Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti, gospođo Šuput i gospodo Milikiću i Kokotoviću, za delanje naše Narodne skupštine ja nikada ne bih mogao da upotrebljavam sledeće termine: reklama, zabava, niti performans. U svom radu, u ovoj Narodnoj skupštini, neprestano se trudim, a i podsećam narodne poslanike da je u našem ustavnom sistemu, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, Narodna skupština centralna politička institucija. Ponavljamo ovde, svetilište političkog života.
Neprimereno je i neumesno postavljati pitanje – koliko košta jedan dan zasedanja Narodne skupštine zato što iza tog predloga, iza te upitanosti, poštovana gospodo, stoji jedna druga stvar, pitanje – treba li nam onda Skupština, poštovana gospodo, treba li nam ovde parlamentarizam, da li ovde treba da negujemo pravni poredak ili ovde treba da proglasimo sultanat, pa da nema dijaloga, pa da nema razgovora, pa da nema rasprave, pa da građani nemaju pravo, ni priliku da se pitaju, niti da predlažu, nego da po ubrzanoj proceduri, onako kako kaže sultan, sve može da prođe za jedan dan, za nekoliko sati. Poštovana gospodo, centralna politička institucija, svaka reč se ovde meri, svaka reč ulazi u stenogram, a onda je tu i pitanje odgovornosti delanja svakog narodnog poslanika. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Znate, kada nešto ne želi da se shvati, onda će se reči izvrtati.
Ponavljam, poštujem svaki amandman koji je podnešen, koji nudi drugo rešenje. Malopre sam se zamislio nad onim periodično, tromesečno, jer nekako periodično i tromesečno, nekako mi je tromesečnije egzaktnije, ali kada se nudi rešenje – briše se, briše se, briše se, onda to nije ništa drugo, nego skrnavljenje svetilišta demokratije, kao što je Narodna skupština Republike Srbije.
Ne treba ovde ni harem, ni sultan. Ovde je potreban dijalog, ali da bi se vodio dijalog, sa druge strane, neophodno je predložiti rešenje, ali predložiti rešenje koje bi izgledalo i ličilo na performans, a uz to reći, ne treba ni pitati koliko to košta. Mogu samo otvoreno da kažem – da, gospodine Pavićeviću, neću pitati koliko to košta, ukoliko vi sutra i vaš gospodin Živković, od svega onoga, od onih vinograda i „Beopetrola“, što ste upropastili, donesete i uplatite na blagajnu Narodne skupštine 1,5 milion dinara, tada neću pitati koliko to košta. Izvadite iz svog džepa, donesite od onoga što ste sklonili za crne dane, pa na taj način pravite performanse i nemojte pitati šta košta, ali ako se nešto radi o trošku građana Republike Srbije pitaću svakog trenutka, svakog trena ću pitati koliko košta, od čega će se platiti i za šta je potrošeno, a za ovakve performanse ne treba i ne sme da se troši.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti, gospođo Šuput i gospodo Milikiću i Kokotoviću, tri stvari želim da kažem u ovoj replici.
Najpre, 25 amandmana na ovaj predlog zakona je deo borbe nas dvojice, a ja mislim i više narodnih poslanika za vrednosti konstitucionalne demokratije u našoj republici, poštovana gospodo. Naši amandmani su deo borbe za očuvanje ostataka parlamentarizma u našoj državi, poštovana gospodo. Mislim da umesto ovakvih pridika treba da se cene ovakvi postupci.
Druga stvar, poštovana gospodo, ovde je nekoliko narodnih poslanika, sada i gospodin Babić saopštio neke upute koje se tiču gospodina Zorana Živkovića, jednog od narodnih poslanika. Poštovana gospodo, sačekajte da se gospodin Zoran Živković vrati u ovu veliku salu, sačekajte da sedne ovde, pa u lice da mu kažete to što imate, a ne da gospodinu Živkoviću u odsustvu saopštavate to šta imate da mu kažete.
Treća stvar, postojao je jedan način, poštovana gospodo i poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, da se ova rasprava danas skrati, da traje nešto kraće, mada sam uvek zainteresovan za raspravu. Taj način je podrazumevao, poštovana gospodo, gospodin Babić, pre svih ovde, da se javi za reč, da ustane i da kaže – gospodo narodni poslanici, pogrešio sam kada sam prihvatio da tolerišem jedan neprimereni odnos izvršne vlasti prema nama narodnim poslanicima i Narodnoj skupštini. Danas je bila prilika da se ispravi ta greška, poštovana gospodo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Sada smo videli, ne mogu da kažem da mi je drago, ne gledam u tuđe dvorište, da se gospodin Pavićević ograđuje od drugog člana Nove stranke, od gospodina Živkovića. Ja to vidim kao raskol u Novoj stranci. Podela, podeliše se od dvojice na pola, jer ja trećeg člana Nove stranke niti sam čuo, kažu raritet je u Srbiji. Ko nađe trećeg člana ide mu nagrada, muzička želja, šta god.
Ali ovde vidim da gospodin Pavićević nije spreman da brani sve ono neodbranjivo što je u prošlosti uradio gospodin Živković i meni to liči samo na totalni raskol u Novoj stranci. Da li će nova biti samo nova ili nova nova ili super nova ili ne znam koja, ali vidim to kao totalni raskol u Novoj stranci.
Sa druge strane, u jednoj stvari se slažemo, Narodna skupština je svetilište demokratije, mesto u kojem sedi 250 narodnih poslanika izabranih izbornom voljom građana Republike Srbije, koji su vlasnici svog mandata, koji imaju pravo na razmišljanje i na stav, pravo da predlažu i zakone i amandmane i sve ono što je Ustavom, zakonima i Poslovnikom o radu predviđeno. Ali niko od nas nema pravo da zarad svoje promocije, zarad svog performansa pravi skupštinske račune bez krčmara, a onda još da kao loš argument koristi, pa ne sme ni da se bita koliko to košta.
Pitam gospodina Pavićevića da li je spreman da li iz njegovog ili Živkovićevog džepa izvuče milion i po dinara svaki put kada pravi ovakve performanse i maltretira i skrnavi Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti, gospođo Šuput, gospodine Milikiću i gospodine Kokotoviću, dve su stvari koje ovde želim sada da saopštim poštovana gospodo, pre svega gospodinu Babiću, ali i ostaloj gospodi, damama narodnim poslanicima poštovana gospodo.
Najpre, veoma mi je žao što Nova stranka danas nije mogla u punom sastavu da učestvuje u raspravi povodom ovih amandmana, poštovana gospodo. Da smo bili u punom sastavu ovo bi bila još bolja rasprava. Možda bi gospođa Tabaković prihvatila još neki amandman, možda bi gospođa Udovički prihvatila još neki amandman poštovana gospodo. Kao što znate, na početku svake sednice naše Skupštine ja se ovde borim da delamo u punom sastavu ali to nije moguće u ovoj Skupštini sa ovom većinom na žalost.
Druga stvar, nakon ovog izlaganja gospodina Babića, potpuno mi je jasno da se ovde u ovoj skupštinskoj većini ne razumeju vrednosti konstitucionalne demokratije. Ako npr. šef naprednjačke većine ovde ne zna da je jedna ugledna profesorka prava, profesorka Vesna Rakić Vodinelić, koja se celog života bori za vrednosti konstitucionalne demokratije, predsednica Saveta Nove Stranke, a to je jedan od naših najvažnijih organa, onda mi je jasno kako u svom delanju u ovoj Skupštini gospodin Babić ne pokazuje privrženost ovim vrednostima konstitucionalne demokratije. Žao mi je što je to tako i što se to danas ovde videlo. Ako se to videlo i ako je tako, hajde da to menjamo gospodine Babiću, da uvodimo te elemente poštovana predsednice Narodne skupštine da budemo prava parlamentarna demokratija, a ne privid toga.