Dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam malo više. Potpisao sam ovaj predlog, ali sam tražio da se zakon na određeni način oplemeni po nekim drugim sadržajima. Međutim, s obzirom da smatram da je mala ušteda uvek dobra i velika
zarada, podržavam svako smanjenje javnih rashoda, pa i ovog. Podržavam i jedinstvo opozicije vezano za uštede, s obzirom da je ovaj zakon donet, osnovni Zakon o finansiranju političkih partija ili političkih aktivnosti, 2003. godine i on je osnovan za sve dalje zakone. On je donet u vreme kada sam bio poslanik, a stupio je na snagu tek 1. januara 2014. godine. Moja partija, koja je izlazila sama na izbore, iako je mala je dobijala do 76.000 glasova, nije bila korisnik javnih sredstava za redovno finansiranje političkih partija. Tako i ovom prilikom, čisto radi gledaoca, treba da znaju da za razliku od nekih drugih malih partija, mi smo se odrekli finansiranja u korist većinskog člana koalicije, s obzirom da smatramo da jedna mala partija, sa malim troškovima može da se izdržava bez javnih izvora, a da je naš većinski koalicioni partner imao značajne troškove u izbornoj kampanji i na određeni način smo, s obzirom da ih mi nismo imali, želeli da vratimo.
Ne smatram to prednošću, ali radi građana, koji nas često pitaju za sredstva koja služe za redovno finansiranje. Moja politička organizacija Narodna seljačka stranka taj novac ne dobija. Koalicioni većinski partner dobija 360.000 dinara mesečno po mandatu, dok ove manje stranke imaju prednost, ne ljutim se, jer su one opozicione, i one dobijaju 502.000 dinara po mandatu. Ona koja dobija najviše dobija 502.000 dinara. Takođe, nemam ništa protiv toga, jer sam i sam mala politička organizacija. Ukoliko neko želi da ta sredstva koristi, a neko ne želi, to su njihove interne stvari.
Ono zbog čega sam ja bio i za i ne je moj zahtev da se zakon oplemeni po nekim drugim stvarima. Meni je poznato da je predsednik jedne političke partije bivšeg režima rekao sledeće svojim članovima da pred izbore osnuju što više nevladinih organizacija. Nadam se da se vi sećate toga. Ovde kolege poslanici znaju o kome je reč. Dakle, predsednik partije i tadašnji predsednik države je tražio od svojih članova da osnuju što više nevladinih organizacija i da na takav način prikupe sredstva za izbornu kampanju i sredstva za finansiranje političkih stranaka. To paralelno finansiranje političkih stranaka preko nevladinih organizacija koje ove izmene i dopune zakona oko kojih postoji širok konsenzus, pa ću i ja da glasam za to, dakle ovaj zakon to nije obuhvatio. Ne znam da li bi mogao da obradi to, da izvrši zabranu finansiranja političkih stranaka iz paralelnih izvora, odnosno preko nevladinih organizacija.
Takođe, ovim zakonom, osnovnim zakonom, koji ovaj zakon dopunjuje, imamo i zabranu finansiranja političkih stranaka iz stranih izvora, odnosno iz inostranstva. To je zabranjeno, ali se u praksi ne sprovodi. Moram da vas podsetim da je jedna partija, koja odnedavno nije tu, bila korisnik sredstava iz Fondacije Fridrih Nojman, dakle da im je finansirala izbornu kampanju, konferencije, tribine, gostovanja, obuku kadrova. Dakle, finansiranje političkih stranaka iz inostranstva, iz stranih izvora je zabranjeno zakonom. To ovaj zakon izmenama i dopunama u to nije zadirao, ali sam imao primedbu na ne sprovođenje odredbi zakona za finansiranje političkih stranaka iz inostranstva, tim pre što je osnivač ove fondacije Fridrih Nojman imao veoma negativan stav o Srbima, tako da i Fondacija, čije on ime nosi, verujem da nije baš prijateljski raspoložena, a naš zakon brani finansiranje političkih stranaka iz inostranstva, ali se to na razne načine izbegava i kontrola je gotovo nikakva.
Takođe gde sam imao primedbu, a ja sam ne mogu sve da promenim, je finansiranje iz privatnih izvora i potpuno podržavam intenciju da se i to ograniči. Verujem da je naša privreda siromašna. Verujem da se iz javnih izvora sredstva štede za 35%. Indikativno je da je zakon koji je važio do sada favorizovao zaduženje države.
Dakle, stranke koje su zaduživale državu, što su više zaduživale državu, to su imale veće rashode, odnosno pomoću većih rashoda države su dolazili do većih primanja političkih stranaka zato što se procenat računao prema rashodima, a ne prema prihodima, a rashodi su često i za nekoliko stotina milijardi bili veći od prihoda. Tako da je osnovica ovim zakonom izmenjena i to u potpunosti podržavam.
Što se tiče privatnih izvora, voleo bih da se to ograniči, ne nas radi, već zato što određeni tajkuni, koji su finansirali neke stranke bivšeg režima, mogu ponovo da dođu na ideju da ulože ogromne svote novca i da pokušaju na takav način, nepravilan način da utiču na volju građana.
Imam zamerku na to što dosadašnji zakoni tretiraju izborne liste, ali grupe građana su favorizovane u odnosu na političke stranke, posebno po pitanju izveštaja. Koleginica Dušica to zna. Oni izađu na izbore, uzmu novac, grupa građana više nikom ne odgovara, nije registrovano pravno lice, ne mora da podnosi izveštaje, dok mi koji imamo političke stranke i te kako podležemo rigoroznoj kontroli koju je kod grupe građana gotovo nemoguće utvrditi.
Dakle podržavam što se menja ovaj zakon, osnovni zakon koji je donet nešto malo posle toga kada je bivši premijer đuskao ispred sedišta JSO u Kuli. Moram na kraju da kažem da sam nezadovoljan što se ovde stalno spominje Donjeck. Priznaću, hteo sam da idem u Donjeck ali me je uhvatila jesenja sezona. Dakle hteo sam da idem sa kolegom Đukanovićem i Blažićem, ali s obzirom da su bili jesenji radovi nisam stigao.
U Donjeck sam hteo da idem ne da vidim moderne zasade vinograda, ni da vidim kozake koji piju rujno vino. Hteo sam da vidim ruševine, hteo sam da vidim posledice rata. Hteo sam da vidim šta sve vojska jedne države može da uradi svojim građanima. Zato sam hteo da idem u Donjeck. Ne zameram mojim kolegama, ali zameram onima koji u tome vide nešto loše, tim pre što smo i sami bili žrtve surovog bombardovanja i vrlo dobro znamo kako se osećamo u trenutku kada nas bombarduje neka velika sila. Dakle, bez obzira na nacionalnu pripadnost, ko je stradao u takvoj vrsti bombardovanja uvek sam na strani onog ko je bombardovan i ko je žrtva.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem predsedavajući, gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, očigledno je da podnosioci izmena zakona ne shvataju koliko je ovaj predlog loš i koliko je ovaj predlog na kraju krajeva površan.
Predlagači nisu razumeli suštinu postojanja ovog zakona. Nije suština ukinuti pojedine opozicione stranke. Suština je formirati jedno demokratsko društvo i atmosferu u kojoj je valjano živeti. Suština je ponuditi punu vidljivost svih izvora finansiranja, kako za redovne aktivnosti političkih subjekata, tako i za one vanredne kada se raspišu izbori.
Pojedine odredbe ovog zakona su bile predmet analize i stručnjaka iz civilnog sektora, „transparentnost Srbija“ je dala jako kvalitetne i dobre komentare, takođe od domaćih nezavisnih tela kao što je Agencija za borbu protiv korupcije i raznih međunarodnih organizacija. Na kraju svi komentari koji su se odnosili na vidljivost izvora finansiranja ili na pravičnu dostupnost političkih subjekata na političkoj sceni ili na kontrolu zakonitosti i finansijskog rada političkih stranaka i subjekata nisu uzeti u obzir ovim predlogom SNS.
Manjkavosti ovog predloga su svakojake. Pored toga što će potpisnici ovog predloga izmena zakona ući u anale ovog Doma jer su obrisali potpuno pogrešan član postojećeg zakona, zatim predlog zakona u samom obrazloženju nazvali nacrtom, a da ne pričam i da ne pominjem tzv. poreske prihode AP Vojvodine koji uopšte ne postoje i mnoge druge stvari. Ono što je suština nije se vodilo računa ni o temama poput korišćenja javnih resursa u izbornim kampanjama i to je jako važna tema koju smo danas imali nekoliko puta prilike da čujemo.
Predlog SNS ne pokriva one situacije kada se navodne redovne aktivnosti političkih stranaka i javnih funkcionera sprovode baš u vreme izborne kampanje i to samo i isključivo u cilju predizborne promocije na medijima. Daću primer koji smo imali skoro u Majdanpeku kada je baš tada ministar Vulin otvarao Centar za socijalni rad, baš tada ministar Udovičić je otvarao fiskulturnu salu. Baš tada su razni ministri leteli helikopterima, dolazili i odlazili i na taj način koristili javne resurse u cilju predizborne kampanje.
Pod dva, jako važna tema su predizborni programi i njihova proverljivost. Ovo je tema koja zanima građane Srbije iz prostog razloga što ovaj predlog uopšte ne sadrži obavezu da politički subjekti imaju predizborni program, da politički subjekti u slučaju da dobiju podršku birača na izborima imaju predizborni program koji je u realnosti ostvarljiv.
Nikada više ne smemo sebi dozvoliti kao društvo da imamo kao 2012. godine ona predizborna obećanja, setite se samo, vrlo dobro znate kanal Morava-Vardar do Egejskog mora, da nam se nikada više ne dogodi da imamo predizborna obećanja od stotinu milijardi evra ili ona od 10 milijardi evra godišnje, a onda na kraju kada osvojite dovoljnu podršku birača da građanima obezbedite smanjenje plata i penzija.
Dakle, mišljenja smo da taj program treba da bude obavezan deo dokumentacije za učešće na izborima i trebalo bi da sadrži elemente potrebne za procenu ostvarljivosti u realnosti. Onda bi npr. neki fiskalni savet bio pozvan da da mišljenje koliki je procenat ostvarljivosti nekog predizbornog programa. Na kraju, nije nam strano i nismo se začudili što je SNS od toga odustala.
Hitna procedura po kojoj je ovaj zakon samo jedan od mnogih zakona koji je na isti način ušao u Skupštinu ne daje mogućnost da se ozbiljno debatuje na ove teme, na niz primedbi i očiglednih nedostataka na kraju koji su uočeni u svim ovim komentarima, iz brzine i površnosti koja prati tu brzinu, definicije predloženih izmena su sporne i zahtevaju dalja objašnjenja.
Moja namera je da samo ukažem na one najveće nedostatke ovog predloga izmena i dopuna. U članu 1. imamo veoma spornu situaciju. Zašto predlažete kao potpisnici ovog predloga da političke stranke stiču nepokretnu imovinu iz javnih izvora? Nekoliko puta danas sam imao prilike da slušam odgovore i nikako na kraju da čujem konkretan razlog zbog čega se dozvolilo i šta je suština ideje da se iz budžetskih sredstava ne finansiraju samo nužni troškovi političkih subjekata i aktera, već se i dozvoljava kupovina nepokretnosti.
Zašto bi se novac svih poreskih obveznika u Srbiji trošio na izgradnju i na sticanje nekretnina od strane političkih stranaka, u ovom slučaju pre svega SNS koja je najveći korisnik tih sredstava? Kod dela koji se zove – korišćenje sredstava za finansiranje redovnog rada političkih subjekata u članu 3. Predloga zakona glasi, citiram „Sredstva za finansiranje redovnog rada političkih subjekata koriste se i za finansiranje troškova izborne kampanje u skladu sa ovim zakonom“, kraj citata. To znači da se ne pravi razlika između sredstava iz privatnih i javnih izvora.
Efekat toga je mogućnost da se sredstva koja su dobijena iz budžeta za jednu namenu – finansiranje redovnih aktivnosti, koriste za potpuno drugu namenu tokom izbornih kampanja. To bi značilo, pored toga što se dva puta izdvaja novac u istu svrhu da je moguće kreirati atmosferu neprestane izborne kampanje koja traje nezavisno od toga da li su izbori ili ne. Mi to imamo negde od kraja 2008. godine do danas, da šest godina Srbija živi u neprestanoj izbornoj kampanji.
To bi značilo da bi parlamentarne političke stranke, a pogotovo one koje u nekoj skupštini imaju najveći broj narodnih poslanika, bile izrazito privilegovane u odnosu na ostale učesnike izborne trke, u ovom slučaju to je naravno najveća skupštinska stranka SNS.
U članu 4. umesto da se od rashoda određuje procenat kojim se finansiraju redovne političke aktivnosti iz budžeta, uvedena je jedna novina, da se ta suma novca uređuje na osnovu poreskih prihoda Republike, pokrajine, lokalne samouprave. Veoma sam nestrpljiv da čujem odgovor na pitanje – koje to poreske prihode ima Vojvodina? Nekoliko puta smo danas ukazivali na tu stvar koja je prosto nemoguća ili ne postoji zakonom, a piše u ovom predlogu izmena i dopuna zakona.
Takođe nas veoma zanima šta o ovom zakonu misli Agencija za borbu protiv korupcije, jer mislim da je jako važno mišljenje takvih nezavisnih tela ili ona jednostavno za pojedine narodne poslanike, potpisnike više nije ni relevantna iz određenih razloga.
Namera nije predlagača u ovom slučaju vidljivost izvora finansiranja, što je suština postojanja ovog zakona. Namera jeste da se na ovaj način udavi ono malo opozicije što je u Srbiji ostalo. Mislim da je veoma važno da ovo ne bude stvar oko koje će SNS misliti da ima neku korist. Mislim da je ovo šteta pre svega po društvo i građane Srbije. Pod izgovorom ušteda poreskim obveznicima, kocka šećera dnevno se štedi. Svakom poreskom obvezniku kockica šećera dnevno smanjivanjem finansiranja redovnih aktivnosti političkih subjekata, a sa druge strane se gubi i povećava ogromna opasnost od toga da demokratija u Srbiji zaćuti. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Božoviću.
Reč ima predlagač, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Ne znam odakle da krenem. Evo, od sredine. Da, predviđeno je da se iz javnih sredstava finansira kupovina nekretnina, zato što je normalno, pristojno i prirodno skućiti se i budućim generacijama ostaviti krov nad glavom, jer mi nemamo, a ni mnoge druge stranke na političkoj sceni Srbije, vilu u Krunskoj za par hiljada dinara mesečno ili godišnje, nemamo ni Magistrat u Zemunu, kao vaši koalicioni partneri. Videli smo da bez Magistrata niste mogli ni da izglasate pokrajinsku vladu, ni da opstanete na vlasti u Vojvodini. Nemamo, a nemaju ni mnoge druge političke stranke.
Ako niste čuli ono što sam u nekoliko navrata govorio, a verujem da ste bili u sali, ali niste želeli da čujete kolika je želja SNS da budućim generacijama ostavimo uređenije i političke aktere i političke stranke skućene, da napravimo centre u kojima će se vršiti edukacija mladih ljudi, a vi ste mladi čovek koji je prošao mnoge takve centre. Najmanje što sam od vas očekivao je razumevanje za takve ljude, za vaše kolege, neke bolje ljude koji će voditi vašu stranku na bolji, pravičniji način, da mogu da se edukuju, ali u svom prostoru, a ne u nekom iznajmljenom prostoru.
Što se tiče gušenja opozicije, kako ste rekli, voleo bih da se vratite u 2011. godinu kada je ovakav zakon o finansiranju političkih aktivnosti donošen u Narodnoj skupštini, kada smo, po rečima gospođe Elvire Kovač, videli da je jedan predlog otišao u Vladu, a drugi došao u Skupštinu na usvajanje. Po tom predlogu SNS, parlamentarna stranka sa 21 narodnim poslanikom, dobila je nula dinara. Nemojte, molim vas, vi da pričate o gašenju i ugnjetavanju opozicije, jer naše pamćenje i pamćenje građana Srbije je mnogo dalje nego što je 2011. godina. Datira mnogo, mnogo duže, jer su to istrpeli na svojoj koži.
Što se tiče finansiranja iz privatnih izvora, netransparentnog, pročitaću vam jedan članak. Zbog sumnje da je grupi povezanih lica protivzakonito i bez licitacije u zakup dato više od 1.000 ha, ni manje ni više nego 1.000 ha, državnog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji opštine Kovin, Udruženje malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača i stočara „Klip“ iz Gaja kod Kovina u Tužilaštvu za organizovani kriminal podnelo je krivičnu prijavu protiv članova opštinske komisije, saznaje „Pištaljka“. To zemljište su na višegodišnje korišćenje dobili firma, zapamtite, „Atel“ DOO iz Kovina i deca vlasnika ove firme koja je bila donator. Šta mislite, dame i gospodo narodni poslanici, čiji donator? Demokratske stranke. Evo ga i ovde sajt DS - „Atel“ Kovin DOO, 150.000 dinara 13. aprila 2012. godine.
Odakle su ta sredstva uzimana, dobijana i kakva protivusluga merena u hiljadama hektara, evo govori ovaj članak. Imamo ovde poprilično veliku dokumentaciju i verujem da bi ova sednica Skupštine trajala duboko u noć ukoliko bih svaki od ovih članaka i krivičnih prijava koje su podnošene, ali ne verujem da bih stigao da sve ispričam i pročitam.
U anale ovog doma da li će ući poslanička grupa koja je predložila predlog zakona u čijem obrazloženju piše nacrt, a ne predlog? Ne verujem da to ikoga u Srbiji zanima, ali da će ući poslanička grupa, ali i one poslaničke grupe koje podržavaju smanjenje sredstava i ostanak tih sredstava u budžetu, kako mi kolega Rističević reče, dovoljno je da se kupi 2.000 krava, recimo, u Srbiji i da se podeli poljoprivrednim gazdinstvima i za reprodukciju i za proizvodnju. Zamislite sada tu jednu vrednost i da se zaposli na taj način koliko ljudi i koliko poljoprivrednih gazdinstava ili ono što gospodin Božović želi, da ostane više sredstava za bilborde, za političke igrarije.
Mislim da će u analima ove Narodne skupštine ući oni koji su 2011. godine usvojili takav zakon kojim su sebi kao najvećima podigli iznos sredstava iz javnih finansija, jer su u osnovicu čak stavili i one kredite za koje su se zaduživali. Zamislite sada, kredite smo uzimali da bi DS procenat od tih kredita uzela za svoje političke aktivnosti. Da li će to ući u anale ove Narodne skupštine? Verujem da hoće, jer da je drugačije, verovatno da bi i dalje kreirali sudbinu ove zemlje, a ne bi poslali u istoriju i to samo na onaj način koji je legalan, legitiman i normalan, a to je na izborima.
Još jedna stvar koja zaista nema nikakve veze sa ovim Predlogom zakona, ali je bila rečena – obećanja. Obećanja, gospodo. Srpska napredna stranka je na izborima 2014. godine obećala teške mere, obećala odricanja. Nismo našim građanima stavljali ružičaste naočare na oči. Govorili smo o stanju u javnim finansijama i o svemu onome kroz šta moramo da prođemo kako bi te javne finansije ozdravile i da ne bi otišli u bankrot. Godine 2012. likvidnost budžeta je bila 15 dana. Petnaest dana, pola penzije, pola plate profesora, pola plate lekara, pola plate policajca i vojnika. To je ostavio bivši režim. Isti onaj režim koji suze lije, krokodilske suze lije za onim penzionerima, za onim zaposlenima u državnoj upravi koji će, ja sam im u tome izuzetno zahvalan, istrpeti i pomoći državi da ozdravi javne finansije, da prime i istrpe lekove koje su primile sve uređene zemlje, ali na vreme.
Gde bi nam kraj bio da se 2008, 2009. i 2010. godine nismo baškarili, zaduživali, da nismo trošili besomučno, da smo tada štedeli? Da smo tako štedeli SNS možda ne bi bila u prilici da dođe na vlast, ali bi mojoj zemlji bilo bolje. Ja to ne dovodim u pitanje uopšte. Zašto to niste radili? Obećanja, 2008. godine, 2007. godine – 200.000 novih radnih mesta. Znate li koliko nas je puta Boris Tadić obeznanio sa 200.000 novih radnih mesta? Četiri godine posle sa 13,6 na preko 26% stopa nezaposlenosti u Srbiji. Bez posla je ostalo 400.000 ljudi.
Šta ćemo sa tim obećanjima? Puj, pik ne važi se, zaboravilo se, igrala se deca. Nismo ni deca, niti se igramo, niti imamo pravo da se igramo. Obećanja? Lepo vam je govorio uvaženi profesor Marko Atlagić, ekspoze predsednika Vlade gospodine Vučića ovde je bio dug, trajao je četiri sata. Ne zato da bi pokazao svoju izdržljivost i veru u ono što je napisao i predvideo i dao zadatak i sebi i svom timu da uradi. To je svojevrsno, svojevrsno obraćanje i obećanje, primenljivo i proverljivo. Zbog toga smo posle 100 dana, nismo rekli – dajte nam sto dana da vidimo gde su nam kabineti, da se upoznamo sa sekretaricama i mobilnim telefonima. Rekli smo – dajte nam sto dana da ispunimo ono što smo rekli za sto dana. Vlada je posle sto dana bila ovde, i posle sto dana, i posle šest meseci. 5Spremni smo na proveru, zato što je taj ekspoze Aleksandra Vučića i tako obiman i tako veliki, zato što želimo da bude proverljiv ovde u ovom domu Narodne skupštine.
Hoćete da vam izvadim stripove Mirka Cvetkovića? Hoćete da vam izvadim slikovnice i bajke drugih premijera, i šta su sve obećali, i šta su sve ispunili? Hoćete da vam izvadim stenograme koliko puta je ovde Boža Đelić skakutao za ovom govornicom, ovde, i u Kralja Milana, i govorio – bićemo punopravni član EU 2004. godine i 2007, 2008, 2012. godine, iako ste dobro znali da za tako nešto je potrebno da se zasuču rukavi, da se uskladi zakonodavstvo, da ubedimo naše ljude da to radimo zbog nas, a ne što nam je neka Evropa, Brisel, neko da nam je nametnuo, ništa nam ne nameću. Ovo radimo zbog nas. Zato što je to potreba ove zemlje. Zbog toga nemojte, molim vas, mlad ste čovek, budućnost, perspektiva je pred vama, samo nemojte o obećanjima, jer to je tako klizavo za DS da padate već na prvom koraku.
Ovaj zakon je napravljen i kao ovlašćeni predstavnik predlagača sam razgovarao sa nevladinim organizacijama, sa predstavnicima civilnog sektora i zahvalan sam na sugestijama. Pogledajte ovo. Ovo je materijal koji sam danima pre ove diskusije razmenjivao i razmenjivaću sa, recimo, sa gospodinom Nenadićem iz transparentnosti. Nemojte misliti da imate samo i jedino i ekskluzivno pravo da komunicirate i da se ponašate onako kako je potrebno. U jednom dugom, iscrpnom razgovoru juče smo razmenjivali razmišljanja i blizu smo toga da je ovaj Predlog zakona u suštini namenjen prvenstveno za uštedu u javnom sektoru, za uštedu javnih finansija, za uštedu koja je vama tako strana i sa druge strane da ne remeti, da ne guši.
Žao mi je što ste se pozivali na nevladin sektor, a niste pomenuli stranke koje su vanparlamentarne za koje su oni veliku brigu pokazali. Cenim to, zato što vanparlamentarne stranke nemaju pristup javnim finansijama. Javnim finansijama imaju pristup samo stranke koje imaju svoje poslanike, odnosno poslaničke grupe. Nije vas bilo briga za te ljude. Trebalo bi, oni su vaši koalicioni partneri. Srpska radikalna stranka je vanparlamentarna, ali su vam koalicioni partneri od pre nekoliko dana. Trebali bi da pokažete brigu o njima. Niste to pokazali u svom govoru.
Ovaj zakon je jedan mali korak, ali jedan mali korak ka ozdravljenju javnih finansija. Jedna mala žrtva koju je neophodno da podnesu politički činioci na političkoj sceni Srbije. Jedan mali korak na putu koji Srbiju očekuje, zato što se naša država nalazi u takvom stanju gde ne smemo da spavamo, gde ne postoji dan, ne postoji noć, ne postoji praznik kada ćemo stati, a kamoli okrenuti se iza sebe i krenuti unazad. Takvo je vreme da moramo da pravimo stalne korake ma koliko oni bili mali ili veliki, bitni ili nebitni, ali stalne korake, jer ako stanemo gotovi smo.
Saplitanje na tom putu nije saplitanje Vlade, nije saplitanje SNS, saplitanje države. Znam da ćete reći – pa dobro, vi se poistovećujete sa državom. Ne, nemam ovde potrebu da glumim i da imam sindrom nečega što nisam. Ovo je jedan mali korak, a ako neko može da kaže da je tri, tri i po miliona evra koliko će ostati u budžetu, malo i nedovoljno, i nepotrebno, i bolje da završi na bilbordima, i bolje da završi na plakatama, umesto da završi u vekni hleba, u čokoladi koju će taj penzioner, kako je gospodin Čanak izračunao, u toj čokoladi koju će penzioner moći da odvoji da kupi svom unuku zato što njegovi roditelji ne rade. Nemojte stavljati taj znak jednakosti zbog obične političke borbe, devastirati neke stvari oko kojih smo trebali svi da se ložimo i ja sam zahvalan kolegama koji su najavili da će glasati za ovaj Predlog zakona.

Zahvaljujem gospodine Babiću.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem. U dvominutnoj replici nikada nije dobro iznositi podatke neistinite koje je lako proveriti. Dakle, zakonom iz 2011. godine najviše novca iz budžeta je dobila opoziciona stranka. Opoziciona poslanička grupa, a nijedna od grupa vladajuće većina. Dakle, to je bila Srpska radikalna stranka. To je bilo najviše novca.
Razlog zašto ispravljam neistinit podatak gospodina Zorana Babića, koji je govorio da je drugačije bilo, je što sam ostala u manjini kada je narodni poslanik Tomislav Nikolić nakon osnivanja SNS podneo je Predlog zakona kojim bi se finansirale poslaničke grupe. I tada i sada mislim da je ta ideja bila dobra za razmatranje i nažalost ostala sam u manjini.
Zašto je podnet taj predlog? Zato što poslanici koji su, što je potpuno legitimno i legalno, sa narodnim poslanikom Tomislavom Nikolićem formirali SNS, nisu mogli da imaju pristup izvorima javnih finansija jer to bi bilo nezakonito. Zakon o finansiranju političkih aktivnosti poznaje samo političke stranke i liste koje su bile na izborima. Zbog toga je, i tu je narodni poslanik Zoran Babić u pravu, SNS sve vreme imala iznos i pristup javnim izvorima i budžetskim sredstvima, a da nije imala u stvari kao poslanička grupa ukupan broj poslanika za koji je taj izvor iz javnih sredstava iz budžeta bio namenjen.
Smatrajući to tada nepravednim mislila sam da možda postoji način da se nađe kompromisno rešenje. Nažalost, to nije bilo moguće. Ali, nije istinit podatak da je DS donosila taj zakon zato što je bila najveća stranka koja je imala najviše sredstava. Ne, to je bila opoziciona Srpska radikalna stranka koja je i sada vanparlamentarna.
Saglasna sam sa još jednom idejom, a to je da se Zakonom o finansiranju sve vanparlamentarne stranke trebalo uvrstiti na bilo koji način koliko god to bilo komplikovano. Hvala vam.

Reč ima predstavnik predlagača, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Sada smo u jednoj koliziji.  Iako se nepotrebno vraćamo u tu 2011. godinu, ali te 2011. godine vaš sadašnji koalicioni partner, koga ste izgleda negovali još iz tog vremena je imao manje poslanika, a najviše novca. Kako? Ako smo u međuvremenu usvojili zakon da je svaki narodni poslanik vlasnik svog mandata.
Ja vam se zahvaljujem na tome što ste bili u manjini, izneli ste svoj stav. Tačno je da je poslanička grupa „Napred Srbija“ SNS, i njen predsednik Tomislav Nikolić, podneli zakon, ali taj zakon o kome se otvoreno i među poslaničkim grupama debatovalo, a kamo li da je došao na skupštinsku proceduru, nije ušao ni Zakon o javnim nabavkama koji smo predlagali 2011. godine.
Nije ušla ni sugestija, ni zahtev da se smanji broj poslanika sa 250 na 150. Toliko o tome koliko komunikacije nije bilo u vreme, kada je neka druga većina, parlamentarna odlučivala o životu i o načinu funkcionisanja i ovog parlamenta, ali i Srbije.
Ali, potvrdili ste i da SNS u to vreme nije primila ni jedan jedini dinar iz budžeta Republike Srbije. Ni jedan jedini dinar.
Ali, nismo odlazili u „Agrobanku“, nismo odlazili u „Razvojnu banku Vojvodine“, za dodatna sredstva na časnu reč, ali smo odlazili u Kraljevo, i gradili smo i sagradili i uselili šest porodica u šest kuća, i za još 250 domaćinstava obezbedili građevinski materijal. Ne iz javnih finansija, nego zato što smo se ponašali i ponašamo se društveno odgovorno, pokazujući primer drugima, koji nas nažalost, mnogi u tome nisu sledili.
Nismo tada razmišljali ni o bilbordima, ni o plakatima, već o ljudima u Srbiji koji su ugroženi, što radimo i sada.
Nelogičnost u koju je ušao bivši režim, a to je da je poslanička grupa koja je imala manje poslanika dobijala sredstava kao da ima više, kao da je najveća, to mogu jedino da shvatim kao ulaganje u budućnost koju je DS u tom trenutku radila, jer vidimo da im se to ulaganje sada isplatilo, kroz koaliciju sa SRS, kroz ono što su kroz javne finansije plaćali podršku koju su dobili 2014. godine, kroz podršku koju je Bojan Pajtić dobio pre nekoliko dana, nisu platili iz svojih izvora, platili su iz javnih sredstava, iz sredstava svih građana Republike Srbije.
Zahvalio bih se prethodnom govorniku što nam je zaista ovu dilemu koja već nekoliko dana potresa Srbiju, što je ta dilema rešena, a vidim, i znam da je to plaćati nešto što nije vaše, je protivzakonito i na taj način i DS i Bojan Pajtić su načinili krivično delo.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Nije u sali.
Reč ima narodna poslanica Snežana Malović. Izvolite.