Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.

Reč ima dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Hvala, gospodine Bečiću.

Opet smo imali sreće. Mogli su da nam kažu da smo stoka, a nismo i već to smatram nekim napretkom u diskusiji.

Što se tiče ovih konkretnih stvari, pa izvinite, pa da nije Aleksandar Vučić zadužio „Železnice“, da nije Aleksandar Vučić zadužio privredu Srbije, da nije Aleksandar Vučić otpustio sve one radnike od 2008. do 2012. godine? Pa, te subvencije za „Železnicu“ održavaju te ljude koji tamo rade i njihove porodice. Te subvencije pomažu da pronađemo strateške partnere ne bi li te firme jednog dana mogle da se prodaju, ne bi li došli do zdravije ekonomije.

Naravno da Vlada pokušava da racionalnom potrošnjom pokaže da ne može, naravno, da se daje subvencije svima i mi smo drastično smanjili subvencije, ali preduzećima koja su od strateškog interesa za Republiku Srbiju to mora da se nastavi bar još u ovom pokušaju. Mislim da nakon toga više neće biti takve vrste subvencionisanja.

Što se tiče privrede, ja mislim da je ovakav, samo ovakav pristup budžetu u kome ćemo reći odgovorno i konkretno šta je to što Vlada može da uradi, koliko novca moramo da uštedimo i da taj budžetski deficit svedemo na nešto što je održivo i realno, jedino tako građanima Srbije moramo da kažemo da ćemo prekinuti sa lažnom politikom bezgraničnog zaduživanja, rasprodaje svega i svačega, a onda da to otplaćuju neka naša deca ili unuci u budućnosti. Ovo je jedini način da imamo zdraviju ekonomiju i zdravije društvo. Hvala.

Zahvaljujem dr Stefanović.

(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)

Nemate mogućnost za repliku.

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem.

Koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe DS za podršku amandmanu koji je podneo narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Kao i u prethodnom slučaju valja podeliti koji argument i razlog zašto smatramo da treba pažljivije metodološki koristiti i razmisliti još jednom o odluci da se sav novac koji je zbog te najlakše odluke, koja je doneta – smanjujem plate i penzije, tretira kao ne poreski prihodi.

Ja mogu to da razumem. To je jedan od alternativa ali smatram i da je trebalo pažljivo saslušati narodnog poslanika Vladimira Pavićevića, prvenstveno zbog toga što se kao argument da to sad mora, nema ništa bolje, a to jeste najlakše i to mi svi ovde znamo i vi znate da svi znamo, koristi da penzije od 25 hiljada neće biti smanjene. Znate, one su 25 hiljada zato što su povećane 2008. godine.

Dakle, ima se kriterijuma nekakvih u toj odluci koju je najlakše sprovesti, a to je - smanjim njima plate i penzije, a onda će ovi ostali, koji su stvarno velika i tvrda prepreka nečemu što je zajednička volja za redom, dobiti jasnu poruku pa će se prepasti. Tih milion i šezdeset hiljada penzionera imaju 25 hiljada zato što su im povećane penzije 2008. godine.

Dakle, kada se govori o načinu da se sav novac koji će biti ušteđen, uslovno govoreći, odnosno neće biti isplaćen zbog toga što su plate i penzije smanjene. Kada se govori o tome, onda treba spomenuti da je postojao kriterijum zašto nećemo da idemo na veće smanjenje plata i penzija. Tako bi mi voleli da se razgovara o kriterijumu zašto su oni ne poreski prihodi. Ja nisam protiv. Dakle, potpuno razumem i nisam ubeđena ni amandmanom kolege Pavićevića da bi drugačija metodologija proizvela ikakvu drugu posledicu na budžet.

Mislim da je važno da ljudi od kojih tom odlukom, koja je doneta sa lakoćom, uzimate mesečno 10%, da oni znaju gde će tih 10% završiti jer i na prethodnoj tački o rebalansu to je isto delimično bio novac koji je novac onih koji su imali solidarni porez. Važno je, potpuno jasno i bez ikakve sumnje ljudima objasniti šta se dešava sa tim novcem. To je jedini razlog zašto dajem podršku amandmanu koji je podneo narodni poslanik Vladimir Pavićević. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Čomić.

Za reč se javio dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Evo, ne duže od 20 sekundi.

Jeste tačno da su te penzije povećane 2008. godine, ali na takvim osnovama da 2012. godine smo morali da prodajemo sve iz kuće, figurativno rečeno, da bi to moglo i još smo došli do ivice propasti da te penzije više jedva da mogu i da se isplaćuju.

Došli smo do toga da je nažalost lošom politikom zaduživanja i povećavanja kada nije bilo ekonomske osnove, a da ne pričam o prebacivanju ogromnog tereta iz privatnog sektora u državni, tada je došlo i do najvećeg zapošljavanja u državnom sektoru. Tako je uništena budžetska podloga Republike Srbije nažalost. Ja bih voleo da ova Vlada može da kaže – hajde da povećamo za 100%, za 200%, za 300% ali to bi bilo neodgovorno i mi bi uzeli budućnost građanima Srbije na takav način. Samo je u tome suštinska razlika.

Zahvaljujem dr Stefanović.

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem.

Koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe DS. Sada se uzima sadašnjost i to je upravo razlog zašto ja insistiram na tome da se vodi dijalog o tome koju odluku je lakše, koju odluku je teže doneti.

Da ste, kao što niste, prvo krenuli od najteže moguće a to je od javnih preduzeća i od kriterijuma za to ko može ko ne može da bude zaposlen u javnom sektoru, ja sam duboko protiv licitiranja sa brojkama jer imate neverovatno sposobnog, čestitog sveta neophodnog administraciji, neophodnog državnoj upravi i ukoliko popustite i kao i u slučaju plata i penzija pričate – jaoj, to je strašno teško, nije tačno. Najlakše je, pa počnete da pričate da samo treba otpustiti iz javnog sektora, na isti način ćete ugroziti ono što dobro radi ova Vlada, a to su evropske integracije, pripremljenost za pregovore i volja da tokom sledeće godine i dve godine unapred stvarno uradimo ono što je došlo vreme da se uradi, a to je potpuno nov pristup kontroli javnih finansija.

Na vama je izbor, apsolutno. Ili možemo da se bavimo političkim folklorom ili možemo zaista da imamo dijalog o važnim stvarima koje Srbija treba da podnese u godinama koje dolaze.

Govoriti o bankrotu, govoriti strateški vrlo jasno i legitimno samo da je neko drugi kriv i time smatrati da smo rešili problem koji je očit u nivou ličnog standarda i pri tome tražiti da se sve to radi sa radošću nije dobro ni po koga.

Moja podrška amandmanima kolege Veselinovića i kolege Pavićevića služi samo tome da neko bar pokuša da proveri ovo što govorim, pa da se, nadam se, u mesecima koje dolaze ipak sretnemo u kakvom dobrom dijalogu. Hvala vam.

Reč ima dr Nebojša Stefanović.

Ne radi ova Vlada sa radošću. Radi sa jednim drugim osećajem, a to je osećaj odgovornosti zato što smo čekali dugo, godinama da neko to uradi. Ko je sprečavao direktore javnim preduzeća prethodne Vlade da smanji taj birokratski aparat, da izbaci nepotrebno, da sačuvana one koji su esencijalni, da pokuša da uradi reforme? Niko. Niko ih nije sprečavao, samo to jednostavno nisu želeli da rade.

I danas imamo i gomilu lokalnih samouprava, imamo javna preduzeća po pokrajini, nisu mnogo bolja ni ova republička, ali, hajde da kažemo da su potpuno ista, potpuno se slažem sa vama.

Po prvi put imamo volju Vlade da stvari menja, jasno izraženu volju i, kažem, ne radimo ovo sa radošću. Aleksandar Vučić vam je rekao, svestan činjenice da ćemo mi na ovom izgubiti politički rejting, ali ovo je prosto moralo da se uradi. Konačno je došlo vreme da te stvari uradimo. Jednostavno, zato smo i došli pred parlament da tražimo podršku za teške mere koje nas ne raduju, ali koje odgovorno donosimo očekujući da će ove mere učiniti dobro za RS i njene građane u budućnosti. Mislim da je to važna poruka i ovog budžeta.