Poštovana predsednice, uvaženi ministre Selakoviću, poštovane kolege poslanici, na početku svog izlaganja hoću da pohvalim mog kolegu prethodnika iz SPO, koji je pohvalio naše amandmane.
Ja se javljam povodom ovih amandmana i smatram, uvaženi ministre, da treba prihvatiti naše amandmane koji će popraviti i ovako loš zakon koji ova naša skupštinska većina nije donela.
Kao što znate, poslanička grupa SPS pozdravlja uvođenje javnih beležnika, odnosno notara u Srbiju, pozdravljamo i sva usklađivanja našeg zakonodavstva sa EU, ali mi kao poslanici SPS i partije koja se zalaže za socijalnu pravcu takođe moramo da znamo da se građani najviše žale na visine naknada, nagrada, ili kako ih vi zovete, da su velike. Mislim da članovi Evropske komisije znaju u kakvoj se ekonomskoj situaciji nalazi Srbija, tako da će i oni da razumeju ako ove naknade i takse budu manje za naše građane.
Ovaj zakon je donela neka skupštinska većina gde ja nisam bio poslanik i nisam glasao za ovaj zakon, ali hoću da kažem da je ovaj zakon bio dobar i da je prethodna skupštinska većina, 2011. godine, donosila dobre zakone, sigurno bi građani dali poverenje njima, ne bi tražili reforme i ne bi dali glasove i vašoj partiji i našoj i da danas činimo većinu u ovom skupštinskom domu. Zbog toga i SPS podnosi ove amandmane da popravimo, koliko se može popraviti ovaj zakon, a nismo protiv uvođenja notara i javnih beležnika.
Ja ću vam dati jedan primer, što sam malopre rekao, na visinu naknade. Ovo je živ primer koji se desio meni i mojoj firmi. Naime, moje preduzeće je napravilo pre pet godina jedan ugovor o kupovini nepokretnosti čija je vrednost 1.200.000 evra. Tada je platilo 20.000 dinara advokatu za sastavljanje ugovora i platilo je 47.000 dinara taksu za overu tog ugovora u sudu. Sada sam trebao da napravim aneks ugovora gde ću da promenim samo dva člana tog ugovora. Složili smo se sa potpisnikom druge strane ugovora. Otišao sam kod istog advokata, on kaže – to sada rade javni beležnici, moraću da pitam šta i kako treba da uradimo. Pitao je i kaže – gospodine Tončev, da bi napravili aneks, trebamo da platimo javnom beležniku 720.000 dinara. Prvo sam pomislio da je neka greška, a onda sam možda i zloupotrebio svoj poslanički mandat i rekao sam – ako je to tačno, onda ću to da komentarišem na Skupštini, da ponovo proveri kod tog beležnika. Otišao je ponovo i onda mi je rekao - pošto se radi o aneksu, treba da se plati polovina, 360.000 dinara. Smatram da je i to visoka cena.
Međutim, ove izmene danas koje donosimo, da će 30% ići državi i da možemo mi da pravimo sami, ili da nam advokat sastavlja ugovore, mislim da će ta cena da bude manja. Ako ostane takva ista cena, onda je bolje voditi parnicu u takvim slučajevima, nego ovoliko plaćati.
Hoću da kažem da mi trebamo da smanjimo građanima naknade, da probamo da utičemo na to kao skupštinska većina i vi kao ministar, da građani vide korist od ovog zakona koga primenjujemo, koga nismo mi doneli, da vide koje su izmene koje danas donosimo i vi kao mlad čovek, da bi time dobili podršku da i u sledećem mandatu budete ministar, a ne da nam se desi, kao što se desilo prethodnoj većini, da građani ne prepoznaju dobro od ovih zakona koje mi donosimo.
Takođe, ima i pitanja – zašto se niko tada 2011. godine nije bunio zbog donošenja ovakvog zakona, zbog čega niko nije intervenisao? Mogu da vam kažem da uvek se kada se neki zakon donosi, niko tada ne vodi računa o njemu, nego tek kada počne njegova primena. Takođe, greške i mane svih zakona se vide tek kada počne njihova primena. Zbog toga i ovim našim amandmanima i ovom izmenom koju ste predložili, mislim da je dobra, ako treba učiniti još neki korak i doneti dobar zakon koji će građani da primenjuju.
Takođe, u malim opštinama, po ovom zakonu, imamo jednog notara na 25.000 stanovnika. Opština iz koje ja dolazim je takođe mala, ima 22.000 stanovnika, možda ne ispunjava uslove, ali sigurno će dobiti jednog notara, odnosno javnog beležnika u opštini.
Mislim da nije u redu da jednom čoveku, a posebno to što u malim sredinama se ljudi znaju i šta ako izaberemo mi, ja sam čovek koji ljude delim na dobre, loše, na radne, neradne, ne po partijskoj strukturi, ne po nacionalnoj strukturi, šta ako se desi da neko položi notarski ispit, imenuje ga Vlada za javnog beležnika, a pola grada ne priča sa njim? On će koliko je loš biti još lošiji. Shvatam da na tom planu treba učiniti neki pomak, tako da i male sredine imaju mogućnost da biraju, a ne da idu samo kod jednog javnog beležnika.
Još jednom hoću da ponovim da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije podržati izmene i dopune ovog zakona, pomagaće koliko je u mogućnosti i u znanju da se ovaj zakon primeni, jer ako ga primenjuje cela EU, trebamo ga primeniti i mi u Srbiji.
Zahvaljujem vam se što ste me saslušali. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, po amandmanu.

Hvala vam, gospođo predsednice.
Naravno da postoje različiti podaci, nekad proverljivi, nekad neproverljivi, ali ono što je činjenica, činjenica je da zakon iz 2011. godine u jednom delu je generisao određene probleme koji su danas fokus našeg razmatranja i naše pažnje. Naravno da ova vlast i ova Vlada ne snosi odgovornost za to i lepo je kolega Mirko Čikiriz rekao - nije na nama da vadimo kestenje iz vatre nekih propusta ili promašaja koji su se desili ranije.
U tom pravcu i kolega Tomčev je ukazao na probleme loših zakona. Neću da baratam sa ciframa, nadam se da smo se nas dvojica dobro razumeli načelno, da ne bi cifre došlo u neku koliziju sa faktičkim stanjem. Mi nemamo podatke o tačnim iznosima naplata, odnosno nagrada koju potražuju notari, ali znamo nešto što je činjenično tačno. Tačno je da postoji javnobeležnička tarifa, tačno je da ta javnobeležnička tarifa mora da se poštuje.
Ono što je bila naša motivacija krajnje iskrena, krajnje dobronamerna, kada smo ponudili ove amandmane, jeste da se u okviru toga, u okviru te jevnobeležničke tarife jednostavno zaštite građani, da im se baš primenom javnobeležničke tarife ne stavljaju veliki tereti. Zbog toga smo smatrali da dva ravnopravna pravna instituta - legalizacije i solemnizacije, odnosno overe i potvrđivanja, treba da budu normirana, odnosno sistematizovana u ovom zakonu.
Uveren sam da ćete vi imati razumevanja za ovakve motive. Uveren sam da ćete ih pažljivo razmotriti, kao što moja poslanička grupa Socijalističke partije Srbije i te kako dobro razume kada ste ukazali na određene probleme koji mogu da budu sa stepenom rizika.
Nisam govorio, gospodine ministre, o eventualnoj povredi prava trećih lica. Govorio sam o odnosu poverenja ugovarača, učesnika u prometu nepokretnosti, tamo gde je gotovo nemoguće, gde je pravna situacija apsolutno čista, gde ne dolazi u problem bilo ko, ko bi mogao da trpi štetne posledice od zaključenja tog pravnog posla, a govorim o trećem licu. Radi se o situacijama koje su životno prisutne, životno praktično delotvorne u onom smislu u kojem treba da budu, a to je zadovoljenje interesa ugovarača ili učesnika u pravnom prometu tamo gde im je ništa više od onoga što im je potrebno, a to je legalizacija.
Za solemnizaciju je nesumnjivo da kao postupak u kome mora da dođe do intervencije državnog organa, kao što je to bio sud, sada javnog beležnika, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije maksimalno podržava. Tu nemamo apsolutno nijedan jedini problem, da svi ugovori o prometu nepokretnosti moraju biti solemnizovani, ukoliko je to neophodno potrebno radi zadovoljenja cilja ugovora, kao što su i ugovori koji su zakonom definisani i podložni solemnizaciji, kao ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovor o raspodeli imovine za života ostavioca, založne izjave, odnosno ugovori koji se vezuju za hipoteke, koji se vezuju za konstituisanje zaloga na nepokretnostima, nema spora oko toga da ih javni beležnik mora proveriti, da mora izvršiti kontrolu svega onoga što mu prezentuju učesnici pravnog posla i na kraju izneti potvrdu, odnosno javnobeležnički zapis. U tom smislu, podrška je nesumnjiva i ona stoji i garantujem da postoji od svih narodnih poslanika prisutnih ovde, jer oko toga ne sme ni da bude spora.
Zahvaljujem vam se na uverenju da sve ovo što smo isticali predstavlja dovoljan razlog za uvažavanje i prihvatanje, uz sve vrste podrške zakonskim projektima koji dovode do cilja i na kraju krajeva, što su uvažene kolege i Mirko Čikiriz i moja koleginica Suzana istakli, mislimo da je ovo ključ problema i konačnog prestanka agonije u kojoj se država nalazi kada je pravosuđe u pitanju. Hvala.

Hvala.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Šutanovac.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Olena Papuga, Nada Lazić i mr Dejan Čapo.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Vesna Martinović i Balša Božović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vesna Martinović.

Zahvaljujem.
Pokušaću još jednom da objasnim zbog čega mislim da ugovore koji spadaju u domen obligacionog privatnog prava ne treba uslovljavati formom javnobeležničkog zapisa.
Kada govorimo o poslovno sposobnim licima, a na njih se odnosi ovaj član, sasvim je dovoljno predvideti dve mogućnosti, a oni kao poslovno sposobni, razumni i razložni ljudi da izaberu varijantu koja im za konkretan pravni posao u vezi sa nepokretnostima odgovara.
Dakle, pisan oblik je van svake rasprave. To se podrazumeva i vekovima se podrazumevalo kada su nepokretnosti bile u pitanju. Ja vam predlažem da osim pisane forme dozvolimo prvo mogućnost legalizacije, dakle, mogućnost da ugovarači svoje potpise na ugovoru samo overavaju pred javnim beležnikom i druga mogućnost, da se ugovor overava, sadržina ugovora overava pred javnim beležnikom, da se solemnizuje, ali ne tako da javni beležnik prekucava, prepisuje itd. ono što mu stranke donesu, već da uz ono što su stranke donele na overu priloži poseban javnobeležnički akt koji će biti sastani deo tog pravnog posla.
Dakle, da budemo ponovo jasni, pošto sada nisu tu kolege koje u ovu raspravu unose taj politički momenat, ja samo stručno pričam …

Vreme.

Samo još jedan sekund. Dakle, pisan oblik se podrazumeva, koji se overava ili u formi legalizacije ili u formi solemnizacije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, gospodine Selakoviću i poštovani gosti iz ministarstva, ja sam se posebno pripremio za ovaj amandman na član 4. Razumeo sam, i molim ministra Selakovića da me ispravi ako sam nešto pogrešio u nekom razumevanju, da predloženi član 4. Zakona o javnom beležništvu jeste odgovor gospodina ministra u jednom dobrom delu i na zahteve advokata.
Gospodin Selaković je predložio da se u članu 83. posle stava 5. dodaje novi stav 6. koji glasi, ovako čisto radi jedne preciznosti u našem dijalogu, ugovori i drugi pravni poslovi kojima se raspolaže nepokretnostima poslovno sposobnih lica zaključuju se u obliku javnobeležničkog zapisa ili u pismenom obliku, koji overava javni beležnik, u skladu sa propisima kojima se uređuje overavanje nejavne isprave i u zagradi piše solemnizacija.
Razumeo sam da advokati, na čije zahteve je ovo bio odgovor jednim dobrim delom gospodina Selakovića, tvrde da je ovaj predlog za njih neprihvatljiv, i ne samo da advokati tvrde da je neprihvatljiv, nego oni, koliko sam ja razumeo, gospodine Selakoviću, traže vašu ostavku. Ako sam ja razumeo, ne samo da advokati povodom ovoga traže vašu ostavku, nego i Agencija za borbu protiv korupcije kaže da ste nesavesno radili, i mi, Zoran Živković i ja, takođe smatramo, na osnovu našeg principa etike, odgovornosti, da za jedan loš rad treba da se snose neke posledice, u ovom slučaju ostavka.
Šta se desilo poštovani, gospodine Selakoviću, pod pretpostavkom da sam ja razumeo čitav ovaj tok? Desilo se da su kolege Stefanović, Martinović i Božović predložili da stav 6. u članu 83. ovog zakona o javnom beležništvu ne glasi onako kako ste vi predložili, nego su predložili sledeći tekst: „ugovori i drugi pravni poslovi kojima se raspolaže nepokretnostima poslovno sposobnih lica zaključuju se u pisanom obliku, i to ili u formi nejavne isprave sa potpisima stranaka overeni od strane javnog beležnika, pa u zagradi stoji legalizacija, ili u formi nejavne isprave čiju sadržinu overava javni beležnik, zapeta, i to tako što javni beležnik sastavlja poseban javno beležnički akt, koji se dodaje privatnoj ispravi i čini njen sastavni deo u zagradi solemnizacija.
Šta se desilo? Ja sam razumeo da ste, gospodine Selakoviću, vi odbili, tako sam čitao u ovim papirima, ovaj predlog naših troje kolega, a onda sam razumeo da je predstavnik Komore javnih beležnika za ovakvu vrstu vašeg delanja u jednom nastupu saopštio da ste vi zaslužili i orden za svoje delanje, poštovani gospodine ministre. Ja sam se onda pitao za šta se dobija orden? Otkud sada odjednom da, u jednoj situaciji blokade jedne važne grane u našem sistemu, ovde imamo inicijativu da vi dobijete orden i onda sam došao…

Hvala.