Gospodine Aleksandar Vulin ima reč, replika.

Ta preduzeća se sistematski i planski uništavaju od 2000. godine. Na to sam mislio, ako vam je lakše.

To što ste ih nazvali preduzećima u restrukturiranju, gle čuda, iz političkih razloga, da biste skupili još neki glas, kao što ste dizali plate i penzije, e to već govori o vama, i zato ste izgubili izbore. Zato što je došlo vreme da se računi plate, i ni za šta drugo.

Tako da, nemojte uopšte oko toga. To vam je kao kad vi kažete kako smo mi smanjili subvencije, a od 2005. do 2013. godine subvencije su bile 100 evra po godini. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Vulin.

(Balša Božović, s mesta: Replika!)

Gospodine Božoviću, stvarno nemate mogućnost za repliku, imate ovlašćenog predstavnika, ima vreme.

Reč ima Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dakle, dodatno, ja sam sumnjala da li ministar Vulin kada deli podatke zna o čemu priča, s nadom da zna. Međutim, sada on van svake sumnje stavlja u priličnu sumnju svaki podatak koji deli sa nama, jer preduzeća u restrukturiranju postoje od decembra 2007. godine. Svaki naknadni pokušaj da se o tome napravi folklor ili komentar na bilo koji drugi proces je neubedljiv i nedostojan ministra koji ovde sedi, zato da bi javnosti i narodnim poslanicima dao podatke koji su od poverenja, validni i koje možemo da koristimo kasnije.

Ako je ministra ponelo, ja to razumem, to biva, ali nije u skladu sa obavezama kojima se član Vlade obraća narodnim poslanicima. Dostupni su propisi o odluci o preduzećima u restrukturiranju, dostupni su propisi o produžavanju, nažalost, tu se slažem i sa ministrom Sertićem, a tek sa ministrom Vujovićem, rokova predviđenih prvim propisima za preduzeća u restrukturiranju, ima spisak i ima nažalost preko 95 hiljada ljudi koji se nalaze u tim preduzećima u restrukturiranju. Veselje s kojim ministar ovde deli podatke bez ikakvog osnova nije dobro ni po ministra, ni po Narodnu skupštinu, ali svakom svoje. Čovek je stil. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima dr Nebojša Stefanović, ministar u Vladi. Izvolite.

Ne ulazeći u semantiku, ne ulazeći kako je nešto izrečeno, ostaju činjenice koje nepobitno govore o jednom, a to je da smo nekada imali železnicu koja je bila dobra, ne možda najsjajnija u Evorpi, a danas imamo železnicu koja je došla dotle da u poslednjih godinu ili dve dana jedva, ne jedva, nego ne preživljava bez državnih subvencija.

Samo se postavlja pitanje – kako smo, čijom tom velikom mudrošću, čijom velikom zaslugom dođosmo dotle? Da li će se nazvati neko preduzeće preduzećem u restrukturiranju, da li neće, ali suština je da je neko to preduzeće upropastio. Neko ga je uništio. Neko ga je doveo dotle da ono više ne može samo da opstane. To je suština zbog čega su ljudi ostali na ulici, zbog čega danas povlačimo teške mere, zbog čega to niko pre nas nije imao hrabrosti da uradi. To je suština ovog budžeta. To je lajt motiv koji se provlači kroz sve ovo.

Suviše je lako reći, napisati amandman i kazati – dajte još para. Mnogo je to lako reći. Nema ih. Nema ih zato što su se neki ljudi u prošlosti neodgovorno ponašali, ne samo prema budžetu, ne samo prema javnim preduzećima, nego prema svemu što su dotakli. To je problem u Srbiji.

Danas treba da skupimo svu moguću snagu pošto nijedna Vlada ne misli da je bogom dane, gde će trajati večno. Trebamo da skupimo svu moguću snagu da ovu zemlju pokrenemo da napravimo potrebne uštede, da pokušamo da pronađemo strateške partnere, ali da ekonomiju postavimo na zdrave osnove. Kao što je rekao i predsednik Vlade, kao što je rekao i moj kolega ministar Vulin, ono što zaradimo to možemo da potrošimo, što nismo zaradili, žao mi je, ne možemo potrošiti.

Zahvaljujem.

Reč ima ministar u Vladi, gospodin Aleksandar Vulin.

Znate, preduzeću restrukturiranju su postala preduzeća u restrukturiranju i zato što su temeljno uništena i zato što su ih uništili oni koji su tada vladali ovom zemljom. Nikako drugačije. I naravno zato što nisu imali ni trunke hrabrosti da počnu da rešavaju problem preduzeću u restrukturiranju i onda to dođe danas na nas.

Ali, evo jednog sjajnog predloga. Mi imamo predstavnike raznih opozicionih partija koje su na vlasti u jednom važnom delu naše zemlje. Eto, im prilike da u svim javnim preduzećima na prostoru AP Vojvodine odmah sprovedu teške odluke, ne ove lake koje smo mi sproveli, već teške odluke da sprovedu. Ne znam šta ih sprečava, sprečavala ih je nešto svih ovih decenija, evo prilike da sada uradi da pokažu kako oni to znaju. Još uvek imaju priliku da pokažu koliko su izvanredni na vlasti i da reše problem prekobrojno zaposlenih u javnim preduzećima, da reše problem preteranih troškova, neefikasnosti, svega ostalog. Eto, prilike da pokažu koliko su bolji od nas.

Zahvaljujem gospodinu Vulinu što ste samo minut od replike koristili.

Izvolite, gospođa Čomić. Povreda Poslovnika.

Zahvaljujem. Povredili ste član 108. i član 27. koji govori o tome koliko svaki učesnik sednice ima na raspolaganju da govori. Dva minuta iskoristio je jedan ministar, vi ste dali reč i ministru da koristi još vreme. Nemam ništa protiv…