednje, a stalno biramo ljude koji imaju tolike plate da je to stvarno neverovatno. Morao sam to da kažem.
Komisija je, kažete, bila desna ruka monopolista. Odlično, bila je desna ruka monopolista, čak neću ni suprotstaviti moje mišljenje vašem. Mogu i da se složim, verujte mi. Šta vi sada radite kada to znate? Dakle, bila je Komisija za zaštitu konkurentnosti desna ruka monopolista i vi uzmete gospodina Marka Obradovića, koji je bio desna ruka monopoliste, da bude u Komisiji za zaštitu konkurentnosti? Čoveka koji je bio desna ruka monopoliste, stavljate ga i kažete - zato što zna kako se uspostavlja monopol, završen citat. Pošto on zna kako se to radi, nema veze što je radio za Miškovića četiri godine, Miškovića koji je crni đavo, iz vaših usta, bio tokom kampanje, sada njegovu desnu ruku stavljate u Komisiju i onda kažete – to činimo zato što taj čovek, iako ne sporim njegovo obrazovanje, apsolutno, je čovek, citat – koji zna kako se uspostavlja monopol, samim tim zna protiv njega da se bori. To vam je kao onaj insajder u policiji. Stavite čoveka koji zna jednog od njih pa vam on objasni kako se sprovode kriminalne radnje.
Dakle, koza i kupus ponovo na delu, čini mi se od strane većine, koja mislim da nije dovoljno dobro promislila ovu situaciju. Zaista pokušavam da budem blag. Neću nikakvu svađu verujte mi. Ali, molim vas da razmislite, koliko je ovo konzistentno sa onim što svi želimo, a to je neki red, zakon i procedura. Oko sukoba interesa postoji sumnja za koju verujem da uvažena dr Tomić nije znala. Uveren sam u tom zaista. Nisam zlonameran.
28/1 AL/IP 17.00-17.10
Imamo i ovaj drugi element, to je Miškovićev čovek, desna ruka, koji ide u Komisiju. Vaše obrazloženje je bilo sadržajno, stručno, ali politički mi se čini da, osim naravno nećemo raditi kao vi do 2012. godine, nisam čuo zašto je potrebno Miškovićevog čoveka staviti u Komisiju za zaštitu konkurentnosti.
Pod dva, da li ste znali da je taj fakultet sa kojeg nam dolazi predsednik Komisije bio u sastavu „Alfa“ univerziteta, dobio akreditaciju kao deo „Alfa“ univerziteta koji je u vlasništvu braće Karić, čiji je jedan od članova na vašem odboru glasao za tog čoveka i vi koji ste na tom univerzitetu bili ili ste još uvek i vi glasate za njega? Da li je to, pitam najnormalnije bez ikakve želje da se svađam, ili nije sukob interesa? Kao opozicioni poslanik imam pravo na sumnju, skepsu, a vas molim, uvažene kolege da mi date konkretan odgovor ako je moguće i ako je moguće da jedni druge ne optužujemo, nego da odgovorimo na legitimna pitanja koja su se rodila iz procedure, siguran sam, bez zle namere. Siguran sam da nije bilo zle namere.
Evo vidite kako bolje vidimo kada svi gledamo u određene procedure da izbegnemo probleme. Mislim da je to korisno za zakonodavni proces, u ovom slučaju, izbor ljudi na važne funkcije u jednom telu koje nam jako zaostaje godinama. Ništa ne funkcioniše ova Komisija i svi jedva čekamo, verujte dr Tomić, da ovo počne da funkcioniše. Molim vas da prihvatite moj apel da dovedete te ljude na javno slušanje.
Molim vas kao predsednicu Odbora. Vi to možete da uradite, da sa njima razgovaramo, da vidimo kako oni gledaju na proces daljeg rada, koji su im planovi. Nema tu politike. Politika je to što Komisija ocenjuje da jako zaostajemo na ovom polju, ali građani primećuju dva problema, to su dve nekonzistentnosti, da kažem, kamena u vašoj cipeli, koji, molim vas da mi odgovorite, kako ćete da rešite to?
Zaista sam pun dobre namere danas. Ne znam šta mi je, ali hoću zaista da doprinesem da to uradimo kvalitetno. Hvala puno.

Zahvaljujem gospodine Stefanoviću.
Gospođo Tomić, da li može prvo Dragan Jovanović, pošto pretpostavljam da će i on imati nešto na šta ćete odgovoriti?
Narodni poslanik Dragan Jovanović.