Zahvaljujem dr Stefanović.

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem.

Koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe DS. Sada se uzima sadašnjost i to je upravo razlog zašto ja insistiram na tome da se vodi dijalog o tome koju odluku je lakše, koju odluku je teže doneti.

Da ste, kao što niste, prvo krenuli od najteže moguće a to je od javnih preduzeća i od kriterijuma za to ko može ko ne može da bude zaposlen u javnom sektoru, ja sam duboko protiv licitiranja sa brojkama jer imate neverovatno sposobnog, čestitog sveta neophodnog administraciji, neophodnog državnoj upravi i ukoliko popustite i kao i u slučaju plata i penzija pričate – jaoj, to je strašno teško, nije tačno. Najlakše je, pa počnete da pričate da samo treba otpustiti iz javnog sektora, na isti način ćete ugroziti ono što dobro radi ova Vlada, a to su evropske integracije, pripremljenost za pregovore i volja da tokom sledeće godine i dve godine unapred stvarno uradimo ono što je došlo vreme da se uradi, a to je potpuno nov pristup kontroli javnih finansija.

Na vama je izbor, apsolutno. Ili možemo da se bavimo političkim folklorom ili možemo zaista da imamo dijalog o važnim stvarima koje Srbija treba da podnese u godinama koje dolaze.

Govoriti o bankrotu, govoriti strateški vrlo jasno i legitimno samo da je neko drugi kriv i time smatrati da smo rešili problem koji je očit u nivou ličnog standarda i pri tome tražiti da se sve to radi sa radošću nije dobro ni po koga.

Moja podrška amandmanima kolege Veselinovića i kolege Pavićevića služi samo tome da neko bar pokuša da proveri ovo što govorim, pa da se, nadam se, u mesecima koje dolaze ipak sretnemo u kakvom dobrom dijalogu. Hvala vam.

Reč ima dr Nebojša Stefanović.

Ne radi ova Vlada sa radošću. Radi sa jednim drugim osećajem, a to je osećaj odgovornosti zato što smo čekali dugo, godinama da neko to uradi. Ko je sprečavao direktore javnim preduzeća prethodne Vlade da smanji taj birokratski aparat, da izbaci nepotrebno, da sačuvana one koji su esencijalni, da pokuša da uradi reforme? Niko. Niko ih nije sprečavao, samo to jednostavno nisu želeli da rade.

I danas imamo i gomilu lokalnih samouprava, imamo javna preduzeća po pokrajini, nisu mnogo bolja ni ova republička, ali, hajde da kažemo da su potpuno ista, potpuno se slažem sa vama.

Po prvi put imamo volju Vlade da stvari menja, jasno izraženu volju i, kažem, ne radimo ovo sa radošću. Aleksandar Vučić vam je rekao, svestan činjenice da ćemo mi na ovom izgubiti politički rejting, ali ovo je prosto moralo da se uradi. Konačno je došlo vreme da te stvari uradimo. Jednostavno, zato smo i došli pred parlament da tražimo podršku za teške mere koje nas ne raduju, ali koje odgovorno donosimo očekujući da će ove mere učiniti dobro za RS i njene građane u budućnosti. Mislim da je to važna poruka i ovog budžeta.

Zahvaljujem se dr Stefanoviću.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.

Da li neko želi reč?

(Vladimir Pavićević, s mesta: Kao ovlašćeni predstavnik.)

Ne možete, gospodine Pavićeviću. Nažalost, ne možete.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Šutanovac, Borislav Stefanović i Balša Božović.

Možda biste vi želeli da budete gospodin Živković, ali nažalost niste.

Da li želi neko reč? (Da.)

Narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Mi smo, pre svega, novac za nabavku softverskih licenci u okviru Uprave za zajedničke poslove republičkih organa prestavili kao nešto što suviše mnogo košta, posebno u vremenima koja su krizna i kada gospodin Vujović kaže da moramo da štedimo. To su milioni i milioni u pitanju. Pre svega smo ta sredstva opredelili za budžetski fond za vanredne situacije, iz prostog razloga što smo poučeni iskustvom šta se dogodili u majskim poplavama i kako bi u narednom periodu, ne daj Bože ako se nešto isto ponovi, imali budžet koji bi u određenoj meri tu stvari sanirao.

Ono što je za nas veoma značajno da istaknemo, jeste što se na neracionalan način određena sredstva troše. O tome je dosta toga rekao i Fiskalni savet. Imali smo priliku danas da čujemo kako se premijer Srbije zahvaljuje Fiskalnom savetu na pozitivnoj oceni budžeta, koju je kritikovao u svakoj stavci svog izveštaja. Samo neke od njih su da je uzrok recesije u Srbiji, posle treće godine vlasti vaše Vlade, fundamentalan. U pitanju je loš privredni ambijent. U pitanju je pad domaće traženje zbog, s jedne strane, velikog gubitka radnih mesta, preko 40 hiljada ljudi je ostalo bez posla, a sa druge strane zbog smanjivanja plata i neustavnog smanjivanja penzija. Zatim, javna preduzeća koja predstavljaju gubitaše, preko 67 milijardi je opredeljeno za preduzeća kojima faktički nema spasa, od „Srbijagasa“, JAT-a, „Galenike“ i mnogih drugih koji predstavljaju…

Vreme, gospodine Božoviću.

Nije još uvek isteklo vreme.

…koji predstavljaju preduzeća koja u ogromnom broju zapošljavaju partijske kadrove Srpske napredne stranke.

Zahvaljujem, gospodine Božoviću.

Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Samo da primetim da mi imamo konstantan problem sa orijentacijom. Dakle, da li hoćete da ukidamo subvencije ili hoćete da ne ukidamo subvencije? Da li smatrate da se ne otpušta dovoljan broj ljudi ili smatrate da treba otpustiti manji broj ljudi? Stalno imamo taj odnos u kome se kritikuje i jedno i drugo, i levo i desno, te se hvali Fiskalni savet kada od nas traži veći broj otpuštanja, a onda se Vlada kritikuje što nije izvršila dovoljan broj otpuštanja. Kritikujemo se ovde što smo omogućili socijalni program. Pa čekajte, 14 godina preduzeća u restrukturiranju postoje i niko nije ni pokušao da reši taj problem. Evo, mi taj problem rešavamo. Kamo sreće da ga je neko rešio pre nas, Srbija bi bila zdravija i bolja zemlja.

Dakle, ne bi bilo loše da se opredelimo precizno da li smo za koncepciju ukidanja svega, gašenja svega, ili smo za koncepciju očuvanja svega što je do sada postojalo. Hvala.