Član 107, dostojanstvo na koje niste reagovali kada su nas oni koje ste vi uveli u ovu skupštinu nazivali „stokom“. Tada niste reagovali. Niste čuli, aplaudirali ste i slagali ste se sa tim, ali neko, a zna se da je u Srbiji nesreća kada se izgubi bližnji svoj, nesreća je kada se nešto strašno desi…

(Janko Veselinović, s mesta: U čemu je povreda?)

Gospodine Veselinoviću, ako dopustite da saslušam do kraja, onda ću da vidim u čemu je povreda. Dopustite, nemojte da dobacujete celo vreme.

(Marko Đurišić, s mesta: Što mene niste pustili do kraja?)

Kako nisam pustio, govorili ste dva minuta?

(Marko Đurišić, s mesta: Što mene niste hteli da saslušate, prekinuli ste me na pola?)

Ne vredi gospodine Đurišiću, stvarno ne vredi sa vama replicirati.

Gospodine Bečiću, opet ću se vratiti na onaj medicinski, kada neko ne može da kontroliše impulsivne reakcije, evo pogledajte molim vas ko ne  može da kontroliše impulsivne reakcije.

(Marko Đurišić, s mesta: Ovo je uvreda.)

Gospodine Đurišić, ako radi neko sa mesta to što vi sada radite…

(Marko Đurišić, s mesta: Kao što gospodin Babić malopre.)

Gospodin Babić je upozoren, ne upozoravam i vas da više ne dobacujete sa mesta.

Molim vas nemojte me terati da striktno poštujem Poslovnik i izreknem opomene.

(Marko Đurišić, s mesta: Samo isto prema svima.)

Gospodine Bečiću, ukoliko je ova Vlada ono što je tako ponosno u naletu valjda da zaseni gospodina Živkovića nazivajući vas „stokom“, valjda da zaseni još više da ide korak dalje u svim tim stvarima, onda ono što se dešavalo u Srbiji 12 godina, što se dešava u Vojvodini 14 godina, ,ne da je nesreća, to je epidemija, to je razaranje, to je rastakanje našeg društva, rastakanje radnih mesta, rastakanje firmi kroz privatizaciju, pljačka kroz razvojne banke, kroz različite banke, kroz firme koje su upropastili, kroz državu koju su uneredili, kroz sve nas koje su upropastili i prezadužili.

Malo je to što je želeo gospodin Đurišić da zaseni gospodina Živkovića nazivajući nas „stokom“. Malo je to što je rekao, a još je manje ono što nam se dešavalo pod njegovom vlašću i onih stranaka u kojima je bio.

Zahvaljujem gospodine Babić.

Smatram da nisam povredio Poslovnik jer zbog buke u sali nisam mogao da saslušam govor prethodnog govornika.

Reč ima ministar u Vladi, gospodin Aleksandar Vulin.

Znate, najveća nesreća u ovoj zemlji je bila pljačkaška privatizacija vođena od 2000. do 2012. godine i naravno da se tu sigurno ne može naći krivica ove Vlade i krivica ove skupštinske većine, ali hajde da govorimo malo i o samom amandmanu, da kažemo nešto i o tome.

Znate, nema nikakvog smisla igrati se neprekidno ove demagogije i stalno govoriti – postoje neki ljudi koji neće da povećaju plate, a novca koliko god hoćete. Pa jedino da ga štampamo, nema drugog načina.

Plate će biti povećane onog momenta kada ne budu prelazile 7% BDP, a penzije kada ne budu prelazile 11% BDP. Koliko budemo radili, toliko ćemo zarađivati. Nećemo se zaduživati za plate i penzije. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Vulin.

Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovana gospodo ministri, Zoran Živković i ja podneli smo amandman na član 8. Predloga zakona o budžetu za 2015. godinu i, poštovani gospodine Vujoviću, ja mislim da je ovo prilika da usvojite još jedan naš amandman.

Molim vas sada za posebnu pažnju, jer mi se čini da nema nijednog argumenta da ovaj amandman ne bude usvojen.

Mi smo ovaj amandman podneli imajući naročito na umu plan 98. Ustava Srbije, gospodine Vujoviću, koji tretira Narodnu skupštinu, položaj Narodne skupštine i koji kaže da je Narodna skupština najvažnija institucija u našoj državi.

Budući da je najvažnija, gospodine Vujoviću, moram još jednom večeras da se vratim na pitanje jezika, korišćenja znakova interpunkcije. Ako negde moramo dosledno da se držimo pravila jezika, to je ovde, gospodine Vujoviću.

Mi smo primetili jednu nedoslednost, nepoštovanje tih pravila u članu 8. u stavu 1. Naime, gospodine Vujoviću, u zagradi u trećem redu prvog pasusa, nakon zagrade nedostaje jedna zapeta, a nakon zapete bi trebalo da ide reč „utvrđuje se“. U sledećem pasusu u istoj situaciji, nakon zagrade ide zapeta pa reč. U poslednjem stavu takođe imamo zagrada, pa zapeta, pa ista reč „utvrđuje se“, što znači da je pisac ovoga teksta upoznat sa pravilima, ali je verovatno nekom pogreškom tehničkom ispustio da zapetu stavi u stav broj 1.

Poštovana gospodo, gospodine Vujoviću, ja smatram da ovo treba da bude 12. usvojeni amandman poslanika Nove stranke i molim vas da mi odmah kažete da li usvajate amandman

Zahvaljujem.

Reč ima ministar u Vladi dr Dušan Vujović. Izvolite.