Ovo je amandman.

Ako ne znate kako glasi, ja ću ga pročitati.

Znam jako dobro, da se briše…

Ali ne govorite o amandmanu.

Gospodine predsedavajući …

Osim ako pravite neki uvod koji ima veze sa amandmanom.

Gospodine predsedavajući, tražim da se briše ovaj član, ali ćete mi vratiti vreme. Tražim da se briše zato što se dodatno zadužujemo, a prešli smo granicu zakonom dozvoljenu. Sada čitam zbog čega je to tako.

Dakle, Vlada Republike Srbije je sa svojim zaduženjem koji je porastao za 24% od stupanja ove Vlade i prethodne Vlade na dužnost, što znači da je povećala zaduženje sa 45%, koje je bilo na granici zakonski dozvoljenog, do 69%. Godine 2000. zaduženje Republike Srbije je, prema podacima Uprave za javni dug, bilo 14 milijardi i 167 miliona, a 2011. godine 14 milijardi i 787 miliona evra i tačka. Ovo su podaci Uprave za javne prihode. Ukupno zaduženje nakon toga je naglo poraslo na 22 milijarde 286 miliona, odnosno za sedam i po milijardi evra.

Zahvaljuje, gospodine Veselinoviću.

Reč ima gospodin Đukanović, povreda Poslovnika.

Naravno, gospodine Bečiću, ponovo reklamiram član 107. zato što je nedopustivo da se ovako obmanjuje Skupština i da se obmanjuju građani. Zaista na ovo ne želim da pristanem. Ako se već govori o zaduženjima, recite nam po kojim kamatama ste se vi zaduživali, a kolike su danas kamate kada…

Gospodine Đukanoviću, ne mogu da vam dopustim da…