Gospodine Đurišiću, vi ste se javili po amandmanu. Da li želite da govorite po amandmanu, u stvari po replici, izvinjavam se?

Naravno, ja želim repliku. Po replici sam se javio, po amandmanu sam već govorio.

Replicirajte onome ko mislite da je izazvao repliku a ne sada da komentarišete sasvim nešto drugo.

Dobro, vi možete valjda da mi dozvolite slobodu o tome kako ću ja svoju repliku izneti ovde pred narodne poslanike.

Znači, ja mislim da je korisno da razgovaram o tome na koji način i pod kojim uslovima se država Srbija, odnosno „Srbijagas“ zaduživao u prošlosti i pod kojim uslovima i pod kojim kamatama? Da li se neki od tih kredita nalaze ovde u budžetu za 2015. godinu? Ako su to ovi krediti, možete da vidite da su to bili krediti u evrima sa kamatom od 5%, tromesečnim liborom za evro.

(Zoran Babić, s mesta: Gde piše?)

Pogledajte član 3. Zakona o budžetu, tamo se nalazi nekih 20 kredita za koje je država Srbija dala garancije i koje otplaćujemo godinama unazad, a taj dug je ukupno 678 miliona evra. Ako sam dobro izračunao 678 miliona evra. Računao sam. I sada se zadužujemo za još novih 160 miliona evra, bez plana na koji način ćemo ...

Reč ima narodni po Zoran Babić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo tih koji nam čitaju tu i spočitavaju razne uslove. Ovaj zakon iz 2011. godine kojim su se pod katastrofalnim uslovima zadužili za 180 miliona evra. Evo za iz 2010. godine još gori uslovi za 170 miliona evra. Nigde ne postoje uslovi, nigde ne piše kamata, nigde ne pišu rokovi, ništa ne piše. Ali, gospodo narodni poslanici, vrlo je zanimljiv član 5. Slušao sam pažljivo dva sata kako mi netransparentno radimo zato što zakon stupa na snagu sledećeg dana od dana objavljivanja.

Evo, pročitaću vam zakon gospodina Đurišića. Član 5. Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Šta ste to radili gospodine Đurišiću kada ste mogli da pišete zakone? Kako ste primenjivali to? Šta očekujete od nas? Transparentno pokazujemo pod kojim uslovima, transparentno pokazujemo kod kojih banaka, transparentno pokazujemo i kada ćemo to vratiti. Šta ste nam vi ovde dali? Papiriće koji odmah stupaju na snagu, istog dana, iste večeri, čim ih objavite.

Kakvu smo mi pridiku slušali ovde dva sata od vas? Što, jeste li stali pred nas i rekli – evo kako smo mi radili, što ne radite tako? Sto puta ste gore radili. Ništa, na običnom papiru samo iznos, niti kada će da se vrati, niti pod kojim uslovima, naravno, odmah sledećeg dana.

Oborite glavu i jeste za obaranje glave, gospodine Đurišiću.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.

Da bi vratili ovu raspravu po amandmanu, reč ima narodni poslanik Dušan Bajatović. Izvolite.

(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)

Gospodine Đurišiću, mislim da je ovo sasvim dovoljno replika.

Ili ćemo da nastavimo da radimo po amandmanu ili ću dati pauzu.

(Marko Đurišić, s mesta: Lepo mi se obratio.)

Gospodine Bajatoviću, izvolite.

(Marko Đurišić, s mesta: Gospodine predsedavajući, povreda Poslovnika..)

Pauza minut vremena.

Pauza minut, da se uozbiljite.

(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.

Gospodine Bajatoviću, imate reč. Izvolite.

(Marko Đurišić, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Molim vas, gospodine Đurišiću.

Gospodine Bajatoviću, dobili ste reč.

(Marko Đurišić, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Ja bih, samo da gospodin Đurišić…

Moraću da izreknem opomene ako…

(Marko Đurišić, s mesta: Povređen je Poslovnik.)

Izvolite, gospodine Bajatoviću.

Dobićete reč kada završi gospodin Bajatović.

(Marko Đurišić, s mesta: Morate da mi date reč.)

Ne moram. Dobio je već reč gospodin Bajatović.

(Marko Đurišić, s mesta: Ne možete da me ignorišete.)

Gospodine Đurišiću, ne predsedavate vi Narodnom skupštinom.

(Marko Đurišić, s mesta: Molim vas da mi date objašnjenje.)

Dobio je reč gospodin Bajatović, vi ćete dobiti posle njega.

Izvolite, gospodine Bajatoviću.