Zahvaljujem.

(Vladimir Pavićević, s mesta: Poslovnik.)

Zbog čega sada?

(Vladimir Pavićević, s mesta: Dozvolite da vam objasnim.)

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodo ministri, povređen je član 103. Poslovnika Narodne skupštine u kojem piše kada jedan narodni poslanik ima pravo da reklamira povredu Poslovnika, što ja sada radim, gospodine Bečiću.

Šta se malopre desilo, gospodine Bečiću? Vi ste dali reč mimo Poslovnika gospodinu Martinoviću. On je mogao da govori samo pod uslovom da gospodin Babić nije bio u sali, jer je on šef poslaničke grupe SNS.

Svi vidimo da je gospodin Babić bio u sali i da je još uvek u sali. Molim vas, ako, gospodine Bečiću, vi niste sigurni da li je ovo gospodin Babić, molim vas da se utvrdi identitet ovog gospodina ovde, da proverimo da li je ovo gospodin Babić ili vi smatrate, gospodine Bečiću, da se gospodin Zoran Babić transformisao u poslaničku karticu, pa to što on npr. ne drži poslaničku karticu u jedinici znači da to nije gospodin Babić.

Gospodine Bečiću, molim vas, ovo se zaista tiče dostojanstva Narodne skupštine našeg zakonodavnog tela, a za koji stalno ovde ponavljam da predstavlja svetilište našeg političkog života. Zamislite, gospodine Bečiću, šta sada misle građani i vide da je gospodin Babić tu. Gospodin Babić kaže – nisam tu. Da li je ovo duh? Ko je ovaj gospodin? Gospodine Bečiću, utvrdite ovde.

Druga stvar, molim vas kada se obraćate gospodinu Stefanoviću kome dajete reč, molim vas, da budete pažljivi sa onim „doktore“.

Gospodine Pavićeviću, mislim da ovo nema smisla.

Prvo, poštujte Poslovnik. U Poslovniku stoji da je poslanik dužan kada uđe u salu da ubaci karticu. Vi ne ubacujete karticu kada se utvrđuje kvorum, ja vas ne vidim, iako sedite u sali, niste ubacili karticu. Ne mogu da koristim to što ste vi u sali. Ako niste ubacili karticu, ja vas ne vidim u sistemu.

Gospodine Pavićeviću, isti aršini moraju da budu u oba slučaja. Ja ću vas ujutru, prilikom utvrđivanja kvoruma, ako ste vi u sali, a niste ubacili karticu, a nećete ubaciti karticu zato što ne želite da date kvorum, isto pitati da li je to vaš duh u sali ili ste vi.

Gospodine Pavićeviću, u Poslovniku stoji da ste dužni da date kvorum, da ubacite karticu kada uđete u salu, a vi to ne činite. Ja vas ne vidim u sistemu. Vas, takođe, nema, iako fizički vidim da ste u sali.

Gospodin Babić se odjavio, izvadio je karticu, krenuo je da izađe iz sale, da li je on izašao ili ne, ja ga ne vidim u sistemu i ne mogu da računam na poslanika koji nije u sistemu. Nemojte, ako već implicirate, ako se javljate za povredu Poslovnika, onda bar budite pošteni da ne radite to isto zbog čega tražite povredu Poslovnika.

Reč ima dr Nebojša Stefanović, replika.

Hteo sam samo vama da se obratim, gospodine Bečiću. Dobro smo prošli. Mogli su opet da vam kažu – stoko jedna, kao što je to rekao Zoran Živković vama pre samo dva dana, mogli su da vam kažu još nešto gore. Srećom nisu, a rekli su vam, videli smo svi, bili smo u ovoj sali, prikazano je na televiziji. Srećom, danas vas bar niko ne naziva „stokom“. Imali smo sreće.

Zahvaljujem se, gospodine Stefanoviću.

Neko je pokušao to da objasni tako što je kolektiv nazvao tako, a ne znam kako se to radi u jednini.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, povreda Poslovnika.

Povređen je Poslovnik, gospodine predsedavajući, član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.

Kada se vređa kolega transformisanjem u neke kartice, mislim da je to povreda dostojanstva Narodne skupštine.

Međutim, ovde je mnogo gore nepoštovanje dostojanstva kada se priziva Vlada, prizivaju se ministri, priziva se predsednik Vlade, a onda kada dođu i kada prisustvuju sednicama Narodne skupštine, poštujući Narodnu skupštinu, poštujući ono što ona znači, a onda kažu – zašto govore ministri, zašto govori predsednik Vlade. Dogovorite se već jednom, da li hoćete ministre u Narodnoj skupštini ili nećete, hoćete da govore ili da ne govore? Da li treba pikado svakome da damo i metu na svakog od ministara, pa da li bi onda bili srećni?

Sa druge strane, slažem se u jednoj stvari. Da, Narodna skupština jeste svetilište, ali to svetilište je zagađeno izjavom Zorana Živkovića kojom je častio vas, prvenstveno, gospodine predsedavajući, sve nas, građane Republike Srbije, nazivajući nas „stokom“. U svetilište se ne dolazi sa takvim jezikom. U svetilište se ne dolazi sa takvim izjavama.

Da, jesam za poštovanje procedure, gospodine predsedavajući, ali molim vas da pitate gospodina Pavićevića – kojom procedurom se unosi sendvič u Dom Narodne skupštine, u salu, kojom procedurom se doručkuje i ruča u ovoj sali i na taj način zagađuje ovo svetilište demokratije, a što jeste Narodna skupština?

Zahvaljujem, gospodine Babiću.

Meni je žao što je gospodin Živković dao onu drugu izjavu, jer bih voleo da je to rekao samo meni. Kada je pokušao da se pravda i da kaže da je nazvao sve nas tim imenom, žao mi je, jer zbog građana, svih narodnih poslanika, voleo bih da je to rečeno samo meni.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, gospodo ministri, smatram da je povređen član 109. Poslovnika Narodne skupštine.

Ponudiću sada dva argumenta. Želim da se izjasnimo u Danu za glasanje da li je povređen Poslovnik.

Najpre, gospodine Bečiću, gospodin Babić se javio po Poslovniku, a nakon toga je koristio vreme, koje je dobio, ne da objasni kako je povređen Poslovnik, nego da priča o onome što je njemu palo na pamet. To je jedna stvar, gospodine Bečiću.

Druga stvar kojom je prekršen Poslovnik, gospodin Babić se obratio vama da pitate mene – po kojoj proceduri se u skupštinsku salu unose sendviči? Gospodine Bečiću, molim vas, da po Poslovniku prenesete gospodinu Babiću da sam jednog dana ovde, ceo dan, od jutra do mraka diskutovao po jednoj tački dnevnog reda i da je jedan narodni poslanik SNS ponudio da se meni donese sendvič ovde. Neka gospodin Babić proveri sa svojim poslanicima, sa svojim zamenikom šefa poslaničke grupe – po kojoj proceduri se to donosi sendvič u veliku salu Narodne skupštine, poštovana gospodo i gospodine Bečiću?

Molim vas da se sada ovde zadržimo, da ponudite ozbiljno obrazloženje zašto niste intervenisali malo pre, saopštili gospodinu Babiću da je prekršio Poslovnik i izrekli mu izvesnu meru, za početak upozorenje, a nakon toga, kao što radite nama iz opozicije, gospodine Bečiću, i to nepravično, meru opomene, a onda, ako se zasluži, a to se proceni ovde, i meru udaljenja sa sednice. To bi značilo, gospodine Bečiću, pridržavanje Poslovnika, zakona, Ustava i vladavine prava.

Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.

Ne mogu da izreknem meru za upozorenje meni da ne postoji pravilnik o unošenju hrane u salu. Kao što znate, pomenutog dana, kada ste se požalili da neko želi da vam unese lanč paket, ja sam zabranio da se to učini.

Gospodine Pavićeviću, budite iskreni i recite da sam tog trenutka rekao da ko pokuša da uđe u salu sa sendvičem da će dobiti opomenu.

(Vladimir Pavićević, s mesta: Gospodinu Babiću to kažite.)

Ne, ne. On me je samo upozorio da ne postoji pravilnik o unošenju…

(Vladimir Pavićević, s mesta: Gospodinu Babiću to kažite. Ja znam, ali gospodin Babić ne zna.)

Vidim da ne znate zato što miris hrane non-stop dopire iz vaših klupa.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, povreda Poslovnika.

Jako kratko, gospodine predsedavajući.

Član 108. Mene su zamolile ove divne žene koje rade na održavanju Doma Narodne skupštine, koje vredno dolaze sat vremena pre nas, ostaju satima posle nas, stvarno su rekle da u tim klupama, gde sedi gospodin Pavićević, ne znaju šta da rade sa mrvama, pokvarili su se usisivači od tih kesica, papira, salveta, od tih mrva. Molim vas u njihovo ime, nemojte više to da radite i da na taj način zagađujete Skupštinu.